Rat protiv narko-kartela u Meksiku

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rat protiv narko-kartela u Meksiku

Meksički vojnici u akciji
Vreme11. decembar 2006. (kada je operacija Mičoakan započela)[2] — danas (17 godina, 4 meseca, 3 sedmice i 5 dana)
Mesto
Meksičke države Donja Kalifornija, Durango, Sonora, Oahaka, Gerero, Čivava, Mičoakan, Tamaulipas, Novi Leon, San Luis Potosi i Sinaloa.
Ishod u toku
Sukobljene strane

 Meksiko
• Meksička vojska
• Meksička mornarica
• Meksičko ratno vazduhoplovstvo
• Meksička mornarička pešadija
• Federalna policija
• Meksičke državne i opštinske policijske snage
Međunarodna podrška
Sjedinjene Američke Države

 Rivalski narko-karteli:
• Sinaloa
• Zalivski kartel
• Huarez
• Vitezovi templari
• Tihuana
• La Familija (uništen)
• Los Zetas
• Beltran-Lejva (uništen)
Komandanti i vođe
Felipe Kalderon
Marijano Fransisko Sajnez Mendoza
Giljermo Galvan Galvan
Serhio Aponte Polito[3]

Hoakin Guzman Loera,
Ismael Zambada Garsija,
Ignasio Koronel Viljareal†,
Antonio Kardenas Giljen†,
Horhe Eduardo Kostilja Sančez,
Visente Kariljo Fuentes,
Luis Fernando Sančez Areljano,
Eriberto Laskano Laskano,
Edgar Valdez Viljareal
Arturo Beltran Lejva†
Ektor Beltran Lejva,

Nazario Moreno Gonzalez†
Jačina
50.000 vojnika[4]
35.000 pripadnika Federalne policije[5]		 100.000 vojnika (2009)[6][7][8]
Žrtve i gubici
1.000+ policajaca i tužilaca ubijeno[9]
138 vojnika ubijeno[10]
14 marinaca ubijeno[10]
318 pripadnika Federalne policije ubijeno[10]
58 novinara ubijeno[11]
~1.000 dece ubijeno[12][13]		 121.199 članova kartela uhapšeno[14] ali samo 8.500 osuđeno[15]

62. ubijenih 2006..[16]
2.837 ubijenih 2007.[16]
6.844 ubijenih 2008.[16]
9.635 ubijenih 2009.[16]
15.273 ubijenih 2010.[17][18]

Ukupno ubijeno: 39.392 (decembar 2006-decembar 2010)

Rat protiv narko-kartela u Meksiku je oružani sukob između rivalskih narko-kartela koji se bore za regionalnu kontrolu s jedne strane, i snaga Vlade Meksika s druge strane. Vladin glavni cilj je bio da se zaustavi sa drogom povezano nasilje koje je besnelo između rivalskih narko kartela u Meksiku pre nego što je došlo do intervencije vlade.[19] Osim toga, Vlada Meksika je istakla kako je njen glavni cilj uništavanje moćnih narko kartela, a ne trgovine drogom, što je ostavljeno zvaničnicima Sjedinjenih Država.[20][21][22]

Meksički narko karteli ili organizacije za trgovinu drogom postoje već nekoliko decenija, međutim, postali su moćniji od pada kolumbijskih kartela Kali i Medeljin tokom devedesetih godina dvadesetog veka. Meksički narko karteli danas dominiraju nelegalnim tržištem droge u Sjedinjenim Državama.[23] Hapšenja ključnih vođa kartela, pogotovo u kartelima iz Tihuane i Zaliva, su dovela do porasta nasilja jer su karteli započeli borbu za kontrolu nad rutama kojima se droga krijumčari u Sjedinjene Države.[24][25][26]

Procena američkog Ministarstva pravde je da je sveukupna zarada od nezakonite prodaje droge između 13,6 i 48,4 milijarde dolara godišnje.[23][27] Meksički krijumčari droge sve češće krijumčare novac nazad u Meksiko u vozilima koja se vraćaju za Meksiko, verovatno usled efikasnosti američkih napora u praćenju elektronskog transfera novca.[28]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Meksička vojska

Meksiko je, usled svog geografskog položaja, dugo bio važna tačka u transportu narkotika, ilegalnih imigranata i druge zabranjene robe u Sjedinjene Države iz Meksika, Južne Amerike i drugih delova sveta. Tokom 1980-ih i ranih 1990-ih, Kolumbijac Pablo Eskobar je bio glavni izvoznik kokaina u Sjedinjene Države. Kada su vlasti pojačale kontrolu u južnoj Floridi i na Karibima, kolumbijske kriminalne organizacije su uspostavile saradnju sa meksičkim krijumčarima droge kako bi kroz Meksiko prebacivali kokain u Sjedinjene Države.[29]

Ovo nije bilo teško sprovesti jer je Meksiko već dugo vremena bio glavni izvor heroina i kanabisa za SAD, i trgovci drogom iz Meksika su već imali uspostavljenu infrastrukturu koja je bila spremna da usluži kolumbijske trgovce drogom. Do sredine 1980-ih, organizacije iz Meksika su već uhodane i pouzdan partner u transportu kolumbijskog kokaina. Isprva su meksičke bande za svoje usluge bile isplaćivane u kešu, ali sredinom 1980-ih, meksičke krijumčarske organizacije i kolumbijski trgovci drogom su dogovorili plaćanje u robi. Krijumčarima iz Meksika je obično davano 35% do 50% od svake isporuke kokaina. Ovo je značilo da su meksičke organizacije počele da se bave i distribucijom a ne samo krijumčarenjem kokaina, čime su i same postale značajni trgovci drogom. Trenutno, kartel Sinaloa i Zalivski kartel kontrolišu transport kokaina iz Kolumbije na tržišta širom sveta.[30]

Vremenom se balans moći između različitih meksičkih kartela menja i novi karteli se pojavljuju dok stari slabe i propadaju. Promene u sistemu, kao što su hapšenja ili smrt vođa kartela, dovode do krvoprolića jer rivali pokušavaju da iskoriste nastali vakuum.[31] Ovi vakuumi u vlasti unutar kartela ponekad nastaju uspešnim akcijama vladinih snaga protiv određenog kartela, pa stoga karteli često pokušavaju da iskoriste vladine snage protiv rivalskih organizacija, bilo davanjem mita meksičkim zvaničnicima kako bi pokrenuli akciju protiv suparnika, bilo odavanjem obaveštajnih podataka o operacijama suparničkih grupa meksičkoj vladi ili američkoj Upravi za suzbijanje droge.[31]

Borbe između rivalskih kartela su punom snagom počele nakon hapšenja Migela Angela Feliksa Galjarda 1989. godine, koji je vodio kokainski biznis u Meksiku.[32] Krajem 1990-ih je došlo do zatišja u nasilju, ali se stanje od 2000. konstantno pogoršava.

Predsednik Visente Foks[uredi | uredi izvor]

Nasilje se pogoršalo od 2000. Tadašnji predsednik Visente Foks ja poslao malobrojne snage u Nuevo Laredo, Tamaulipas, na američko-meksičkoj granici, kako bi se borili sa kartelima. Ove snage nisu imale puno uspeha. Procenjuje se da je oko 110 ljudi poginulo samo u Nuevo Laredu od januara do avgusta 2005. usled borbi između Zalivskog i kartela Sinaloa.[33] 2005. je došlo do skoka nivoa nasilja pošto je kartel La Familija Mičoakana pokušao da započne posao u Mičoakanu.

Predsednik Felipe Kalderon[uredi | uredi izvor]

Nasilje između kartela je započelo znatno pre nego što je počeo rat, ali vlada je bila prilično pasivna prema tom problemu tokmo 1990-ih i ranih 2000-ih. To se promenilo 11. decembra 2006, kad je novoizabrani predsednik Felipe Kalderon poslao 6.500 pripadnika federalnih snaga u državu Mičoakan kako bi zaustavio nasilje tamošnjih kartela. Ova akcija se smatra prvom velikom operacijom protiv organizovanog kriminala, i opšte se uzima kao početak rata između vlade i narko kartela.[2] Kako je vreme proticalo, Kalderon je nastavio da pojačava svoju kampanju protiv droge, u koju je sada uključeno 45.000 vojnika, uz snage državnih i federalne policije. 2010. Kalderon je rekao kako karteli pokušavaju da „zamene vladu“ i „pokušavaju da nametnu monopol silom oružja, i čak pokušavaju da nametnu sopstvene zakone“.[34]

Eskalacija[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2008. general Serđo Aponte, osoba zadužena za kampanju protiv trgovine drogom u državi Donja Kalifornija, je izneo brojne optužbe o korupciji protiv policijskih snaga u ovom regionu. Između ostalog, Aponte je izjavio kako veruje da je odred koji se bori protiv kidnapovanja u Donjoj Kaliforniji u stvari tim koji sprovodi kidnapovanja i koji sarađuje sa kriminalnim bandama, i da trgovci drogom koriste potplaćene policijske jedinice kao svoje telohranitelje.[3] Ove optužbe su sugerisale da napredak borbe protiv narko-kartela u Meksiku otežavaju mito, zastrašivanja i korupcija.

Dana 26. aprila 2008. je došlo do velike bitke između pripadnika kartela Tihuana i Sinaloa u gradu Tihuana u Donjoj Kaliforniji. Poginulo je 17 ljudi.[35] Ova bitka je dovela i do zabrinutosti da bi nasilje moglo da se prelije u Sjedinjene Države, jer su Tihuana i brojna druga pogranična mesta postala žarišta nasilja u ratu. U septembru 2008. u bombaškim napadima u Moreliji, za koje su osumnjičeni pripadnici kartela, je poginulo osam civila, a povređeno ih je više od 100.

U martu 2009, predsednik Kalderon je poslao dodatnih 5.000 vojnika u Sijudad Huarez. Američko Ministarstvo za domovinsku bezbednost je takođe izdalo saopštenje kako razmatra korišćenje Nacionalne garde kako bi se onemogućilo prelivanje nasilja iz Meksika u Sjedinjene Države. Guverneri Arizone i Teksasa su od savezne vlade zatražili dodatne trupe Nacionalne garde koje bi pomogle onima koje već pružaju podršku lokalnim organima reda u borbi protiv trgovine drogom.[36]

Prema američkom Nacionalnom obaveštajnom centru o drogi, meksički karteli su glavni krijumčari i veledistributeri južnoameričkog kokaina i meksičkog kanabisa, metamfetamina i heroina. Meksički karteli postoje već duže vremena, ali je njihova moć počela da raste zadnjih godina kada je došlo do opadanja moći kolumbijskih kartela Medeljin i Kali. Zatvaranje krijumčarske rute kokaina kroz Floridu je takođe preusmerilo put kokaina kroz Meksiko, što je povećalo ulogu meksičkih kartela u trgovini kokainom. Meksički narko-karteli šire kontrolu nad distribucijom ovih droga u oblastima koje su ranije kontrolisale kolumbijske i dominikanske kriminalne grupe, i veruje da se sada kontrolišu većinu tržišta Sjedinjenih Država.[37]

Meksički narko-karteli više nisu samo posrednici za kolumbijske proizvođače, već su sada moćni sindikati organizovanog kriminala koji dominiraju u trgovini narkoticima u Severnoj i Južnoj Americi. Po izveštajima FBI, meksički karteli se bave samo veleprodajom dok maloprodaju narkotika ostavljaju uličnim bandama. Meksički narko-karteli navodno istovremeno rade i sa više bandi u istoj oblasti i tvrde kako se ne svrstavaju na strane u američkim obračunima bandi.

Meksički narko-karteli kontrolišu velike oblasti meksičke teritorije i na desetine opština, i imaju sve veći uticaj na meksičku izbornu politiku.[38] Oni učestvuju u nasilnim borbama za kontrolu nad teritorijama kroz koje prolaze ključni krijumčarski koridori od Matamorosa do San Dijega. Američka Uprava za suzbijanje droge u svojim izveštajima javlja da su meksički narko-karteli koji danas operišu duž američko-meksičke granice mnogo sofisticiraniji i opasniji od bilo koje organizovane kriminalne grupe sa kojom su se američke snage bezbednosti susretale u svojoj istoriji.[37] Narko-karteli koriste bacače granata, automatsko oružje, pancire a ponekada i šlemove.[39][40][41] Neke grupe koriste i improvizovane eksplozivne naprave.[42]

Broj žrtava se tokom vremena jako brzo povećava. Po izveštaju Stratfora, broj ubistava povezanih sa drogom tokom 2006. i 2007. (2.119 i 2.275) se više nego udvostručio 2008. godine (5.207), a i tokom naredne dve godine se značajno povećavao, od 6.598 tokom 2009. na preko 11.000 tokom 2010.[42]

Izvori droge[uredi | uredi izvor]

Meksiko ima veliki udeo u proizvodnji i tranzitu droge. Glavni je snabdevač tržišta Sjedinjenih Država kanabisom i veliki snabdevač metamfetaminom.[23] Gotovo 50% prihoda kartela dolazi od kanabisa.[43] Iako Meksiko ima mali udeo u svetskoj proizvodnji heroina, iz njega dolazi veliki udeo heroina na tržištu Sjedinjenih Država.[23][44] Narko-karteli u Meksiku kontrolišu približno 70% narkotika koji iz inostranstva ulaze u Sjedinjene Države.[45]

Po procenama američkog Stejt departmenta, 90% kokaina koji ulazi u Sjedinjene Države prolazi kroz Meksiko, a glavni proizvođač kokaina je Kolumbija,[46] koju prate Bolivija i Peru.[47] Izveštaji navode da je Venecuela očigledno postala važna tačka u transportu narkotika koji se proizvode u Kolumbiji.[48][49][50][51][52]

Meksički karteli[uredi | uredi izvor]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Svi meksički narko-karteli vode poreklo od bivšeg agenta meksičke federalne policije, Migela Angela Feliksa Galjarda („Kuma“), koji je tokom 1980-ih kontrolisao celokupnu ilegalnu trgovinu drogom u Meksiku i koridore preko meksičko-američke granice.[53] Posao je započeo krijumčareći marihuanu i opijum u Sjedinjene Države, i bio je prvi meksički narko-vođa koji se povezao sa kolumbijskim kokainskim kartelima tokom 1980-ih. Pomoću svojih veza, Feliks Galjardo je uspostavio saradnju sa kartelom Medeljin, kojim je upravljao Pablo Eskobar.[54] Ovo mu nije bilo teško jer je Galjardo već uspostavio infrastrukturu koja je bila spremna za kolumbijske trgovce drogom.

U to doba nije bilo kartela u Meksiku. Feliks Galjardo je bio vođa meksičkih narko-vođa. Nadgledao je sve operacije; postojali su samo on, njegovi saradnici i političari koji su mu prodavali zaštitu.[55] Feliks Galjardo se trudio da se ne ističe i 1987. se preselio sa svojom porodicom u Gvadalaharu.

Po Piteru Dejlu Skotu, kartel Gvadalahara, je napredovao u velikoj meri zato što je uživao zaštitu Federalne direkcije za bezbednost (DFS), pod vođstvom njenog šefa Migela Nasara Aroa (šp. Miguel Nassar Haro), koji je radio za CIA.[56]

„Kum“ je tada odlučio da podeli poslove koje je kontrolisao, kako bi bili efikasniji i kako bi bilo manje verovatno da sve aktivnosti propadnu u jednom udaru snaga bezbednosti.[57] Na neki način, on je privatizovao meksičku trgovinu drogom i slao ju je nazad u podzemlje kako bi njome upravljali šefovi koji su bili manje poznati, ili uopšte nisu bili poznati Upravi za suzbijanje droge. Feliks Galjardo „Kum“ je okupio glavne meksičke trgovce drogom u kući u odmaralištu Akapulku i tom prilikom je izvršio raspodelu teritorija. Ruta preko Tihuane je dodeljena braći Areljano Feliks. Ruta preko Sijudad Huareza je dodeljena porodici Kariljo Fuentes. Migel Karo Kintero je dobio koridor Sonora. Kontrola nad koridorom Matamoros, Tamaulipas - tada nastajućem Zalivskom kartelu - je ostavljena Huanu Garsiji Abregu. Hoakin Guzman Loera i Ismael Zambada Garsija su preuzeli operacije na pacifičkoj obali, od čega je nastao kartel Sinaloa. Guzman i Zambada su u posao vratili veterana Hektora Luisa Palmu Salazara. Feliks Galjardo je i dalje planirao da nadgleda operacije na nivou cele države, jer je posedovao značajne veze, ali ne bi više imao kontrolu nad svim detaljima vođenih poslova.

Feliks Galjardo je uhapšen 8. aprila 1989. Nova hapšenja, pohlepa i težnja za vlašću su stimulisali sukobe između novoformiranih i odskora nezavisnih kartela.

Trenutni karteli[uredi | uredi izvor]

Mapa meksičkih narko-kartela bazirana na izveštaju Stratfora iz maja 2010.[58][59] Kartel Tihuana, crveno; Kartel Beltran Lejva, narandžasto; Kartel Sinaloa, žuto; Kartel Huarez, braon; La Familija Mičoakana, zeleno; Zalivski kartel, svetlo plavo; Kartel Los Zetas, plavo.

Savezi i sporazumi između narko-kartela su krhke prirode, napeti i privremeni. Od februara 2010, glavni karteli su bili podeljeni u dve frakcije, jednu okupljenu oko kartela Huarez, Tihuana, Los Zetas i Kartel Beltran-Lejva; i drugu okupljenu oko Zalivskog kartela, kartela Sinaloa i La Familija.[60]

Meksički narko-karteli su povećali saradnju sa američkim uličnim i zatvorskim bandama kako bi proširili svoje distributivne mreže unutar Sjedinjenih Država.[27]


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Colombia asesora a México”. Voz de América. 25 de enero de 2011. Arhivirano iz originala 07. 04. 2016. g. Pristupljeno 16. 08. 2016.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  2. ^ a b Grillo, Ioan (11. 12. 2006). „Mexico cracks down on violence”. Seattle Post-Intelligencer. Associated Press. Pristupljeno 29. 11. 2006. 
  3. ^ a b „Mexican general makes explosive accusations”. Los Angeles Times. 23. 4. 2008. Pristupljeno 12. 5. 2010. 
  4. ^ „Four Gunmen Die in Clash with Mexican Troops”. Latin American Herald Tribune. 4. 3. 2010. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 5. 3. 2010. 
  5. ^ „Mexico sees hope among drug violence”. CNN News. 9. nFebruary 2011. Pristupljeno 9. 2. 2011.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  6. ^ „EXCLUSIVE: 100,000 foot soldiers in Mexican cartels”. Pristupljeno 24. 4. 2013. 
  7. ^ „Mexico Federal Troops and police rush into Juarez to try and retake the city”. Pristupljeno 24. 4. 2013. 
  8. ^ „U.S. Says Threat of Mexican Drug Cartels Approaching 'Crisis Proportions'”. Pristupljeno 24. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2013)
  9. ^ Gonzales, Maria de la Luz (25. 3. 2009). „Suman 10 mil 475 ejecuciones en esta administracion: PGR”. El Universal (na jeziku: Spanish). Arhivirano iz originala 01. 11. 2013. g. Pristupljeno 30. 3. 2009. 
  10. ^ a b v „Con 'La Teniente', Marina tendra su serie de TV”. El Universal. agosto 19 de 2011. Arhivirano iz originala 25. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 8. 2011.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  11. ^ „Alarmante, situación de periodistas en México”. El Universal (na jeziku: Spanish). 10. 1. 2010. Arhivirano iz originala 01. 03. 2013. g. Pristupljeno 23. 2. 2010. 
  12. ^ "INFANCIA Y CONFLICTO ARMADO EN MÉXICO" (PDF). INFORME ALTERNATIVO SOBRE EL PROTOCOLO FACULTATIVO DE LA CONVENCIÓN SOBRE LOS DERECHOS DEL NIÑO. Red por los Derechos de la Infancia en México. January 2011. pp. 25
  13. ^ „En menos de 5 años han muerto más de mil niños a manos del narco”. Excelsior (na jeziku: Spanish). 19. 3. 2011. Pristupljeno 20. 3. 2011. 
  14. ^ „Oficial: más de 22 mil 700 muertos por violencia”. El Universal (na jeziku: Spanish). 13. 4. 2010. Arhivirano iz originala 03. 01. 2015. g. Pristupljeno 14. 4. 2010. 
  15. ^ „Guerra al narco asfixia penales”. El Universal (na jeziku: Spanish). 10. 1. 2011. Arhivirano iz originala 02. 01. 2014. g. Pristupljeno 10. 1. 2011.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
  16. ^ a b v g El Universal „Oficial: más de 22 mil 700 muertos por violencia”. Pristupljeno 24. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2015)
  17. ^ „La lucha anticrimen deja 34 mil muertes en 4 años”. El Universal (na jeziku: Spanish). 13. Janmuary 2011. Arhivirano iz originala 02. 11. 2014. g. Pristupljeno 13. 1. 2011.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  18. ^ „Mexico's Drug War: Number of dead passes 30,000”. BBC. The BBC. 16. 12. 2010. Pristupljeno 16. 12. 2010. 
  19. ^ „ANUNCIO SOBRE LA OPERACIÓN CONJUNTA MICHOACÁN”. Presidencia de la Republica, Mexico. 11. 12. 2006. 
  20. ^ „Calderón: Estamos luchando en contra de los criminales”. TeleSur TV. 30. 8. 2011. 
  21. ^ „Poiré defiende estrategia del Gobierno Federal en lucha antinarco; entrevista AlJazeera”. AlJazeera News. 18. 8. 2011. 
  22. ^ „Sugiere Sarukhán que Calderón no busca reducir tráfico de drogas”. SDP Noticias. 17. 5. 2011. Arhivirano iz originala 20. 10. 2014. g. Pristupljeno 30. 9. 2011. 
  23. ^ a b v g Cook, Colleen W., ur. (oktobar 16). „Mexico's Drug Cartels” (PDF). CRS Report for Congress. Congressional Research Service. str. 7. Pristupljeno 9. 8. 2009.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date=, |year= / |date= mismatch (pomoć)
  24. ^ „Progress in Mexico drug war is drenched in blood”. INSI. Associated Press. 3. 11. 2009. Arhivirano iz originala 02. 02. 2014. g. Pristupljeno 16. 3. 2010.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
  25. ^ „High U.S. cocaine cost shows drug war working: Mexico”. Reuters. 14. 9. 2007. Pristupljeno 1. 4. 2009. 
  26. ^ Junew S. Beittel, Mark P., ur. (decembar 18). „CRS Report for Congress” (PDF). Mexico - U.S. Relations: Issues for Congress. Congressional Research Service. str. 2, 13,14. Pristupljeno 1. 4. 2009.  Pronađeni su suvišni parametri: |editor-last= i |editor= (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date=, |year= / |date= mismatch (pomoć)
  27. ^ a b „Mexican drug gangs 'spread to every region of US'”. BBC NEws. 26. 3. 2010. Pristupljeno 23. 4. 2010. 
  28. ^ Cook, Colleen W., ur. (oktobar 16). „Mexico's Drug Cartels” (PDF). CRS Report for Congress. Congressional Research Service. str. 9. Pristupljeno 9. 8. 2009.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date=, |year= / |date= mismatch (pomoć)
  29. ^ „History of DEA Operations” (PDF). DEA History. U.S. DEA. Pristupljeno 21. 9. 2008. 
  30. ^ „Mexico, U.S., Italy: The Cocaine Connection”. Stratfor Intelligence. 18. 9. 2008. Arhivirano iz originala 22. 11. 2008. g. Pristupljeno 20. 9. 2008. 
  31. ^ a b Burton, Fred (2. 5. 2007). „Mexico: The Price of Peace in the Cartel Wars”. The Stratfor Global Intelligence. Pristupljeno 16. 8. 2009. 
  32. ^ „Analysis: Mexico's drug wars continue”. BBC News. 12. 3. 2002. 
  33. ^ Marshall, Claire (14. 8. 2005). „Gang wars plague Mexican drugs hub”. BBC News. 
  34. ^ „Mexican cartels move beyond drugs, seek domination”. MSNBC News. Associated Press. 4. 8. 2010. Pristupljeno 5. 10. 2010. 
  35. ^ „Seventeen killed in Mexico drug battle”. Reuters. 4. 26. 2008.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  36. ^ „Americas | US plans to combat Mexico drugs”. BBC News. 13. 3. 2009. Pristupljeno 28. 3. 2011. 
  37. ^ a b „Mexican Drug Cartels Forming Alliances with American Street Gangs”. The Right Side News. 15. 6. 2008. Arhivirano iz originala 31. 7. 2008. g. Pristupljeno 15. 3. 2010.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
  38. ^ Statesman.com | October 25, 2008
  39. ^ „Mexican Cartels and the Fallout From Phoenix”. Stratfor. Arhivirano iz originala 16. 7. 2011. g. Pristupljeno 28. 3. 2011. 
  40. ^ „Mexican Drug cartels terror reaches Alabama”. Californiachronicle.com. Arhivirano iz originala 8. 7. 2011. g. Pristupljeno 28. 3. 2011. 
  41. ^ „Los Zetas: the Ruthless Army Spawned by a Mexican Drug Cartel”. Fpri.org. Arhivirano iz originala 5. 8. 2012. g. Pristupljeno 28. 3. 2011. 
  42. ^ a b „Mexico and the Cartel Wars in 2010”. Stratfor. Pristupljeno 28. 3. 2011. 
  43. ^ Cash From Marijuana Fuels Mexico's Drug War : NPR
  44. ^ Cook, Colleen W., ur. (oktobar 16). „Mexico's Drug Cartels” (PDF). CRS Report for Congress. Congressional Research Service. str. 2. Pristupljeno 9. 8. 2009.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date=, |year= / |date= mismatch (pomoć)
  45. ^ Creechan, James. "An overview of drug cartels in Mexico" Paper presented at the annual meeting of the American Society of Criminology (ASC), Los Angeles Convention Center, Los Angeles, CA, Nov 01, 2006 <Not Available>. 2009-05-24 [1]
  46. ^ „US anti-drug campaign 'failing'”. BBC News. 6. 8. 2004. 
  47. ^ „A Look at Major Drug-Producing Countries”. The Associated Press. Newsvine. 29. 2. 2008. Pristupljeno 1. 6. 2011. 
  48. ^ „Hugo Chavez's narcotics connection”. Renew America. 17. 7. 2008. Pristupljeno 1. 6. 2011.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
  49. ^ „Mexico's Fox Ties Hugo Chávez to Drug Cartels”. Honduras Weekly. 8. 2. 2011. Arhivirano iz originala 5. 3. 2011. g. Pristupljeno 1. 6. 2011. 
  50. ^ „Hugo Chavez's Venezuela 'supplies half of Britain's cocaine'”. The Telegraph. London. 1. 6. 2011. Pristupljeno 1. 6. 2011.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
  51. ^ „Hugo Chavez's comrades behind drugs seized in Mexico”. V crisis. 16. 4. 2006. Arhivirano iz originala 25. 07. 2011. g. Pristupljeno 1. 6. 2011.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
  52. ^ „Hugo Chavez's Inner Circle has Drug Ties, Venezuelan Drug Kingpin Claims”. The Associated Press. Fox News Latino. 4. 4. 2011. Arhivirano iz originala 12. 9. 2011. g. Pristupljeno 1. 6. 2011. 
  53. ^ „The Border Monsters”. Time Magazine. 2001. Arhivirano iz originala 4. 8. 2001. g. Pristupljeno 8. 2. 2010. 
  54. ^ Beith 2010, str. 40–55
  55. ^ Beith 2010, str. 41.
  56. ^ Peter Dale Scott (2000), Washington and the politics of drugs Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. oktobar 2011), Variant, 2(11)
  57. ^ Beith 2010, str. 47.
  58. ^ http://www.wickenburg-az.com/wp-content/uploads/2010/11/Smuggling_1-4.jpg.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  59. ^ „Free Article for Non-Members”. Stratfor. 17. 5. 2010. Arhivirano iz originala 13. 11. 2010. g. Pristupljeno 28. 3. 2011. 
  60. ^ „Violence the result of fractured arrangement between Zetas and Gulf Cartel, authorities say”. The Brownsville Herald. 9. 3. 2010. Arhivirano iz originala 13. 03. 2010. g. Pristupljeno 12. 3. 2010.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рат_против_нарко-картела_у_Мексику&oldid=27748775”