Rasejanje

Zbog Rejlijevog rasejanja, nebo preko dana ima plavu boju, a pri zalasku Sunca, nebo poprima crvenkastu nijansu.

Rasejanje je fizički proces kada se izmeni prvobitna trajektorija snopa čestica pod uticajem spoljašnje sile. Cilj eksperimenta rasejanja je odrediti strukturu čestica i osobine interakcije između čestica koje se sudaraju.

Jedan od prvih čuvenih eksperimenata sa rasejanjem bilo je rasejanje alfa-čestica na jezgrima atoma za koje je Ernest Raderford dobio Nobelovu nagradu 1925. godine.

Danas se eksperimenti rasejanja i teorija rasejanja naširoko koriste u fizici visokih energija.

Eksperiment rasejanja

Najuobičajenija postavka eksperimenta rasejanja se sastoji od snopa čestica koje se upućuju na nepokretnu metu. Na meti se nalazi detektor pomoću kog se dobija karakteristična slika rasejanja. Rasejanje se opisuje preko diferencijalnog i totalnog preseka rasejanja.

Jedan od najjednostavnijih eksperimenata rasejanja je potencijalno rasejanje. Pri potencijalnom rasejanju, upadni snop čestica se tretira asimptotski kao ravan talas koji naizlazi na spoljašnji lokalizovan potencijal, tj. potencijal koji je različit je od nule samo u delu prostora. U takvom razmatranju, zanemaruje se struktura čestica iz snopa i smatra se da je interakcija snopa i potencijala Kulonova interakcija. Kod potencijalnog rasejanja, trajektorija snopa čestica ima oblik hiperbole.

Vidi još

• Rasejanje neutrona
• Komptonov efekat
• Rejlijevo rasejanje
• Tindalov efekat