Pređi na sadržaj

Rajder Hesedal

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rajder Hesedal
Hesedal na Turu Alberte 2015.
Lični podaci
Puno imeErik Rajder Hesedal
Datum rođenja(1980-12-09)9. decembar 1980. (43 god.)
Mesto rođenjaViktorija, Kanada
DržavljanstvoKanada
Visina1,90 m
Masa71 kg
Timske informacije
Trenutni tim
završio karijeru
Disciplinadrumski
Tip vozačabrdaš / hronometraš
Juniorska karijera
1999—2004Geri Fišer
2002—2003Rabobank razvojni tim
Profesionalna karijera
2004—2005Ju es postal servis
2006Fonak
2007Helt net—maksis
2008—2015Slipstrim—čipotl
2016Trek—sagafredo
Uspesi
Điro d’Italija
Điro d’Italija1 (2012)
Prvenstva
Nacionalni šampion
(vožnja na hronometar)		 1 (2007)
Nagrade i medalje
Osvojene medalje
Predstavljajući Kanada Kanadu
Brdski biciklizam
Svjetsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto Lugano 2003. Kros kantri
Ažurirano: 21. januar 2017.

Rajder Hesedal (engl. Ryder Hesjedal, 9. decembar 1980) je bivši kanadski profesionalni biciklista u periodu od 2004. do 2016. godine. Hesedal je vozio mountajn bajk, 2001. je osvojio srebrnu medalju na svetskom prvenstvu za vozače do 23 godine. Nakon dve godine u razvojnom timu Rabobanka, postao je profesionalac 2004. u timu Ju Es Postal. 2010. je osvojio peto mesto na Tur de Fransu, a najveći uspeh ostvario je 2012. godine kada je osvojio Điro d’Italiju.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Početak karijere[uredi | uredi izvor]

Hesedal je počeo da se bavi biciklizmom 1999. u kategoriji mountajn bajk. 2001. je osvojio srebrnu medalju na svetskom prvenstvu za vozače do 23 godine.[1] 2002. je osvojio trku Pariz—Mant i Vuelta Kataloniju za mlade vozače. 2003. je osvojio srebrnu medalju na svetskom prvenstvu u disciplini kros kauntri. 2004. je završio peti na klasiku Primavera, a učestvovao je i na Olimpijskim igrama u Sidneju, gde je vozio mountajn bajk. Bio je na dobrom putu da osvoji zlatnu medalju, ali mu je kamen probušio gumu.[2]

Hesedal na Svetskom prvenstvu u vožnji na hronometar 2006.

Nakon uspeha i razočarenja na početku karijere, Hesedal je prešao potpuno u drumski biciklizam.[2] Kao dobar brdaš i hronometraš, Hesedal je ušao u sastav za Điro d’Italiju 2005. gde je pomagao Paolu Savoldeliju da pobedi. Savoldeli je osvojio, ali Hesedal nije uspeo da završi Điro, morao je da ga napusti tokom etape 13. Nakon Đira, Hesedal je osvojio treće mesto na nacionalnom prvenstvu u vožnji na hronometar. Na kraju 2005. prešao je u švajcarski tim Fonak. Sa novim timom, Hesedal je osvojio četvrto mesto na Vuelta Kataloniji i drugo na nacionalnom prvenstvu u vožnji na hronometar. U drugom delu sezone, vozio je Vuelta a Espanju, ali je napustio na etapi 17, da bi se koncentrisao na Svetsko prvenstvo u vožnji na hronometar, koje se održavalo u Salcburgu. Hesedal je svetsko prvenstvo završio na 22 mestu.[3] 2007. je osvojio nacionalno prvenstvo u vožnji na hronometar. 2008. je prešao u tim Garmin Slipstrim. Vozio je Điro d’Italiju po drugi put i završio je na 60 mestu.[4] Nakon Đira, vozio je Tur de Frans. Hesedal je pomogao Kristijanu Vande Veldeu da osvoji četvrto mesto, a sam je završio na 47 mestu.[5] Nakon Tura, učestvovao je na Olimpijskim igrama u Pekingu, gde je vozio drumsku trku i završio je na 56 mestu.[6]

2009.[uredi | uredi izvor]

Godine 2009, je počeo na trci Tur daun ander, gde je završio na 11 mestu. Na Tireno—Adrijatiku završio je osmi, a zatim je završio Lijež—Bastonj—Lijež na 11 mestu. U julu, vozio je Tur de Frans i završio ga je na 49 mestu. Hesedal je bio jedini Kanađanin koji je učestvovao na Turu 2008. i 2009. Nakon Tura, završio je klasik San Sebastijan na petom mestu.

U avgustu, Hesedal je vozio Vuelta a Espanju. Na desetoj etapi završio je drugi, iza Sajmona Geransa.[7] Na etapi 12, Hesedal je napao na zadnjem usponu i pridružio se Davidu Garsiji, koji je bio u begu. Hesedal je pokušao da distancira Garsiju, nije uspeo, ali ga je odsprintao na liniji cilja i osvojio etapu.[8] Hesedal je tako postao prvi Kanađanin koji je osvojio etapu na Vuelti i prvi kanađanin koji je osvojio etapu na grand tur trkama još od 1988. kada je Stiv Bauer osvojio etapu na Tur de Fransu.[9] Pre početka etape 18, Hesedal je napustio Vueltu.[10]

Na kraju 2009. Hesedal je proglašen za kanadskog biciklistu godine i decenije.[11]

2010.[uredi | uredi izvor]

Hesedal na Tur de Fransu 2010.

U martu, Hesedal je ostvario dobar rezultat na italijanskoj trci Strade Bjanke, koja se vozi po lošim putevima. Završio je peti, 19 sekundi iza pobednika, Maksima Iglinjskog.[12] U aprilu, osvojio je podijum na jednom od ardenskih klasika, Amstel gold rejsu, koji se vozio po belgijskim planinama, dužine 257 km. U zadnjem kilometaru, Hesedal je pokušao da prati napad Filipa Žilbera na Kaubergu, ali je morao da se zadovolji drugim mestom, dve sekunde iza Žilbera.[13]

Na Turu Kalifornije, Hesedal je završio peti, uz pobedu na osmoj etapi. Zahvaljujući pobedi Hesedala, Majkl Rodžers je osvojio Tur Kalifornije, jer je Hesedal uzeo deset sekundi bonifikacije i tako sprečio Rodžersove konkurente da ga stignu.[14]

Na Tur de Fransu, Hesedal je završio četvrti na trećoj etapi, kome je imala sekcija sa kockom. Hesedal je bio usamljen na čelu tokom većeg dela etape, ali je sustignut u poslednjem kilometru i dobio je nagradu za najagresivnijeg vozača na etapi i na četvrtoj etapi je nosio crveni broj.[15] Na etapi 17, na Kol de Turmaleu, Hesedal je još jednom završio četvrti.[16] U generalnom plasmanu Hesedal je završio peti, što je bio najbolji plasman za Kanadu od 1988. kada je Bauer završio četvrti.[17]

2011.[uredi | uredi izvor]

Hesedal na Tur de Fransu 2011.

2011. Hesedal nije ostvario nijednu pobedu. Na Turu baskijske države završio je deveti.[18] Hesedal je četiri od šest etapa završio u prvih sedam i bio je peti u generalnom plasmanu, ali je pao na deveto mesto nakon hronometra, gde je završio minut i 52 sekunde iza Tonija Martina.[19] Na Turu Kalifornije završio je deseti, na Fleš Valon završio je na 12 mestu. Na Tur de Fransu, pokazao je dobru formu, ali nije ponovio uspeh od prethodne godine, završio je na 18 mestu u generalnom plasmanu. Sa ekipom Garmin osvojio je timski hronometar na drugoj etapi.[20] Na etapi 16, Hesedal je na cilj došao sa suvozačem Torom Hushovdom i drugim Norvežaninom Edvaldom Boson Hagenom. Hesedal je radio jako i omogućio je Hushovdu da pobedi Boson Hagena u sprintu.[21] Sezonu je završio na trci Gran pri sajkliste di Montreal, gde je završio na 11 mestu.

2012.[uredi | uredi izvor]

2012. Hesedal je vozio dobro na prolećnim klasicima, najbolji rezultat mu je bilo deveto mesto na Lijež—Bastonj—Liježu i 15 mesto na Amstel gold rejsu. Vozio je Tur Romandije, ali je napustio nakon četvrte etape,[22] jer je tim Garmin hteo da bude odmoran za Điro d’Italiju.[23]

Hesedal na Điro d’Italiji 2012.

Điro je od početka bio dobar za Hesedala, Garmin je osvojio ekipni hronometar na četvrtoj etapi, a 12. maja, nakon sedme etape, postao je prvi Kanađanin lider Đira i prvi Kanađanin koji je obukao roze majicu. Na sedmoj etapi, Hesedal je završio na petom mestu, 5 sekundi iza Paola Tiralonga, ali je završio sa dovoljno vremena ispred Adrijana Malorija i preuzeo je roze majicu.[24] Na desetoj etapi, roze majicu je preuzeo Hoakim Rodrigez, ali je Hesedal dobrom vožnjom vratio majicu na etapi 14. Hesedal je napao na usponu Červinija ostavivši sve iza sebe, završio je 26 sekundi ispred Rodrigeza i preuzeo je roze majicu za devet sekundi.[25] Na etapi 15, Rodrigez je završio drugi i sa sekundama bonifikacije, preuzeo je roze majicu 30 sekundi ispred Hesedala. Tokom brdskih etapa u zadnjoj nedelji trke, mnogi su očekivali da će Hesedal da gubi vreme, ali nije bilo tako. Hesedal je napadao tokom etapa i ostavljao iza sebe pobednike Đira, Ivana Basa i Mikelea Skarponija, ali ne i Rodrigeza, sve do etape 19 kada je uzeo 13 sekundi Rodrigezu. Na etapi 20, zadnjoj brdskoj, čiji je cilj bio na usponu Paso del Stelvio, Tomas de Gent je bio u napadu i ozbiljno ugrozio Rodrigeza i Hesedala. Hesedal je vukao tokom većeg dela uspona, jer je znao da je De Gent dobar hronometraš i da ne sme da izgubi mnogo vremena.[26] U finišu etape, Rodrigez je napao, a Hesedal nije mogao da ga prati. Rodrigez je završio 14 sekundi ispred Hesedala i uoči hronometra na zadnjoj etapi imao je 31 sekundu prednosti. Hesedal je bio poznat kao dobar hronometraš i mnogi su smatrali da će nadoknaditi zaostatak i osvojiti Điro. To mišljenje je imao i Rodrigez, koji je rekao da nije uradio dovoljno.[27] Zadnja etapa na Điru bio je hronometar u Milanu, dug 28,2 km. Hesedal je završio peti, 47 sekundi ispred Rodrigeza i osvojio je Điro sa 17 sekundi ispred Španca i tako postao prvi kanadski pobednik Đira.[28] Premijer Kanade, Stiven Harper, pismeno je čestitao Hesedalu na pobedi i zahvalio mu se zbog velikog trenutka za kanadski sport.[29] Premijerka Britanske Kolumbije, Kristi Klark, izjavila je da je ovo jedan od najvećih uspeha kanadskog sporta.[2]

Hesedal tokom hronometra na Olimpijskim igrama 2012.

Iako je osvojio Điro, početkom juna je potvrđeno da će Hesedal biti lider Garmina na Tur de Fransu.[30] Takođe u junu, Hesedal je izabran od strane Olimpijskog komiteta Kanade za Letnje olimpijske igre 2012. u Londonu.[31] Na Tur de Fransu, bio je osmi do šeste etape, kada je bio umešan u veliki pad, zbog kojeg je izgubio 13 minuta i ispao je iz konkurencije za žutu majicu.[32] Narednog dana, Hesedal je napustio Tur zbog povrede.[33]

Na Olimpijskim igrama, Hesedal nije ostvario dobar rezultat, završio je na 63 mestu drumsku trku, u vožnji na hronometar bio je jedini kanadski predstavnik i završio je na 28 mestu.[34][35]

Na Milano—Torinu završio je na 12 mestu, na Điro di Lombardiji, završio je šesti. Na Lombardiji učešće je uzelo 197 vozača, a trku je završilo njih 54, zbog jake kiše i veoma niske temperature.[36] Sezonu je završio na Turu Pekinga. Na petoj etapi, Hesedal je uložio veliki napor da napravi što veću razliku ispred Tonija Martina, ali nije uspio da pobedi na etapi, odsprintao ga je Stiven Kamings, dok je u generalnom plasmanu završio na 18 mestu.[37]

Zbog dobrih rezultata, a naročito zbog osvojenog Đira, Hesedal je dobio nagradu za sportistu godine u Kanadi.[38]

2013.[uredi | uredi izvor]

Hesedal na Lijež—Bastonj—Liježu 2013.

2013. počeo je na Vuelta Kataloniji, gde je pomogao Danijelu Martinu da pobedi, dok se spremao za odbranu Đira.[39] Amstel gold rejs završio je na 26 mestu, Fleš Valon na 19 mestu, a na Lijež—Bastonj—Liježu, pokušao je da dođe do solo pobede, ali ga je uhvatila mala grupa, u kojoj je bio i Danijel Martin. Hesedal je radio na čelu te grupe i još jednom pomogao Martinu da pobedi, dok je sam završio na osmom mestu.[40]

Na Điro d’Italiji, na trećoj etapi, Hesedal je napao na zadnjem usponu, zajedno sa Vinčencom Nibalijem. Njih dvojica su išli jakim tempom na spustu, što je izazvalo dosta padova vozača koji su pokušavali da ih prate. Hesedal je završio etapu na trećem mestu u sprintu.[41] Nakon nekoliko dobrih rezultata na etapama, usledio je pad forme i Hesedal je pao daleko u generalnom plasmanu, a na etapi 13 napustio je Điro.[42] Nakon Đira, vozio je Tur Švajcarske, ali nije ostvario dobar rezultat. Na Tur de Fransu, Hesedal je opet doživeo pad, ovoga puta na prvoj etapi i slomio je rebro.[43] Uprkos povredi, Hesedal je nastavio Tur i završio ga je na 70 mestu. Sezonu je završio trećim mestom na trci Gran pri sajkliste di Montreal.

2014.[uredi | uredi izvor]

2014. je počeo na Vuelta Kataloniji, gde je završio na 15 mestu. Na trci gran pri Migel Indurain, koja se vozi u čast bivšeg španskog bicikliste, Migela Induraina, završio je šesti.

Na Điro d’Italiji, Hesedal je pokazao dobru formu na osmoj etapi, koju je završio na desetom mestu, 20 sekundi iza pobrdnika Dijega Ulisija. dobar rezultat ostvario je i na etapi 11, sedmo mesto, ali je na hronometru na etapi 12 izgubio skoro tri i po minuta. Etapu 15 je završio na devetom mestu i popeo se na 11 mesto u generalnom plasmanu. Najbolje izdanje na Điru 2014. pružio je na etapi 16. Nairo Kintana je napao na usponu val Mortilo, Hesedal je jedini mogao da ga prati, ali je otpao u zadnjem kilometru i završio je etapu na drugom mestu, osam sekundi iza Kintane, što mu je donelo deveto mesto u generalnom plasmanu. Na etapi 18, popeo se na sedmo mesto, ali je nakon jako lošeg izdanja na etapi 19, gde je izgubio pet i po minuta od Kintane, pao opet na deveto mesto, gde je i završio Điro.[44] Preskočio je Tur de Frans, umesto njega vozio je Kriterijum di Dofine, koji je završio na 25 mestu i Tur Poljske, koji je završio na 17 mestu.

Na Vuelta a Espanji, Hesedal je bio u begu na sedmoj etapi, gde je pao u finišu, izgledalo je kao da je motocikl kriv. Alesandro de Marki ga je prestigao i osvojio je etapu, dok je Hesedal završio na drugom mestu, pobedivši u sprintu trojice vozača.[45] Nastala je kontroverzna situacija kada je primećeno da su točkovi na njegovom biciklu nastavili da se pomeraju i nakon što je Hesedal završio na zemlji nakon pada. Pretpostavljalo se da je zadnji točak pokretan pomoću motora.[46] Hesedalov bivši suvozač, Aleks Rasmusen, postavio je video koji pokazuje kako to može da se desi svakom biciklu.[47] Hesedal je izjavio da su optužbe "smešne i zabavne".[48] Hesedal je dobio nagradu za najagresivnijeg nakon te etape. Na etapi 14, Hesedal je opet bio u begu, ovoga puta je pobedio, tako što je na 200 m do cilja, koji je bio na brdu, odsprintao Olivera Cauga.[49] Vueltu je završio na 24 mestu. Sezonu je završio 16 mestom na Turu Pekinga.

2015.[uredi | uredi izvor]

Hesedal na Điro d’Italiji 2015.

Timovi Garmin i Kenondejl su se, usled finansijskih problema, spojili u Kenondejl—Garmin tim, Hesedal je bio član tog tima. Početak sezone nije bio dobar za Hesedala, nije ostvario značajnije rezultate na trkama pre aprila. Ipak, bio je lider tima na trci Điro del Trentino.[50] Na Trentinu, Hesedal nije bio u dobroj formi, na drugoj etapi je izgubio 2'46" od pobednika Ričija Porta.[51] Trku je završio na 14 mestu.[52] Nakon Trentina, završio je na 24 mestu na Turu Romandije.

Na Điro d’Italiji, Hesedal je izgubio malo vremena u prvoj nedelji, jer je vozio iza glavne grupe.[53] U zadnjoj nedelji, Hesedal je pokazao snagu, na etapi 16 završio je šesti, dva minuta iza pobednika, Mikela Lande i došao je do desetog mesta u generalnom plasmanu. Tokom zadnjeg uspona na etapi 18, Tinkof—Sakso tim je vukao jako na čelu grupe za lidera trke, Alberta Kontadora, kako je Fabio Aru polako otpadao, Kontador je napao, a jedini koji je mogao da ga prati bio je Hesedal. Njih dvojica su završili etapu minut ispred ostalih konkurenata i Hesedal se popeo na deveto mesto u generalnom plasmanu.[54] Na etapi 19, Hesedal je opet vozio dobro, ali nije imao snage za pobedu, završio je drugi, 28 sekundi iza Arua i popeo na sedmo mesto u generalnom plasmanu.[55] Na etapi 20, zadnjoj brdskoj, Hesedal je opet vozio impresivno. Mikel Landa i Ilnur Zakarin su bili u napadu, Kontador je bio u problemima u glavnoj grupi i Fabio Aru je napao, sa njim su krenuli Rigoberto Uran, Stiven Krojsvajk i Rajder Hesedal i ubrzo su formirali grupu od šestoro jer je Landa čekao Arua i radio za njega u ostatku etape. Na dva kilometra do cilja, Aru je napao a Hesedal je odmah otpao, nedugo zatim otpao je i Uran. Hesedal je pokazao da ima snage i prestigao je Urana, tako završivši drugu etapu zaredom na drugom mestu, iza Arua, ovoga puta 18 sekundi iza i tako došao do petog mesta u generalnom plasmanu.[56] Zadnja etapa u Milanu je bila opuštena, nije bilo borbe za generalni plasman i Hesedal je završio Điro na petom mestu, najveći uspeh nakon pobede 2012.

Nakon Đira vozio je Tur de Frans. Nije bio konkurentan u generalnom plasmanu, završio je na 40 mestu, ali je bio u napadu na etapi 20 i završio je etapu treći. U avgustu, objavljeno je da je Hesedal potpisao za tim Trek za 2016. sezonu.[57] Sezonu je završio na trci Gran pri sajkliste di Kvebek, gde je završio na 16 mestu.

2016.[uredi | uredi izvor]

2016. nije ostvario značajnije rezultate. Vozio je Điro d’Italiju, ali je morao da je napusti tokom etape 14, zbog stomačnog virusa. Vozio je Kriterijum di Dofine kao podrška za Baukea Molemu, ali nije izabran u sastav tima za Tur de Frans, nakon čega je odlučio da ne učestvuje na Olimpijskim igrama u Rio de Ženeiru.

U avgustu, tim Trek je objavio da će Hesedal završiti karijeru na kraju sezone. Odlučio je da vozi trke u Kanadi: Tur Alberta, Gran pri sajkliste di Kvebek i Gran pri sajkliste di Montreal, ali nije odlučio koja trka će mu biti poslednja.[58] Ipak, ni u domovini nije ostvario bolje rezultate, u Montrealu je završio na 20 mestu, a u Kvebeku na 19 mestu. To su mu bile zadnje trke u karijeri.

Doping[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2013. zbog optužbi koje je Majkl Rasmusen izneo u svojoj knjizi "Žuta groznica", Hesedal je priznao da se dopingovao ranije, na početku karijere.[59][60]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Hesedal je rođen u Viktoriji. Njegovi preci su bilinorveški migranti iz Bjerna.[61]

Nakon pobede na Điro d’Italiji 2012. Hesedal je pomogao pokretanju humanitarne grupe nazvane "Rajderovo biciklističko društvo Kanade", čiji je cilj bio da omogući mladim Kanađanima da voze bicikl.[62] Takođe, Hesedal je prodao roze majicu koju je nosio, na aukciji za 10.000 dolara, kao pomoć za kanadske bicikliste.[63]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ryder Hesjedal profile”. Canada Olympic Committee. Pristupljeno 21. 1. 2016. 
  2. ^ a b v Colebourn, John; Ivens, Andy; McElroy, Justin (27. 5. 2012). „'He is a legend now' (Hesedalova mama nakon pobede na Điru.)”. Vancouver Sun. Arhivirano iz originala 3. 6. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  3. ^ „Fabian, the superman”. Immediate Media Company Ltd. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  4. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2008 Giro D'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  5. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2008 Tour de France”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  6. ^ „Sánchez takes gold in Spanish master-class”. Cyclingnews. com. Immediate Media Company Ltd. 9. 8. 2008. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  7. ^ Richard Tyler (9. 9. 2009). „Gerrans wins cat and mouse game to take the stage win”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 21. 1. 2016. 2012.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  8. ^ Gene Bisbee (12. 9. 2009). „Victoria cyclist Hesjedal wins Stage 12 Vuelta a España”. Bikingbis. WordPress. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  9. ^ „Ryder Hesjedal Interview”. Bicycling.com. 11. 9. 2009. Arhivirano iz originala 7. 7. 2011. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  10. ^ „Grabsch abandonne”. EuroSport (na jeziku: francuskom). EuroSport. 17. 9. 2009. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  11. ^ „Ryder Hesjedal named Canadian cyclist of year, decade!”. Slipstream sports. Arhivirano iz originala 19. 9. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  12. ^ Richard Moore (6. 3. 2010). „Hesjedal happy with fifth in Strade Bianche”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  13. ^ „Canada's Hesjedal second at Amstel Gold race”. CBC. The Canadian Press. Associated Press. 18. 4. 2010. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  14. ^ Laura Weslo (25. 5. 2010). „Hesjedal wins Amgen Tour of California finale”. Cycling News. Future Publishing Limited. Arhivirano iz originala 4. 6. 2010. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  15. ^ „Canadian Hesjedal fourth in Tour de France stage”. Montreal Gazette. 6. 7. 2010. Pristupljeno 21. 1. 2017. [mrtva veza]
  16. ^ „Tour de France – 2010”. Letour.fr. 1. 12. 2010. Arhivirano iz originala 22. 7. 2010. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  17. ^ „Victoria's Ryder Hesjedal takes seventh in the Tour de France 2010”. Vancouver Sun. 25. 7. 2010. Arhivirano iz originala 30. 8. 2010. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  18. ^ „Klöden and Martin dominate closing time trial”. Cycling News. Future Publishing Limited. 9. 4. 2011. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  19. ^ „2011 Tour of the Basque Country results, stage 6”. Velo News. 2012 Competitor Group, Inc. 18. 4. 2011. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  20. ^ Malcolm Kelly (26. 5. 2012). „Stardom greeting Canadian cyclist Ryder Hesjedal”. CBC Sports. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  21. ^ Clarke, Les (19. 7. 2011). „Hushovd smashes breakaway for second stage win”. Cycling News. Future Publishing Limited. Arhivirano iz originala 18. 10. 2014. g. Pristupljeno 21. 10. 2017. 
  22. ^ „Rétractations”. Zweeler (na jeziku: francuskom). 29. 4. 2012. Arhivirano iz originala 27. 6. 2013. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  23. ^ „Garmin-Barracuda: Farrar et Hesjedal en leaders”. Ouest France (na jeziku: francuskom). Ouest-France Multimédia. 3. 5. 2012. Pristupljeno 21. 1. 2017. 2012.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  24. ^ Westemeyer, Susan (12. 5. 2012). „Giro d'Italia: Tiralongo wins into Rocca di Cambio”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 21. 1. 2017. 2012.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  25. ^ „Canada’s Ryder Hesjedal reclaims pink jersey at Giro d’Italia”. Toronto Star. 19. 5. 2012. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  26. ^ „Ryder Hesjedal wins Giro d’Italia: Canadian completes stunning, unconventional journey with Grand Tour victory | National Post”. Sports.nationalpost.com. Arhivirano iz originala 13. 11. 2013. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  27. ^ Alasdair Fotheringham (25. 5. 2012). „Victoria cyclist Ryder Hesjedal makes move for the top at Giro d'Italia”. Canada.com. Pristupljeno 21. 1. 2017. [mrtva veza]
  28. ^ Malcolm Kelly (27. 5. 2012). „Ryder wins! Hesjedal takes the Giro d'Italia”. CBC Sports. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  29. ^ Oliver Moore (27. 5. 2012). „Canadian Ryder Hesjedal wins Giro D'Italia”. Globe and Mail. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  30. ^ Cleeve Dheensaw (6. 6. 2012). „Victoria cyclist Ryder Hesjedal to ride in Tour de France”. Vancouver Sun. Arhivirano iz originala 8. 6. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  31. ^ Jesse Campigotto (21. 6. 2012). „Cyclists Ryder Hesjedal, Clara Hughes join Olympic team”. CBC Sports.  Tekst „accessdate 21. januar 2017.” ignorisan (pomoć)
  32. ^ Jamey Keatan (6. 7. 2012). „Canada's Hesjedal involved in crash at Tour de France, likely out of contention”. Winnipeg Free Press. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  33. ^ „Canada's Ryder Hesjedal Withdraws from the Tour de France”. TSN. 7. 7. 2012. Arhivirano iz originala 28. 7. 2013. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  34. ^ Neil Davidson (28. 7. 2012). „Ryder Hesjedal finishes 63rd in Olympic road race, Kazakhstan’s Vinokourov wins gold”. National Post. Arhivirano iz originala 30. 7. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  35. ^ „London 2012: Bradley Wiggins wins cycling time trial; Ryder Hesjedal 28th”. The Star. 1. 8. 2012. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  36. ^ Ben Atkins (29. 9. 2012). „Joaquim Rodríguez solos to a rainy Lombardia victory and grabs WorldTour lead”. CyclingNation. CyclingNation LLC. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  37. ^ Barry Ryan (13. 10. 2012). „Tony Martin wins second consecutive Tour of Beijing”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  38. ^ The Canadian Press (26. 12. 2012). „Hesjedal wins Lionel Conacher Award for 2012”. The Sports Network. Arhivirano iz originala 28. 7. 2013. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  39. ^ Andrew Hood (26. 3. 2013). „Hesjedal: Giro defense is top priority in Giro-Tour double”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Arhivirano iz originala 26. 06. 2016. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  40. ^ Jane Aubrey (21. 4. 2013). „Hesjedal: We salvaged the Classics season”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  41. ^ Stephen Farrand (6. 5. 2013). „Pugnacious Paolini prevails on stage three of Giro d'Italia”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  42. ^ „Hesjedal quits the Giro d'Italia”. Cyclingnews.com. Future plc. 17. 5. 2013. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  43. ^ „Canadian Ryder Hesjedal racing with broken rib at Tour de France”. CBC Sports. 3. 7. 2013. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  44. ^ „Results: 2014 Giro d’Italia, stage 21”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 1. 6. 2014. Arhivirano iz originala 10. 06. 2016. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  45. ^ „Late crash thwarts Hesjedal at Vuelta a España”. Cyclingnews.com. Future plc. 29. 8. 2014. Arhivirano iz originala 31. 8. 2014. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  46. ^ Dave Atkinson (4. 9. 2014). „Fresh 'motor doping' claims surround Ryder Hesjedal at the Vuelta”. RoadCC. Farrelly Atkinson Ltd. Pristupljeno 21. 1. 2014. 
  47. ^ „Un vélo à moteur pour Hesjedal? Cette vidéo prouve le contraire”. DH.be (na jeziku: francuskom). DH.be. 5. 9. 2014. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  48. ^ Simon MacMichael (5. 9. 2014). „Videos: Ryder Hesjedal reacts to mechanical doping claims”. RoadCC. Farrelly Atkinson Ltd. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  49. ^ „Ryder Hesjedal takes a hard-fought mountain stage; Alberto Contador leads Vuelta”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 6. 9. 2014. Arhivirano iz originala 03. 09. 2016. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  50. ^ Stephen Farrand (17. 4. 2015). „Porte and Aru to clash at the Giro del Trentino”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  51. ^ „Giro del Trentino: Richie Porte wins stage 2”. Cyclingnews.com. Future plc. 22. 4. 2015. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  52. ^ „Richie Porte seals Giro del Trentino overall win”. Cyclingnews.com. Future plc. 24. 4. 2015. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  53. ^ Gregor Brown (15. 5. 2015). „Hesjedal: ‘Down, but not out’ in Giro”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Arhivirano iz originala 14. 06. 2016. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  54. ^ „Giro d'Italia: Gilbert wins stage 18 in Verbania”. Cyclingnews.com. Future plc. 28. 5. 2015. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  55. ^ Emil Axelgaard (29. 5. 2015). „Aru makes great comeback with big win in Giro mountains”. Cycling Quotes. CyclingQuotes.com 2013. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  56. ^ „Giro d'Italia stage 20: Aru wins in Sestriere”. Cyclingnews.com. Future plc. 30. 5. 2015. Arhivirano iz originala 1. 6. 2015. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  57. ^ „Ryder Hesjedal signs for Trek Factory Racing”. Cycling Weekly. 26. 8. 2015. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  58. ^ „Ryder Hesjedal to retire at the end of 2016 season”. cyclingnews.com. 1. 8. 2016. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  59. ^ „Report: Rasmussen claims he taught Hesjedal how to take EPO”. Cyclingnews.com. 30. 10. 2013. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  60. ^ „Hesjedal admits to doping, says evidence was given to USADA”. Cyclingnews.com. 30. 10. 2013. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  61. ^ „Her kommer Ryder Hesjedal sin familie fra – TV 2 Sporten”. Tv2.no. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  62. ^ „Ryders Cycling Society of Canada”. Arhivirano iz originala 2. 2. 2017. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  63. ^ Sean Fitz-Gerald (24. 8. 2012). „Ryder Hesjedal taking a spin as cycling ambassador”. National Post. Postmedia Network Inc. Arhivirano iz originala 26. 9. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајдер_Хеседал&oldid=26174793”