Reproduktivno zdravlje

Reproduktivno zdravlje žena podrazumeva usklađenost i normalno odvijanje funkcija reproduktivnog sistema u telesnom, psihičkom i socijalnom smislu. Ono je bitno jer omogućava ljudima da se osećaju dobro, da vole i budu voljeni i da ostvare jednu od najlepših uloga u životu, a to je roditeljstvo. Zaštita reproduktivnog zdravlja uključuje edukaciju o seksualnosti i reprodukciji, savetovanje o planiranju porodice, zdravstvenu zaštitu reprodukcije, prevenciju, dijagnostiku i lečenje različitih bolesti i poremećaja, prekide trudnoće, kao i prevenciju seksualnog zlostavljanja i brigu o žrtvama.

Briga o reproduktivnom zdravlju žena počinje od rođenja, a naročito je važna u periodu mladalaštva, kada se dešavaju krupne promene u telesnom izgledu i funkcionisanju organizma, doživljavanju spoljašnjeg sveta, načinu razmišljanja i ostvarivanja kontakata sa drugim ljudima. Tada ženu vrebaju mnoge opasnosti za nastanak poremećaja reproduktivnog zdravlja. U tom smislu poznavanje karakteristika reproduktivnog zdravlja žena i činilaca koji ga  određuju  su polazna osnova za procenu zdravstvenih potreba žena i aktiviranje raspoloživih resursa za njihovo zadovoljenje, odnosno unapređenje zdravlja žena, u kontekstu utvrđenom za  zdravstvene politike izražene inicijativom za bezbedno materinstvo. Dok je utvrđivanje  karakteristika žena u reproduktivnom  periodu  od  značaja je bezbedno materinstvo, i posebno, izdvajanje ugroženih  grupa žena i činilaca koji determinišu  reproduktivno  zdravlje, kao  putokaz  za  adekvatno  planiranje,  organizaciju  i rukovođenje  službama  za zdravstvenu  zaštitu  žena,  odnosno  izbor  prioriteta zaštite i unapređenja zdravlja žena i pravilan  populacioni  razvoj. 

Opšta razmatranja

Reproduktivno zdravlje podrazumeva da su ljudi u mogućnosti da imaju:

• zadovoljavajući i bezbedan polni život
• sposobnost da imaju potomstvo,
• slobodu da odlučuju da li će imati potomstvo, kada i koliko često,
• pravo (muškaraci i žene) da budu informisani,
• pristup bezbednim, efektnim, dostupnim i prihvatljivim metodima planiranja porodice po svom izboru,
• pravo na adekvatne usluge zdravstvene zaštite koji ženi omogućavaju bezbednu trudnoću i porođaj.

Važno je da mladi ljudi u oviru napred navedenih mogućnosti, razumeju sopstveno telo i način na koji funkcioniše, da prihvate i steknu pozitivan stav o sopstvenoj seksualnosti, što im može pomoći da sebe sagledaju u pozitivnom svetlu i da poštuju sebe kao seksualno biće. Oje osnova za buduće iskreno i odgovorno angažovanje u ličnim vezama.

Kombinovana kontraceptivna sredstva, omogućavaju mladim ženama zaštićeno stupanje u seksualne odnose

Jedno od obeležja savremenih društava je porast seksualne aktivnosti među mladima, koje rezultuju rastućim udelom adolescenata koji su seksualno aktivni, sve većim brojem onih koji prvo polno iskustvo doživljavaju u ranoj adolescenciji (pre 16 godina života) i snižavanjem prosečnog uzrasta kada se prvi polni odnos ostvaruje.

Kroz sistem obrazovanja trebalo bi da se sprovede obuka mladih o reproduktvnom zdravlju, koja bi sprečila prerano i nezaštićeno stupanje u seksualne odnose, brojne neželjene posledice neznanja i predrasuda, različite forme seksualnog iskorišćavanja, zlostavljanja i nasilja, i da doprinese razvoju tolerantnih i na poštovanju zasnovanih i kvalitetnih odnosa među polovima i među ljudima uopšte.

Epidemiologija

Reproduktivno  zdravlje  žena  na globalnom nivou nije  zadovoljavajuće, s obzirom da se može pretpostaviti da manje od 50% žena u generativnom periodu ne raspolaže dovoljnim  nivoom  znanja  niti se  ponašaju  na  način  koji  se  može  smatrati  i  zdravstveno  poželjnim  po  više  posmatranih  obeležja;  tek 33% žena može  se smatrati  funkcionalno pismenim, a zdravstveno ponašanje više od 50% žena  nije zdravstveno  poželjno u smislu  bezbednog materinstva.

Znanje,  stavovi,  ponašanje  i  korišćenje  zdravstvene  zaštite  kod  žena  korelira  sa  starošću  i  obrazovanjem;  poželjni  obrasci  ponašanja  nalaze  se  staistički  češće  kod mlađih žena višeg obrazovnog nivoa koje su nastanjene u gradu nego kod starijih žena nižeg obrazovnog nivoa  nastanjenih u ruralnim oblastima. Materijalno stanje ne igra značajnu  ulogu.

Maternalna smrtnost u svetu, na 100.000 živorođenih, bilo kojeg uzroka koji je povezan sa otežanom trudnoćom ili njenim održavanjem.

Značajni činioci reproduktivnog zdravlja

Stopa tinejdžerskog nataliteta na 1.000 žena starosti 15–19, 2000–2009.

Mapa zemalja prema stopi plodnosti (2020), prema Referentnom birou za stanovništvo

• Seksualno ponašanje određuju: materijalni položaj domaćinstva, urednost žene, odmor, zastupljenost faktora rizika, vrednovanje zdravlja, stav o ličnoj odgovornosti i poverenje u lekara.
• Prediktori kontracepcije su: zadovoljstvo životom, veći zdravstveni problem i vrednovanje zdravlja. Broj abortusa određuju: životna zrelost žene, odmor, zastupljenost faktora rizika, stil života, vrednovanje zdravlja i ispoljavanje tog stava, te kontinuitet i blagovremenost zdravstvene zaštite.
• Prediktori dobre zaštite reproduktivnog zdravlja su: kulturni nivo okruženja, materijalni položaj domaćinstva, zadovoljstvo životom, urednost i odmor, zastupljenost faktora rizika, vrednovanje zdravlja, stav o ličnoj odgovornosti i poverenje u lekara.
• Pristup i kontrolu HIV određuju: zadovoljstvo životom, fizička aktivnost, veći zdravstveni problemi i sadržaj primarne zaštite.
• Postpartalnu zaštitu određuju: kulturni nivo okruženja, razlozi nezadovoljstva životom, zastupljenost faktora rizika i blagovremenost zaštite. Prediktori dužine reproduktivnog perioda su: dostupnost zdravstvene zaštite u zajednici i urednost žene.

 Ljudska prava u oblasti reproduktivnog i i seksualnog života

Sve mlade osobe pre stupanja na reproduktivnu scenu treba da budu upoznate sa pravima koja imaju u odnosu na seksualno i reproduktivno ponašanje. Ta prava ih, obavezuju da preuzmu i određenu odgovornost u odnosu na svoje ponašanje.

Ljudska prava u oblasti reproduktivnog i i seksualnog života
Vrsta prava	Karakteristike prava
Pravo na život	Podrazumeva da ljudi imaju pravo na zaštitu od bolesti i smrti. To ih obavezuje da budu odgovorni i čuvaju svoje zdravlje. Pravo na slobodu i sigurnost – ljudi imaju pravo da slobodno i odgovorno odlučuju o svom polnom životu, ali i obavezu da ne ugroze drugima to pravo.
Pravo na slobodan izbor	Svi ljudi imaju prava da donose sopstvene odluke vezano za zasnivanje porodice i rađanje dece. Istovremeno, treba da poštuju pravo drugih da samostalno donose odluke u toj sferi.
Pravo na ravnopravnost	Svi ljudi imaju jednaka prava da se informišu o reproduktivnom zdravlju, donose odluke i koriste zdravstvenu zaštitu. Ovo pravo pretpostavlja poštovanje isti prava drugih ljudi.
Pravo na zaštitu od seksualnog zlostavljanja	Svi ljudi imaju pravo da budu zaštićeni od svih oblika seksualnog nasilja i zlostavljanja. Istovremeno, to ih obavezuje da ne vrše seksualno nasilje nad drugim ljudima.
Pravo na privatnost	Svi ljudi imaju pravo na privatnost u emotivnom životu, porodici i pri odlasku u zdravstvenu ustanovu, ali i obavezu da poštuju pravo na privatnost drugih.
Pravo na mišljenje	Svi ljudi imaju pravo na svoje mišljenje ali i obavezu da uvaže mišljenje drugih.
Pravo na informisanje i obrazovanje	Svi ljudi imaju pravo da dobiju znanja i veštine koje će im pomoći da zaštite svoje reproduktivno zdravlje. Što ih, obavezuje da primene usvojena znanja.
Pravo na učestvovanje u donošenju političkih odluka	Svi ljudi imaju pravo da iznose svoje mišljenje o seksualnim i reproduktivnim pravima. Korisnici ovog prava su u obavezi da poštuju donete političke odluke u toj oblasti.
Pravo na zaštitu zdravlja	Svi ljudi imaju pravo da dobiju zdravstvenu zaštitu u odnosu na reproduktivno zdravlje. Od njih se očekuje da redovno odlaze na kontrole kod lekara i tako očuvaju svoje reproduktivno zdravlje.

Milenijumski ciljevi razvoja reproduktivnog zdravlja u R. Srbiji

Republika Srbija je na Mile­ni­jumskom samitu održanom u UN u Njujorku septem­bra 2000. godine, zajedno sa još 189 zemalja potpisnica, Milenijumske deklaracije u kojoj su navedene osnovne vrednosti na kojima treba da se zasnivaju međunarodni odnosi u 21. veku: sloboda, jednakost, solidarnost, tolerancija, poštovanje prirode i podela odgovornosti.

Promovisani Milenijumski ciljevi, proizašli iz Deklaracije, podra­zumevaju borbu protiv siromaštva, pružanje osnovnog obrazovanja svima, promovisanje jednakosti među polovima, smanjenje smrt­no­­sti dece, poboljšanje zdravlja majki, bor­­bu protiv teških bolesti, zaštitu ži­vot­ne sredine, kao i razvijanje globalnih partnerskih odnosa radi razvoja.

U okviru Daklaracije postizanje univerzalnog pristupa reproduktivnom zdravlju jedan je od brojnih ciljava Ujedinjenih nacija za poboljšanje zdravlja majki, i „peti princip,” od osam glavnih zadataka Milenijumskih razvojnih ciljeva.

Imajući u vidu da je maternalno zdra­vlje veoma značajno i blisko povezano sa zdra­vljem žena u reproduktivnom periodu (že­ne uz­rasta od 15 do 49 godina), ovo je uze­to u obzir pri prilagođavanju petog globalnig Mile­ni­jum­skog cilja razvoja i u Republici Srbi­ji

Uobičajeni aspekt zdravlja žena u re­pro­duktivnom periodu koji se odnose na fer­ti­litet i planiranje porodice, prema raspoloživim podacima u posled­njih 15 godina, karakteriše se gotovo dvostrukim padom broja živorođene dece na 1.000 žena fertilne do­bi, pa se kao prilagođeni zadaci u Re­publici Srbiji predloženo: praćenje opšte stope fertiliteta žena u reproduktivnom periodu sa ciljem da se očuva na vrednosti od 26 živorođene dece na 1.000 žena uzrasta 15 do 49 godina, kako bi stopa ukupnog fertiliteta, iznosila 1,5 živorođeno dete po ženi.

Za praćenje globalnog napretka u postizanju petog cilja univerzalnog pristupa reproduktivnom zdravlju, UN je uspostavila sljedeće pokazatelje za praćenje stanja u ovoj aktivnosti:

Maternalna smrtnost

Maternalna smrtnost se odnosi na umi­ranje žena u fertilnom periodu od kom­pli­kacija trudnoće, porođaja i puerpe­ri­juma (prvih šest nedelja nakon porođaja), a kao stabilniji pokazatelj usvojen je od­nos maternalne smrtnosti koji umiranje pra­ti na 100.000 živorođene dece.

Posmatranje se­rije ove stope mortaliteta ukazuje da ona beleži pad od 2000. godine, a u 2005. go­di­ni iznosi 110 umrlih žena u dob­noj grupi 15 do 49 godina u Republici Srbiji. Analizom strukture uzroka smr­ti, za razliku od prosečne populacije gde je procenat umrlih od malignih tumora dvo­struko manji, a sam uzrok smrti od ma­lignih tumora na drugom mestu, uočava se da je u grupi fertilnih žena umiranje od malignih tumora, sa 41,4% u 2005. godini, vodeći uzrok mortaliteta. Slede bolesti krvotoka sa 21%, a zatim smrtnost od povreda, trovanja i posledica delovanja spoljnih uzroka sa 13,1%.

Sva tri navedena uzroka preporučuju se u proširenoj listi za milenijumsko praćenje u okviru strukture uzroka umiranja, kao i putem specifičnih stopa, ali u obaveznom okviru, svakako je neophodno pratiti i smanjiti stopu mortaliteta od ma­lignih tumora sa 50,3 na 100.000 žena fer­ tilne dobi na 35,3.

Procenat rađanja uz pomoć specijalizovanog zdravstvenog osoblja

Porođaj na terenu predstavlja hitan poziv prvog reda hitnosti. Može se desiti slučajno, bilo gde, na putu do bolnice ili u kući. Vanbolničku porođaj je praksa nejednako zastupljena u svetu, jer se npr. u Holandiji više od 30% žena porađa kod kuće u prisustvu babice. Sve lošija socio-ekonomska situacija u mnogim zemljama sveta, nedostupnost zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, nedovoljna obrazovanost i zdravstvena prosvećenost neki su od razloga zbog kojih se u budućnosti očekuje porast broja vanbolničkih porođaja. Pravno gledano, iako je broj žena opredeljenih za porođaj van bolnice i dalje značajno manji od onih koje se žele poroditi u bolnici, pitanje slobode izbora i uskraćivanje tog izbora, ključni je aspekt o kome medicinska etika ponekad nema jasan stav.

Popularnost rađanja kod kuće u prvim decenijama 21. veka u Srbiji raste iako su mnoge žene dostupne mnogo puta tokom porođaja, mnogi se odluče da budu potpuno prirodno rođeni bez epiduralnih i drugih intervencija. Iako se i dalja žene najviše porađaju u bolnici, sve više majki odlučuju da rađa kod kuće, u prisustvu doktora i babica. Povećan broj carskih rezova koji su spasili mnogo života, trebalo bi da bude izbor rađanja u bolnici.

Stopa prevalencije kontracepcije

Mladima se najčešće preporučuje kombinovana hormonska kontracepcija. Ona je obično u vidu tableta koje sadrže male doze ženskih polnih hormona. Sprečava sazrevanje jajnih ćelija i ovulaciju Efikasna je samo ako se koristi redovno, prema uputstvu, a u dogovoru sa lekarom. Pored pouzdane zaštite od trudnoće, hormonska kontracepcija povoljno deluje na menstruacioni ciklus, koji postaje pravilan, a krvarenja manje obilna i bezbolna. Takođe, štiti reproduktivno zdravlje devojaka, jer smanjuje rizik za razvoj zapaljenja polnih organa i sprečava nastanak cisti na jajnicima. Hormonska kontracepcija, međutim, nije dovoljna, jer ne štiti od polno prenosivih infekcija.

Stopa trudnoće kod mamoletnika

Trudnoća tokom adolescencije predstavlja ozbiljan problem koji ostavlja posledice ne samo na zdravlje adolescenata, već predstavlja veliki psihički problem za mladi par. Ona utiče i na funkcionisanje njihovih porodica, na zdravstveni sistem i na društvo u celini. Devojka može da zatrudni ako je imala seksualni odnos sa mladićem, a nije koristila pouzdane načine zaštite.

Ima mladih koji u polne odnose stupaju iz radoznalosti, da bi se dokazali u društvu, zato što su zaljubljeni i smatraju da se to od njih očekuje ili se boje da će ih devojka ili mladić u suprotnom ostaviti, da se ne bi razlikovali od drugarica i drugova, ili jednostavno jer ne znaju kako da odbiju polni odnos koji ne žele.

Početak polnog života pre dostizanja zrelosti nosi, međutim, brojne rizike. Do nastanka trudnoće može da dođe pri prvom polnom odnosu, dok su menstruacije još uvek neredovne i kada su devojka i mladić veoma mladi. Trudnoća nastala neplanirano i preuranjeno svakako da nosi brojne probleme, jer ne postoji odgovarajuća zrelost za normalan rast i razvoj ploda, a kasnije za odgajanje deteta. Češće su komplikacije toka trudnoće, porođaj je često prevremen, a beba male težine na rođenju. Maloletna trudnica često ostaje bez podrške partnera, roditelja i doživljava osudu okoline. Deca maloletnih roditelja se sporije razvijaju, sklonija su povredama i infekcijama u ranom detinjstvu i ne dobijaju potrebnu podršku, kao što dobijaju deca roditelja, koji su zreli.

Pokrivenost prenatalnim uslugama

Nedostatak potreba za planiranje porodice

Prevencija

Obrazovanje o javnom zdravstvu u vezi sa prevencijom HIV /AIDS-a na edukativnom sastanku u Angoli

Plakat protiv prisilnog braka dece

Zbog sve većeg broja mladih koji rano stupaju u seksualne odnose, nedovoljnog korišćenja kontracepcije i nedovoljnog nivoa znanja o polnoprenosivim bolestima, kao i o posledicama rizičnog ponašanja u vezi sa seksualnim odnosima, ukazuje se potreba zajedničkog angažovanja:

• zajednice,
• nevladinog sektora,
• škola
• zdravstvenog sistema

Sve to u cilju povećanja svesti mladih o značaju prevencije, a time i smanjenja neželjenih posledica. Ovu potrebu osećaju i mladi, a to potvrđuje i želja mladih za zdravstvenim vaspitanjem u školama.

Kasnije stupanje u seksualne odnose, smanjenje broja seksualnih partnera i povećana upotreba kondoma, predstavljaju načine da se smanji učestalost seksualno prenosivih infekcija i neželjene trudnoće kod tinejdžerki.

Spoljašnje veze

• CDC Division of Reproductive Health (jezik: engleski)
• WHO Reproductive health and research (jezik: engleski)

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).