Reproduktivni sistem

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Reproduktivni sistem
Muški reproduktivni sistem.
Detalji
Identifikatori
Latinskisystema reproductionis
TAA09.0.00.000
Anatomska terminologija

Reproduktivni sistem je sistem organa koji organizmima služi u svrhu razmnožavanja. Organi koji pripadaju reproduktivnom sistemu često se nazivaju spolni ili polni organi.[1] Za razliku od ostalih sistema organa, organi spolnog sistema se znatno razlikuje među različitim polovima iste vrste.[2]

Polni sistem čoveka uključuje spoljašnje polne organe i unutrašnje polne organe. Ostale grupe kičmenjaka imaju velike sličnosti u građi polnog sistema koji se uglavnom sastoji od polnih žlezda, različitih vodova i otvora. Međutim, postoje znatne različitosti u fizičkim prilagođenjima kao i strategijama razmnožavanja unutar svake grupe kičmenjaka.

Biljke[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Biljna reproduktivna morfologija

Među svim živim organizmima, cvetovi, koji su reproduktivne strukture skrivenosemenica,[3][4] su fizički najraznovrsniji i ispoljavaju korespondirajuću veliku raznovrsnost reproduktivnih metoda.[5][6] Biljke koje ne cvetaju (zelene alge,[7][8] mahovine,[9][10] džigernice,[11][12] Anthocerotophyta[13][14], paprati[15][16] i golosemenjače,[7][17] kao što su četinari[18][19]) takođe ispoljavaju komplesna uzajamna dejstva između morfološke adaptacije i faktora sredine u njihovoj seksualnoj reprodukciji. Uzgojni sistem, ili način na koji sperma jedne biljke oplođuje jajašce druge, zavisi od reproduktivne morfologije, i najveća je pojedinačna odrednica genetičke strukture neklonalnih biljnih populacija. Hristijan Konrad Sprengel[20][21] (1793) je izučavao reprodukciju cvetajućih biljki i prvi je objasnio proces polinacije[22][23] u kome uzimaju učešća biotičke i abiotičke[24][25] interakcije.

Gljive[uredi | uredi izvor]

Reprodukcija gljiva je kompleksna, što odražava razlike u životnim stilovima i genetičkom ustrojstvu unutar različitih kraljevstva organizama.[26] Procenjuje se da se trećina svih gljiva reprodukuje koristeći više od jednog metoda propagacije; na primer, do reprodukcije može doći u dva jasno diferencirana stupnja unutar životnog ciklusa vrsta[27][28], teleomorf[29] i anamorf.[30][31]

Životinje[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Seksualna reprodukcija

Kod životinja, glavni organi reproduktivnog sistema su spoljne genitalije (penis i stidnica), kao i brojni unutrašnji organi, uključujući gonade koje proizvode gamete[32][33][34] (testise i jajnike). Bolesti ljudskog reproduktivnog sistema su veoma česte i široko rasprostranjene, a posebno prenosive seksualno transmitovane bolesti.[35][36][37][38]

Većina drugih kičmenjačkih životinja ima generalno slične reproduktivne sisteme, koji se sastoje od gonada, kanala i otvora. Međutim, postoji velika raznovrsnost u pogledu fizičkih adaptacija, kao i reproduktivnih strategija u svakoj grupi kičmenjaka.

Kičmenjaci[uredi | uredi izvor]

Sve kičmenjačke životinje imaju zajedničke ključne elemente reproduktivnih sistema. Svi oni imaju organe za produkciju gameta ili gonade.[39] Kod ženki, te gonade su zatim vezane putem jajovoda[40] sa otvorom na spoljašnjoj strani tela, tipično kloakom, mada u nekim slučajevima i jedinstvenom porom kao što je vagina[41][42] ili intromitentni organ.[43][44]

Sisari[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Reproduktivni sistem sisara
Novorođenče torbara se doji sa dojke unutar majčinog tobolca

Većina sisarskih reproduktivnih sistema je slična, međutim, postoje izvesne primetne razlike između „normalnog“ sisara i čoveka. Na primer, većina sisarskih mužjaka ima penis koji se nalazi u unutrašnjosti sve do erekcije, i većina ima penisnu kost ili bakulum. Dodatno, mužjaci većine vrsta nisu konstantno seksualno plodni, kao što su ljudi. Poput ljudi, većina grupa sisara ima spuštene testise u skrotumu, mada, kod nekih sisara spušteni testisi počivaju na trbušnom zidu tela, a kod nekoliko grupa sisara, kao što su slonovi, nespušteni testisi se nalaze duboko unutar telesne duplje u blizini bubrega.[45]

Reproduktivni sistem torbara je jedinstven po tome što ženka ima dve vagine, obe od kojih su eksterno otvorene putem jednog otvora, ali vode u dva različita kompartmana unutar uterusa; mužjaci obično imaju dvostruki penis, koji odgovara dvema vaginama ženki.[46][47][48][49][50][51][52][53][54] Torbari tipično razvijaju svoje potomstvo u spoljnoj torbi koji sadrži dojke za koje se novorođeni mladi torbari pričvrste tokom postuterinskog razvića. Isto tako, torbari imaju jedinstveni prepenijalni skrotum.[55] Novorođenče koje je 15mm (5/8 in) dugo i instinktivno puzi i kotrlja se nekoliko inča (15 cm), kačeći se za krzno, na svom putu to majčine torbe.

Materica i vagina su jedinstveni za sisare, bez homologije kod ptica, reptila, vodozemaca ili riba. Umesto materice druge grupe kičmenjaka imaju nemodifikovani jajovod koji direktno vodi do kloaka, koji je zajednički izlazni otvor za gamete, urin, i izmet. Kljunari (i.e. čudnovati kljunaši i ješci), grupa sisara koji ležu jaja, takođe nemaju matericu i vaginu, i u pogledu reproduktivnog sistema podsećaju na reptile.

Psi[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Reprodukcija pasa

Kod domaćih pasa, seksualna zrelost (pubertet) se javlja pri uzrastu od 6 do 12 meseci za mužjake i ženke, iako to može biti odgođeno i do dve godine kod nekih većih vrsta.

Konji[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Konjska anatomija

Reproduktivni sistem kobile is odgovoran za kontrolu trudnoće, rađanja, i dojenja, kao i za njen polni ciklus i ponašanje pri parenju. Reproduktivni sistem pastuva je odgovoran za njegovo seksualno ponašanje i sekundarne seksualne karakteristike (kao što je velika griva).

Ptice[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Anatomija ptica

Mužjaci i ženke ptica imaju kloaku, otvor kroz koji jaja, sperma, i izmet prolaze. Snošaj se izvodi pritiskajući usne kloaka jedne na druge. To se ponekad naziva intromitentnim organom, koji je inače poznat kao falus i koji je analogan penisu sisara. Ženke polažu amniotska jaja u kojima mladi fetusi nastavljaju sa razvićem nakon što napuste telo ženke. Za razliku od većine kičmenjačkih ženke ptica tipično imaju samo jedan funkcionalni jajnik i jajovod.[56] Kao grupa, ptice su poput sisara poznate po njihovom visokom stupnju roditeljske brige.

Reptili[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Reptil

Skoro svi reptili su seksualno dimorfni, i vrše unutrašnju oplodnju putem kloake. Neki reptili polažu jaja, dok su drugi viviparni (životinje koje rađaju žive mladunce). Reproduktivni organi su prisutni unutar kloake reptila. Većina mužjaka reptile ima kopulatorne organe, koji su obično povučeni ili prevrnuti i smešteni unutar tela. Kod kornjača i krokodila, mužjaci imaju jedan središnji organ sličan penisu, dok mužjaci zmija i guštera poseduju par organa sličnih penisu.

Mužjak obične žabe u svatovnim bojama čeka na ženke da dođu u grupi na mrešćenje

Vodozemci[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Vodozemci

Većina vodozemaca vrši spoljašnje oplođavanje jaja, tipično u vodi, mada neki vodozemci, kao što su beznogi vodozemci, vrše unutrašnju oplodnju.[57] Svi imaju uparene, unutrašnje gonade, povezane kanalom do kloake.

Ribe[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Reprodukcija riba

Ribe manifestuju širok opseg različitih reproduktivnih strategija. Većina riba je, međutim, oviparijska i vrši spoljašnju oplodnju. U tom procesu, ženke koriste njihove kloake za ispuštanje velikih količina gameta, zvanog mrest u vodu, a jedan ili više mužjaka ispušta „mleč“ iznad neoplođenih jaja, beli fluid koji sadrži spermu. Druge vrste ribe su oviparijske i vrše unutrašnju oplodnju uz pomoć karličnih ili analnih peraja, koja su modifikovana u intromitentni organ analogan ljudskom penisu.[58] Mala porcija ribljih vrsta je bilo viviparna ili ovoviviparna, i kolektivno su poznate kao nosioci života.[59]

Riblji gonadi su tipično parovi bilo jajnika ili testisa. Većina ribljih vrsta je seksualno dimorfna, dok su neke vrste hermafroditne ili jednoseksualne.[60]

Beskičmenjaci[uredi | uredi izvor]

Beskičmenjaci imaju ekstremno raznovrstan niz reproduktivnih sistema. Jedina zajednička karakteristika je da svi ležu jaja. Isto tako, izuzev glavonošnika, i zglavkara, skoro svi beskičmenjaci su hermafroditi i vrše spoljašnju oplodnju.

Glavonošci[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Glavonošci

Svi glavonošci su seksualno dimorfni i reprodukuju se polaganjem jaja. Većina glavonošnika ima polu-unutrašnju oplodnju, pri kojoj mužjak stavlja svoje gamete unutar ženkine plaštne šupljine, ili palijalne šupljine, da bi oplodili jajne ćelije prisutne u ženkinom jajniku.[61] Slično tome, mužjaci glavonožaca imaju samo jedan testis. Kod ženki većine glavonožaca nudimentalne žlezde pomažu u razviću jajeta.

„Penis“ kod većina glavonošaca bez ljuske (Coleoidea) je dugačak i mišićni kraj gonodnog kanala koji se koristi za transfer spermatofora do modifikovane ruke zvane hektokotilus. Ona se zatim koristi za transfer spermatofora do ženke. Kod vrsta bez hektokotilusa, "penis" je dug i može da se ispruži izvan plaštne šupljine i da prenese spermatofore direktno do ženke.

Insekti[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Reproduktivni sistem insekata

Većina insekata se reprodukuje oviparno, tj. polaganjem jaja. Ženke proizvode jaja u paru jajnika. Sperma, koju proizvode mužjaci u jednom testisu ili češće u dva testisa, se prenosi do ženke tokom parenja putem spoljašnjih genitalija. Sperma se čuva unutar ženke u jednoj ili više spermateka. Tokom oplodnje, jaja putuju duž jajovoda da bi se oplodila spermom i zatim izbacila iz tela („polegla“), u većini slučajeva putem jednog ovipositora.

Paučnjaci[uredi | uredi izvor]

Paučnjaci mogu da imaju jedan ili dva gonada, koji su locirani u abdomenu. Genitalni otvor se obično nalazi na donjoj strani drugog abdomenskog segmenta. Kod većine vrsta, mužjak prenosi spermu do ženke u obliku paketa, ili spermatofora. Kompleksni rituali udvaranja su evoluirali kod mnogih paučnjaka, čime se obezbeđuje bezbedna isporuka sperme do ženke.[62]

Paučnjaci obično polažu jaja, koja se legu u mladunce koji podsećaju na odrasle. Škorpioni su bilo ovoviviparni ili viviparni, u zavisnosti od vrste, i oni nose žive mladunce.

Polni sistem čoveka[uredi | uredi izvor]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Razvoj polnog sistema čoveka je usko povezan sa razvojem mokraćnog sistema. Iako se polni sistemi odraslog muškarca i žene znatno razlikuju, oboje polaze iz iste embrionalne osnove. Pol čoveka određen je genetski već kod oplodnje.

Do kraja 6. nedelje unutarmateričnog razvoja preteče spolnih organa razvijaju se jednako. Pod uticajem posebnog dela Y hromozoma (engl. sex determining region - SRY) dolazi do diferencijacije u muški reproduktivni sistem. Gen koji se nalazi u SRY regiji, faktor određivanja testisa (engl. testis determining factor - TDF) direktno usmjerava razvoj u muški pol. Ako TDF nije prisutan dolazi do razvoja ženskog polnog sistema.

Muški i ženski polni sistem imaju različite organe koje potiču iz iste osnove i imaju iste funkcije:

Primeri homolognih organa ljudsko polnog sistema
Muški organ Ženski organ Ista funkcija
Kauperove žlezde Bartolinijeve žlezde Izlučivanje lubrikanata.
Penis Klitoris Erektilno tkivo i podražaj
Testis Jajnik Stvaranje gameta
Prostata Skeneova žlezda Ejakulacijska tekućina i podražaj

Muški polni sistem[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Muški reproduktivni sistem

Organi muškog polnog sistema su semenik (lat. testis), pasemenik (lat. epididymis), semenovod (lat. ductus deferens), semeni mehurići (lat. vesiculae seminales), mlaznični vod (lat. ductus ejaculatorius), predstojna žlezda (lat. prostata), gomoljno-crevne žlezde (lat. glandulae bulbo-urethrales) i muški polni ud (lat. penis). Semenici, pasemenici, semenovodi, semeni mehurići i mlazični vodovi su parni organi smešteni u karlici.

Ženski polni sistem[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ženski reproduktivni sistem

Organi ženskog polnog sistema su jajnik (lat. ovarium), jajovod (lat. tuba uterina), materica (lat. uterus), vagina (lat. vagina), stidnica (lat. vulva). Jajnici i jajovodi su parni organi smešteni u karlici.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Introduction to the Reproductive System, Epidemiology and End Results (SEER) Program.
  2. ^ Reproductive System 2001 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. јул 2008) Body Guide powered by Adam
  3. ^ Lindley, J (1830). Introduction to the Natural System of Botany. London: Longman, Rees, Orme, Brown, and Green. xxxvi. 
  4. ^ Cantino, Philip D.; Doyle, James A.; Graham, Sean W.; Judd, Walter S.; Olmstead, Richard G.; Soltis, Douglas E.; Soltis, Pamela S.; Donoghue, Michael J. (2007). „Towards a phylogenetic nomenclature of Tracheophyta”. Taxon. 56 (3): E1—E44. doi:10.2307/25065865. 
  5. ^ Barrett, S.C.H. (2002). „The evolution of plant sexual diversity” (PDF). Nature Reviews Genetics. 3 (4): 274—284. doi:10.1038/nrg776. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 05. 2013. г. Приступљено 07. 05. 2017. 
  6. ^ Botanical Journal of the Linnean Society (2003). „Angiosperm Phylogeny Group. An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG II.”. 141: 399—436. 
  7. ^ а б Palmer, Jeffrey D.; Soltis, Douglas E.; Chase, Mark W. (2004). „The plant tree of life: an overview and some points of view”. American Journal of Botany. 91 (10): 1437—1445. PMID 21652302. doi:10.3732/ajb.91.10.1437. Архивирано из оригинала 09. 10. 2010. г. Приступљено 07. 05. 2017. 
  8. ^ Guiry, M.D. (2012). „How many species of algae are there?”. Journal of Phycology. 48: 1057—1063. doi:10.1111/j.1529-8817.2012.01222.x. 
  9. ^ van der Velde, M.; During, H. J.; van de Zande, L.; Bijlsma, R. „The reproductive biology of Polytrichum formosum: clonal structure and paternity revealed by microsatellites”. Molecular Ecology. 10: 2423—2434. doi:10.1046/j.0962-1083.2001.01385.x. 
  10. ^ Mosses, The Plant Underworld, Australian National Botanic Gardens
  11. ^ Stotler, Raymond E.; Candall, Barbara J.-Stotler (1977). „A checklist of the liverworts and hornworts of North America”. The Bryologist. American Bryological and Lichenological Society. 80 (3): 405—428. JSTOR 3242017. doi:10.2307/3242017. 
  12. ^ Crandall-Stotler, Barbara; Stotler, Raymond E. (2000). „Morphology and classification of the Marchantiophyta”. Ур.: A. Jonathan Shaw; Goffinet, Bernard. Bryophyte Biology. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 21. ISBN 978-0-521-66097-6. 
  13. ^ Stotler, Raymond E.; Candall, Barbara J.-Stotler (1977). „A checklist of the liverworts and hornworts of North America”. The Bryologist. American Bryological and Lichenological Society. 80 (3): 405—428. JSTOR 3242017. doi:10.2307/3242017. 
  14. ^ Chopra, R. N.; Kumra, P. K. (1988). Biology of Bryophytes. New York: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-21359-9. 
  15. ^ McCausland, Jim (2009-09-20). „Rediscover ferns”. Sunset.com. Архивирано из оригинала 21. 09. 2013. г. Приступљено 7. 9. 2013. 
  16. ^ Pryer, Kathleen M.; Schuettpelz, Eric; Wolf, Paul G.; Schneider, Harald; Smith, Alan R.; Cranfill, Raymond (2004). „Phylogeny and evolution of ferns (monilophytes) with a focus on the early leptosporangiate divergences”. American Journal of Botany. 91 (10): 1582—1598. PMID 21652310. doi:10.3732/ajb.91.10.1582. Архивирано из оригинала 26. 08. 2010. г. Приступљено 07. 05. 2017. 
  17. ^ Stevens, P. F. „Angiosperm Phylogeny Website - Seed Plant Evolution”. 
  18. ^ Catalogue of Life: 2007 Annual checklist - Conifer database
  19. ^ Lott, J., Liu, J., Pennell, K., Lesage, A., & West, M. (2002, September). Iron-rich particles and globoids in embryos of seeds from phyla Coniferophyta, Cycadophyta, Gnetophyta, and Ginkgophyta: characteristics of early seed plants. Canadian Journal of Botany, 80(9), 954–961. Retrieved July 17, 2009, from Academic Search Premier database.
  20. ^ Vogel, S. (1996): Christian Konrad Sprengel's Theory of the Flower: The Cradle of Floral Ecology. In: LLOYD, D. G. & BARRET, S. C. H. (Eds.). Floral Biology: Studies on Floral Evolution in animal-Pollinated Plants. Chapman & Hall, New York.
  21. ^ Zepernick, B. & Meretz, W. 2001: Christian Konrad Sprengel’s life in relation to his family and his time. On the occasion of his 250th birthday. – Willdenowia 31: 141-152.
  22. ^ Fritsch, Felix Eugene; Salisbury, Edward James (1920). „An introduction to the structure and reproduction of plants”. G. Bell. 
  23. ^ Mauseth, James D. Botany: An Introduction to Plant Biology. Publisher: Jones & Bartlett. 2008. ISBN 978-0-7637-5345-0.
  24. ^ Ricklefs, R.E. 2005. The Economy of Nature, 6th edition. WH Freeman, USA.
  25. ^ Chapin, F.S. III, H.A. Mooney, M.C. Chapin, and P. Matson. 2011. Principles of terrestrial ecosystem ecology. Springer, New York.
  26. ^ Alexopoulos et al.. p. 48–56.
  27. ^ Bell, Graham; Koufopanou, Vassiliki (1991). „The architecture of the life cycle in small organisms”. Philosophical Transactions: Biological Sciences. 332 (1262): 81—89. doi:10.1098/rstb.1991.0035. 
  28. ^ Mable, B.; Otto, S. (1998). „The evolution of life cycles with haploid and diploid phase” (PDF). BioEssays. 20: 453—462. doi:10.1002/(sici)1521-1878(199806)20:6<453::aid-bies3>3.0.co;2-n. 
  29. ^ Guarro, J; Genéj Stchigel Am (1999), „Developments in fungal taxonomy” (Free full text), Clinical Microbiology Reviews, 12 (3): 454—500, ISSN 0893-8512, PMC 100249 Slobodan pristup, PMID 10398676 
  30. ^ Kirk et al.. p. 633.
  31. ^ Cannon, P. F.; Kirk, P. M. (2000). „The philosophies and practicalities of amalgamating anamorph and teleomorph concepts”. Studies in Mycology. 45: 19—25. 
  32. ^ Marshall, A. M. 1893. Vertebrate embryology: a text-book for students and practitioners. GP Putnam's sons.
  33. ^ Yeung, C., M. Anapolski, M. Depenbusch, M. Zitzmann, and T. Cooper. 2003. Human sperm volume regulation. Response to physiological changes in osmolality, channel blockers and potential sperm osmolytes. Human Reproduction 18:1029.
  34. ^ Phelan, Jay (2009). What Is Life?: A Guide to Biology W/Prep-U. Macmillan. str. 237. ISBN 978-1-4292-2318-8. Pristupljeno 8. 10. 2010. 
  35. ^ STD's Today Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. oktobar 2014) National Prevention Network, Center for Disease Control, United States Government, retrieving 2007
  36. ^ „Sexually transmitted infections (STIs) Fact sheet N°110”. who.int. 2013. Pristupljeno 30. 11. 2014. 
  37. ^ Murray, Patrick R.; Rosenthal, Ken S.; Pfaller, Michael A. (2013). Medical microbiology (7th izd.). St. Louis, Mo.: Mosby. str. 418. ISBN 9780323086929. 
  38. ^ Goering, Richard V. (2012). Mims' medical microbiology. (5th izd.). Edinburgh: Saunders. str. 245. ISBN 9780723436010. 
  39. ^ Kimball, John W. (12. 2. 2011). „Hormones of the Hypothalamus: Gonadotropin-releasing hormone (GnRH)”. Kimball's Biology Pages. John W. Kimball (The Saylor Foundation). Arhivirano iz originala 27. 06. 2012. g. Pristupljeno 4. 6. 2012. 
  40. ^ Romer, Alfred Sherwood; Parsons, Thomas S. (1977). The Vertebrate Body. Philadelphia, PA: Holt-Saunders International. str. 387–392. ISBN 978-0-03-910284-5. 
  41. ^ Lipsky, Martin S. (2006). American Medical Association Concise Medical Encyclopedia. Random House Reference. str. 96. ISBN 978-0-375-72180-9. Pristupljeno 29. 11. 2014. 
  42. ^ Jones, Therese; Wear, Delese; Friedman, Lester D. (2014). Health Humanities Reader. Rutgers University Press. str. 231—232. ISBN 978-0-8135-7367-0. Pristupljeno 29. 11. 2014. 
  43. ^ Kardong, Kenneth V. (1995). Vertebrates: Comparative Anatomy, Function, Evolution. Dubuque, Iowa: Wm. C. Brown Publishers. str. 567–570. ISBN 978-0-06-921991-9. 
  44. ^ Eberhard, W. G. (1985). Sexual selection and animal genitalia. Cambridge, MA: Harvard University Press. 
  45. ^ Werdelin L, Nilsonne A (1999). „The evolution of the scrotum and testicular descent in mammals: a phylogenetic view”. J. Theor. Biol. 196 (1): 61—72. PMID 9892556. doi:10.1006/jtbi.1998.0821. 
  46. ^ Biggers, J. D. "Reproduction in male marsupials." Comparative biology of reproduction in mammals (IW Rowlands, ed.). Academic Press, New York (1966): 251-280.
  47. ^ Don II Hunsaker (1977). The Biology of Marsupials. Elsevier Science. ISBN 978-0-323-14620-3. Pristupljeno 26. 7. 2013. 
  48. ^ King, Anna (2001). „Discoveries about Marsupial Reproduction”. Iowa State University Biology Dept. Arhivirano iz originala 5. 09. 2012. g. Pristupljeno 22. 11. 2012. 
  49. ^ Nowak, Ronald M. (1999). Walker's Mammals of the World. Johns Hopkins University Press. ISBN 9780801857898. 
  50. ^ Renfree, Marilyn; Hugh Tyndale-Biscoe (1987-01-30). Reproductive Physiology of Marsupials. Cambridge University Press. ISBN 9780521337922. Pristupljeno 5. 5. 2013. 
  51. ^ Rodger, JC; Hughes, RL (1973). „Studies of the accessory glands of male marsupials”. Australian Journal of Zoology. 21 (3): 303. doi:10.1071/ZO9730303. 
  52. ^ Sharman, G. B.; Pilton, Phyllis E. (1964). „The life history and reproduction of the red kangaroo (Megaleia rufa)”. Proceedings of the Zoological Society of London. 142 (1): 29—48. doi:10.1111/j.1469-7998.1964.tb05152.x. 
  53. ^ Sadleir, R. M. F. S. (1965). „Reproduction in two species of kangaroo (Macropus robustus and Megaleia rufa in the arid Pilbara region of Western Australia”. Proceedings of the Zoological Society of London. 145 (2): 239—261. doi:10.1111/j.1469-7998.1965.tb02016.x. 
  54. ^ „Sexual Reproduction and Development”. University of Bristol. Arhivirano iz originala 19. 02. 2015. g. Pristupljeno 19. 2. 2015. 
  55. ^ Renfree, Marilyn; Tyndale-Biscoe, C. H. (1987). Reproductive physiology of marsupials. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33792-2. 
  56. ^ Ritchison. BIO 554/754 Ornithology. Eastern Kentucky University.
  57. ^ Grzimek, B. (1974). Grzimek's Animal Life Encyclopedia: Volume 5 Fishes II & Amphibians. New York: Van Nostrand Reihnhold Co. str. 301—302. ASIN B000HHFY52. 
  58. ^ Fish Reproduction
  59. ^ Science, Biology, and Terminology of Fish reproduction: Reproductive modes and strategies-part 1 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. novembar 2007). 2002. Martin Moe. The Breeder's Net Online Magazine
  60. ^ Bony Fish Reproduction Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2007) 2002. SeaWorld/Busch Gardens Animal Information Database.
  61. ^ Cephalopods. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. октобар 2007) The Living World of Molluscs. Robert Nordsieck.
  62. ^ Barnes, Robert D. (1982). Invertebrate Zoology. Philadelphia, PA: Holt-Saunders International. стр. 596—604. ISBN 978-0-03-056747-6. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Reproduktivni sistem na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Репродуктивни_систем&oldid=27553038”