Rat u Donbasu

Rat u Donbasu
Deo Rusko-ukrajinskog rata
Karta rata u Donbasu
Vreme 6. april 2014 — danas (10 godina, 1 mesec, 1 sedmica i 6 dana) Mesto Donjecki basen Ishod Sukob u toku
Sukobljene strane
Rusija Novorusija Donjecka N. R. Luganska N. R.	Ukrajina Podrška: Litvanija SAD Estonija
Komandanti i vođe
Vladimir Putin Igor Girkin (u 2014) Aleksandar Zaharčenko † Denis Pušilin (od 2018) Leonid Pasečnik (od 2017)	Volodimir Zelenski (od 2019) Petro Porošenko (2014–2019) Vladimir Grojsman (2016–2019)
Jačina
Oružane snage Novorusije 30.000-40.000 boraca	Oružane snage Ukrajine 66.000 (bez veterana)
Žrtve i gubici
Ukupno (do februara 2022) ubijeni: ~14.000 (od kojih 3.500 civila) +298 civila (Malejša erlajns let 17) ranjeni: 26.000 (od kojih 7.000-9.000 civila) nestali: 1.000-1.500 (avgust 2017) izbegli: 1.600.000

Rat u Donbasu je vojni konflikt između vojnih snaga lojalnih vladi u Kijevu i proruskih pobunjenika u Donjeckom basenu (Donbasu). Glavni uzrok sukoba je zbacivanje sa vlasti Viktora Janukoviča i dolaska na vlast prozapadnih političara na čelu sa Petrom Porošenkom i Arsenijem Jacenjukom.

Pozadina

Evromajdan u Kijevu 23. januara 2014.

Pro-Ruski protesti u Donjecku 9. marta 2014.

Krajem novembra 2013. godine su nakon odbijanja predsednika Viktora Janukoviča da potpiše SSP sa Evropskom unijom otpočele se masovne proteste na trgu Majdan, po kome je pokret dobio naziv Evromajdan. Posle gotovo dva meseca neprekidnih protesta proevropskih partija protiv vlade i pokušaja izvođenja obojene revolucije 1. decembra, došlo je do spuštanja političkih tenzija, ali nakon vladine odluke da zabrani proteste sredinom januara, opozicione stranke i ultradesničarske grupe su podigle oružani ustanak protiv vlade i predsednika Viktora Janukoviča, u kojoj su dominirali ljudi iz oblasti Zapadne Ukrajine, naročito iz gradova Lavov i Luck. Politički, nepovezane grupe su predstavljali liberalni demokratski reformisti čiji su lideri Arsenij Jacenjuk (predstavnik stranke „Otadžbina“ čiji je lider Julija Timošenko koja se u tom momentu nalazila u zatvoru) i Vitalij Kličko (predstavnik stranke UDAR), a ekstremno desničarske aktiviste Oleg Tjahnibok (predstavnik krajnje desničarske partije „Svoboda“) i Dmitro Jaroš (predstavnik ultradesničarske organizacije Desni sektor) čiji su se aktivisti istakli u velikom nasilju protiv organa reda. Krajem januara opozicione snage pod vođstvom parlamentarnih prozapadnih stranaka „Otadžbina“ i UDAR uz podršku ultradesničarskih organizacija su počele nasilno da zauzimaju prostorije lokalnih vlada širom Ukrajine. Nakon trodnevnog nasilja došlo je do smirivanja situacije do sredine februara, a predsednik Janukovič je ponudio mesto premijera opoziciji, dok je opozicija takav predlog Janukoviča odbila i tražila njegovu ostavku. Kako je vreme prolazilo, opozicija je vršila sve veći pritisak na predsednika Janukoviča da podnese ostavku i raspiše vanredne parlamentarne i dopusti održavanje vanrednih predsedničkih izbora, kao i vraćanje ustava iz 2004. godine koji je davao manje nadležnosti predsedniku za važne državne odluke. Pošto je Janukovič odbijao zahtev da se ide na predsedničke izbore i prihvatio da se ide samo na vanredne parlamentarne, opozicija nije htela da odstupi od svojih zahteva da se ide na vanredne predsedničke. Posle smene brojnih ministara koje je opozicija optužila da su odgovorni za nasilje nad demonstrantima, nije se došlo do dogovora. Kada je Janukovič tokom februara pozivao opozicione lidere na dijalog i dogovor o daljim koracima do uspostavljanja reda u zemlji, opozicija je odbila bilo kakav dijalog i jedino tražila njegovu ostavku. Pošto su obe strane odbile da odstupe od svojih zahteva stvorio se vakuum između dve strane i cela situacija je došla do tačke usijanja. Nakon brojnih upućenih poziva opoziciji od strane predsednika Janukoviča da se postigne dogovor o prelaznoj vladi koja će voditi zemlju do vanrednih parlamentarnih izbora, opozicija je 18. februara prihvatila novi Janukovičev poziv na dijalog, ali su snage Desnog sektora krenule na državne institucije i započele žestok trodnevni krvavi obračun sa policijom koji je doveo do revolucije uz velike žrtve na obe strane i samim tim Janukovičevog svrgavanja četiri dana kasnije. Potom su lideri, koji su se zajedno borili na kijevskom „Trgu Nezavisnosti“ (ukr. Maйdan Nezaležnosti) preuzeli državne funkcije u državi i prvo što su uradili, oslobodili su ukrajinsku opozicionu liderku Juliju Timošenko iz zatvora koja je bila osuđena na sedam godina zatvora zbog korupcije, raspisali vanredne predsedničke izbore za 25. maj i ukinuli zakon o regionalnom statusu ruskog jezika. Pošto su oni imali isljučivo podršku u zapadnoj polovini zemlje, na istoku i jugu, a naročito na poluostrvu Krim je došlo do velikog otpora novim vlastima i počeo je opšti raspad zemlje koji je doveo do otcepljenja Krimskog poluostrva od Ukrajine i njegovog pripajanja Rusiji, a u istočnim i južnim oblastima do proglašenja brojnih autonomnih republika koje odbijaju da priznaju vlast u Kijevu. Novo ukrajinsko rukovodstvo se, posle podizanja otvorene pobune početkom aprila u jugoistočnim oblastima od strane proruskih aktivista, okoristilo sličnim metodama kao na zapadu zemlje u januaru i februaru, i odlučilo da pobunu uguši silom i vojnim sredstvima što je dovelo do građanskog rata. Do maja 2014. više desetina ljudi je ubijeno, naročito na istoku i jugu zemlje.

Tok rata

April 2014: početak sukoba

Donjecka oblast

Glavni članak: Donjecka Narodna Republika

Pokušaji zauzimanja zgrade Donjecke regionalne državne administracije (RSA) počeli su otkako su izbili proruski protesti u istočnim i južnim regionima Ukrajine, nakon Revolucije dostojanstva. Proruski demonstranti zauzeli su Donjecku RSA od 1. do 6. marta 2014, pre nego što ih je uklonila Služba bezbednosti Ukrajine (SBU). Dana 6. aprila, 1.000–2.000 ljudi okupilo se na mitingu u Donjecku tražeći referendum o statusu sličan onom koji je održan na Krimu u martu.

Demonstranti su upali u zgradu RSA i preuzeli kontrolu nad prva dva sprata. Rekli su da će, ukoliko regionalni zvaničnici ne održe vanrednu zakonodavnu sednicu radi sprovođenja referenduma o statusu, oni preuzeti kontrolu nad regionalnom vladom sa „narodnim mandatom“, i razrešiti sve izabrane regionalne odbornike i članove parlamenta. Pošto ovi zahtevi nisu ispunjeni, aktivisti su održali skup u zgradi RSA i glasali za nezavisnost od Ukrajine. Oni su 7. aprila 2014. proglasili Donjecku Narodnu Republiku (DNR).

Luganska oblast

Glavni članak: Luganska Narodna Republika

Nemiri u Luganskoj oblasti počeli su 6. aprila, kada je oko 1.000 aktivista upalo i zauzelo zgradu SBU u gradu Lugansku, nakon sličnih okupacija u gradovima Donjeck i Harkov. Demonstranti su zabarikadirali zgradu i zahtevali da se oslobode svi uhapšeni lideri separatista. Policija je uspela da ponovo preuzme kontrolu nad zgradom, ali su se demonstranti ponovo okupili na „narodnoj skupštini“ ispred zgrade i pozvali na „narodnu vladu“, zahtevajući ili federalizaciju ili inkorporaciju u sastav Ruske Federacije. Na ovoj skupštini izabrali su Valerija Bolotova na mesto „Narodnog guvernera“.

Najavljena su dva referenduma, jedan za 11. maj da bi se utvrdilo da li region treba da traži neki oblik autonomije, a drugi zakazan za 18. maj da bi se utvrdilo da li region treba da se pridruži Ruskoj Federaciji ili da proglasi nezavisnost. Luganska Narodna Republika (LNR) je proglašena 27. aprila. Predstavnici Republike zahtevali su od ukrajinske vlade da amnestiju sve demonstrante, uvede ruski kao zvanični jezik i održi referendum o statusu regiona. Oni su postavili ultimatum u kojem je stajalo da će, ako Kijev ne ispuni njihove zahteve do 14:00 29. aprila, pokrenuti pobunu uporedo sa pobunom Donjecke Narodne Republike.

Eskalacija oružanih sukoba

Dana 12. aprila, neobeleženi proruski militanti zauzeli su gradsku kancelariju Ministarstva unutrašnjih poslova u Donjecku i dve druge policijske kancelarije u oblasti, iako su odbijeni nakon napada na kancelariju glavnog tužioca i nisu uspeli da zauzmu policijsku kancelariju u grad Šahtjorsk. Nakon pregovora između militanata i onih u zgradi, šef kancelarije je dao ostavku na svoju funkciju. Službenici specijalne policije Berkut, koju je vlada raspustila nakon februarske revolucije, učestvovali su u zapleni na strani separatista. Nakon što su preuzele kontrolu nad Donjeckom RSA i proglasile Donjecku Narodnu Republiku, proruske grupe su obećale da će se razdvojiti i preuzeti kontrolu nad strateškom infrastrukturom širom Donjecke oblasti, i zahtevale su da se javni zvaničnici koji žele da nastave svoj rad zakunu na vernost Republici.

Do 14. aprila, proruski militanti predvođeni bivšim operativcima GRU Igorom Girkinom i Igorom Bezlerom preuzeli su kontrolu nad vladinim zgradama u mnogim drugim gradovima u oblasti, uključujući Slavjansk, Mariupolj, Gorlovku, Kramatorsk, Jenakijevo, Makejevku, Družkovku i Ždanovku. Nakon ovog zauzimanja Donjecke RSA, militanti su počeli da proširuju svoju kontrolu nad gradom. Ustanici su 16. aprila upali u zgradu opštinske uprave i zauzeli je. Dalje akcije separatista dovele su do zauzimanja kancelarija regionalne državne televizijske mreže 27. aprila. Nakon što su zauzeli centar za emitovanje, militanti su počeli da emituju ruske televizijske kanale. Dana 4. maja, zastava Donjecke Narodne Republike podignuta je iznad sedišta policije u samom gradu Donjecku.

Brojni intervjui koje su učesnici sa ruske strane dali tokom 2019–2020 (uključujući Girkina, Bezlera, Gubareva i druge) otkrili su da je početnu ideju o preuzimanju kontrole nad gradovima Donbasa donjeckom „narodnom gubernatoru“ Pavlu Gubarevu preneo Sergej Glazjev, tadašnji savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina. Gubarevov tim se susreo sa Girkinom dok je ulazio u Ukrajinu iz Rusije, a prvobitni plan je bio da prvo zauzme Šahtjorsk, pošto je bio mnogo bliži i rusko-ukrajinskoj granici i ruskoj vojnoj bazi u Rostovu na Donu. Odluka da se umesto toga napadne Slavjansk doneta je nakon što je Girkinova grupa prešla granicu, navodno zbog prisustva veće grupe proruskih aktivista spremnih da podrže njihovu stvar u gradu. Vojnu i finansijsku podršku grupi pružili su Sergej Aksjonov i Konstantin Malofejev. Novaja gazeta je rezimirala situaciju kao „grupu loše pripremljenih plaćenika koja ceo region pretvara u krvoproliće“ i zaključila da će Rusija „snositi moralnu i političku odgovornost za svoje civilne žrtve sve dok njeni učesnici ne budu izvedeni pred sud“.

Glazjevske trake

Kao odgovor na rastuće nemire, vršilac dužnosti ukrajinskog predsednika Oleksandr Turčinov je obećao da će pokrenuti „Antiterorističku operaciju“ (ATO) protiv separatističkih pokreta u Donjeckoj oblasti. Ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov rekao je 9. aprila da će nemiri u Donjeckoj oblasti biti rešeni u roku od 48 sati, bilo pregovorima ili upotrebom sile. Predsednik Oleksandar Turčinov potpisao je dekret da ponovo preuzme zgradu Donjecke RSA i stavi je „pod zaštitu države“, i ponudio amnestiju demonstrantima ako polože oružje.

Proširenje separatističke teritorijalne kontrole

Slavjansk

Glavni članak: Opsada Slovjanska

Proruski pobunjenici zauzeli zgradu gradske uprave Slavjanska, 14. april 2014.

Grupa maskiranih proruskih militanata pod komandom penzionisanog oficira FSB Igora Girkina preuzela je kontrolu nad zgradom gradske uprave, policijskim kancelarijama i zgradom SBU u Slavjansku, gradu u severnom delu Donjecke oblasti, 12. aprila. Nakon što su militanti zauzeli grad, gradonačelnik Slavjanska Nelja Štepa se nakratko pojavio u okupiranoj policijskoj stanici i izrazio podršku militantima. Drugi su se okupili ispred zgrade i na sličan način izrazili svoju podršku militantima. Rekli su ukrajinskim novinarima koji su izveštavali o situaciji da se „vrate u Kijev“. Nelju Štepu su kasnije ustanici pritvorili, a na njegovo mesto došao je samoproglašeni „narodni gradonačelnik“ Vjačeslav Ponomarjov.

Militanti su preuzeli kontrolu nad gradskim policijskim skladištem oružja i zaplenili stotine komada vatrenog oružja, što je navelo ukrajinsku vladu da pokrene „protivterorističku“ operaciju da ponovo zauzme grad. Ova vladina kontraofanziva počela je ujutro 13. aprila. Kao rezultat toga, došlo je do ukorijenjenog sukoba između proruskih snaga i Oružanih snaga Ukrajine, što je označilo početak borbi u Donbasu. Grad je ostao pod opsadom do 5. jula, kada su ga ukrajinske snage ponovo zauzele, a procenjeno je da je 15.000–20.000 ljudi raseljeno zbog borbi. Gradonačelnik Štepa je uhapšen 11. jula 2014. zbog navodnog dosluha sa proruskim snagama.

Ubrzo nakon što je preuzela kontrolu nad Slavjanskom, Girkinova grupa je pogubila člana gradskog veća Vladimira Ivanoviča Ribaka, kao i još četiri državljana Ukrajine, uključujući 25-godišnjeg Jurija Djakovskog i neimenovanog 19-godišnjeg mladića. Girkin je preuzeo odgovornost za ova pogubljenja 2020. godine, iako su prethodnih godina on i drugi proruski militanti tvrdili da je Ribak pušten iz pritvora.

Kramatorsk

Glavni članak: Bitka kod Kramatorska

U Kramatorsku, gradu u severnoj Donjeckoj oblasti, separatisti su napali policijsku stanicu 13. aprila, što je dovelo do pucnjave. Borci, pripadnici Narodne milicije Donbasa, kasnije su zauzeli policijsku stanicu. Uklonili su natpis policijske stanice i podigli zastavu Donjecke Narodne Republike nad zgradom. Zatim su postavili ultimatum u kojem je stajalo da će ih smeniti sa dužnosti, ako gradonačelnik i uprava grada do sledećeg ponedeljka ne polože zakletvu Republici. Istovremeno, gomila demonstranata je opkolila zgradu gradske uprave, zauzela je i nad njom podigla zastavu Donjecke Narodne Republike. Predstavnik Republike obratio se meštanima ispred okupirane policijske stanice, ali je negativno primljen i izviždan.

Nakon vladine kontraofanzive u okviru „Antiterorističke operacije“ u Donjeckoj oblasti 2–3. maja, pobunjenici su razbijeni iz okupirane zgrade SBU u Kramatorsku. Uprkos tome, ukrajinske trupe su se brzo povukle iz grada iz nepoznatih razloga, a separatisti su brzo povratili kontrolu. Sporadične borbe su nastavljene do 5. jula, kada su se ustanici povukli iz Kramatorska.

Gorlovka

Glavni članak: Prva bitka za Gorlovku

Militanti su pokušali da zauzmu sedište policije u Gorlovki 12. aprila, ali su zaustavljeni. Ukrajinska pravda je objavila da je policija saopštila da je svrha pokušaja zaplene bila da se dobije pristup skladištu oružja. Rekli su da će upotrebiti silu ako bude potrebno za odbranu zgrade od „kriminalaca i terorista“. Do 14. aprila militanti su zauzeli zgradu nakon napetog sukoba sa policijom. Neki pripadnici lokalne policijske jedinice prebegli su ranije tokom dana u Donjecku Narodnu Republiku, dok su preostali oficiri bili primorani da se povuku, dozvoljavajući pobunjenicima da preuzmu kontrolu nad zgradom.

Ustanici su uhvatili lokalnog šefa policije i teško ga pretukli. Zamenika gradskog veća Gorlovke, Vladimira Ribaka, kidnapovali su maskirani ljudi za koje se veruje da su proruski militanti 17. aprila. Njegovo telo je kasnije pronađeno u reci 22. aprila. Zgrada gradske uprave zaplenjena je 30. aprila, učvršćujući separatističku kontrolu nad Gorlovkom. SBU je 2. jula uhapsila samoproglašenog gradonačelnika Gorlovke Volodimira Kolosnjuka zbog sumnje da je učestvovao u „terorističkim aktivnostima“.

Mariupolj

Glavni članak: Bitka za Mariupolj (maj–jun 2014)

Aktivisti Donjecke Narodne Republike preuzeli su kontrolu nad zgradom gradske uprave u Mariupolju 13. aprila. Ukrajinska vlada je tvrdila da je „oslobodila“ zgradu 24. aprila, ali su to demantovali meštani koje je intervjuisao BBC u blizini zgrade.

Sukobi između vladinih snaga i proruskih grupa eskalirali su početkom maja kada je Ukrajinska nacionalna garda nakratko ponovo zauzela zgradu gradske uprave. Proruske snage su brzo vratile zgradu. Militanti su tada izvršili napad na lokalnu policijsku stanicu, navevši ukrajinsku vladu da pošalje vojne snage. Okršaji između vojnika i lokalnih demonstranata doveli su do zapaljenja zgrade gradske uprave. Vladine snage nisu uspele da potisnu proruske nastrojene, a samo su dodatno podstakle tenzije u Mariupolju.

Dana 16. maja u čeličani Metinvesta, zajedno sa lokalnom policijom i snagama bezbednosti, razbili su pobunjenike iz gradske uprave i drugih okupiranih vladinih zgrada u gradu. Većina pobunjenika je napustila grad, a za ono malo preostalih govorilo se da je bilo nenaoružano. Uprkos tome, sedište Donjecke Narodne Republike u gradu ostalo je netaknuto, a proruski demonstranti su se i dalje mogli videti ispred spaljene gradske uprave.

Ukrajinske trupe su preuzele kontrolu nad gradom 14. juna, uz pomoć Nacionalne garde. Zauzet je štab DNR. Mariupolj je tada proglašen za privremenu prestonicu Donjecke oblasti, umesto grada Donjecka, koji su okupirali separatisti.

Drugi gradovi

Mnogi manji gradovi širom Donbasa pali su u ruke separatista.

U Artjomovsku 12. aprila, separatisti nisu uspeli da zauzmu lokalnu kancelariju Ministarstva unutrašnjih poslova, već su umesto toga zauzeli zgradu gradske uprave i nad njom podigli zastavu DNR. Zauzete su i zgrade gradske uprave u Jenakijevu i Družkovki. Policija je odbila napad proruskih militanata na kancelariju Ministarstva unutrašnjih poslova u Krasnjem Limanu 12. aprila, ali su zgradu kasnije zauzeli separatisti nakon okršaja. Pobunjenici povezani sa Narodnom milicijom Donbasa zauzeli su zgradu regionalne administracije u Harcisku 13. aprila, a zatim zgradu lokalne administracije u Ždanovki 14. aprila.

Demonstranti su 16. aprila istakli zastavu DNR nad zgradama gradske uprave u Krasnoarmejsku i Novoazovsku. Zgrada lokalne uprave u Siversku je na sličan način zarobljena 18. aprila. Nakon preuzimanja, lokalna policija je najavila da će sarađivati sa aktivistima. Separatisti u Jenakijevu su 20. aprila napustili zgradu gradske uprave koju su zauzeli od 13. aprila. Uprkos tome, do 27. maja grad još uvek nije bio pod kontrolom ukrajinske vlade. Proruski demonstranti u Kostantinovki zapalili su a kancelarije jednog lista koji je kritikovao DNR.

70 do 100 pobunjenika naoružanih jurišnim puškama i raketnim bacačima napalo je 24. aprila oružarnicu u Artemivsku. U depou je bilo oko 30 tenkova. Ukrajinske trupe pokušale su da se bore protiv pobunjenika, ali su bile prinuđene da se povuku nakon što je značajan broj ljudi ranjen u vatri pobunjenika. Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov rekao je da je pobunjenike predvodio čovek „obimne brade“, misleći na ruskog militanta Aleksandra Možajeva. Oko 30 militanata zauzelo je sedište policije u Konstantinovki 28. aprila.

Dana 29. aprila, zgradu gradske uprave u Pervomajsku zauzeli su pobunjenici Luganske Narodne Republike, koji su zatim podigli svoju zastavu nad njom. Istog dana, militanti su preuzeli kontrolu nad zgradom gradske uprave u Alčevsku. U Krasnom Luču, gradska uprava je pristala na zahteve separatističkih aktivista da podrže referendume o statusu Donjecka i Luganska koji se održavaju 11. maja, nakon čega je usledilo podizanje ruske zastave iznad zgrade gradske uprave.

Pobunjenici su 1. maja zauzeli zgradu gradske uprave u Stahanovu. Kasnije tokom nedelje, zauzeli su lokalnu policijsku stanicu, poslovni centar i zgradu SBU. Aktivisti u Rovenkiju su 5. maja zauzeli zgradu policije, ali su je brzo napustili. Istog dana, policijski štab u Slavjanoserbsku zauzeli su pripadnici Jugoistočne armije, koja je povezana sa Luganskom Narodnom Republikom. Grad Antracit zauzeo je jedan broj odmetnutih donskih kozaka. Pobunjenici su 7. maja zauzeli kancelariju tužioca u Severodonjecku. Sledećeg dana, pristalice Luganske Narodne Republike zauzele su vladine zgrade u Starobilsku.

Vladina kontraofanziva: Antiteroristička operacija

Barikada ispred Donjecke RSA, sa sloganom kojim se od EU i SAD traži da „ide kući“, aludirajući na tvrdnje o intervenciji Zapada.

Arsen Avakov, ministar unutrašnjih poslova, rekao je 9. aprila da će separatistički problem biti rešen u roku od 48 sati ili pregovorima ili upotrebom sile. Kako prenosi državno-novinska agencija Ukrinform, on je rekao: „Postoje dva suprotna načina za rešavanje ovog sukoba – politički dijalog i grub pristup. Spremni smo za oba.“ U to vreme, predsednik Oleksandar Turčinov je već potpisao ukaz kojim se poziva da se zgrada regionalne državne administracije u Donjecku, koju su zauzeli separatisti, uzme „pod zaštitu države“. Ponudio je amnestiju svim separatistima koji polože oružje i predaju se. Do 11. aprila, premijer Arsenij Jacenjuk je rekao da je u to vreme bio protiv upotrebe „sprovođenja zakona“, ali da „postoji granica“ koliko će ukrajinska vlada tolerisati.

Kao odgovor na širenje separatističke kontrole u ​​Donjeckoj oblasti i odbijanje separatista da polože oružje, Turčinov je obećao da će pokrenuti vojnu kontraofanzivnu operaciju, nazvanu „Antiteroristička operacija“, protiv pobunjenika u regionu 15. aprila. U okviru kontraofanzive, ukrajinske trupe ponovo su zauzele aerodrom u Kramatorsku posle okršaja sa pripadnicima Narodne milicije Donbasa. Prema pisanju ruskih medija, od posledica su poginule najmanje četiri osobe.

Nakon što su Oružane snage Ukrajine ponovo zauzele aerodrom, komandant jedinice koja ga je ponovo zauzela, Vasilj Krutov, bio je okružen neprijateljskim demonstrantima koji su zahtevali da znaju zašto su ukrajinske trupe pucale na lokalno stanovništvo. Krutov je zatim odvučen nazad u vazdušnu bazu zajedno sa svojom jedinicom. Zatim su ih blokirali demonstranti, koji su obećali da neće dozvoliti vojnicima da napuste bazu. Krutov je kasnije rekao novinarima da će „ako oni [separatisti] ne polože oružje biće uništeni“. Pobunjenici Narodne milicije Donbasa ušli su u Slavjansk 16. aprila, zajedno sa šest oklopnih transportera za koje su tvrdili da su ih dobili od 25. vazdušno-desantne brigade, koja se predala u gradu Kramatorsku.

U izveštajima se navodi da su pripadnici brigade razoružani nakon što su razbesneli meštani blokirali vozila u prolazu. U drugom incidentu, nekoliko stotina stanovnika sela Pčolkino, južno od Slavjanska, opkolilo je drugu kolonu od 14 ukrajinskih oklopnih vozila. Nakon pregovora, trupama je dozvoljeno da odvezu svoja vozila, ali tek nakon što su pristali da predaju okvire iz svojih jurišnih pušaka. Ovi incidenti su naveli predsednika Turčinova da raspusti 25. vazdušno-desantnu brigadu. Tri pripadnika Narodne milicije Donbasa su poginula, 11 ranjeno, a 63 uhapšena nakon što su pokušali i nisu uspeli da upadnu u bazu Nacionalne garde u Mariupolju.

Turčinov je ponovo pokrenuo zaustavljenu kontraofanzivu protiv proruskih pobunjenika 22. aprila, nakon što su dvojica muškaraca, jedan lokalni političar, pronađena „mučeni do smrti“. Političar, Volodimir Ribak, pronađen je mrtav u blizini Slavjanska nakon što su ga oteli proruski pobunjenici. Turčinov je rekao da su „teroristi koji su efektivno uzeli celu Donjecku oblast za taoce sada otišli ​​predaleko“. Ministarstvo unutrašnjih poslova izvestilo je da su ukrajinske trupe 23. aprila ponovo zauzele grad Svjatogorsk u blizini Slavjanska. Pored toga, Ministarstvo odbrane je saopštilo da je preuzelo kontrolu nad svim tačkama od strateškog značaja u oblasti oko Kramatorska.

Pro-separatistički skup u Slavjansku, 9. maj 2014.

Ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov rekao je 24. aprila da su ukrajinske trupe zauzele gradsku upravu u Mariupolju, nakon sukoba sa tamošnjim proruskim demonstrantima. Uprkos tome, u izveštaju Bi-Bi-Sija navodi se da, iako se činilo da su ukrajinski vojnici i gradonačelnik Mariupolja ušli u zgradu u ranim jutarnjim satima, ukrajinske trupe su je napustile do popodneva. Lokalni proruski aktivisti okrivili su ukrajinske nacionaliste za napad na zgradu, ali su rekli da je DNR povratila kontrolu. Predstavnica Republike Irina Voropojeva je rekla: „Mi, Donjecka Narodna Republika, još uvek kontrolišemo zgradu. Bilo je pokušaja provokacije, ali je sada gotovo“.

Istog dana, zvaničnici ukrajinske vlade su rekli da su Oružane snage nameravale da povrate grad Slavjansk, ali da je povećana pretnja „ruske invazije“ zaustavila ove operacije. Ruske snage su se mobilisale u krugu od 10 kilometara (6+1⁄4 mi) od ukrajinske granice. Zvaničnici su rekli da je tokom dnevnih operacija ubijeno sedam vojnika. Predsednik Turčinov je kasnije u toku dana izdao saopštenje i rekao da će „Antiteroristička operacija“ biti nastavljena, navodeći kao razlog krizu sa taocima u Slavjansku koja je u toku. Do 6. maja 14 ukrajinskih vojnika je poginulo, a 66 je povređeno u borbama.

Sukob između proruskih lokalnih stanovnika i ukrajinskih snaga u Mariupolju, 9. maj 2014.

Rano ujutru 7. maja, Nacionalna garda je povratila gradsku upravu u Mariupolju nakon teških borbi sa pobunjenicima tokom noći. Antivladini demonstranti su rekli da su vladine snage koristile suzavac tokom operacije, što je rezultiralo povrede kada su demonstranti pokušali da ponovo zauzmu zgradu nakon povlačenja Nacionalne garde. Do jutra 7. maja, zastava DNR se ponovo vijorila iznad zgrade.

Ukrajinske trupe izvele su još jedan napad na pobunjenike u Mariupolju 9. maja. Tokom napada na okupiranu zgradu policije, tu zgradu su zapalile vladine snage, zbog čega su pobunjenici pobegli. Arsen Avakov je rekao da je 60 pobunjenika napalo zgradu policije, a ne ukrajinske trupe i da su policija i druge vladine snage uspele da odbiju pobunjenike. Ubijeno je između šest i dvadeset militanata, kao i jedan policajac. Četiri militanta su uhvaćena, a pet policajaca je ranjeno.

Jedan oklopni transporter zarobili su proruski demonstranti tokom borbi. Nakon sukoba, proruske snage su podigle barikade širom centra grada. Istovremeno, ukrajinske nacionalne vesti objavile su da su separatisti pokušali da razoružaju ukrajinske trupe u blizini Donjecka. Trupe su pružile otpor ispaljivanjem hitaca upozorenja i hapšenjem 100 separatista. Takođe, neimenovani sveštenik Ukrajinske pravoslavne crkve (Moskovske patrijaršije) pokušao je da pregovara sa separatistima u blizini Družkivke, ali je kasnije ubijen nakon što je upucan osam puta. To su potvrdili Crkva i Tužilaštvo.

Maj 2014: postreferendumske borbe

Glavni članak: Novorusija (konfederacija)

Referendum o nezavisnosti regiona Donjeck, 11. maj 2014.

Crkva Svetog Bogojavljenja u Karlivki 23. maja

Objavljeno je 12. maja da se, nakon referenduma o lokalnoj autonomiji, vođa Narodne milicije Donbasa Igor Girkin proglasio „vrhovnim komandantom“ Donjecke Narodne Republike. U svom dekretu je zahtevao da mu se sva vojska stacionirana u regionu u roku od 48 sati zaklinje na vernost i rekao da će sva preostala ukrajinska vojska u regionu biti "uništena na licu mesta". Zatim je zatražio od Ruske Federacije vojnu podršku u zaštiti od „pretnje intervencije NATO-a“ i „genocida“. Pavel Gubarev, predsednik Donjecke Narodne Republike, uveo je vanredno stanje 15. maja i obećao „potpuno uništenje” ukrajinskih snaga ako se ne povuku iz Donbasa do 21:00. Slično, predsednik Luganske Narodne Republike Valerij Bolotov je 22. maja proglasio vanredno stanje.

Magnat čelika iz Donjecka Rinat Ahmetov pozvao je svojih 300.000 zaposlenih u regionu Donjecka da se 20. maja "okupe protiv separatista". Sirene su se oglasile u podne u njegovim fabrikama da signaliziraju početak mitinga.[156] U Donbas areni u gradu Donjeck održan je takozvani „Marš mira“, uz pratnju automobila koji su trubili u podne. Bi-Bi-Si i Ukrajinska pravda izvestile su da su separatisti napali neka vozila i da su naoružani ljudi upozorili kancelarije nekoliko gradskih taksi službi da ne učestvuju. Kao odgovor na Ahmetovo odbijanje da plati porez Donjeckoj Narodnoj Republici, 20. maja je predsednik Državnog saveta DNR Denis Pušilin najavio da će Republika pokušati da nacionalizuje Ahmetovljevu imovinu. Dana 25. maja, između 2.000 i 5.000 demonstranata marširalo je do Ahmetovljeve vile u gradu Donjecku i zahtevalo nacionalizaciju Ahmetovljeve imovine uz skandiranje „Ahmetov je neprijatelj naroda!“.

18 vojnika je ubijeno tokom napada pobunjenika na vojni kontrolni punkt u blizini grada Volnovahe, 22. maja. U napadu su uništena tri oklopna transportera i nekoliko kamiona, dok je jedan pobunjenik poginuo. Istog dana, konvoj od 100 vojnika pokušao je da pređe most u Rubižnu, u Luganskoj oblasti, i napreduje na teritoriju koju drže pobunjenici. Napala ih je grupa od 300 do 500 ustanika. Posle borbi koje su trajale ceo dan, vojnici su bili primorani da se povuku. U borbama je poginulo između dva i četrnaest vojnika i između sedam i dvadeset ustanika. Uništena su tri borbena vozila pešadije vojske i jedan kamion, a ustanici su zarobili još tri oklopna vozila. Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da su neki pobunjenici pokušali da uđu u Lugansku oblast iz Rusije, ali su ih graničari odbili.

Nakon deklaracije Pavela Gubareva o osnivanju „Partije Nove Rusije“ 22. maja, predstavnici Donjecke i Luganske republike potpisali su sporazum o stvaranju konfederativne države Novorusije. Separatisti su planirali da inkorporiraju većinu južnih i istočnih regiona Ukrajine u novu konfederaciju, uključujući ključne gradove Harkov, Herson, Dnjepropetrovsk, Nikolajev, Zaporožje i Odesu The declaration signed established the position of Russian Orthodoxy as the state religion and an intention to nationalise key industries.. Potpisana deklaracija je utvrdila poziciju ruskog pravoslavlja kao državne religije i nameru da se nacionalizuju ključne industrije.

Separatistička barikada u gradu Lugansku

Jedinica dobrovoljačke paravojne jedinice provladinog bataljona Donbas pokušala je 23. maja da napreduje na kontrolni punkt separatista u blizini sela Karlivka, severozapadno od grada Donjecka. Na njih je upala grupa od 150 do 200 separatista, uz podršku jednog od zarobljenih oklopnih transportera. Provladina paravojska bila je okružena separatistima i bila je brojčano nadjačana šest prema jedan sve dok borci povezani sa nacionalističkim desnim sektorom nisu probili separatističke linije kako bi omogućili nekim članovima grupe da pobegnu.

Poginulo je pet pripadnika bataljona Donbas, kao i četiri separatista. Dvadeset pripadnika provladinih paravojnih formacija je ranjeno, a najmanje četvorica su zarobljena. Rukovodstvo bataljona Donbas osporilo je učešće Desnog sektora. Proruski lider Igor Bezler rekao je da je pogubio sve zarobljene paravojne formacije. Drugi lider separatista potvrdio je da su četiri njihova borca ubijena, a takođe je rekao da je poginulo deset provladinih paravojnih formacija i dva civila. Tokom istog dana, dvojica proruskih separatista su ubijena tokom napada provladine paravojne formacije „Ukrajinski bataljon“ na okupiranu zgradu lokalne uprave u Torezu.

Prva bitka za Donjecki aerodrom i borbe u Lugansku

Glavni članak: Prva bitka za Donjecki aerodrom

Ujutro 26. maja 200 proruskih pobunjenika, uključujući pripadnike bataljona Vostok, zauzeli su glavni terminal Međunarodnog aerodroma Donjeck, postavili barikade oko njega i zahtevali da se vladine snage povuku. Ubrzo nakon iznošenja ovih zahteva, ukrajinska nacionalna garda je postavila ultimatum separatistima tražeći od njih da se predaju. Ovo je naknadno odbijeno. Vladine snage su potom krenule u napad na položaje separatista na aerodromu sa padobrancima i vazdušnim udarima. Vladine snage su koristile jurišne helikoptere. Gađali su protivavionski top kojim upravljaju separatisti. Procenjuje se da je 40 pobunjenika poginulo u borbama, a neki civili su zatečeni u unakrsnoj vatri. Između 15 i 35 pobunjenika je ubijeno u jednom incidentu, kada su dva kamiona koja su prevozila ranjene borce sa aerodroma uništena u zasedi od strane vladinih snaga.

Tokom borbi na aerodromu, Družba Arenu u gradu Donjecku su opljačkali proruski pobunjenici, koji su opljačkali zgradu i uništili opremu za nadzor i zapalili je. Istovremeno, policija u Donjecku saopštila je da su pobunjenici ubili dva policajca u obližnjem gradu Gorlovki. Moskva Tajms je izvestio da su dvojica muškaraca pogubljena zbog „kršenja zakletve Donjeckoj Narodnoj Republici“.

Pobunjenici iz Luganske Narodne Republike napali su jedinicu Nacionalne garde Ukrajine u ranim satima 28. maja.

Eskalacija u maju i junu 2014.

Mihail Koval, ministar odbrane, rekao je 30. maja da su ukrajinske vladine snage „potpuno očistile“ pobunjenike iz južnih i zapadnih delova Donjecke oblasti i severnog dela Luganske oblasti. U međuvremenu, unutrašnji državni udar zamenio je rukovodstvo Donjecke Narodne Republike, a neka tela ruskih boraca poginulih u bici na aerodromu vraćena su u Rusiju.

Opsada granične ispostave Luganska

Dvojica separatista su ubijena u okršaju sa ukrajinskim graničarima 31. maja. Dva dana kasnije, pet separatista je ubijeno kada je 500 separatista napalo granični punkt u Luganskoj oblasti. U borbama je ranjeno 11 graničara i osam separatista, u kojima je ubijen i jedan civil.

Vazdušni napad na Lugansk 2. juna

Civili ubijeni u vazdušnom napadu u Lugansku, 18. juna 2014.

Dana 2. juna, osam ljudi je poginulo, a više od 20 ranjeno u nizu eksplozija koje su pogodile okupiranu zgradu RSA u gradu Lugansku. Separatisti su za incident okrivili vladin vazdušni napad, dok su ukrajinski zvaničnici to negirali i tvrdili da je eksplozije izazvala zalutala raketa zemlja-vazduh koju su ispalili pobunjenici. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je sutradan objavila izveštaj u kome se navodi da na osnovu „ograničenog posmatranja” veruju da je eksploziju izazvao vazdušni napad, što potkrepljuje tvrdnje separatista.

Istraga CNN-a je pronašla jasne dokaze da je napad došao iz vazduha, a uzorak kratera sugerisao je upotrebu standardne opreme na Su-25, borbenom lovcu i Su-27 – oba borbena aviona kojima upravlja Ukrajina. Analiza Radija Sloboda takođe je zaključila da „uprkos poricanjima, svi dokazi za smrtonosnu eksploziju upućuju na Kijev“. CNN je verovao da je to prvi put da su civili ubijeni u napadu ukrajinskog vazduhoplovstva tokom proruskih nemira 2014. u Donbasu. Sutradan je Luganska Narodna Republika proglasila trodnevnu žalost u gradu.

Nastavak borbe

Pripadnici bataljona Vostok demontiraju barikadu u Donjeckoj RSA 3. juna 2014.

Vladine snage su uništile separatističko uporište u Semenivki i 3. juna povratile kontrolu nad Krasnim Limanom. U borbama su poginula dva vojnika, a četrdeset pet je ranjeno. Portparol Oružanih snaga Ukrajine rekao je da je tokom operacije ubijeno 300 pobunjenika, a da je 500 ranjeno. Pobunjenici su rekli da su izgubili između 10 i 50 ljudi. Rekli su da je najmanje 25 ubijeno dok su bili u bolnici u Krasnom Limanu. Nijedan od ovih izveštaja nije nezavisno potvrđen, a obe strane su demantovale izveštaje druge o bici.

Sledećeg dana, pobunjenici su zauzeli opkoljeni granični prelaz Lugansk, kao i bazu Nacionalne garde u blizini grada Luganska. U borbama na ovim prostorima poginulo je šest ustanika, a ranjena su tri vladina vojnika. Još jedan granični punkt zauzeli su ustanici u Sverdlovsku. Baza Nacionalne garde pala je nakon što je gardistima ponestalo municije. Separatisti su ranije zaplenili ogromne količine municije sa zarobljenog graničnog prelaza.

Druga granična stanica napadnuta je 5. juna, u selu Marinovka. Vladini zvaničnici su saopštili da je ubijeno između 15 i 16 pobunjenika, a da je ranjeno i 5 vojnika. Pucnjava između rivalskih separatističkih grupa u gradu Donjecku dogodila se 7. juna, u blizini Donjecke RSA. U borbama je poginuo potpredsednik Donjecke Narodne Republike Maksim Petruhin, a ranjen predsednik Denis Pušilin.

Upad ruskih tenkova

Ukrajinski zvaničnici rekli su da je Rusija dozvolila tenkovima da pređu rusko-ukrajinsku granicu u Donjecku oblast 11. juna. Ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov rekao je da smo „posmatrali kako prolaze kolone oklopnih transportera, drugih oklopnih vozila i artiljerijskih oruđa i tenkova koji su, prema našim saznanjima, prešli granicu i jutros su bili u Snježnju“. On je nastavio rekavši da su ukrajinske snage uništile deo kolone i da su borbe još uvek u toku. Dopisnici Rojtersa potvrdili su prisustvo tri tenka u gradu Donjeck, a Biro za obaveštajne i istraživačke poslove američkog Stejt departmenta je takođe saopštio da je Rusija zaista poslala tenkove, zajedno sa drugim teškim naoružanjem, separatistima u Ukrajini.

Navodi se da je poslato oružje: kolona od tri tenka T-64, nekoliko višecevnih raketnih bacača BM-21 Grad i druga vojna vozila. „Rusija će tvrditi da su ovi tenkovi uzeti od ukrajinskih snaga, ali nijedna ukrajinska tenkovska jedinica nije delovala u toj oblasti“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta. „Uvereni smo da su ovi tenkovi došli iz Rusije“. Novoizabrani ukrajinski predsednik Petro Porošenko je rekao da je „neprihvatljivo“ da tenkovi prelaze u Ukrajinu. Rusija je te izveštaje nazvala „još jednom lažnom informacijom“. Ipak, tri tenka su kasnije primećena kako se kreću kroz Makijevku i Torez, vijore zastavu Ruske Federacije. Pobunjenici su potvrdili da su nabavili tri tenka, ali vođe su odbile da preciziraju kako su ih nabavili; jedan militant je rekao novinarima da potiču „iz vojnog skladišta“.

Predsednik DNR Denis Pušilin izjavio je da će tri tenka biti stacionirana u gradu Donjeck i da su dali njegovim snagama „barem nadu da će odbraniti Donjeck jer se teško naoružanje već koristi protiv nas“. Konstantin Mašovec, bivši zvaničnik ukrajinskog ministarstva odbrane, rekao je da su tenkove verovatno zaplenile ruske snage na Krimu pre nego što su ušli u kopnenu Ukrajinu. Anton Heraščenko, savetnik Arsena Avakova, potvrdio je na brifingu u Kijevu da su tenkovi nekada bili u posedu Oružanih snaga Ukrajine na Krimu i da su prebačeni morskim putem u Rusiju pre prelaska granice sa Ukrajinom.

A BTR-80 u ukrajinskoj službi, 12. juna 2014.

Dan nakon upada tenkova tri vojnika su poginula u zasedi ustanika u Stepanovki. Teške borbe su nastavljene tokom jutra 13. juna, kada je vlada pokrenula novi napad na pobunjenike u Mariupolju. Ukrajinske trupe su uspele da ponovo zauzmu grad i proglasile ga „privremenom prestonicom“ Donjecke oblasti dok vlada ne povrati kontrolu nad gradom Donjeck. U međuvremenu, propao je sporazum između ministra unutrašnjih poslova Arsena Avakova i predsednika DNR Denisa Pušilina, koji je trebalo da uspostavi prekid vatre i omogući civilima da pobegnu od nasilja u Slavjansku, pri čemu su obe strane jedna drugu okrivile za nove napade. Tokom sledećeg jutra, konvoj graničara napao je pobunjenik dok je prolazio Mariupolj, pri čemu je najmanje petoro gardista poginulo.

Oboren Iljušin Il-76

Iljušin Il-76MD ukrajinskog vazduhoplovstva su 14. juna oborile snage povezane sa Luganskom Narodnom Republikom. Avion se spremao da sleti na međunarodni aerodrom Lugansk i prevozio je trupe i opremu sa nepoznate lokacije. Svih 49 ljudi na brodu je poginulo. U međuvremenu, dva tenka T-72 su ušla u Donjeck, a na vojnom kontrolnom punktu u Lugansku izbio je okršaj koji je trajao dva dana.

Bitka za Jampil

Kasno 19. juna, bitka vođena tenkovima i oklopnim vozilima izbila je u gradu Jampil, u blizini Krasnog Limana koji je pod kontrolom vlade. Do 4.000 pobunjenika je bilo prisutno u borbama, koje su počele, prema navodima pobunjenika, nakon što su Oružane snage Ukrajine pokušale da zauzmu Jampil koji su držali pobunjenici., sa ciljem da se probiju do Siverska. Prema Oružanim snagama Ukrajine, počelo je nakon što su pobunjenici pokušali da probiju kordon vladinih trupa oko Krasnog Limana koji drži vlada. Bitka je opisana kao nadmašujuća „u smislu sile i razmera sve što je bilo“ tokom sukoba u Donbasu.

Oružane snage Ukrajine su koristile i vazdušne i artiljerijske napade u pokušajima da razbiju pobunjenike. Bitka se nastavila i sutradan. Tokom noći ubijeno je između 7 i 12 vojnika, a ranjeno između 25 i 30 vojnika. Oružane snage Ukrajine su saopštile da su ubile 300 pobunjenika, ali to nije nezavisno potvrđeno, dok su separatisti potvrdili samo dvoje poginulih i sedam ranjenih na svojoj strani. Pobunjenici su takođe rekli da su uništili jedan tenk, nekoliko BMD-1, kao i da su oborili bombarder Su-25..

Ukrajinska vojska je saopštila da je preuzela kontrolu nad Jampilom i Siverskom 20. juna, 20 sati pre jednostranog prekida vatre od strane ukrajinskih snaga, kao deo mirovnog plana ukrajinskog predsednika Petra Porošenka od 15 tačaka.. Takođe su priznali da se i dalje vode teške borbe u oblasti oko Jampila i sela Zakitne. Do tog trenutka, broj poginulih vojnika u bici dostigao je 13. Tokom nastavljenih borbi, militanti su digli u vazduh most preko reke u selu Zakitne.

Mirovni plan u petnaest tačaka

Demonstranti za mir u Ukrajini, u Parizu.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko objavio je 20. juna mirovni plan od petnaest tačaka. Plan je pozvao na jednonedeljni prekid vatre, počevši od 20. juna, da separatisti napuste zgrade koje su zauzeli, decentralizaciju vlasti od centralne vlade u Kijevu i zaštitu prava na ruski jezik. Pun tekst od petnaest tačaka je sledeći:

1. Garancije bezbednosti za sve učesnike pregovora.
2. Amnestija za one koji su položili oružje i nisu počinili teška krivična dela.
3. Oslobađanje talaca.
4. Uspostavljanje tampon zone od 10 kilometara (6+1⁄4 mi) na ukrajinsko-ruskoj granici. Povlačenje nelegalnih oružanih formacija.
5. Siguran koridor za bekstvo ruskih i ukrajinskih plaćenika.
6. Razoružanje.
7. Formiranje jedinica za zajedničko patroliranje u strukturi MUP-a.
8. Oslobađanje nezakonito zaplenjenih administrativnih prostorija u Donjeckoj i Luganskoj oblasti.
9. Obnavljanje funkcionisanja lokalne samouprave.
10. Obnavljanje centralnog televizijskog i radio emitovanja u Donjeckoj i Luganskoj oblasti.
11. Decentralizacija vlasti (kroz izbor izvršnih odbora, zaštita ruskog jezika; nacrt amandmana na Ustav).
12. Koordinacija guvernera sa predstavnicima Donbasa pred izbore
13. Prevremeni lokalni i parlamentarni izbori.
14. Program otvaranja radnih mesta u regionu.
15. Restauracija industrijskih objekata i objekata društvene infrastrukture.

Antiratne demonstracije u Sankt Peterburgu, 1. maj 2014.

Ruski predsednik Vladimir Putin ponudio je određenu podršku tom planu, ali je pozvao Porošenka da uvede separatiste u pregovore. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Porošenkov mirovni plan „liči na ultimatum“. Porošenko je ranije odbio da uđe u pregovore sa naoružanim separatistima. Posmatrači OEBS-a u okviru Specijalne posmatračke misije u Ukrajini sastali su se 21. juna sa predstavnikom Donjecke Narodne Republike kako bi razgovarali o mirovnom planu. Predstavnik je rekao da će Republika odbaciti prekid vatre i rekao da su primarni zahtevi vlade Donjecke Narodne Republike "povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa" i priznanje Republike. Međutim, nakon početnih mirovnih pregovora između separatista, ukrajinskih i ruskih zvaničnika i OEBS-a u Donjecku 23. juna, Aleksandar Borodaj, premijer Donjecke Narodne Republike, rekao je da će njegove snage držati primirje. Ubrzo nakon ove izjave, separatisti u Slavjansku oborili su helikopter Mi-8 Oružanih snaga Ukrajine, ubivši sve one koji su bili u njemu. Sledećeg dana je Kancelarija predsednika Ukrajine izdala saopštenje u kojem se navodi da su pobunjenici najmanje trideset pet puta prekršili primirje. Predsednik Porošenko je takođe rekao da razmišlja o prekidu primirja, a Borodaj je rekao da „primirja nije bilo“.

Uprkos tome, Porošenko je produžio prekid vatre za tri dana od planiranog završetka 27. juna. Kao odgovor na ovu akciju, demonstranti u Kijevu su u velikom broju izašli na ulice tražeći da se otkaže primirje. Prekid vatre je imao malo stvarnog uticaja na sukobe između vladinih i separatističkih snaga, sa najmanje pet vladinih vojnika ubijeno tokom primirja. Do jula, mirovni plan je pao na stranu i Porošenko je prekinuo primirje nakon što su obe strane optužile jedna drugu za ponovljena kršenja. Posle raketnog napada u kojem je poginulo devetnaest ukrajinskih vojnika, Porošenko je obećao da će se osvetiti separatistima: „Militanti će platiti stotine svojih života za svaki život naših vojnika. Ni jedan terorista neće izbeći odgovornost.“

Jul 2014: ofanziva vlade nakon prekida vatre

Glavni članak: Veliki napad 2014.

Nakon što je okončan jednonedeljni prekid vatre koji je jednostrano proglasio ukrajinski predsednik Petro Porošenko, Oružane snage su 1. jula obnovile svoje operacije protiv pobunjenika. Granatiranje je došlo u Kramatorsku i Slavjansku, a vladine snage su ponovo zauzele granični prelaz u Dolžansku, jednom od tri glavna granična prelaza koja su zauzeli separatisti. Vladine snage su takođe ponovo zauzele sela Brusivka i Stari Karavan. Istog dana, pobunjenici u Lugansku su rekli da su preuzeli kontrolu nad Međunarodnim aerodromom Lugansk. Dana 1. jula 2014. u Donjecku je došlo do ulične pucnjave između suparničkih frakcija proruskih militanata, koja je rezultirala smrtnim ranjavanjem jedne osobe, a dve druge u kritičnom stanju.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Zorjan Škirijak rekao je da je više od 1.000 proruskih pobunjenika ubijeno prvog dana nakon nastavka neprijateljstava. Liga.net, pozivajući se na izvor uključen u vladinu vojnu operaciju, izvestio je da je više od 400 pobunjenika ubijeno u akciji, ali da veće brojke koje su ranije objavljene ne mogu biti potvrđene. Sami separatisti su prijavili samo dva smrtna slučaja u borbama kod Nikolajevke.

Oštećena stambena zgrada u Donjecku, 14. jula 2014.

Pobunjenici su 2. jula napali granični punkt u Novoazovsku. Tokom napada, na stub je pucano iz minobacača i izbili su sukobi. U borbama je poginuo jedan graničar, a ranjeno je još osam gardista. Vladine snage su 4. jula ponovo zauzele grad Nikolajevku u blizini Slavjanska. Kao rezultat toga, grupa militanata povezanih sa DPR-om je prebegla i pridružila se ukrajinskoj vojsci.

U daljem udaru na ustanike, vladine snage su 5. jula ponovo zauzele uporište Slavjansk. Komandant pobunjenika DNR Igor Girkin doneo je odluku „zbog ogromne brojčane nadmoći neprijatelja“, rekao je premijer DNR Aleksandar Borodaj. On je rekao da su se snage DNR povukle u Kramatorsk, ali je BBC Njuz javio da su viđeni kako napuštaju svoje kontrolne punktove u Kramatorsku. Kasnije tog dana, Borodaj je potvrdio da su pobunjenici napustili „ceo severni sektor“, uključujući Kramatorsk, i da su se povukli u grad Donjeck. Nakon povlačenja Girkinovih snaga u Donjeck, on je preuzeo kontrolu nad DNR, zamenivši tamošnje prethodne vlasti u onome što je opisano kao „državni udar“.

Nakon toga, ukrajinske oružane snage su ponovo zauzele Družkovku, Konstantinovku i Artemivsk. Usred povlačenja pobunjenika, gradonačelnik Donjecka Oleksandar Lukjančenko rekao je da je najmanje 30.000 ljudi napustilo grad od aprila. U odvojenom događaju, ukrajinske snage su saopštile da su primetile dve letelice u Mariupolju i oborile jednu od njih.

Uoči planirane vladine ofanzive na grad Donjeck koji su okupirali pobunjenici, ključni putevi koji vode u grad blokirani su 7. jula. Pobunjenici su uništili železničke mostove preko puteva, zbog čega su se urušili i blokirali puteve. Ministar odbrane Valerij Heletej izjavio je 8. jula da „više neće biti jednostranog prekida vatre“ i rekao da je dijalog moguć samo ako pobunjenici polože oružje. Na međunarodnom aerodromu Lugansk 9. jula došlo je do novih borbi. Pobunjenici povezani sa LNR rekli su da su zauzeli aerodrom 1. jula, ali je ukrajinska vojska uspela da zadrži kontrolu nad njim. Više od 10.000 domaćinstava u Luganskoj oblasti je bez gasa zbog oštećenja gasovoda, navodi se u saopštenju istog dana regionalnog snabdevača gasom.

Uništena kuća u Donbasu, jul 2014.

Sukobi na međunarodnom aerodromu Donjeck nastavljeni su 10. jula. Pobunjenici su gađali aerodrom iz minobacača i pokušali da ga ponovo zauzmu, ali su ih oružane snage odbile. Ukrajinske snage su povratile i grad Siversk, što su potvrdili i ustanici. Istog dana, gradska uprava Luganska je izvestila da je šest civila povređeno u toku neprijateljstava širom grada. Bilo je i izveštaja o frakcionizmu među separatistima, sa nekim dezerterstvom. Prema ovim izveštajima, bataljon Vostok je odbacio ovlašćenja Igora Girkina. Aleksandar Borodaj, premijer DNR, je, međutim, demantovao ove izveštaje i rekao da su to laži.

Teške borbe su nastavljene u Luganskoj oblasti 11. jula. Tog dana, kolonu Oružanih snaga Ukrajine koja se kretala u blizini Rovenkija napao je raketni kamion Grad koji su upravljali pobunjenici. Vazdušni napad koji su pokrenule Oružane snage Ukrajine je na kraju uspeo da uništi raketni bacač, ali tek nakon što su poginula 23 vojnika. U odgovoru na napad, ukrajinski predsednik Porošenko je rekao da će „za svaki život naših vojnika militanti platiti desetinama i stotinama svojih“. Sledećeg dana, ukrajinsko vazduhoplovstvo je izvelo vazdušne udare na položaje pobunjenika širom Donjecke i Luganske oblasti. Ukrajinska vlada je saopštila da je 500 pobunjenika ubijeno u ovim udarima, za koje su rekli da su odmazde za separatistički raketni napad prethodnog dana. Četiri osobe su poginule u Marinki, zapadnom predgrađu Donjecka, nakon što su rakete pogodile područje grada pod kontrolom pobunjenika. Ukrajinska vlada i separatisti okrivili su jedni druge za napad.

Intenziviranje sukoba u istočnoj Donjeckoj oblasti

Glavni članak: Bitka u Šahtjorskom okrugu

Posle kratkog zatišja nakon povlačenja pobunjenika iz severnog dela Donjecke oblasti, borbe su nastavljene da naglo eskaliraju u istočnim delovima Donjecke oblasti. Granate su pale na pogranični grad Donjeck u Rostovskoj oblasti, u sastavu Rusije, 13. jula. U granatiranju je ubijen jedan civil. Ruski zvaničnici su za granatiranje okrivili Oružane snage Ukrajine, dok je Ukrajina negirala odgovornost i optužila pobunjenike u Donbasu da su izveli napad lažnom zastavom. Rusija je rekla da razmatra pokretanje vazdušnih napada na vladine ciljeve u Ukrajini kao odmazdu za granatiranje.

Ukrajinske snage su nastavile da osvajaju Lugansk, okončavajući pobunjeničku blokadu Međunarodnog aerodroma Lugansk. Zvaničnici LNR-a su priznali da su izgubili 30 ljudi tokom borbi u selu Aleksandrovka. Grad Snježnje, koji su okupirali pobunjenici, pogođen je raketama ispaljenim iz aviona 15. jula, pri čemu je poginulo najmanje 11 ljudi i uništeno je više kuća. Pobunjenici su okrivili Vazduhoplovstvo Ukrajine, ali je ukrajinska vlada negirala bilo kakvu umešanost u napad.

Sukobi između pobunjenika i oružanih snaga izbili su duž granice sa Rusijom u Šahtjorskom okrugu 16. jula. Ustanici koji su bili sakriveni u gradu Stepanovka pokušali su da pobegnu iz okruženja vladinih snaga u 05:00 časova. Prema izveštaju Nacionalne garde, pobunjenici su tenkovima, minobacačkom vatrom i protivtenkovskim projektilima napali blokadu puta u blizini pograničnog sela Marinovka. Kontrolni punkt je granatiran više od sat vremena, uzrokujući značajnu štetu na infrastrukturi u Marinovki. Gardisti su uspeli da odbiju napad, pa su ustanike naterali nazad u Stepanovku, gde su borbe nastavljene. Bitka se potom preselila u obližnje selo Tarani. Najmanje 11 ukrajinskih vojnika je poginulo u borbama. Pokušaji da se formira „kontaktna grupa“ između pobunjenika i ukrajinske vlade, deo „mirovnog plana od 15 tačaka“ predsednika Porošenka, nisu uspeli, ostavljajući malo nade za obnovljeni prekid vatre. Ustanici su kasnije rekli da su uspešno preuzeli Marinovku od Oružanih snaga.

Obaranje leta 17 Malezija Erlajnsa

Glavni članak: Let 17 Malaysia Airlines-a

Civilni putnički avion, Malezija Erlajnsa Flajt 17, oboren je iznad Hrabova (selo u Donjeckoj oblasti) 17. jula 2014. godine, pri čemu je poginulo svih 298 ljudi u avionu. Pobunjenici povezani sa DNR-om okrivili su ukrajinsku vladu za katastrofu, dok su vlada, Holandija i Australija okrivile Rusiju i pobunjenike. Odgovornost za istragu delegirana je Holandskom odboru za bezbednost (DSB) i zajedničkom istražnom timu predvođenom Holandijom (JIT), koji su zaključili da je avion oboren raketom zemlja-vazduh Buk lansiranom iz proruskih separatista pod kontrolom teritorija u Ukrajini. Prema JIT-u, korišćeni Buk potiče iz 53. raketne brigade za protivvazdušne rakete Ruske Federacije, i prevezen je iz Rusije na dan pada, ispaljen sa polja u separatističkoj -kontrolisano područje, a lanser se vratio u Rusiju nakon što je korišćen za obaranje MH17.

Na osnovu zaključaka JIT-a, vlade Holandije i Australije smatraju Rusiju odgovornom za raspoređivanje Buk instalacije i preduzimaju korake da Rusiju traže formalno odgovornom. Ova katastrofa je usledila posle dva slična incidenta ranije ove nedelje, kada su oborena dva aviona ukrajinskog vazduhoplovstva. U međuvremenu, borbe u Lugansku su dovele do gubitka električne energije i vodovoda širom grada. Granatiranje je oštetilo električnu podstanicu u okrugu Kamennobrodski, što je izazvalo gubitak struje. Zapaljena je i rafinerija nafte u Lisičansku.

U granatiranju Luganska poginulo je najmanje 20 civila, navodi se u saopštenju gradske uprave. U saopštenju se navodi da je baraž raketa pogodio "praktično svaki okrug". Granatiranje je primoralo posmatrače OEBS-a da pobegnu iz svoje kancelarije u Lugansku i presele se u Starobilsk. Vladine snage su nastavile da zauzimaju jugoistočni deo grada. Još 16 ljudi je umrlo tokom noći, a najmanje 60 je ranjeno. Prema vladinom izveštaju, aerodrom u Lugansku su obezbeđivale vladine snage tokom bitke.

Napredovanje oružanih snaga Ukrajine ka Lugansku i Donjecku

Glavni članci: Druga bitka za Gorlovku, Opsada Gorlovke i Opsada Donjecka

Lugansk, 18. jun 2014.

Teške borbe su nastavljene tokom noći oko donječkog aerodroma, a eksplozije su se čule u svim četvrtima u gradu. Grad je utihnuo 19. jula oko 09:00. Do 21. jula teške borbe u Donjecku su ponovo počele. Donjeck su potresale eksplozije, a vatra iz teškog naoružanja je izazvala širenje dima nad gradom. Borbe su bile skoncentrisane u severozapadnim okruzima Kijevski i Kujbiševski, a takođe i u blizini centralne železničke stanice i aerodroma, što je nateralo lokalno stanovništvo da potraži utočište u skloništima, ili da napusti grad. Snabdevanje grada vodom je prekinuto tokom borbi, a sve železničke i autobuske veze su zaustavljene. Ulice su ispražnjene, a pobunjenici su podigli barikade širom grada da bi kontrolisali saobraćaj. Gradove Dzeržinsk, Soledar i Rubižne su ponovo zauzela vladine snage.

Uništeni železnički nadvožnjak iznad autoputa u Donbasu, 25. jul 2014.

Predgrađe Majorsk, izvan Gorlovke, i grad Severodonjeck u Luganskoj oblasti ukrajinska vojska je povratila 22. jula. Posmatrači OEBS-a koji su posetili Donjeck nakon borbe prethodnog dana su izjavili da je grad bio „praktično napušten“, kao i da su borbe prestale. Istog dana, premijer DNR Aleksandar Borodaj je rekao da želi da nastavi razgovore o primirju. Komandant DNR Igor Girkin je rekao: „Došao je trenutak kada Rusija mora da donese konačnu odluku - da zaista podrži Donbaske Ruse ili da ih napusti zauvek“. Takođe, pro-ukrajinski paravojni Donbaski bataljon je zauzeo Popasnu. Nakon zauzimanja Severodonjecka, vladine snage su se borile protiv pobunjenika oko susednog grada Lisičanska. Pobunjenička automobil-bomba je tokom tamošnjih borbi usmrtila trojicu vojnika. Raketni napadi iz višecevnog bacača BM-21 grad su pokrenuti protiv vladinih snaga stacioniranih na Veseloj Gori, Kamiševu, i na luganskom aerodromu. Vladin novinski centar je rekao da je vojna situacija ostala „najsloženija“ u oblastima oko „grada Donjecka, grada Luganska, Krasnodona i Popasne“ Vladine snage su 23. jula probile pobunjeničke blokadu oko donječkog aerodroma, i napredovale u severozapadni ugao Donjecka. Nakon toga, pobunjenici su se povukli iz mnogih područja na periferiji grada, uključujući Karlovku, Netajlovo, Pervomajsk i područje oko donječkog aerodroma. Komandant pobunjenika Igor Girkin je izjavio da je to urađeno da se ojača centar, grad Donjeck, kao i da bi se izbeglo opkoljavanje od strane vladinih snaga. U međuvremenu, sukobi su se nastavili u Šahtjorskom rejonu, uz granicu sa Rusijom. Usred borbe, dva ukrajinska borbena aviona Su-25 koja su pružala vazdušnu podršku kopnenim snagama blizu Dmitrivka su oborili pobunjenici.

Lisičansk, avgust 2014.

Do narednog dana, vladine su snage povratile Lisičansk. Istog dana borbe su besnile oko Gorlovke. Vladine snage su pokrenule vazdušne i artiljerijske napade na pobunjenike u gradu, a okršaji su vođeni oko njega. Jedan važan most se srušio u borbama i prekinuo kritičko važan put iz grada. Ljudi su pobegli od borbi u automobilima i pešice. Uprkos ovom napredovanju vojske, granica sa Rusijom nije obezbeđena. Prelaz Izvarine u Luganskoj oblasti, koji je pod kontrolom Armije jugoistoka, je naveden kao glavna ulazna tačka za oružje i pojačanje iz Rusije. Ponovo je počelo granatiranje u Kijevskom, Kirovskom i Petrovskom okrugu Donjecka. Prema gradskoj upravi Donjecka, jedanaest kuća je oštećeno u Petrovskom, a najmanje jedna osoba je povređena. Borbe su nastavljene tokom noći 26. jula, a eksplozije, granatiranje i pucanje se čulo širom grada.

NATO samit, 2014.

Tokom 27. jula, trećeg dana vladine ofanzive na pobunjeničko uporište Gorlovku, ubijeno je između dvadeset i trideset civila. Gorlovka je praktično napuštena, a snabdevanje električnom energijom i vodom je prekinuto. U granatiranju su oštećene ili uništene mnoge zgrade, uključujući bolnicu, prodavnice, i uredi energetske kompanije. Ukrajinski vojnici su takođe ušli u grad Šahtarsk, borili se sa pobunjenicima koji su ga držali, i osvojili ga oko 14:30. Ovo je preseklo koridor snabdevanja između teritorija koje su držale DNR i LNR i izolovalo pobunjenike u Donjecku. Okršaji su izbili i u obližnjim gradovima Snižne i Torez. Žestoke borbe širom Šahtarskog rejona primorali su grupu holandskih i australijskih istražitelja da prekinu istragu mesta pada aviona na letu 17 Malejša erlajnsa. Četrdeset jedan ukrajinski vojnik je napustio svoje položaje da bi otišli do graničnog prelaza Izvarine pod pobunjeničkom kontrolom, gde su rekli pobunjenicima da su odbili da se bore protiv „svog naroda“. Pobunjenici su im dozvolili da pobegnu iz Ukrajine i pređu u Rusiju. Do 28. jula, strateško uzvišenje Savur-Mohila bilo je pod ukrajinskom kontrolom, zajedno sa gradom Debaljcevo. Pobunjenici su ranije koristili Savur-Mohilu da granatiraju ukrajinsku vojsku oko grada Marinivka. Do 29. jula još sedamnaest civila je ubijeno u borbama, dok su povređene još četrdeset tri osobe. Granatiranje je nastavljeno u Lenjinskim i Kijevskim okruzima Donjecka. Prema gradskoj upravi, ti okruzi su teško oštećeni.

Oštećena zgrada u Snižni, 6. avgust 2014.

Prema izveštaju Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, prelazi na granici sa Rusijom su napadnuti sa ruske teritorije najmanje 153 puta od 5. juna. 27 graničara je ubijeno u tim napadima, a 185 je ranjeno. Vladine snage su postigle dalji napredak 30. jula, kada su istisnuli pobunjenike iz Avdijevke, u blizini aerodroma Donjeck. Vojne operacije su zastale 31. jula. To je trebalo da dozvoli međunarodnim ekspertima da ispitaju mesto nesreće leta 17 Malejša erlajnsa, koje se nalazi u Šahtarskom rejonu, gde su najžešće borbe vođene u prethodnih nekoliko dana. Posmatrače je na mesto nesreće pratila ukrajinska vojska. Posle borbi u kojima su prekinuti brojni dalekovodi, Lugansk je izgubio svaki način snabdevanja električnom energijom. Malo goriva je preostalo za pogon pomoćnih agregata. Do manjih borbi došlo je u Vasilevki i Žovtnjevu. U međuvremenu, pregovori između separatista, Rusije, Ukrajine i OEBS su održani u Minsku. Borbe su nastavljene u Šahtarsku. Zaseda tamošnjih pobunjenika na vladine snage je rezultovala smrću deset vojnika. Jedanaest ih je nestalo, a trinaest je ranjeno. Vladina ofanziva na grad Pervomajsk u Luganskoj oblasti je nastavljena.

Nakon niza vojnih poraza, Igor Girkin, pobunjenički komandant za DNR, pozvao je rusku vojnu intervenciju, i rekao da je borbeno neiskustvo njegovih neregularnih snaga izazvalo neuspehe. On se obratio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, rekavši da bi „izgubiti ovaj rat dok je predsednik Vladimir Putin na čelu Rusije ugrozila moć Kremlja kao i moć predsednika lično“. Ukrajinske vladine snage su zatvorile Lugansk i Donjeck 3. avgusta, uz veliki broj civilnih žrtava u oba grada. Za Lugansk je prijavljeno da je „praktično okružen", i skoro bez električne energije i vode. Situacija u Donjecku je bila manje opasna, usled postojanja direktne veze sa Rusijom, ali borbe i granatiranje nisu popustili. Prema ukrajinskoj vojsci, povraćeno je tri četvrtine teritorije, prethodno u posedu ustanika. Takođe su izjavili da su potpuno odsekli linije snabdevanja između DNR i LNR, posle više od nedelju dana borbi u Šahtjorskom rejonu.

Nakon duge i iscrpljujuće borbe, ukrajinske oružane snage su povratile vitalni grad Jasinuvata 4. avgusta. Najmanje pet vojnika je poginulo u borbama da zauzme grad, koji je strateški železnički čvor na glavnom putu između Donjecka i Luganska. Pro-vladini paravojni bataljoni Azov i Šahtarsk objavili su da su prodrli u Donjeck, i da su započeli sa „oslobađanjem“ grada. U izjavi ukrajinske vlada je navedeno da svi civili treba da se evakuiše iz Donjecka, tražeći i od DNR i LNR snaga da pomognu u uspostavljanju „humanitarnih koridora“ zarad evakuacije civila iz Donjecka, Luganska i Gorlovke. Komentarišući situaciju u Lugansku, gradonačelnik Sergej Kravčenko je izjavio: „Kao rezultat blokade i beskrajnih raketnih napada, grad je na ivici humanitarne katastrofe".

5. avgusta u 17:00, izbile su žestoke borbe u Petrovskom okrugu Donjecka. Pobunjenici su povratili grad Jasinuvata nakon povlačenja ukrajinskih vladinih snaga. Portparol Nacionalne bezbednosti i Saveta odbrane Ukrajine je rekao da je vojska napustila grad da bi se izbeglo nanošenje štete „mirnom stanovništvu“, koje se evakuiše, tako da nakon toga evakuacije grad može biti „u potpunosti oslobođen“. On je takođe rekao da je železnička stanica ostala pod kontrolom vlade, a da je sav železnički saobraćaj blokiran. Borbe između pobunjenika i vladinih snaga su nastavljene tokom dana širom regiona Donbasa.

Borbe i granatiranje su nastavljeni u Donjecku i 8. avgusta, a nekoliko civila je ubijeno ili ranjeno. 9. avgusta, pobunjenički komandant Igor Girkin je rekao da je Donjeck „potpuno okružen“ od strane vladinih snaga. Okršaji između pobunjenika i oružanih snaga Ukrajine vođeni su i u sledećim mestima: Mnogopilija, Stepanovka, Grigorovka, Krasni Jar, Pobeda, Šiškovo, Komišno, Novohanivka, Krasna Talivka, Dmitrovka, Sabovka i na Luganskom aerodromu. Tokom noći 10. avgusta, vladine snage su pokrenule artiljerijski napad na sam Donjeck, uzrokujući „ogromnu štetu“ u gradu. Prema rečima portparola oružanih snaga Ukrajine, pobunjenici su počeli da napuštaju grad tokom artiljerijskog napada, u stanju „panike i haosa“. Bolnice i stambene zgrade su teško oštećene, a mnogi od preostalih stanovnika su se sklonili u podrume. Mesta Pervomajsk, Kalinovo, Komišuvaha, u zapadnoj Luganskoj oblasti blizu Popasne, osvojile su vladine snage 12. avgusta, nakon teških borbi. Granatiranja Donjecka su nastavljena 14. avgusta. Igor Girkin je podneo ostavku na mesto komandanta pobunjeničkih snaga Donjecke Narodne Republike tokom ovog artiljerijskog napada. Njega je zamenio Vladimir Kononov.

Kasnije u toku dana, konvoj od oko dvadesetak oklopnih transportera i drugih vozila sa zvaničnim ruskim vojnim tablicama prešli u Ukrajinu, u blizini graničnog prelaza pod pobunjeničkom kontrolom, Izvarine. Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen je potvrdio da se „dogodio ruski upad u Ukrajinu”. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je izjavio da ukrajinska artiljerija dejstvovala te da je uništen značajan „deo oklopne kolone Ministarstva odbrane Rusije”, koji je potom i odbijen u svom napredovanju. Posle ovog incidenta, novoimenovani premijer DNR Aleksandar Zaharčenko je rekao da je u njegovim snagama uključeno 1.200 ruskih boraca.

Oštećena zgrada u Donjecku, 7. avgust 2014.

Ukrajinski MiG-29 borbeni avion je oboren od strane pobunjenika u Luganskoj oblasti 17. avgusta. Deset civila je ubijeno u Donjecku, tokom nastavka granatiranja. Oružane snage Ukrajine su okružile grad Gorlovku 18. avgusta. Vladine snage su takođe napredovala po obodima Luganska. Konvoj izbeglica iz Luganska je pogodila raketa Grad, u blizini sela Novosvitlovka. Desetine civila je poginulo u napadu, za koji je Nacionalna bezbednost i Savet odbrane Ukrajine okrivio pobunjenike. Pobunjenici su negirali bilo kakve napade na konvoje izbeglica. Ministar DNR i premijer Vladimir Zaharčenko izjavio je da ukoliko ukrajinska vlada „razume predlog da položi oružje, mi ćemo razgovarati o jednakim uslovima kao ravnopravni partneri“. On je dodao, međutim, da vlada „mora da nas prepozna kao državu, jer sada je već nemoguće tražiti samo određeni stepen autonomije“.

Nakon ulaska u grad Lugansk 18. avgusta, vladine snage su 19. avgusta nastavile da napreduju kroz grad „blok po blok“. Borba se čula na ulicama širom grada, a nastavljeno je granatiranje naselja pod pobunjeničkom okupacijom. Vođene su borbe za Makejevku i Ilovajsk, dva grada nadomak Donjecka. Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine je izjavio da su vladine snage „očistile“ Ilovajsk od pobunjenika, i da je "oslobođen" veći deo grada. Granatirani su položaji DNR u Donjecku. Borbe vođene 19. avgusta širom Donjetska rezultirale su smrću 34 civila. Početkom večeri 20. avgusta, portparol vladinih snaga, rekao je da su povratili „značajne delove“ Luganska, posle niza uličnih borbi koje su vođene tokom celog dana.

Kontraofanziva ustanika (avgust — septembar)

Glavni članak: Rusko-ukrajinski rat

Glavni članci: Bitka kod Ilovajska, Bitka za Novoazovsk i Bitka za Mariupolj (septembar 2014.)

Mapa područja pod kontrolom pobunjenika iz juna–avgusta 2014.

Ukrajinske trupe čuvaju put u Donbasu, avgust 2014.

Dana 25. avgusta, pokrenuta je kontraofanziva pobunjenika koja je zaustavila ofanzivu vlade na gradove Donjeck i Lugansk. Pobunjenici su napali vladine položaje u Ščastju i duž reke Siverski Donjec u Luganskoj oblasti. Kako je došlo do ovog napada, pobunjenici u Lugansku su dobili pojačanje. Vladine snage u blizini Ilovajska i Amvrosijevka u Donjeckoj oblasti su opkoljene od strane pobunjenika, nakon što je njihov pokušaj da zauzmu Ilovajsk zaustavljen teškim granatiranjem. Provladin dobrovoljački bataljon Donbas, koji su danima zarobljeni u gradu od strane pobunjenika, optužio je ukrajinsku vladu i oružane snage da su ih „napustili“.

Drugi dobrovoljački bataljoni, kao što su Azov i Dnjepar, napustili su Ilovajsk nakon što su naišli na jak otpor. Lider bataljona Donbas Semen Semenčenko je rekao: „Mislim da je isplativo za Ministarstvo odbrane da ne šalje pomoć, već da dođe do situacije da dobrovoljački bataljoni počnu da okrivljuju jedni druge ko je kome pomogao“. Snage DNR-a su 23. avgusta izjavile da nameravaju da se „probiju do Azovskog mora“. U skladu sa ovom izjavom, na priobalni grad Novoazovsk, u južnoj Donjeckoj oblasti, pao je artiljerijski baraž.

Prema zapadnim izvorima, kolona oklopnih vozila prešla je u Ukrajinu iz Rusije kod Novoazovska 25. avgusta. U krugu od 30 kilometara (18+2⁄3 mi) od ove oblasti tokom mnogo nedelja nije bilo pobunjeničkih formacija. Pobunjenici su koristili selo kao bazu za granatiranje Novoazovska. Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine rekao je da je ulazak kolone u Ukrajinu pokušaj „ruske vojske pod maskom boraca Donbasa da otvori novu zonu vojne konfrontacije“. Rusija je negirala učešće svoje vojske u borbama u Donbasu tvrdeći da borbe vode isključivo pobunjenici protiv Kijevskih vlasti u kojima učestvuje nacistički Desni sektor. Teške borbe su se vodile u selu Markine, 7 kilometara (4+1⁄4 mi) od Novoazovska..

Kako se navodi na sajtu grada Mariupolja, bataljoni Dnjepar i Donbas su odbili napad, a „napadači“ su se povukli ka granici. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da nema saznanja o incidentu i sugerisao da su izveštaji o incidentu kao upadu ruskih snaga „dezinformacije“. Neposredno pre pojave kolone, oblast je bila snažno granatirana. Najbliži ustanički artiljerijski položaji bili su izvan dometa ovog područja.

Seljani iz Koloskog u Starobeševskom okrugu rekli su Rojtersu da su se vojnici sa ruskim akcentom i bez identifikacionih oznaka pojavili u selu tokom vikenda 23-24. avgusta. Postavili su blokadu u blizini sela. Muškarci su nosili karakteristične bele trake na rukama. Seljani su ih nazivali „učtivim zelenim ljudima“, terminom koji je korišćen za označavanje neregularnih ruskih snaga koje su preuzele kontrolu nad Krimom od februara 2014. Nakon pojave ovih muškaraca, deset vojnika u zelenim vojnim uniformama sa belim trakama na rukama je bilo zatočene od strane ukrajinskih snaga u Dzerkalneu. Ovo selo se nalazi severno od Novoazovoska, 7 kilometara (4+1/4 milje) od Koloskog i oko 20 km (12 mi) od ruske granice.

Ruska vojska je potvrdila da su ti ljudi ruski padobranci i da su zarobljeni. Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su muškarci ušli u Ukrajinu „greškom tokom vežbe“. Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) objavila je video snimke za koje je rekla da su intervjui sa zarobljenim ruskim vojnicima. Na jednom od video snimaka, vojnik je rekao da su ih njihovi komandanti poslali u marš od 70 kilometara (43+1/2 milje) „bez objašnjenja njegove svrhe ili upozorenja da će se naći na teritoriji Ukrajine, gde su ih uhapsili ukrajinski snage i predao se bez borbe“.

Ljudi u redu za vodu u Donjecku, 22. avgust 2014.

Pobunjenici su potisnuti u Novoazovsk 27. avgusta. Dok je ukrajinska vlada rekla da su pod „potpunom kontrolom“ Novoazovska, gradonačelnik grada Oleg Sidorkin je potvrdio da su ga pobunjenici zauzeli. On je takođe rekao da su pobunjenici u napadu na grad koristili "desetine" tenkova i oklopnih vozila. Najmanje četiri civila su ranjena u granatiranju pobunjenika. Na severu, blizu Starobeševa, ukrajinske snage su saopštile da su primetile kolonu od 100 oklopnih vozila, tenkova i raketnih kamiona Grad koja je išla na jug, ka Novoazovsku. Rekli su da su ova vozila označena "belim krugovima ili trouglovima", slično belim trakama koje su viđene na zarobljenim ruskim padobrancima ranije ove nedelje. Usred pritiska na ovaj novi treći front, vladine snage su se povukle na zapad prema Mariupolju.

Oni su evakuisali grad Starobeševo, između ostalih oblasti na 75 km (47 mi) pograničnog područja od Azovskog mora do postojećih teritorija koje drže pobunjenici. Izveštaj The New York Times-a opisuje vojnike koji su se povlačili kao „iscrpljene, prljave i uplašene“. Zapadni zvaničnici opisali su nove akcije pobunjenika kao „stelt invaziju“ Ruske Federacije, sa tenkovima, artiljerijom i pešadijom za koje se tvrdi da su prešli u Ukrajinu sa ruske teritorije. Portparol američkog Stejt departmenta Džen Psaki rekla je da „ovi upadi ukazuju da je verovatno u toku kontraofanziva u ruskoj režiji“, a ukrajinski predsednik Petro Porošenko je rekao da je „došlo do invazije ruskih snaga“. U saopštenju Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine (NSDC) se kasnije navodi da su Novoazovsk zauzele „ruske trupe“, uprkos ranijim poricanjima ukrajinske vlade.

Prema NSDC-u, ukrajinske trupe su se povukle iz Novoazovska da bi spasile živote i umesto toga su pripremale odbranu u Mariupolju. U međuvremenu, borbe su se nastavile u gradu Donjecku i oko njega. Granate su pale na Kalinjinski okrug u Donjecku, a bataljon Donbas je nastavio da se bori protiv pobunjenika koji su ih danima zarobili u Ilovajsku.[336][349][352] komandant NATO-a Brig. General Niko Tak je 28. avgusta rekao da „više od“ 1.000 ruskih vojnika deluje u zoni sukoba u Donbasu. Usred onoga što je Njujork tajms opisao kao „haos“ u zoni sukoba, pobunjenici su ponovo zauzeli Savur-Mogilu.

Uprkos ovim napredovanju proruskih snaga, Nacionalna garda Ukrajine je 29. avgusta privremeno preuzela grad Komsomolske u Starobeševskom okrugu Donjecke oblasti. Međutim, dva dana kasnije, ukrajinske snage su se povukle iz grada, a Komsomolske su ponovo zauzele snage DNR. Na drugim mestima, ukrajinske snage su se povukle iz Novosvitlivke nakon što su ih napali, kako su rekli, „ruski tenkovi“. Rekli su da je svaka kuća u selu porušena. Zarobljeni bataljon Donbas povukao se iz Ilovajska 30. avgusta nakon pregovora o sporazumu sa proruskim snagama. Prema nekim od trupa koje su se povukle iz Ilovajska, snage DNR-a su prekršile sporazum i pucale na njih dok su se oni povlačili pod belim zastavama, ubivši čak nekoliko desetina.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk dodeljuje nagrade dobrovoljcima bataljona Donbas, 1. septembar 2014.

Ukrajinski patrolni čamac u Azovskom moru pogođen je artiljerijskom vatrom sa obale 31. avgusta. Osam mornara je spašeno iz čamca koji je tonuo, dok su dva člana posade nestala. Bivši komandant pobunjenika Igor Girkin rekao je da su pobunjenici "prvi pomorski poraz naneli neprijatelju". Vladine snage su se povukle sa međunarodnog aerodroma Lugansk 1. septembra, uprkos tome što su nekoliko nedelja ranije držale aerodrom od napada pobunjenika. U noći pre povlačenja na aerodromu su se vodile žestoke borbe, a ukrajinski zvaničnici su rekli da je njihove snage na aerodromu napala kolona ruskih tenkova. Sukobi su nastavljeni i na međunarodnom aerodromu Donjeck.

Žrtve rata u Ukrajini - Kijevska bolnica.

Posmatrači OEBS-a su 4. septembra primetili teške borbe u blizini sela Širokine i Bezimenne. Ova sela su 24 km (15 mi) i 34 km (21 mi) istočno od Mariupolja. Ukrajinski zvaničnici u Mariupolju saopštili su da se situacija tamo „pogoršava iz sata u sat“ i da postoji neposredna opasnost od napada na grad. Snage DPR su 4. septembra došle na 5 km (3,1 mi) od grada, ali je njihovo napredovanje odbijeno u kontranapadu koji su preko noći pokrenule Oružane snage i bataljon Azov. Vraćeni su oko 20 kilometara (12+1⁄2 milje) istočno od grada. Čulo se stalno granatiranje na periferiji Mariupolja.

Primirje i prekid vatre u septembru 2014.

Glavni članak: Minski protokol

Glavni članak: Druga bitka za Donjecki aerodrom

Posle višednevnih mirovnih pregovora u Minsku pod pokroviteljstvom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Ukrajina, Rusija, DNR i LNR dogovorile su se o prekidu vatre 5. septembra. Posmatrači OEBS-a su rekli da će poštovati prekid vatre i pomoći ukrajinskoj vladi u njegovom sprovođenju. Prema Njujork tajms-u, sporazum je bio „skoro doslovna” replikacija propalog junskog „mirovnog plana od 15 tačaka” ukrajinskog predsednika Petra Porošenka. Dogovoreno je da dođe do razmene svih zarobljenika koje su zauzele obe strane i da se teško naoružanje ukloni iz zone borbenih dejstava.

Igor Kožoma

Osim toga, Rusi naširoko primenjuju torturu protiv zarobljenih Ukrajinaca (i vojnih i civilnih, što je ratni zločin). Jedan od prvih zabeleženih slučajeva mučenja ratnih zarobljenika u Ukrajini bio je incident 7. oktobra 2014. godine u gradu Zugres (Donjecka oblast), kada je 53-godišnji Ukrajinac Igor Kožoma, koji je pokušao da izvede svoju suprugu iz okupacije, okovan za stub i nekoliko sati mučen od strane Rusa i lokalnih separatista . Sličan slučaj je bio sa stanovnicom Donjecka Irinom Dovgan (civil), koja je javno mučena zbog svog proukrajinskog stava .

Trebalo je da se održavaju humanitarni koridori kako bi civili mogli da napuste pogođena područja. Predsednik Porošenko je rekao da će oblastima Donjecka i Luganska biti dodeljen „poseban status“, a upotreba ruskog jezika u ovim oblastima će biti zaštićena zakonom. Lideri DNR i LNR rekli su da su zadržali želju za punom nezavisnošću od Ukrajine, uprkos ovim ustupcima. Ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinski predsednik Porošenko razgovarali su o prekidu vatre 6. septembra. Obe strane su saopštile da su zadovoljne prekidom vatre i da se on generalno drži.

Prekid vatre je više puta kršen u noći 6. na 7. septembar, a tokom dana 7. septembra. Ovi prekršaji su rezultirali smrću četiri ukrajinska vojnika, dok je 29 ranjeno. Prijavljeno je snažno granatiranje od strane pobunjenika na istočnoj periferiji Mariupolja, a posmatrači OEBS-a rekli su da je ukrajinska vlada ispalila rakete sa međunarodnog aerodroma Donjeck. OEBS je saopštio da ova kršenja sporazuma neće dovesti do kolapsa primirja. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao je 10. septembra da je „70% ruskih trupa vraćeno preko granice“, a takođe je dodao da mu ova akcija daje „nadu da mirovne inicijative imaju dobre izglede“.

Uništeni terminal na aerodromu u Lugansku, 4. septembra 2014.

Međutim, kršenje primirja je nastavljeno. U skladu sa Protokolom iz Minska, posmatrači OEBS-a su rekli da su 12. septembra u 03:40 časova primetili razmenu zarobljenika u blizini Avdijevke. Ukrajinske snage oslobodile su 31 pobunjenika DNR, dok su snage DNR oslobodile 37 ukrajinskih vojnika. OEBS prati dokumentovana kršenja Protokola iz Minska u brojnim oblastima Donjecke oblasti od 13. do 15. septembra. Ove oblasti su uključivale Makijevku, Telmanovo, Debaljcevo, Petrovsko, u blizini Mariupolja, Jasinuvatu i međunarodni aerodrom Donjeck, gde su se vodile intenzivne borbe. Dva oklopna vozila u kojima su putovali posmatrači su pogođena gelerima, što je jedno od vozila učinilo neupotrebljivim i nateralo posmatrače da se povuku.

Sahrana za ukrajinskog vojnika, 11. septembar 2014.

Prema posmatračima, kretanje trupa i opreme vršile su i DNR i ukrajinske snage. Oni su takođe rekli da postoje „problemi komandovanja i kontrole“ između obe strane u sukobu. Posjeta posmatrača Međunarodnom aerodromu Lugansk održana je 20. septembra. Rekli su da je aerodrom "potpuno uništen" i potpuno neupotrebljiv. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao je 21. septembra da su Oružane snage Ukrajine izgubile između 60% i 65% svoje ukupne aktivne opreme tokom rata.

Policajci DNR u Donjecku, 20. septembra 2014.

Članovi Trilateralne kontakt grupe i DNR učestvovali su na video konferenciji 25. septembra 2014. godine. Kako se navodi u saopštenju koje je OEBS objavio dan posle konferencije, sve strane su se složile da su borbe „utihnule poslednjih dana” i da je „situacija duž 70 odsto” tampon zone „mirna”. Takođe su poručili da će „ne štedeti napore“ da ojačaju prekid vatre. Nastavljena su raštrkana kršenja primirja.

U najznačajnijem incidentu od početka primirja, sedam ukrajinskih vojnika je poginulo 29. septembra kada je tenkovska granata pogodila oklopni transporter kojim su putovali u blizini međunarodnog aerodroma Donjeck. Usledio je okršaj u kome su mnogi vojnici bili ranjeni. Tokom narednih nekoliko dana, borbe su se nastavile oko međunarodnog aerodroma Donjeck, dok je sam grad Donjeck bio pod teškim granatiranjem. Usred ovog ponovnog nasilja, predsedavajući OEBS-a Didije Burkhalter je izdao saopštenje u kojem je „pozvao sve strane da odmah prestanu da se bore“, a takođe je rekao da bi dovođenje primirja u opasnost od kolapsa bilo „neodgovorno i žalosno“.

Prema izveštaju koji je 8. oktobra objavila Kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR), prekid vatre koji se primenjuje Protokolom iz Minska postaje „sve krhkiji“. U saopštenju u kome je najavljeno objavljivanje izveštaja navodi se da je od početka primirja poginula najmanje 331 osoba, a da su se najžešće borbe vodile oko međunarodnog aerodroma Donjeck, Debaljceva i Ščastja. U izveštaju se navodi da je većina civilnih smrtnih slučajeva prouzrokovana i pobunjeničkim i ukrajinskim granatiranjem.

Nekoliko stotina pripadnika Nacionalne garde protestovalo je 13. oktobra ispred zgrade ukrajinskog predsednika u Kijevu. Tražili su prestanak vojne obaveze i sopstvenu demobilizaciju. Prema Kijev Postu, mnogi demonstranti su izjavili da su se sukobili sa demonstrantima Evromajdana i da nisu za taj pokret.

Separatistički izbori u novembru 2014. i posledice

Glavni članak: Opšti izbori u Donbasu 2014.

Teške borbe su nastavljene širom Donbasa do oktobra, uprkos prekidu vatre. Kršenjem procedure dogovorene u okviru Protokola iz Minska, vlasti DNR i LNR održale su parlamentarne i izvršne izbore 2. novembra. Kao odgovor na izbore, ukrajinski predsednik Petro Porošenko zatražio je od parlamenta da ukine „poseban status“ koji je dodeljen oblastima pod kontrolom DNR i LNR u okviru Protokola iz Minska. Zamenik premijera DNR Andrej Purgin rekao je da su ukrajinske snage 6. novembra pokrenule „svestrani rat“ protiv DNR i LNR.

Ukrajinski zvaničnici su negirali bilo kakvu ofanzivu i poručili da će se pridržavati Protokola iz Minska. Uprkos tome, borbe su se nastavile širom Donbasa, ostavivši mnoge mrtve vojnike. Istovremeno, predstavnici separatista zatražili su preradu Protokola iz Minska, kao rezultat ponovljenih kršenja. Povremeno granatiranje Donjecka obnovljeno je 5. novembra. Posmatrači OEBS-a izvestili su 8. novembra da je bilo velikih kretanja neobeležene teške opreme na teritoriji koju drže separatisti.

Ovi pokreti su uključivali oklopne transportere, kamione, cisterne za gorivo i tenkove, kojima su upravljali i pratili ljudi u tamnozelenim uniformama bez obeležja. Portparoli ukrajinske vlade su rekli da je reč o kretanju ruskih trupa, ali da se to ne može nezavisno proveriti. Tokom noći na 9. novembar, intenzivno granatiranje sa položaja vlade i pobunjenika potreslo je Donjeck. Predsedavajući OEBS-a Didije Burkhalter rekao je da je „veoma zabrinut” zbog „ponovnog izbijanja nasilja” i naglasio važnost pridržavanja Protokola iz Minska. Posmatrači OEBS-a su 9. novembra primetili još konvoja municije na teritoriji pod kontrolom separatista. Među njima je bilo 17 neoznačenih zelenih kamiona ZiL napunjenih municijom u Sverdlovsku i 17 sličnih kamiona Kamaz koji su vukli haubice u Zuhresu. Još jedan konvoj od 43 zelena vojna kamiona, od kojih su neki vukli haubice i raketne bacače, posmatrali su OEBS-ovi posmatrači u Donjecku 11. novembra.

Predgrađe Donjecka nakon granatiranja, 7. novembar 2014.

Nakon izveštaja o ovim kretanjima trupa i opreme, general NATO-a Filip Bridlav je 12. novembra rekao da može da potvrdi da su ruske trupe i teška oprema prešle u Ukrajinu tokom prethodne nedelje. U odgovoru na to, ukrajinsko Ministarstvo odbrane je saopštilo da se priprema za ponovnu ofanzivu proruskih snaga. Portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov rekao je da „nema i nema dokaza“ koji bi podržali izjavu NATO-a.

Do 2. decembra, najmanje 1.000 ljudi je poginulo tokom borbi u Donbasu, od potpisivanja Minskog protokola početkom septembra. U izveštaju Bi-Bi-Sija se navodi da je prekid vatre bio „fikcija”. U svetlu ovih nastavaka borbi, ukrajinske i separatističke snage su se složile da prekinu sve vojne operacije za „Dan tišine“ 9. decembra. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao je da se nada da će „Dan tišine“ podstaći potpisivanje novog mirovnog sporazuma. Iako nakon „Dana tišine“ nisu održani novi mirovni pregovori, borbe između ukrajinskih i separatističkih snaga su se značajno smanjile tokom decembra. U izveštaju Međunarodne krizne grupe navodi se da je finansijska kriza u Rusiji krajem 2014. godine, u kombinaciji sa američkim i evropskim ekonomskim sankcijama, odvratila dalje napredovanje proruskih snaga.[403] Izveštaj je takođe izrazio zabrinutost zbog potencijala za „humanitarnu katastrofu“ u Donbasu koji kontrolišu separatisti tokom hladnih zimskih meseci, navodeći da separatisti nisu u stanju da „pruže osnovne usluge stanovništvu“.

Oštećena zgrada u Kurahovu, 26. novembar 2014.

U skladu sa Protokolom iz Minska, tokom nedelje od 21. do 27. decembra izvršeno je više razmena zatvorenika. Tokom te nedelje u Minsku je održano više razgovora koje je organizovao OEBS, ali oni nisu postigli rezultat. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je na konferenciji za novinare 29. decembra rekao da Protokol iz Minska postaje delotvoran „tačku po tačku“, a takođe je rekao da se „ostvaruje napredak“. Od potpisivanja Protokola, više od 1.500 ljudi koje su separatisti držali pušteno je na slobodu u okviru razmene zarobljenika. Dok su ukrajinske snage gubile oko 100 ljudi dnevno pre Protokola, samo oko 200 je ubijeno u četiri meseca od njegovog potpisivanja. Porošenko je takođe rekao da veruje da će sukob biti okončan samo ako ruske trupe napuste Donbas.

Ruševine međunarodnog aerodroma Donjeck, decembar 2014. Kontrolni toranj je od tada potpuno uništen.

Eskalacija u januaru 2015.

Glavni članak: Bitka za Debaljcevo

Posmatrači OEBS-a su izvestili o „porastu tenzija“ posle Nove godine. Zabeležena su brojna kršenja primirja, a većina se dogodila u blizini međunarodnog aerodroma Donjeck. U Luganskoj oblasti izbile su borbe među pobunjeničkim grupama. U jednom incidentu, militanti LNR su rekli da su 2. januara 2015. ubili Aleksandra Bednova, vođu proruskog „Betmen bataljona”. u mučenju zatvorenika. U drugom incidentu, vođa donske kozačke militantne grupe sa sedištem u Antratcitu, Nikolaj Kozicin, rekao je da je teritorija koju kontroliše njegova grupa, na koju polaže Luganska Narodna Republika, postala deo „ruskog carstva“, a da je ruski predsednik Vladimir Putin je bio njen „car“. Međugradski autobus zaustavljen na vladinom kontrolnom punktu u Buhašu pogođen je raketom Grad 13. januara, pri čemu je poginulo 12 civila. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko proglasio je dan nacionalne žalosti. Buhas se nalazi 35 km (22 mi) jugozapadno od grada Donjecka.

Komandant DNR bataljona Sparta Arsen Pavlov, Donjeck, 25. decembar 2014.

Novu zgradu terminala na međunarodnom aerodromu Donjeck, koja je bila mesto borbi između ukrajinskih i separatističkih trupa od maja 2014. godine, zauzele su snage DNR 15. januara. U danima pre zauzimanja, aerodrom je bio opterećen raketnom vatrom separatista. Lider DNR Aleksandar Zaharčenko izjavio je da je zauzimanje aerodroma prvi korak ka povratku teritorije koju su ukrajinske snage zauzele sredinom 2014. On je rekao: „Neka naši zemljaci čuju ovo: Nećemo se samo odreći naše zemlje. Ili ćemo zauzeti vrati se mirnim putem, ili tako“, misleći na zauzimanje aerodroma.

Somalijski bataljon DNR u novoj zgradi terminala aerodroma Donjeck 16. januara 2015.

Takva ofanziva separatističkih snaga bi signalizirala potpuni slom često ignorisanog Protokola iz Minska, kojim je uspostavljena tampon zona između teritorija pod kontrolom Ukrajine i teritorija pod kontrolom separatista. Ukrajinske snage rekle su da „nije bilo naređenja za povlačenje“ sa aerodroma, a predsedavajući parlamenta DNR Andrej Purgin rekao je da, iako su snage DNR preuzele kontrolu nad zgradama terminala, borbe su u toku jer „Ukrajinci imaju mnogo mesta za skrivanje“. Istovremeno, nova runda pregovora u Minsku, koju je Trilateralna kontakt grupa za Ukrajinu zakazala za 16. januar, otkazana je nakon što su lideri DNR i LNR odbili da prisustvuju.

Vojna operacija vlade tokom vikenda 17 – 18. januara dovela je do toga da su ukrajinske snage ponovo zauzele veći deo međunarodnog aerodroma Donjeck. Prema rečima predstavnika ukrajinskog NSDC-a Andrija Lisenka, operacija je obnovila linije kontrole uspostavljene Protokolom iz Minska i stoga nije predstavljala njegovo kršenje. Operacija je dovela do pomeranja borbi ka samom Donjecku, što je rezultiralo teškim granatiranjem stambenih delova grada koji se graniče sa aerodromom. Vlasti DNR-a saopštile su da su zaustavile vladine snage na Putilivskom mostu, koji povezuje aerodrom i sam grad. Most, koji je strateški važan, porušen je tokom borbi. Posmatrači OEBS-a su izvestili da je granatiranje nanelo veliku štetu u stambenim oblastima u Donjecku: Kijevski, Kirovski, Petrovski i Vorošilovski rejon.a

Civili Donjecka koji žive u skloništu za bombe, januar 2015.

Francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel izneli su 7. februara novi mirovni plan. Francusko-nemački plan, sastavljen nakon razgovora sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, viđen je kao oživljavanje Protokola iz Minska. Predsednik Oland je rekao da je plan "poslednja šansa" za rešenje sukoba. Plan je iznesen kao odgovor na američke predloge da se ukrajinskoj vladi pošalje naoružanje, nešto za šta je kancelarka Merkel rekla da će rezultirati samo pogoršanjem krize.

Borbe su se pogoršale uoči zakazanih pregovora za 11. februar da bi se razgovaralo o francusko-nemačkom mirovnom planu. Snage DNR-a granatirale su grad Kramatorsk 10. februara, koji je poslednji put bio u borbama jula 2014. Granatiranje je gađalo štab Oružanih snaga grada, ali je pogodilo i obližnju stambenu oblast. Sedam ljudi je poginulo, dok je 26 ranjeno. Provladin bataljon Azov pokrenuo je ofanzivu da povrati područja pod kontrolom separatista na periferiji Marijupolja, sa centrom u selu Širokino. Komandant bataljona Andrij Bilecki rekao je da se njegove snage kreću ka Novoazovsku.

U oktobru 2015. član posmatračke misije Maksim Udovičenko, koga je Rusija delegirala u OEBS, suspendovan je zbog „nepristojnog ponašanja“ u vezi sa alkoholom dok je bio u Severodonjecku i priznao je da je zapravo oficir GRU.

Minsk 2, prekid vatre i rasplet

Glavni članci: Minski protokol, Zastoj u Širokinskom (februar–jul 2015), Bitka za Marinku (jun 2015) i Bitka kod Svetlodarska (decembar 2016)

Zakazani samit u Minsku 11. februara 2015. rezultirao je potpisivanjem novog paketa mirovnih mera, pod nazivom Minsk 2, 12. februara. Plan, sličan po sadržaju neuspelom Protokolu iz Minska, pozivao je na bezuslovni prekid vatre, koji bi, pored mnogih drugih mera, počeo 15. februara. Uprkos potpisivanju Minska 2, borbe su se nastavile oko Debaljceva. Snage DNR saopštile su da se prekid vatre ne odnosi na Debaljcevo i nastavile su ofanzivu. Ukrajinske snage su bile prinuđene da se povuku iz oblasti Debaljceva 18. februara, ostavljajući separatističke snage pod kontrolom grada.

U sedmici nakon pada Debaljceva u ruke proruskih snaga, borbe u zoni sukoba su jenjavale. Snage DNR i LNR počele su da povlače artiljeriju sa linija fronta, kako je naveo Minsk 2 24. februara, a Ukrajina je to učinila 26. februara. Ukrajina je izvestila da nije pretrpela žrtava tokom 24–26. februara, što se nije dogodilo od početka januara 2015. godine.

Manji okršaji su nastavljeni i u martu, ali je prekid vatre uglavnom poštovan širom borbene zone. Ukrajinske i separatističke snage povukle su većinu teškog naoružanja navedenog u Minsku 2 do 10. marta. Manja kršenja primirja nastavljena su tokom marta i aprila, iako su se i dalje održavala, a broj žrtava koje su prijavile obe strane je znatno smanjen. Borbe su se razbuktale 3. juna 2015, kada su pobunjenici DNR-a pokrenuli napad na Marinku koju kontroliše vlada. U toj bici korišćena je artiljerija i tenkovi, koja je opisana kao najteža od potpisivanja Minska 2.

Povlačenje ukrajinskog teškog naoružanja, mart 2015.

U Donjecku je 15. juna održan antiratni protest. Protest, prvi te vrste na teritoriji koju kontrolišu proruski separatisti, pozvao je na prekid borbi u Donbasu. Oko 500 ljudi, koji su se okupili ispred zgrade RSA, uzvikivalo je „Zaustavite rat!“, „Vratite nam naše kuće, kuće su nam razvaljene!“ i „Gubi se odavde!“ Konkretno, demonstranti su zahtevali da separatisti prestanu da ispaljuju raketne napade iz stambenih naselja na periferiju Donjecka.

Donjecka Narodna Republika, 24. april 2015.

Dok su sve strane u sukobu nastavile da podržavaju sprovođenje mera koje je naveo Minsk 2, manji sukobi su nastavljeni na dnevnoj bazi tokom juna i jula 2015. Ukrajinske trupe su svakodnevno trpele gubitke, a prekid vatre je označen kao „neizvodljiv“ i „nemoguće sprovesti“. I pored stalnih borbi i granatiranja duž linije dodira, nije došlo do teritorijalnih promena. Ovo stanje zastoja dovelo je do toga da je rat označen kao „zamrznuti konflikt“.

Oklopna vozila DNR kod Donjecka, maj 2015.

Donjeck, 7. maj 2015.

Nakon višemesečnog kršenja primirja, ukrajinska vlada, DNR i LNR zajednički su se složili da zaustave sve borbe, počevši od 1. septembra 2015. Ovaj sporazum se poklopio sa početkom školske godine u Ukrajini i trebalo je da omogući još jedan pokušaj sprovođenje tačaka Minska 2. Do 12. septembra, nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer rekao je da je prekid vatre održan i da su strane u sukobu „veoma blizu” postizanja sporazuma o povlačenju teškog naoružanja sa linije dodira, kako je precizirao Minsk 2. U okolini Mariupolja, uključujući selo Širokino, nije bilo borbi. Prema rečima ukrajinskog ministra odbrane Stepana Poltoraka, nasilje u Donbasu je dostiglo najniži nivo od početka rata.

Iako je prekid vatre i dalje trajao do novembra, nije dogovoreno konačno rešenje sukoba. Njujork tajms je opisao ovaj rezultat kao deo „zajedničkog luka postsovjetskog sukoba, vidljivog u gruzijskim enklavama Južnoj Osetiji i Abhaziji, Nagorno-Karabahu u Azerbejdžanu i Pridnjestrovlju u Moldaviji“, i naveo da su oblasti pod kontrolom separatista postale „zamrznuta zona“, gde ljudi „žive u ruševinama, usred uništene ideologije, u ruševinama starog carstva“. Ovakvo stanje se nastavilo i 2016. godine, sa izveštajem Bi-Bi-Si-ja od 15. aprila koji je sukob označio kao „Zaboravljeni rat Evrope“. Manja izbijanja borbi nastavljena su duž linije dodira, iako nije došlo do većih teritorijalnih promena.

Donjeck koji drže pobunjenici 2016. U pozadini se vidi ruska zastava.

Novo primirje stupilo je na snagu 1. septembra 2016. godine, koje je tada dopisnik Bi-Bi-Si-ja Tom Baridž opisao kao „prvi put da je došlo do istinskog zaustavljanja borbi za 11 meseci“, a 2018. godine TASS je opisao kao najuspešniji prekid vatre u toku sukoba. U roku od nekoliko dana obe strane su jedna drugu optužile za kršenje primirja, iako su takođe izjavile da se primirje u velikoj meri poštuje. Ipak, 6. septembra (2016.) ukrajinske vlasti su prijavile smrt još jednog vojnika. 24. decembra 2016. stupio je na snagu deseti neodređeni prekid vatre od početka sukoba; prema Specijalnoj posmatračkoj misiji OEBS-a u Ukrajini, ukrajinskoj vladi i separatistima, prekid vatre nije poštovan.

Izbijanje teških borbi u januaru 2017. i neuspeli prekid vatre

Glavni članak: Bitka kod Avdejevke

Pogled sa tačke podrške ukrajinskim oružanim snagama u blizini Piskija, januar 2017.

Godina 2016. je bila prva puna kalendarska godina sukoba u kojoj Ukrajina nije izgubila teritoriju od proruskih snaga. Pored toga, i ukrajinske oružane snage (211 borbenih gubitaka i 256 neborbenih gubitaka) i lokalno stanovništvo (13 u oblastima pod kontrolom ukrajinske vlade) pretrpele su mnogo manje žrtava nego 2015. godine. Nova godina je, međutim, donela novu erupciju teških borbi, počevši od 29. januara 2017. godine, sa središtem oko grada Avdijevke koji je pod kontrolom Ukrajine.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je 18. februara 2017. dekret kojim će ruske vlasti priznati lična dokumenta i dokumente o registraciji vozila izdate od DNR i LNR. Predsednički dekret se odnosio na „stalne stanovnike određenih oblasti ukrajinske Donjecke i Luganske oblasti“, bez ikakvog pominjanja samoproglašenih Narodne Republike. Ukrajinske vlasti su ocenile da je dekret direktno u suprotnosti sa sporazumom iz Minska 2 i da „pravno priznaje kvazidržavne terorističke grupe koje pokrivaju rusku okupaciju dela Donbasa“. Generalni sekretar Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) Lamberto Zanijer izjavio je 19. februara da dekret „podrazumeva... priznavanje onih koji izdaju dokumenta, naravno“ i da bi to otežalo održavanje primirja.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, nakon sastanka sa ukrajinskim, nemačkim i francuskim kolegama u Minhenu 18. februara, rekao je da je prekid vatre između Ukrajine i separatista dogovoren od 20. februara 2017. godine. Ali prema portparolu ukrajinskih oružanih snaga 20. februara 2017. napadi separatista su nastavljeni, iako je on izjavio da je došlo do „značajnog smanjenja vojne aktivnosti“. Generalni sekretar OEBS-a Zanijer je 21. februara izjavio da i dalje postoji značajan broj kršenja zakona. o prekidu vatre i „nema dokaza o povlačenju oružja“.

Prema obe strane u sukobu, četvrti pokušaj primirja iz 2017. propao je u roku od nekoliko sati 24. juna 2017. godine. „Povratak u školu prekid vatre“ koji je počeo 25. avgusta 2017. takođe je odmah propao kada su, istog dana, oba borca tvrdila da ga je druga strana prekršila. Snage DNR-a i LNR-a su odmah prekršile još jedan „božićni prekid vatre“ koji je trebalo da se poštuje počevši od 00:00 (po istočnoevropskom vremenu) 23. decembra 2017. prema ukrajinskim oružanim snagama (prijavljujući devet kršenja, uključujući smrt ubijenog ukrajinskog vojnika od neprijateljskog snajperista i tvrdeći da Ukrajinci nisu uzvratili). S druge strane, DNR je navela da su ukrajinske oružane snage prekršile primirje, dok je novinska agencija LNR Luganskiinformcentar isto rekla, ali i da se „primirje generalno poštuje“. Dana 27. decembra 2017. kao deo dogovora iz Minska, izvršena je razmena zarobljenika sa 73 ukrajinska vojnika zamenjena za preko 200 separatista..

Ukrajinski parlament je 18. januara 2018. usvojio zakon o povratku kontrole nad oblastima koje drže separatisti. Predlog zakona je usvojen uz podršku 280 poslanika u Vrhovnoj radi od 450 mesta (zbog rata u Donbasu i ruske aneksije Krima 2014. godine, samo 423 od 450 mesta u parlamentu izabrano je na prethodnim izborima). Ruska vlada je osudila nacrt zakona, nazvavši ga „pripremama za novi rat“, i optužila ukrajinsku vladu za kršenje sporazuma iz Minska. Zakonom o reintegraciji Donbasa republike Donjeck i Lugansk su označene kao „privremeno okupirane teritorije“, dok je Rusija označena kao „agresor“. Zakon je dao predsedniku Porošenku „pravo da koristi vojnu silu unutar zemlje, bez saglasnosti ukrajinskog parlamenta“, što bi uključivalo i vraćanje Donbasa. Predlog zakona podržava zabranu trgovine i transportnu blokadu istoka koja je na snazi od 2017. Prema zakonu, jedini dokumenti koje bi Ukrajina priznala jesu izvod iz matične knjige rođenih i umrlih.

Novi prekid vatre koji su se dogovorile sve strane u sukobu stupio je na snagu 5. marta 2018. godine. Do 9. marta, ukrajinska vojska je tvrdila da je ne posmatraju snage DNR i LNR, koje su zauzvrat tvrdile isto od ukrajinske vojske. Trilateralna kontakt grupa za Ukrajinu je 26. marta 2018. dogovorila „sveobuhvatan, održiv i neograničen prekid vatre“ koji je trebalo da počne 30. marta 2018. godine. Srušio se prvog dana. Ukrajina je zvanično okončala „Antiterorističku operaciju“ (ATO) i zamenila je „Operacijom združenih snaga“ (JFO) 30. aprila 2018. godine. Prema rečima general-potpukovnika Sergija Najeva, komandanta Operacije združenih snaga, preimenovanje je trebalo da označi da se Ukrajina ne bori protiv autohtonih „terorista“ ili „separatističkih militanata“ u Donbasu, već protiv ruske vojske. Istog dana, SAD su potvrdile da su Ukrajini isporučile protivtenkovske projektile "Džavelin". Prema Vašington Postu, rakete će biti držane podalje od linije fronta i biće korišćene samo u slučaju potpunog separatističkog napada.

Dana 28. juna 2018. dogovoren je novi „sporazum“ „sveobuhvatni i neodređeni režim prekida vatre“ koji treba da počne 1. jula 2018. godine. Nekoliko sati nakon njegovog početka i proruska i ukrajinska strana optužile su jedna drugu za kršenje ovog primirja. Prekid vatre od 29. avgusta 2018. takođe nije uspeo. Dana 31. avgusta 2018, lider DNR Aleksandar Zaharčenko poginuo je u eksploziji u restoranu, u Donjecku.

Kako je objavljeno 27. decembra 2018, Jurij Birjukov, savetnik ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, tvrdio je da je skoro cela „siva zona“ između sukobljenih strana oslobođena od ruskih snaga bez kršenja mirovnih sporazuma iz Minska i da je potpala pod kontrolu ukrajinskih oružanih snaga. To je sutradan potvrdio načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine Viktor Muženko. Istog dana dogovoreno je novo (i 22. pokušaj sklapanja) primirje na neodređeno vreme počevši od ponoći 29. decembra. I Ukrajinci i separatisti su se međusobno optuživali za kršenje primirja na dan stupanja na snagu.

Trilateralna kontakt grupa za Ukrajinu je 7. marta 2019. godine dogovorila novo primirje koje će početi 8. marta 2019. godine. Iako je Ukrajina tvrdila da su ga „ruski opunomoćenici“ (separatisti) prekršili istog dana, borbe su zamrle, a ukrajinska strana je izjavila da je prekid vatre u potpunosti poštovan od 10. marta 2019. godine.

Oktobar 2019. Sporazum o Štajnmajer formuli i prekid vatre iz jula 2020.

Zelenski, Merkel, Makron i Putin u Parizu, Francuska, decembar 2019.

Nakon opsežnih pregovora, Ukrajina, Rusija, DNR, LNR i OEBS potpisale su sporazum o pokušaju okončanja sukoba u Donbasu 1. oktobra 2019. Nazvana „Štajnmajerova formula“, po njenom predlagaču nemačkom predsedniku Frank-Valteru Štajnmajeru, sporazum predviđa održavanje slobodnih izbora na teritorijama DNR i LNR, koje posmatra i verifikuje OEBS, i naknadnu reintegraciju tih teritorija u Ukrajinu sa posebnim statusom. Rusija je zahtevala potpisivanje sporazuma pre bilo kakvog nastavka mirovnih pregovora u „normandijskom formatu“. Istraživanje javnog mnjenja u Donbasu pod kontrolom DNR i LNR koje je sproveo Centar za istočnoevropske i međunarodne studije u martu 2019. pokazalo je da je 55 odsto anketiranih za reintegraciju sa Ukrajinom. 24% onih koji su za reintegraciju podržalo je povratak na predratni administrativni sistem za oblasti Donjecka i Luganska, dok je 33% podržalo poseban status regiona.

U skladu sa Štajnmajerovom formulom, ukrajinske i separatističke trupe počele su da se povlače iz grada Zolote 29. oktobra. Pokušaji povlačenja ranije ovog meseca sprečeni su protestima ukrajinskih ratnih veterana. Dalje povlačenje uspešno je završeno u Petrovskim tokom novembra. Nakon povlačenja i uspešne razmene zarobljenika između Rusije i Ukrajine, ruski predsednik Vladimir Putin, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel sastali su se u Parizu 9. decembra 2019. u nastavku pregovora u Normandijskom formatu. Dve strane su se dogovorile da razmene sve preostale ratne zarobljenike do kraja 2019. godine, rade na novim izborima u Donbasu i zakažu dalje razgovore.

Pandemija Kovid-19 pogoršala je uslove života u zoni sukoba. Posebno, karantinske mere koje su uvele Ukrajina, DNR i LNR sprečavaju one na okupiranim teritorijama da pređu liniju kontakta, negirajući pristup kritičnim resursima. Borbe su se povećale u martu 2020, sa devetnaest civila ubijeno, više nego u prethodnih pet meseci zajedno. Dok su neki prelazi otvoreni za mali broj ljudi u junu 2020. godine, DPR je uveo nove propise, navodno da spreči širenje koronavirusa, što je većini ljudi gotovo onemogućilo da pređu liniju kontakta. Nasuprot tome, ruska granica je potpuno ponovo otvorena.

29. pokušaj „potpunog i sveobuhvatnog“ primirja stupio je na snagu 27. jula 2020. godine. Tokom svog govora na Dan nezavisnosti Ukrajine 24. avgusta 2020, predsednik Zelenski je objavio da je prekid vatre održan, što je dovelo do 29 dana bez gubitaka u borbi. Zelenski je, međutim, takođe priznao da uprkos razmjeni zatvorenika i operacijama deminiranja do kojih je došlo, mirovni proces se nije odvijao tako brzo kao što je očekivao kada je potpisao samit 9. decembra 2019. godine. Dana 6. septembra 2020. godine, ukrajinske oružane snage su prijavile svoj prvi borbeni gubitak od primirja 27. jula 2020. godine, kada je jedan vojnik poginuo granatiranjem. Uprkos tome, predsednik Zelenski je 7. novembra 2020. izjavio da je od uspostavljanja primirja u julu 2020. smrt ukrajinskih vojnika u borbama smanjena deset puta, a broj napada na vojnike pet i po puta. Od 27. jula 2020. do 7. novembra 2020. ubijena su samo tri ukrajinska vojnika.

Eskalacija sukoba 2021–2022.

Glavni članak: Rusko-ukrajinska kriza 2021—2022.

Prema ukrajinskim vlastima, u prva tri meseca 2021. godine, 25 ukrajinskih vojnika je ubijeno u zoni sukoba, u poređenju sa ukupno 50 koliko ih je poginulo tokom cele 2020. godine. Prema ombudsmanu DNR, 85 vojnika i 30 civila ubijeno je u periodu januar–oktobar 2021. kao posledica vojne akcije.

Krajem marta – početkom aprila 2021. ruska vojska je premestila velike količine naoružanja i opreme iz zapadne i centralne Rusije, pa čak i iz Sibira, na okupirani Krim i Voronješku i Rostovsku oblast Rusije. Specijalista za obaveštajne poslove Džejnsa identifikovao je četrnaest ruskih vojnih jedinica iz Centralnog vojnog okruga koje su se preselile u blizinu rusko-ukrajinske granice i nazvao to najvećim nenajavljenim vojnim pokretom od invazije na Krim 2014. godine. Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Ruslan Homčak rekao je da je Rusija stacionirala dvadeset osam bataljonskih taktičkih grupa duž granice i da se očekuje da će biti dovedeno još dvadeset pet, uključujući u Brjansku i Voronješke oblasti u Zapadnom vojnom okrugu Rusije. Sledećeg dana, ruska državna novinska agencija TASS izvestila je da je pedeset njenih BTG-ova sa 15.000 vojnika okupljeno za vežbe u Južnom vojnom okrugu, koji obuhvata okupirani Krim i takođe se graniči sa zonom sukoba u Donbasu. Do 9. aprila, šef ukrajinske granične straže je procenio da se 85.000 ruskih vojnika već nalazi na Krimu ili na 40 km (25 mi) od ukrajinske granice.

Portparol ruske vlade je rekao da ruska vojna kretanja ne predstavljaju pretnju, ali je ruski zvaničnik Dmitrij Kozak upozorio da bi ruske snage mogle delovati na „odbrani“ ruskih građana u Ukrajini, a svaka eskalacija sukoba u Donbasu bi značila „početak kraj Ukrajine“ – „ne pucanj u nogu, već u lice“. Do tada je oko pola miliona ljudi u samoproglašenim Donjeckoj Narodnoj Republici i Luganskoj Narodnoj Republici dobilo ruski pasoš od izbijanja borbi 2014. godine. Rusija je odbila da učestvuje kada je Ukrajina zatražila sastanak Bečkog dokumenta sa Francuskom, Nemačkom i OEBS-om. Nemačka kancelarka Angela Merkel telefonirala je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da zahteva poništavanje nagomilavanja. Sekretar za štampu Bele kuće Sjedinjenih Država Džen Psaki objavila je početkom aprila 2021. da je gomilanje ruskih trupa na ukrajinskoj granici najveće od 2014. godine.

U aprilu 2021. Ukrajina je izvela prvo operativno uvođenje vojnih dronova Bajraktar TB2 turske proizvodnje u regionu. U novembru, bespilotna letelica Bajraktar ​​na strani linije kontakta koju kontroliše ukrajinska vlada korišćena je da uništi separatističku artiljeriju na drugoj strani, koja je izvodila udar koji je sravnio domove i ranio i ubio ukrajinske vojnike. U novembru je lider DNR Denis Pušilin rekao da su ukrajinske trupe povratile kontrolu nad selom Staromarivka u sivoj zoni. Francuska i Nemačka su kritikovale upotrebu ukrajinskih i ruskih bespilotnih letelica, dok su Sjedinjene Države istakle da su upotreba ukrajinskih i ruskih bespilotnih letelica kritikovana od strane Francuske i Nemačke. da je strana predvođena Rusijom u više navrata kršila sporazume upotrebom dronova i haubičke artiljerije. Ruske agencije su prijavile nelagodu zbog razvoja događaja, upozoravajući da bi dalja upotreba Bajraktar TB2 u Donbasu mogla da „destabilizuje situaciju“ u regionu.

U decembru 2021. ukrajinske vlasti su saopštile da Rusija šalje snajpere i tenkove u region. Predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin je 21. januara 2022. godine pozvao na raspravu u skupštinskom telu o priznavanju nezavisnosti regiona Donbas i njegovom odvajanju od Ukrajine. Do februara 2022. borbe su eskalirale. Na primer, ukrajinska vojska je izvestila da je samo 17. februara pretrpela 60 napada duž linije kontakta, uključujući „jednu granatu koja je pala na obdanište blizu linije fronta, ranivši troje zaposlenih. Bilo je dva do pet napada dnevno tokom prvih šest nedelja ove godine“.

Usred pojačanih tenzija između Rusije i Ukrajine u februaru 2022. godine, ruski predsednik Vladimir Putin je 21. februara najavio da će Rusija priznati nezavisnost Donjecke i Luganske narodne republike.. Nakon ove objave usledila je naredba da se ruske trupe upućuju u Donbas kao „mirovnici“. Brojne zapadne zemlje, uključujući SAD, UK i EU, objavile su da će kao odgovor uvesti nove sankcije organizacijama povezanim sa Rusijom.

Invazija Rusije na Ukrajinu

Glavni članak: Invazija Rusije na Ukrajinu

Rusija je 24. februara 2022. započela invaziju na Ukrajinu u punom obimu. DNR i LNR su se pridružile ofanzivi; separatisti su izjavili da je počela operacija zauzimanja cele Donjecke oblasti i Luganske oblasti.

Dobrovoljci u oružanim snagama Novorusije

Na strani Oružanih snaga Novorusije bore se, osim dobrovoljaca iz bivših sovjetskih država, i dobrovoljci iz drugih zemalja. Poznato je da ima dobrovoljaca iz Francuske, Španije, Nemačke, Češke, Slovačke, Mađarske, Bugarske, Poljske, Izraela i Srbije. Srbi su uglavnom u Četničkom odredu „Jovan Šević“ - zvanično Slavjanski četnički odred, najmanje 254 dobrovoljaca, ali ima i dobrovoljaca koji se bore u drugim jedinicama.

Prvih deset srpskih dobrovoljaca je 30. juna stiglo na bojište. 15. jula je osnovan Četnički odred „Jovan Šević“, koji je brojao 35 Srba i nepoznat broj Rusa. Do 21. jula je stiglo još 205 Srba. Kasnije je stiglo još 14 Srba. Do sada su trojica zarobljeni od kojih je najmanje jedan opet razmenjen. Najmanje troje je ranjeno. Nema podataka da li ima poginulih.

Prema nezvaničnim podacima, srpski odred je do 31. avgusta potpuno oslobodio grad Slavjanoserbsk i okolinu i time uspostavio front na reci Severski Donjec.
Najistaknutiji dobrovoljac iz Srbije je Dejan Berić koji kao snajperista ratuje još od početka sukoba.

Vidi još

• Ukrajina
• Krimska kriza
• Evromajdan
• Viktor Janukovič
• Minski protokol
• Međunarodne sankcije protiv Rusije 2014. godine
• Invazija Rusije na Ukrajinu

Spoljašnje veze

• Kriza u Ukrajini, povezani članci na portalu B92
• Kriza u Ukrajini Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. septembar 2014) na Al Džazira Balkan
• Kriza u Ukrajini na portalu Slobodne Evrope
• Specijal:Građanski rat u Ukrajini na internet portalu dnevnih novina Kurir
• Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut, na portalu vostok.rs
• (jezik: engleski) Eastern Ukraine crisis LIVE UPDATES, Russia Today
• (jezik: engleski) Russia's War Against Ukraine, Kyiv Post
• (jezik: engleski) Live Blog: Ukraine In Crisis, Radio Free Europe/Radio Liberty
• (jezik: engleski) Live News on Ukraine-Russia conflict Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2014), Reuters
• Braća po neprijatelju - dokumentarni film na sajtu Jutjub