Rajna-Palatinat

Rajna-Palatinat Rheinland-Pfalz
Zastava Grb
Država	Nemačka
Admin. centar	Majnc
Ministar-predsednik	Malu Drajer (SPD)
Vladajuća stranka	SPD, FDP i Savez 90/Zeleni
Površina	19.853,36 km2
Stanovništvo	(2019-12-31).
— broj st.	4.093.903
— gustina st.	206,21 st./km2
— ISO 3166-2	DE-RP
Poslednji izbori	14. mart 2021.
Sledeći izbori	2026.
Glasova u Saveznom savetu	4
Zvanični veb-sajt

Rajna-Palatinat (varijante: Porajnje, Falačka, nem. Rheinland-Pfalz) država je na jugozapadu Savezne Republike Nemačke.

Graniči se sa nemačkim državama Severna Rajna-Vestfalija, Hesen, Sarland, Baden-Virtemberg kao i državama Belgijom, Francuskom i Luksemburgom.

Veći gradovi su: Majnc (glavni grad), Ludvigshafen, Trir, Koblenc i Kajzerslautern.

Grb ove države govori mnogo toga o njoj. Sastoji se iz 3 komponente: lava, krsta Svetog Đorđa i točka, što su simboli nekadašnjih država članica Svetog rimskog carstva: Palatinata, Trira i Majnca. Grb je krunisan zlatnom krunom u obliku listova vinove loze, što simbolično ukazuje na činjenicu da je ovo region sa najvećom proizvodnjom vina u Nemačkoj.

Geografija

Rajna-Palatinat je prostor brda i niskih planina (Ajfel, Vestervald, Hunsrik, Taunus) koje razdvajaju reke pritoke Rajne, a najznačajnije su Mozel, Sar i Lana. Neke od planina (Ajfel) su geološko područje ugašenih vulkana. Najveće jezero ove provincije, Lahsko jezero, nalazi se u krateru nekadašnjeg vulkana.

Geografski, Rajna-Palatinat se može podeliti na regione: Vestervald na severu, Ajfel na zapadu, Hunsrik u centru, Taunus i Rajnski Hesen na istoku i Palatinat na jugu.

Istorija

Martin Luter je 17. aprila 1521. u Vormsu, izveden pred skupštinu carskih knezova i velikodostojnika i pozvan na pokajanje zbog svojih reformističkih stavova. Kasnije je proglašen otpadnikom od Crkve u poznatom Ediktu iz Vormsa.

Kod dvorca Hambah se maja 1832. okupilo više hiljada slobodoljubivih patriota iz svih delova Nemačke, kao i neki Francuzi i Poljaci, da izraze zahteve za slobodom, građanskim pravima i nacionalnim ujedinjenjem, a protiv cenzure i konzervativne politike tadašnjih nemačkih država. Skup nije imao značajne efekte u vreme svog održavanja, ali se danas ovi događaji smatraju kao kamen temeljac savremene jedinstvene i demokratske Nemačke države. Na ovom skupu je prvi put proklamovana zastava crno−crveno−zlatno kao zastava Nemačke.

Nakon Drugog svetskog rata, ova oblast je bila u Francuskoj okupacionoj zoni. Proglašena je za federalnu državu Rajna-Palatinat 30. avgusta 1946. Ovo je potvrđeno na referendumu 18. maja 1947.

Stanovništvo

Najveći gradovi

Izvor: ?
	№	Grad	Populacija
Majnc Ludvigshafen na Rajni	1.	Majnc	204.268	Koblenc Trir
	2.	Ludvigshafen na Rajni	161.518
	3.	Koblenc	110.643
	4.	Trir	107.233
	5.	Kajzerslautern	97.162
	6.	Vorms	80.296
	7.	Nojvid	63.883
	8.	Nojštat an der Vajnštrase	52.400
	9.	Špejer	49.740
	10.	Bad Krojcnah	48.229

Kultura

Znamenitosti

Katedrala u Majncu

Katedrala u Špejeru

Porta Nigra u Triru

Koblenc	Boduenov most Bazilika svetog Kastora Tzv. „Nemački ugao“ (nem. Deutsches Eck) Tvrđava Erenbrajtštajn
Majnc	Katedrala u Majncu Rimski teatar Citadela
Sankt Goarhauzen	Stena Lorelaj
Špejer	Katedrala u Špejeru
Trir	Kuća Karla Marksa spomenici iz doba Rimskog carstva Amfiteatar Carske terme Konstantinova bazilika Porta Nigra

Spomenici svetske kuturne baštine UNESKO-a u Rajna-Palatinatu

• 1981: Katedrala u Špejeru
• 1986: Rimski spomenici u Triru
• 2002: Kulturni prostor Srednje Porajnje između Bingena na Rajni i Koblenca
• 2005: 550 kilometara dugi Gornjegermasko-Retski limes

Školstvo

• Tehnički univerzitet u Kajzerslauternu
• Univerzitet Koblenc−Landau
• Univerzitet Johana Gutenberga u Majncu
• Univerzitet u Triru

Uz ove institucije, u državi postoje mnoge visoke škole, kao i verske škole.

Značajne ličnosti iz Rajna-Palatinata

• Johan Gutenberg, pronalazač štamparske mašine sa pokretnim slovima
• Helmut Kol, bivši Kancelar Nemačke
• Karl Marks, filozof, sociolog, novinar
• Nikolaus August Oto, izumitelj Oto−motora (motor sa unutrašnjim sagorevanjem)
• Fric Valter, nekadašnji kapiten Nemačke reprezentacije u fudbalu (prvaci sveta 1954)

Privreda

Najznačajnija privredna grana države Rajna-Palatinat je poljoprivreda, a naročito proizvodnja vina. Poljoprivredne površine pokrivaju 37% države. Pod sortama crnog grožđa je 18.648 hektara, dok sorte belog grožđa pokrivaju 45.563 hektara. Čuveno je belo vino iz doline reke Mozel.

Od ostalih grana, značajna je hemijska industrija (BASF), farmaceutska industrija (Beringer Ingelhajm) kao i pogoni automobilske industrije.

Automobilizam

Nirnburgring

U Nirnburgringu se od 1995. održavaju trke formule 1-za Gran−pri Evrope.

Spoljašnje veze

• Veb sajt Rajna-Palatinata
• Turizam: [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. septembar 2006)