Region Mursija

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Mursija (višeznačna odrednica).

Region Mursija Región de Murcia
Zastava Grb
Država	Španija
Admin. centar	Mursija
Službeni jezik	španski
Predsednik	Ramon Luis Valkarsel Siso (PP)
Površina	11.313 km2
— broj st.	1.335.792
— gustina st.	118,08 st./km2
Broj poslanika (kongres/senat)	9/2
Zvanični veb-sajt

Region Mursija (šp. Región de Murcia) je jednopokrajinalna autonomna zajednica u Španiji. Nalazi se na jugoistoku Pirinejskog poluostrva na obali Mediterana između regija Andaluzije i Valensije. Grad Mursija je glavni grad autonomne zajednice i pokrajine. Zauzima površinu od 11.313 km² i ima 1,3 miliona stanovnika, od kojih jedna trećina živi u glavnom gradu.

Zbog tople klime Mursija predstavlja region pogodan za poljoprivredu. U Mursiji se proizvodi jako mnogo voća, povrća i cveća, koje se izvozi u ostali deo Španije i u Evropu. Poznata je i po odličnim vinarijama i po proizvodnji maslinovog ulja. Postoji mala količina padavina i velika potražnja za vodom i u poljoprivredi i u turizmu. Snabdevanje vodom se vrši iz reke Segure, koja se smatra najzagađenijom vodom u Evropi. Kanalima se dobija voda i iz udaljene reke Taho.

Istorija

Kartaginjani su uspostavili stalno trgovačko naselje na obali blizu Kartahene. Kartahenu je osnovao Hasdrubal oko 230. p. n. e. i nazvao je Kart Hadašt (na punskom „Novi grad"). Za kartaginjanske trgovce planinska teritorija je bila samo iberijsko zaleđe njihovoga carstva, koje se protezalo duž obala mora. Hasdrubal je veštom diplomatijom proširio teritorije. Hanibal je dobijao srebro iz tadašnjih rudnika, što je bilo od velike važnosti za vođenje rata protiv Rima, tj. za Drugi punski rat. Dolaskom Scipiona Afrikanca u Hispaniju 210. p. n. e. došlo je do velikoga preokreta. Veštom diplomatijom Scipion je pridobio lokalna plemena, pa su Rimljani uz pomoć mesnih plemena pobeđivali u Hispaniji. Konačno su 209. p. n. e. osvojili Kartahenu i nazvali su je Kartago Nova (lat. Carthago Nova). Rimska Mursija je bila deo provincije Hispania Kartaginiensis (lat. Carthaginiensis). Vandali su 425. opljačkali delove Mursije. Vizigoti su 624. osvojili područje.

Mavari su 711. osvojili Mursiju. Mavari su prvi stvorili velike irigacione sisteme, o kojima zavisi poljoprivreda Mursije. Provincija se tada zvala Todmir. Grad Mursiju je osnovao Abd El Rahman II 825. godine pod imenom Mursija (Mursiya). Kraljevina Mursija je postala nezavisna taifa (kneževina) nakon pada omejidskog kalifata u Kordobi. Mavarska taifa je uključivala i Albasete i deo Almerije. Posle bitke kod Sagrahasa 1086. Almoravidi su osvojili sve taife i ponovo su ujedinili islamsku Španiju.

Mavarski kralj Mursije se 1243. pokorio Fernandu III od Kastilje. Po tada uobičajenom postupku, muslimani su bili proterani iz gradova. Fernandov naslednik Alfonso X Mudri je podelio administraciju svoje granične i slabo nastanjene kraljevine Mursije na tri administrativne jedinice i predao ih na upravljanje vojnim redovima osnovanim u 11. veku, kao nagradu za doprinos rekonkisti. Alfonso je kraljevinu Mursiju potpuno anektirao 1266, nakon pobune muslimana u Mursiji. Muslimani su se pobunili uz podršku aragonskog kralja Đaume I Osvajača. Kada je 1296. došlo do dinastičkoga sukoba u Kastilji kralj Aragona Đaume II od Aragona je nakratko zauzeo Mursiju i pripojio je Kraljevini Valensiji. U tom kratkom periodu Mursiju su naselili katalonski hrišćani. Mursija je 1305. vraćena pod vlast kralja Kastilje. U položaju vazalne kraljevine ostala je sve do liberalnoga ustava iz 1812. Mursija je 1982. postala autonomna regija. Kastiljsko osvajanje Mursije je bilo značajno jer je Kraljevina Kastilja tada po prvi put dobila izlaz na Mediteran. Sprečeno je i širenje Kraljevine Aragon, koja se širila južno duž obale.

Stanovništvo

Demografija

Jezik

Španski jezik, koji se govori u Mursiji različit je od jezika kojim se govori u ostalim područjima Španije. Mursijski dijalekt ima mnogo posuđenoga vokabulara iz aragonskoga i staroga arapskoga.

Geografija

Regija je smeštena na krajnjem istoku Betijskih kordiljera. Oko 27% teritorija regije je planinsko područje, 38% su planinske zavale, a 35% su ravnice i brežuljci. Klima je mediteranska sa suhim zimama (oko 11 °C je prosečna temaparatura u januaru) i vrućim letima. Prosečna godišnja temparatura je 18 °C. Ima između 300 i 350 mm padavina godišnje. Tokom godine između 120 i 150 dana sa potpouno vedrim nebom. Najviše kiše ima u aprilu i oktobru. Obzirom na udaljenost od mora postoje temaparaturne razlike između obalnih područja i unutrašnjosti, a posebno zimi. Grad Murcija drži rekord po najvišoj temparaturi u Španiji u 20. veku. Tako je 4. jula 1994. izmereno 47,2 °C.

U Mursiji se nalazi i najveće prirodno jezero u Španiji Mar Menor, što znači „Malo more“. To je slano jezero, koje se nalazi uz more. Proglašeno je posebnim zaštićenim područjem.

Turizam

Regija se nalazi na jugoistoku Iberijskog poluostrva. Mursijska rivijera Kosta Kalida (šp. Costa Cálida ) ima dužinu od 170 km.

Galerija

• 
  Solana, Mursija
• 
  Kalaspara, svetilište Virhen de la Esperanza
• 
  Zvonik katedrale u Mursiji

• 
  Lorka-Porče de San Antonio
• 
  Sijera de Molino, Kalaspara, Mursija
• 
  Benizar, Moratalja, Mursija
• 
  Agilas, Mursija
• 
  Brda soli kod San Pedra

Spoljašnje veze

• Official Tourism Site of Murcia, Spain (click on English at the bottom)
• (jezik: španski) Comunidad Autónoma de la Región de Murcia (the Autonomous Community of Murcia)
• (jezik: španski) La Opinión — local newspaper
• (jezik: španski) La Verdad — local newspaper
• University of Murcia — public university
• (jezik: španski) Universidad Politécnica de Cartagena — public university
• (jezik: španski) Universidad Católica San Antonio — private university
• (jezik: španski) Murcianicos.com — resource directory