Regolit

Regolit (grčki: „stena prekrivač") je rastresiti sloj heterogenog materijala koji prekriva čvrstu stenu. Regolit je prisutan na Zemlji, Mesecu, nekim asteroidima, i drugim planetama. Ovaj termin prvi je definisao G. P. Meril 1897 na sledeći način, „Mestimično je ovaj pokrivač načinjen od materijala nastalog od stena usled klimatskih uticaja ili rastom biljaka lat. in situ. U drugim slučajevima to je fragmentirana stena i manje ili više raspadnuta materija nanesena vetrom, vodom ili ledom sa drugih mesta. Ovaj celokupni omotač od nekonsolidovanog materijala, bilo koje prirode ili porekla, predložen je da se naziva regolitom."

Na Zemlji, regolitom se smatra „sve između sveže stene i vazduha“, i sastoji se od:

• Tla ili pedolita
• Aluvijuma ili recentno transportovanog nelitifikovanog pokrivača
• Saprolita, generalno podeljenog na
  • Gornji: potpuno oksidisali bedrok
  • Donji: hemijski osiromašena delimično razorena stena pod uticajem temperaturnih promena
  • Saprok: izlomljeni bedrok sa izmenama po marginama loma.

Uslovno, na primer u kratonima, tanki proslojci nekonsolidovanog aluvijuma, koluvijuma ili šut mogu se smatrati delom regolita, naročito ako su značajno mlađi od bedroka.

Regolit nastaje na Zemlji usled dejstava promene temperature i bioloških procesa na stensku masu; ako sadrži značajne količine bioloških ostataka po konvenciji naziva se tlo.

Postojanje regolita je jedan od ključnih faktora za opstanak većine živih bića na planeti, pošto postoji samo mali broj biljaka koje mogu da rasu u čvrstim stenama i pošto bi za životinje bilo nemoguće da kopaju jame i prave zaklone bez postojanja trošnog materijala.