Pređi na sadržaj

Računarsko razmišljanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Računarsko razmišljanje (RR) je proces koji generalizuje rešenje za neodređene probleme. Otvoreni problemi podstiču potpune, smislene odgovore na osnovu više promenjivih, koje zahtevaju da koriste razlaganje, reprezentaciju podataka, uopštavanje i modeliranje algoritama koji se zasnivaju na računarskom razmišljanju. Računarsko razmišljanje zahteva razlaganje celokupnog procesa odlučivanja, promenljive uključene u sva moguća rešenja, obezbeđujući da se pravo odluka donosi na osnovu odgovarajućih parametara i ograničenja problema. Termin računarsko razmišljanje je prvi put koristio Simor Papert 1980.[1]. godine, a ponovo u 1996[2] Računarsko razmišljanje može da se koristi da se algoritmički reše složene probleme obima, i često se koristi da ostvari velike poboljšanja u efikasnosti.[3][4][5][6][7][8][9][10][11]

Pregled[uredi | uredi izvor]

Karakteristike koje definišu računarsko razmišljanje su razlaganje, predstavljanje podataka, generalizacija / apstrakcija, i algoritmi. Po razlaganju problema, identifikuju se promenjive koje se bave primenom predstavljanja podataka, i stvaranje algoritama, predstavlja generičko rešenje. Generičko rešenje je generalizacija ili apstrakcija koja se može koristiti u rešavanju mnoštvo varijacije inicijalnog problema.

Fraza kompjutersko razmišljanje je doveden na čelo računarske naučne zajednice, kao rezultat ACM Communications članka Jeannette Wing. U članku je predložila da razmišljanje računski je osnovna veština za svakoga, ne samo kompjuterskih naučnika, a tvrdi da ima značaj za integrisanje računarskih ideja u drugim disciplinama.[12]

Karakteristike računarskog razmišljanja[uredi | uredi izvor]

Računarsko razmišljanje je proces rešavanja problema koji uključuju sledeće karakteristike:[13]

  • Analiziranje i logično organizovanje podataka
  • Podaci modeliranje, Kompjuterska apstrakcija podataka i simulacije
  • Formulisanje problema koje kompjuteri mogu da pomognu
  • Identifikacija, ispitivanje i sprovođenje mogućeg rešenja
  • Automatizaciju rešenja putem algoritma razmišljanja
  • Generalizaciju i primenu ovog procesa na druge probleme

Centar za Računarsko Razmišljanje[uredi | uredi izvor]

Carnegie Mellon Univerzitet u Pitsburgu ima centar za računarsko razmišljanje. Glavna aktivnost centra je sprovođenje sonde ili problem-orijentisan na istraživanja. Ove sonde su eksperimenti koje se odnose na nove koncepte računarskih problema i služe da pokažu vrednost računarskog razmišljanja. Sonda eksperiment je generalno saradnja između računarskih naučnika i stručnjaka u oblasti koju treba proučiti. Eksperiment obično traje godinu dana. U principu, sonda će nastojati da pronađe rešenje da široko primenjuje na problem i izbegne usko fokusirane teme. Neki primeri eksperimenata sa sondom su optimalne logistike transplantacija bubrega i kako stvoriti lekove koje nisu uzgajane kao otporne na viruse droge.[14]

Računarsko Razmišljanje (RR) za osnovno obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Dok računarsko razmišljanje se uglavnom praktikuje u nivou fakultetskog obrazovanja, je stekao svoju osnovu i u K-12 nivoa u STEM obrazovanja. Možete naći nekolicinu onlajn institucija koje obezbeđuje nastavni plan i program, kao i druge srodne resurse da izgradi i ojača pre studente sa računarskim razmišljanjem, analizu i rešavanje problema. Jedan istaknuti je Carnegie Mellon Robotics akademija. Nudi bogat niz treninga za pred-studente, kao i nastavnike. Programi CMU vežba nude nastavne metode skela putem inženjerskog procesa. Postoji još jedan internet sajt po imenu legoengineering.com.[15] On nudi slične resurse.

Što se tiče fizičkog objekta, u centralnom Nju Džersiju, postoji mala institucija, po imenu Stroming roboti, koja nudi tehnološke programe na nivoima od 4 do 12 sa fokusom na algoritamsko i računarsko razmišljanje putem robotičkih projekata tokom cele školske godine. Studenti mogu pratiti svoju mapu[16] puta počev od četvrtog razreda, pa sve dok ne diplomiraju na koledžu.

Računarsko Razmišljanje (RR) za srednje obrazovanje STEM[uredi | uredi izvor]

Problem-osnovnog učenja je važan element za nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku, takođe poznat kao STEM, posebno obrazovanje. Povezivanje Računarsko Razmišljanje čini u kontekstu rešavanje problema procesa prisutnog i u STEM fokus klase. Karakteristike Računarskog razmišljanja su: probleme raspadanja preformulisati u manje i upravljati segmentima. Ove strategije omogućavaju studentima da transformišu složene probleme u više malih koji se ne kreću lakse, ali i pružaju efikasan način razmišljanja (Ving, 2006). U STEM obrazovanje Računarsko razmišljanje se definiše kao skup kognitivnih sposobnosti koje omogućavaju k-12 edukatori koji identifikuju obrasce, razlažu složene probleme u manje korake, organizuju i stvaraju niz koraka da obezbede rešenja, i grade zastupljenost interakcije podataka kroz simulacije . Nastavnici u STEM fokusiranim učionicama koje uključuju računarsko razmišljanje, omogućavaju studentima da vežbaju veštine rešavanja problema, kao što su pokušaji i grešake.[17]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Papert, Seymour. Mindstorms: Children, computers, and powerful ideas. Basic Books, Inc., 1980.
  2. ^ Papert, Seymour (1996). „An exploration in the space of mathematics educations”. International Journal of Computers for Mathematical Learning. 1. S2CID 46013234. doi:10.1007/BF00191473. .
  3. ^ Repenning, Alexander; Webb, David; Ioannidou, Andri (2010). „Scalable game design and the development of a checklist for getting computational thinking into public schools”. Proceedings of the 41st ACM technical symposium on Computer science education. str. 265—269. ISBN 978-1-4503-0006-3. S2CID 19128584. doi:10.1145/1734263.1734357. 
  4. ^ Guzdial, Mark (2008). „Education Paving the way for computational thinking”. Communications of the ACM. 51 (8): 25—27. S2CID 35737830. doi:10.1145/1378704.1378713. .
  5. ^ Wing, Jeannette M. (2008). „Computational thinking and thinking about computing”. Philosophical Transactions of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences. 366 (1881): 3717—3725. PMC 2696102 Slobodan pristup. PMID 18672462. doi:10.1098/rsta.2008.0118. .
  6. ^ Center for Computational thinking at Carnegie Mellon cmu.edu
  7. ^ Exploring Computational Thinking, Google.com
  8. ^ Conrad Wolfram: Teaching kids real math with computers on YouTube, TED talk 2010-11-15
  9. ^ What is Computational Thinking? CS4FN at CS4FN
  10. ^ The Sacramento Regional CPATH Team has created a Think CT website with information on CT developed by this NSF-funded project Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. avgust 2011)
  11. ^ „A short introduction to Computational Thinking by the Open University”. Arhivirano iz originala 25. 02. 2016. g. Pristupljeno 12. 10. 2015. 
  12. ^ Wing, Jeannette M. (2006). „Computational thinking”. Communications of the ACM. 49 (3): 33—35. doi:10.1145/1118178.1118215. hdl:10818/29866. 
  13. ^ Stephenson, Chris; Valerie Barr (maj 2011). „Defining Computational Thinking for K-12”. CSTA Voice. 7 (2): 3—4. OCLC 58530718. 
  14. ^ PROBE Experiments
  15. ^ "LEGO Engineering" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. februar 2007). Retrieved 30 Dec 2013.
  16. ^ "Roadmap for learning path" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. januar 2014). Retrieved 30 Dec 2013.
  17. ^ Barr, David; Harrison, John; Leslie, Conery (2011-03-01). "Computational Thinking: A Digital Age Skill for Everyone". Learning & Leading with Technology. 38 (6): 20—23. 2011-03-01. OCLC 5810231.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рачунарско_размишљање&oldid=27672912”