Rečna terasa

Rečna terasa je zaravan u vidu stepenica usečenih na stranama rečne doline, kojima je nekada tekla reka. Ona predstavlja ostatke nekadašnjih dna dolina u kojima se rečno korito useklo. Ostatak nivoa nekadašnjeg rečnog toka danas u reljefu vidimo kao rečnu terasu.^[1]

Postanak rečnih terasa[uredi | uredi izvor]

Rečne terase su nastale usecanjem rečnog toka u inicijalnom reljefu. Veliki padovi reke u gornjem delu njenog toka izloženi su delovanjem isključivo vertikalene erozije. Vremenom slabi uticaj vertikalne erozije, pogotovu u donjem delu toka reke. Tu reka formira rečni tok malih padova. Upravo na tom delu toka delovanje vertikalne erozije se zamenjuje bočnom rečnom erozijom, koja dolinsko dno proširuje u zaravan. Zatim, reka meandrira po toj zaravni i zaseca podnožje dolinskih strana. Za vreme perioda visokih voda dolazi do povremenog plavljenja aluvijalne ravni reke. Ukoliko nakon toga dođe do poremećaja reljefa, izazvanim tektonskim pokretima ili klimatskim promenama, rečni tok će se usecati u sopstveno dolinsko dno. Upravo to dolinsko dno zaostalo na većoj visini u odnosu na novo, predstavlja rečnu terasu. Naizmeničnim delovanjem vertikalne i bočne erozije izgrađuje se serija rečnih terasa.^[2]

Podela rečnih terasa[uredi | uredi izvor]

Prema načinu postanka, rečne terase mogu biti erozivne i akumulativne. Erozivne rečne terase su usečene bočnom i vertikalno erozijom direktno u stenovitu podlogu, dok su akumulativne terase usečene u rečni nanos, odnosno nastale su nagomilavanjem rečnog materijala, koji je zasipao dolinsko dno.

Takođe, postoje konformne i inversne rečne terase. Konformne rečne terase su one koje su nagnute niz rečni tok i ka rečnom koritu, dakle prate opšti nagib reljefa od izvora ka ušću. Suprotno njima jesu inversne rečne terase. One predstavljaju posledicu mlađih tektonskih pokreta izdizanja donjeg dela doline i sliva.^[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Petrović D., Manojlović P. (2003). Geomorfologija. Beograd: Geografski fakultet. str. 245. ISBN 978-86-82657-32-3.
^ ^a ^b Petrović D., Manojlović P. (2003). Geomorfologija. Beograd: Geografski fakultet. str. 244. ISBN 978-86-82657-32-3.

[:0-1] Petrović D., Manojlović P. (2003). Geomorfologija. Beograd: Geografski fakultet. str. 245. ISBN 978-86-82657-32-3.

[:1-2] Petrović D., Manojlović P. (2003). Geomorfologija. Beograd: Geografski fakultet. str. 244. ISBN 978-86-82657-32-3.

[1]

[2]