Pređi na sadržaj

Рејгејтска властела

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rejgejtska vlastela
Ilustracija iz 1893.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of the Reigate Squire
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1893.
Hronologija
PrethodnikRitual Masgrejvovih
NaslednikGrbavac

„Rejgejtska vlastela” (engl. The Adventure of the Reigate Squire) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i sedma je priča u Memoarima Šerloka Holmsa. Objavljena je u britanskom časopisu The Strand Magazine u junu 1893. godine, kao i američkom časopisu Harper's Weekly istog meseca.

Dojl je smestio ovu pripovetku na dvanaesto mesto na svojoj listi dvanaest omiljenih priča o Holmsu.[1]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Doktor Votson vodi Šerloka Holmsa na imanje svog prijatelja u blizini Rejgejta u Sariju da se odmori nakon prilično napornog slučaja u Francuskoj. Njihov domaćin, pukovnik Hejter, priča im kako je nedavno došlo do provale na obližnje imanje Aktonovih na kome su lopovi ukrali neobičan skup stvari, čak i klupko kanapa, ali ništa veoma vredno. Jednog jutra, pukovnikov batler im saopštava vesti o ubistvu na drugom obližnjem imanju, koje pripada Kaningemovima. Žrtva je Vilijam Kirvan, kočijaš. Inspektor Forester je preuzeo istragu, i pronalazi jedan fizički trag: pocepano parče papira pronađeno u Vilijamovoj ruci sa nekoliko reči napisanih na njemu, uključujući „četvrt do dvanaest”, što je otprilike bilo vreme kada je Vilijam ubijen. Holms se odmah zainteresuje za belešku.

Jedna od prvih činjenica koje su se pojavile je da postoji dugogodišnji pravni spor između Aktona i Kaningema, koje uključuje vlasništvo nad oko polovinom imanja trenutno u rukama Kaningemovih. Holms ispituje dvojicu Kaningema, mladog Aleka i njegovog ostarelog oca. Alek govori Holmsu da je video provalnika kako se bori sa Vilijamom kada je odjeknuo pucanj i Vilijam je pao mrtav, i da je provalnik pobegao kroz živu ogradu do puta. Stariji Kaningem tvrdi da je u to vreme bio u svojoj sobi i pušio, a Alek kaže da je i on još uvek bio budan.

Holms zna da bi bilo korisno da se dokopa ostatka poruke koja se nalazi u Vilijamovoj ruci. On veruje da ju je ubica oteo od Vilijama i gurnuo u džep, ne shvatajući da je komadić još uvek u ruci ubijenog kočijaša. Nažalost, ni policija ni Holms ne mogu dobiti nikakve informacije od Vilijamove majke, jer je ona prilično stara, gluva i pomalo prostodušna.

Holms, koji se očigledno još uvek oporavlja od svog prethodnog teškog slučaja, naizled ima napad baš kada se Forester sprema da pomene pocepano parče papira Kaningemovima. Posle toga, Holms primećuje da je neobično da je provalnik provalio u kuću Kaningemovih kada su Kaningemovi još uvek bili budni i kada su imali upaljene lampe. Holms tada namerno pravi grešku pišući oglas koju stariji Kaningem ispravlja.

Holms insistira na pretresu soba Kaningemovih uprkos njihovim protestima da provalnik nije mogao da ode tamo. Ugleda Alekovu sobu, a zatim i očevu, gde namerno prevrne stočić, poslavši nekoliko pomorandži i bokal za vodu na pod. Ostali ga u tom trenutku nisu gledali, a Holms implicira da je uzrok Votsonova nespretnost. Votson se izvinjava i počinje da skuplja razbacane pomorandže.

Tada svi primećuju da je Holms izašao iz sobe. Nekoliko trenutaka kasnije čuju se povici „ubistvo” i „upomoć”. Votson prepoznaje glas svog prijatelja. On i Forester žure u Alekovu sobu gde pronalaze Aleka kako pokušava da uguši Holmsa i njegovog oca koji uvija Holmsov zglob. Kaningemovi su brzo obuzdani, a Holms govori Foresteru da uhapsi njih dvojicu zbog ubistva Vilijama Kirvana. U početku, Forester misli da Holms ovo govori iz besa, ali Holms mu skreće pažnju na izraze njihovih lica koji odaju krivicu. Nakon što je Aleku izbio revolver iz ruke, njih dvojica su uhapšeni. Revolver je onaj pištolj koji je korišćen za ubistvo Vilijama i on je zaplenjen.

Ilustracija iz 1893. godine

Holms je pronašao ostatak poruke, koji se još uvek nalazio u džepu Alekovog kućnog ogrtača. Poruka ide ovako (podebljane reči su one iz originalne beleške):

„Ako dođeš okruglo u četvrt do dvanaest
do istočne kapije saznaćeš ono što
će te veoma iznenaditi i možda [sic]
ti bude od najveće usluge, a takođe
i Eni Morison. Ali nikome ništa
ne govori o ovome.”

Holms, stručnjak za proučavanje rukopisa, otkriva da je ranije iz pocepanog komada papira shvatio da su belešku napisala dva muškarca, od kojih je svaki pisao naizmenične reči. Primetio je da je jedan čovek mlad, drugi prilično stariji i da su u srodstvu, što je Holmsa navelo da zaključi da su Kaningemovi napisali ovo pismo. Holms je uvideo da je priča Kaningemovih bila lažna jer na Vilijamovom telu nema opekotina od baruta, tako da nije upucan iz neposredne blizine kako tvrde Kaningemovi. Put bekstva takođe ne potkrepljuje njihovu priču: pored puta postoji močvarni jarak koji je ubica u bekstvu morao da pređe, ali u njemu nema tragova stopala. Holms je lažirao svoj napad kako bi sprečio da Kaningemovi saznaju za deo poruke i unište drugi deo koji nedostaje, i napravio je grešku u oglasu namerno kako bi naterao starijeg Kaningema da rukom napiše reč „dvanaest” kako bi je uporedio sa fragmentom poruke.

Samopouzdanje starijeg Kaningema je slomljeno nakon njegovog hapšenja i on je sve ispričao. Čini se da je Vilijam pratio svoja dva poslodavca one noći kada su provalili na imanje Aktona (Holms je već zaključio da su to oni, u potrazi za dokumentima koji podržavaju pravni zahtev gospodina Aktona, a koji nisu pronašli). Vilijam je zatim nastavio da ucenjuje svoje poslodavce – ne shvatajući da je opasno učiniti tako nešto Aleku – i oni su mislili da iskoriste nedavni strah od provale kao uverljiv način da ga se otarase. Uz malo više pažnje posvećene detaljima, mogli su da izbegnu svaku sumnju.

Holms i Votson[uredi | uredi izvor]

Ovo je jedna od retkih priča koje pokazuju uvid u Votsonovu posvećenost i njegov život pre nego što je upoznao Holmsa, kao i Holmsovo poverenje u Votsona. Pukovnik Hejter je bivši pacijent kojeg je Votson lečio u Avganistanu i ponudio je svoju kuću Votsonu i Holmsu. Ubeđujući Holmsa, Votson priznaje: „Bilo je potrebno malo diplomatije”, jer se Holms opire svemu što zvuči kao razmaženost ili sentimentalizam. Votson takođe prikriva činjenice o Holmsovoj bolesti od prekomernog rada, nagoveštavajući suvišnost jer je cela Evropa „zvonila njegovim imenom”.

Holmsovo zdravlje je propalo nakon što se naprezao do krajnjih granica, a njegov uspeh u ovom slučaju mu ništa ne znači pred depresijom. Sa svojim nadljudskim fizičkim i mentalnim dostignućima, on ima drastičan napad nervne prostracije i potrebna mu je Votsonova pomoć. Holms očigledno nema problema da zamoli Votsona za pomoć kada mu je potrebna, jer on šalje telegram i Votson dolazi na njegovu stranu dvadeset četiri sata kasnije. Na početku misterije, Votson upozorava Holmsa da se odmori, a ne da počinje sa novim problemom. Međutim, Votson zna i otkrio je u drugim spisima da je neaktivnost za Holmsa anatema, a njegov oprez deluje kao slab. Holms sve to shvata sa humorom, ali čitalac ne sumnja da je njegov um željno na tragu zločina. Na kraju, on kaže Votsonu: „Mislim da je naš miran odmor na selu bio izuzetan uspeh, i sigurno ću se sutra vratiti mnogo okrepljen, u Ulicu Bejker.”[2]

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Priča je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u junu 1893, kao i u američkom časopisu Harper's Weekly 17. juna iste godine. Takođe je objavljena u američkom izdanju časopisa The Strand Magazine u julu 1893. godine. U časopisu Harper's Weekly je objavljena pod nazivom „Rejgejtska zagonetka”.[3] Priča je objavljena sa sedam ilustracija Sidneja Padžeta u časopisu The Strand Magazine,[4] i sa dve ilustracije V. H. Hajda u časopisu Harper's Weekly.[5] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Memoari Šerloka Holmsa,[4] koja je objavljena u Velikoj Britaniji u decembru 1893, a u SAD u februaru 1894. godine.[6]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

Jedan od kratkih filmova u filmskom serijalu iz 1912. zasnovan je na ovoj priči. U ovom filmu, pod nazivom Rejgejtska vlastela, glumio je Žorž Trevil kao Šerlok Holms.[7]

Priča je adaptirana kao kratki nemi film, takođe pod nazivom Rejgejtska vlastela, 1922. godine kao deo filmskog serijala u kojem je Eje Norvud tumačio ulogu Holmsa.[8]

„Rejgejtska vlastela” je adaptirana za epizodu TV serije Šerlok Holms iz 1951. godine, sa Alanom Vitlijem u ulozi Holmsa.[9]

Radio[uredi | uredi izvor]

Edit Mejzer je adaptirala ovu priču kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa sa Ričardom Gordonom kao Šerlokom Holmsom i Lijem Lovelom kao dr Votsonom. Epizoda pod nazivom „Rejgejtska zagonetka” emitovana je 29. decembra 1930. godine.[10] Još jedna epizoda adaptirana prema ovoj priči emitovana je 29. februara 1936. pod naslovom „Avantura rejgejtske zagonetke” (sa Gordonom kao Holmsom i Harijem Vestom kao Votsonom).[11]

Mejzerova je takođe adaptirala priču kao epizodu radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom. Epizoda pod nazivom „Rejgejtska zagonetka” emitovana je 26. februara 1940. godine.[12]

Radio adaptaciju BBC Light programa iz 1961. godine, pod nazivom „Rejgejtska vlastela”, adaptirao je Majkl Hardvik kao deo radio-serije iz 1952–1969. u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson.[13]

Adaptacija pod nazivom „Rejgejtska vlastela” emitovana je na BBC radiju 1978. godine, sa Barijem Fosterom kao Holmsom i Dejvidom Bakom kao Votsonom.[14]

Priča je adaptirana kao epizoda radio-serije CBS Radio Mystery Theater pod nazivom „Rejgejtska misterija”. Epizoda, u kojoj su glumili Gordon Guld kao Šerlok Holms i Vilijam Grifis kao dr Votson, prvi put je emitovana u novembru 1982. godine.[15]

„Rejgejtska vlastela” je dramatizovana za BBC Radio 4 tokom 1992. godine od strane Roberta Foresta, kao deo radio serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. Pored njih su se pojavili Piter Dejvison kao inspektor Forester, Rodžer Hamond kao gospodin Kaningem, Struan Rodžer kao Alek Kaningem i Terens Edmond kao gospodin Akton.[16]

Epizoda iz 2015. Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serijala u američkoj radio emisiji Imagination Theatre, adaptirana je iz priče, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom. Epizoda je naslovljena „Rejgejtska vlastela”.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ Temple, Emily (22. 5. 2018). „The 12 Best Sherlock Holmes Stories, According to Arthur Conan Doyle”. Literary Hub. Pristupljeno 6. 1. 2019. 
  2. ^ Direct Quote from The Reigate Squires
  3. ^ Smith 2014, str. 87
  4. ^ a b Cawthorne 2011, str. 85
  5. ^ „Harper's Weekly. v.37 June-Dec.1893.”. HathiTrust Digital Library. Pristupljeno 12. 11. 2020. 
  6. ^ Cawthorne 2011, str. 75
  7. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 130. ISBN 9780060156206. 
  8. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 131. ISBN 9780060156206. 
  9. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 136. ISBN 9780060156206. 
  10. ^ Dickerson 2019, str. 26
  11. ^ Dickerson 2019, str. 73
  12. ^ Dickerson 2019, str. 90
  13. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 388. ISBN 0-517-217597. 
  14. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 140. ISBN 9780060156206. 
  15. ^ Payton, Gordon; Grams, Martin Jr. (2015) [1999]. The CBS Radio Mystery Theater: An Episode Guide and Handbook to Nine Years of Broadcasting, 1974-1982 (Reprinted izd.). McFarland. str. 432. ISBN 9780786492282. 
  16. ^ Bert Coules. „The Memoirs of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  17. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Mediji vezani za članak Rejgejtska vlastela na Vikimedijinoj ostavi
  • „Arthur Conan Doyle's the Reigate Puzzle: A Cartographical and Photographical View (Part 1) (map)”. SSRN 2875061 Slobodan pristup. 
  • „Arthur Conan Doyle's the Reigate Puzzle: A Cartographical and Photographical View (Part 2) (map)”. SSRN 2875062 Slobodan pristup. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рејгејтска_властела&oldid=27423517”