Rangirano glasanje
 |
|
Rangirano glasanje, poziciono glasanje ili višestruko neprenosivo glasanje je izborni sistem u kom opcije (ili kandidati) dobijaju poene na osnovu svojeg ranka na svakom glasačkom listiću, gde opcija sa najviše poena pobeđuje.[1] U bilo kom paru rezultata, opcija sa manje poena je uvek manje popularna. Moguće je da imaju iste vrednosti, ali nikada ona sa manje poena nije popularnija. Redosled poena može da se bira proizvoljno (npr. na Pesmi Evrovizije), da ima aritmetičku progresiju (Bordin preferencijalni metod), geometrijsku progresiju (poziciona notacija) ili harmonsku progresiju. Vrednosti poena imaju veliki uticaj na konačan rang kandidata. Što je veća razlika između poena dodeljenih pri početku sekvence, to je sistem polarizovaniji i manje-konsenzualan.
Treba napraviti razliku između ovog sistema, rejtinškog glasanja i ocenjivanja. U ovom sistemu, broj poena za neku opciju je određen rankom nekog kandidata. U rejtinškom glasanju, isto kao u rangiranom glasanju, svi birači prave listu preferenci. Ako neki kandidat nema većinu među prvim izborima, najnepopularnija opcija se uklanja, a glasovi ljudi koji su tu opciju imali kao prvu se raspodeljuju po drugoj preferenci. U ocenjivanju, svako ima pravo da bilo koji broj poena (u zadatom rangu) dodeli bilo kom kandidatu
Glasanje i brojanje glasova[uredi | uredi izvor]
U pozicionom glasanju, svaki birač popunjava listić na kom je hijerarhija njihovih preferenci. Svaka pozicija u njihovoj hijerarhiji nosi određen broj poena. Uglavnom, što je neka opcija na višem mestu u nečijoj hijerarhiji, to više poena je toj opciji dodeljeno. Ponekad, par opcija zaredom može da nosi isti broj poena, ali nikada niža opcija ne nosi više poena od neke iznad nje.
U nekim slučajevima, glasačima je dozvoljeno da postave hijerarhiju za samo jednu ili par preferenci, a da ostale ne rangiraju, čime se te opcije smatraju bezvrednim. Takođe, neki sistemi mogu da ograniče broj preferenci koje mogu da se izaberu. Na primer na Pesmi Evrovizije samo prvih deset preferenci glasanja neke države dobijaju poene, iako se takmiči više od 10 zemalja, gde ostale preference dobijaju 0 poena. Glasački listići sa izjednačenim rezultatima u pozicionom glasanju se uglavnom smatraju nevažećim.
Brojanje glasova je jednostavno. Sve preference dobijaju poene u skladu sa glasovima koje su birači upisali, svi poeni za neku preferencu se sabiraju, sve zbirovi se rangiraju i ona sa najviše poena je pobednica.
Primer rangiranog glasanja[uredi | uredi izvor]
Zamislite da Srbija ima referendum da odluči gde će joj biti glavni grad. U ovom izmišljenom primeru, nek celo izborno telo Srbije od 100 ljudi živi u samo 4 grada: Beogradu, Kraljevu, Prištini i Nišu, i da svi žele da žive što je bliže glavnom gradu što je to moguće.
Kandidati za glavni grad su:
- Beograd, najveći grad u državi, sa 42% birača, ali je daleko od drugih gradova.
- Kraljevo, sa 26% glasača
- Niš, sa 17% glasača
- Priština, sa 15% glasača
Preference bi bile ovako podeljene
| 42% birača (Beograd) |
26% birača (Kraljevo) |
17% birača (Niš) |
15% birača (Priština) |
|---|---|---|---|
|
|
|
|
Nek prva preferenca vredi 4 poena, druga 3, treća 2 i četvrta 1 poen.
| Mesto prebivališta | Računica | Rezultat |
|---|---|---|
| Beograd | 42·4 + 26·1 + 17·1 + 15·1 | 226 |
| Kraljevo | 42·3 + 26·4 + 17·2 + 15·2 | 294 |
| Niš | 42·2 + 26·3 + 17·4 + 15·3 | 275 |
| Priština | 42·1 + 26·2 + 17·3 + 15·4 | 205 |
Iako Beograd ima najviše stanovnika, Kraljevo ima najviše poena jer je najpopularnija opcija među svim gradovima zajedno. Ovaj sistem ima za cilj da ostvari kompromis.
Drugi sistemi[uredi | uredi izvor]
Glasanje sa trenutnim oticanjem[uredi | uredi izvor]
U glasanju sa trenutnim oticanjem, isto kao u rangiranom glasanju, svi birači prave listu preferenci. Ako neki kandidat nema većinu među prvim izborima, najnepopularnija opcija se uklanja, a glasovi ljudi koji su tu opciju imali kao prvu se raspodeljuju po drugoj preferenci. Ovaj proces se ponavlja dok neka opcija ne dobije većinu.
| Mesto prebivališta | Rezultat |
|---|---|
| Beograd | 42% |
| Kraljevo | 26% |
| Niš | 17% |
| Priština | 15% |
| Mesto prebivališta | Rezultat |
|---|---|
| Beograd | 42% |
| Kraljevo | 26% |
| Niš | 32% |
| Mesto prebivališta | Rezultat |
|---|---|
| Beograd | 42% |
| Niš | 58% |
Glasanje većine u dva kruga[uredi | uredi izvor]
U prvom krugu glasanja, svi biraju samo jednu preferencu. Ako ni jedna opcija ne dobija apsolutnu većinu (50%+1 glas), dve najpopularnije opcije idu u drugi krug glasanja. Ovaj sistem se trenutno koristi na predsedničkim izborima u Srbiji.
| Mesto prebivališta | Rezultat |
|---|---|
| Beograd | 42% |
| Kraljevo | 26% |
| Niš | 17% |
| Priština | 15% |
| Mesto prebivališta | Rezultat |
|---|---|
| Beograd | 42% |
| Kraljevo | 58% |
Glasanje većine[uredi | uredi izvor]
U ovom sistemu, pobednik se bira u jednom krugu glasanja.
| Mesto prebivališta | Rezultat |
|---|---|
| Beograd | 42% |
| Kraljevo | 26% |
| Niš | 17% |
| Priština | 15% |
Glasanje protiv[uredi | uredi izvor]
U ovom sistemu, svako daje po 1 poen svim kandidatima koji im nisu najlošiji izbor.
| Mesto prebivališta | Rezultat |
|---|---|
| Beograd | 42 |
| Kraljevo | 100 |
| Niš | 100 |
| Priština | 58 |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Saari, Donald G. (1995). Basic Geometry of Voting (Osnovna geometrija glasanja). Springer-Verlag. str. 101—103. ISBN 3-540-60064-7.