Pređi na sadržaj

Ričard Kenet Gaj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ričard Kenet Gaj
Ričard Kenet Gaj 2005.
Datum rođenja(1916-09-30)30. septembar 1916.
Mesto rođenjaNaniton, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti9. mart 2020.(2020-03-09) (103 god.)
Mesto smrtiKalgari, Kanada
Veb-sajtZvanični veb-sajt

Ričard Kenet Gaj (Naniton, 30. septembar 1916 — Kalgari, 9. mart 2020) bio je britanski matematičar. Bio je profesor na Odeljenju za matematika na Univerzitet u Kalgariju.[1] Poznat je po svom radu na teoriji brojeva, geometriji, rekreativnoj matematici, kombinatorici i teoriji grafova.[2] Najpoznatiji je kao koautor knjige „Kako da pobedite u matematičkim igrama” (sa Džonom Konvejom i Elvinom Berlekampom) i autor knjige „Nerešeni problemi u teoriji brojeva”.[3] Objavio je više od 300 naučnih radova.[4] Gaj je predložio pomalo ironičan „Strog zakon malih brojeva", prema kojem nema dovoljno malih celih brojeva za mnoge zadatke koji su im dodeljeni čime objašnjava mnoge podudarnosti i obrasce koji su pronađeni u brojnim kulturama. [5] Za ovaj rad dobio je MAA nagradu Lester R. Ford .[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Gaj je rođen 30. septembra 1916. u Nanitonu, Vorikširu u Engleskoj od majke Adline Ogaste Taner i oca Viljema Aleksandra Čarlsa Gaja. Oba roditelja su mu bila učitelji i u svojoj karijeri oboje su bili školski upravnici. Pohađao je Školu za dečake u Voriku, treću najstariju školu u Britaniji, ali nije bio oduševljen onim što je u školi učio. Bio je dobar sportista i izvrstan matematičar. Sa 17 godina je pročitao Diksonovu „Istoriju teorije brojeva”. Izjavio je da je ovo delo bolje od svih Šekspirovih dela zajedno i da je upravo to delo učvrstilo njegovo interesovanje za matematiku za ceo život.[6] Pošto je dobio nekoliko stipendija, Gaj je 1935. upisao koledž u Kembridžu. Da bi dobio najvažnije od ovih stipendija, morao je da otputuje u Kembridž i dva dana polaže ispite. Njegovo interesovanje za igre počelo je dok je bio u Kembridžu, gde je postao strastveni kreator šahovskih problema. [3] Diplomirao je 1938. godine sa diplomom druge klase. Kasnije je izjavio da je njegov neuspeh da dobije diplomu prve klase možda bio posledica njegove opsednutosti šahom. [7] Iako su mu se roditelji snažno protivili, Gaj je odlučio da postane učitelj i dobije diplomu učitelja na Univerzitetu u Birmingemu. Svoju buduću suprugu Nensi Luiz Tirian upoznao je preko njenog brata Majkla, koji je bio stipendista na na istom koleđžu. Luiza i on su delili ljubav prema planinarenju i plesu. Venčali su se u decembru 1940.

Ratne godine[uredi | uredi izvor]

Novembra 1942, dobio je vojni poziv u Meteorološkoj službi Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, u činu vazduhoplovnog poručnika.[8] Premešten je u Rejkjavik, a kasnije na Bermude kao meteorolog. Tražio je dozvolu da mu se Luiza pridruži, ali su ga odbili. Dok je bio na Islandu, putovao je po glečerima, skijao, planinario i tako započeo novu veliku ljubavnu avanturu – ovog puta sa snegom i ledom. [9] Kada se vratio u Englesku, nastavio je da radi kao učitelj u gimnaziji u Stokportu, ali se zadržao samo dve godine. 1947. se porodica preselila u London, gde je dobio posao kao predavač matematike na Goldsmit Koledžu.[10]

Starije doba i smrt[uredi | uredi izvor]

1951. preselio se u Singapur, gde je predavao na Univerzitetu u Malaji do 1962. godine. Zatim je proveo nekoliko godina na Indijskom tehnološkom institutu u Indiji. Dok su bili u Indiji, on i Luiza su išli na planinarenje u podnožju Himalaja. [11] Gaj se preselio u Kanadu 1965. godine, gde je na Univerzitetu u Kalgariju u Alberti stekao zvanje profesora. [12] [3] Iako se zvanično penzionisao 1982. godine, nastavio je da ide u kancelariju na posao pet dana u nedelji, čak i kad je imao više od 100 godina. [13] Predavao je zajedno sa Džordžom Tomasom i Džonom Selfridžom u Kanadsko-američkom matematičkom kampu u prvim godinama njegovog postojanja. [14] Univerzitet u Kalgariju mu je 1991. dodelio počasni doktorat. Gaj je izjavio da su doktorat dali jer ih je bilo sramota, mada je univerzitet smatrao da su njegovi ogromni istraživački napori i plodonosni radovi iz oblasti teorije brojeva i kombinatorike mnogo doprineli osnovama teorije igara i njenoj širokoj primeni u mnogim oblicima ljudske aktivnosti. "[15] Gaj i i njegova supruga Luiza (koja je umrla 2010. godine) ostali su veoma predani planinarenju i ekologiji čak i u svojim kasnijim godinama. Godine 2014. donirao je 100.000 dolara Planinarskom klubu Kanade za obuku vodiča amatera. [16] Zauzvrat, Planinarski klub im je odao počast izgradnjom planinskog doma koji su nazvali po njima. U blizini baze Mont des Poilus. [17] Imali su troje dece, među kojima je računarski naučnik i matematičar Majkl J. T. Gaj. Gaj je umro 9. marta 2020. u 103. godini. [18][19]

Matematika[uredi | uredi izvor]

Dok je predavao u Singapuru, Gaj je 1960. godine upoznao mađarskog matematičara Pola Erdosa. Erdos je bio poznat po tome što je postavljao i rešavao teške matematičke probleme i nekoliko njih je podelio sa Gajem. [20] Gaj se kasnije prisećao „Postigao sam određeni napredak u svakom od njih. To me je ohrabrilo i počeo sam sebe da smatram nekom vrstom matematičara istraživača, što ranije nisam činio.”[21] Kasnije je napisao četiri naučna rada sa Erdosom, [22] i rešio jedan od Erdosovih problema. [23] Gaja su zaintrigirali nerešeni problemi i napisao je dve knjige posvećene njima. .[24][25] Mnogi teoretičari brojeva su započeli svoje karijere pokušavajući da reše probleme iz Gajeve knjige „Nerešeni problemi u teoriji brojeva.” [26] Gaj je sebe opisivao kao matematičara-amatera, [27] iako su stručnjaci njegov rad veoma poštovali. [28]. U karijeri koja je trajala osam decenija, napisao je sam ili u koautorstvu preko deset knjiga i sarađivao sa nekim od najvažnijih matematičara dvadesetog veka. [29] Pol Erdos, Džon H. Konvej, Donald Knut i Martin Gardner su bili među njegovim saradnicima, kao i Elvin Berlekamp, Džon L. Selfridž, Kenet Falkoner, Frenk Harari, Li Selou, Džerald Ringel, Bela Bollobas, Brus Sagan, i Nil Sloane.[30] Tokom svoje karijere Gaj je objavio više od 100 naučnih radova iz matematike, uključujući četiri rada sa Erdosom. Ovi radovi su imali Erdosov broj 1. .[31][32][33][34][35] Gaj je bio uticajan na polju rekreativne matematike. Sarađivao je sa Berlekampom i Konvejom u dve sveske „Pobedničkih puteva”, koje je Martin Gardner 1998 opisao kao „najveći doprinos rekreativnoj matematici u ovom veku". [36][37] Gaja su nakratko smatrali zamenom za Gardnera kada se on povukao iz kolumne Matematičke igre u časopisu Sientifik Amerikan.[37] Gaj je sproveo opsežno istraživanje Konvejove Igre života, a 1970. godine je otkrio igrački gliser.[38][39] Oko 1968. godine, Gaj je otkrio monostatičan politop sa 19 lica; do 2012. nije pronađen nijedan takav konstrukt sa manje lica. Do 2016. godine, Gaj je bio aktivan u objavljivanju naučnih radova iz matematike.[40] Kako bi obeležili njegov stoti rođendan, prijatelji i kolege organizovali su proslavu u njegovu čast, a Gathering 4 Gardner je objavio pesmu i spot u njegovu čast. [41] Gaj je bio jedan od prvih direktora fondacije Namber Teori i aktivno je učestvovao u podržavanju njihovih napora da „više od dvadeset godina neguju duh saradnje i dobre volje među članovima porodice teoretičara brojeva". [42][43]

Šahovski problemi[uredi | uredi izvor]

Od 1947. to 1951. Gaj je bio urednik šahovskih studija za Britanski šahovsi magazin.[44] Poznat je po skoro 200 šahovskih studija. Zajedno sa Hjuom Blandfordom i Džonom Rojkroftom izumeo je GBR kod (Gaj–Blandford–Rojkroftov kod), sistem predstavljanja pozicije šahovskih figura na šahovskoj tabli. Publikacije kao što je EG koriste ovaj sistem za klasifikaciju vrsta završnice šahovske partije i indeksiranje šahovskih studija.[45]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Albers & Alexanderson 2011.
  2. ^ a b MMA (2016)
  3. ^ a b v Roberts 2016
  4. ^ Scott 2012, str. 29
  5. ^ Guy, Richard K. (October 1988). "The Strong Law of Small Numbers".
  6. ^ Scott 2012, str. 6
  7. ^ Albers & Alexanderson 2011.
  8. ^ The London Gazette[mrtva veza] (Supplement). 5 February 1943. p. 707.
  9. ^ Scott 2012, str. 29: Richard has often told me that he has had three loves in his life: Louise and mountains of course are two of them, but his first love was mathematics.
  10. ^ Scott 2012, str. 11
  11. ^ Guiltenane 2016
  12. ^ University of Calgary (2016)
  13. ^ Guiltenane (2016): Guy has said, "I didn't retire, they just stopped paying me."
  14. ^ Siobahn Roberts (2010), "Profile of Scott Aaronson[mrtva veza]", Finding Nirvana in Numbers, Simons Foundation, retrieved 13 March 2020
  15. ^ Scott 2012, str. 31
  16. ^ Scott 2012, str. 39
  17. ^ Alpine Club of Canada (30 October 2014). [http://"Introducing%20the%20Louise%20&%20Richard%20Guy%20Hut" "Introducing the Louise & Richard Guy Hut"]. Archived from the original on 11 October 2016.
  18. ^ [http://"Remembering%20Richard%20Guy:%201916-2020" "Remembering Richard Guy: 1916-2020"]. University of Calgary. 10 March 2020. Retrieved 10 March 2020.
  19. ^ [http://"Canadian%20Climbing%20Legend%20Richard%20Guy%20Dies%20at%20103" "Canadian Climbing Legend Richard Guy Dies at 103"]. Gripped. 10 March 2020.
  20. ^ Roberts 2016, str. 30
  21. ^ "Roberts (2016)
  22. ^ Coauthors of Paul Erdos[mrtva veza]
  23. ^ Brent Wittmeier, "Math genius left unclaimed sum," Edmonton Journal, 28 September 2010
  24. ^ Unsolved problems in number theory and Unsolved problems in combinatorial games
  25. ^ Albers 2011, str. 165
  26. ^ Scott 2016, str. 30: It is no exaggeration to say that Unsolved Problems in Number Theory has inspired generations of aspiring Number Theorists!
  27. ^ Scot 2012, str. 29
  28. ^ Roberts (2016): "He pushes the boundaries of that definition."
  29. ^ Scott 2016
  30. ^ Albers (2011)
  31. ^ "Richard K. Guy". Mathematical Reviews. American Mathematical Society. Retrieved 13 March 2020.
  32. ^ P. Erdős; R. K. Guy; J. L. Selfridge (1982). "Another property of 239 and some related questions". Congr. NumeElem. Mathr. 34:
  33. ^ P. Erdős; R. K. Guy; J. L. Selfridge (1982). "Another property of 239 and some related questions". Congr. Numer. 34:
  34. ^ P. Erdős; R. K. Guy; J. W. Moon (1974). "On refining partitions"
  35. ^ Erdös, P.; Guy, R. K. (1970). „Distinct Distances Between Lattice Points”. Elemente der Mathematik. 25: 121—123. 
  36. ^ A Quarter-Century of Recreational Mathematics[mrtva veza] by Martin Gardner, Scientific American, August 1998
  37. ^ a b Scott 2016, str. 30: Mathematician Michael Bennett calls Winning Ways for your Mathematical Plays the bible of Combinatorial Game Theor
  38. ^ Mulcahy (2016)
  39. ^ Gardner, Martin (1970). "life" The fantastic combinations of John Conway's new solitaire game "life" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. februar 2017) Scientific American: Mathematical Games. October 1970.
  40. ^ Kenneth Falconer (3 October 2016). [http://"Richard%20Guy%20at%20100" "Richard Guy at 100"]. London Mathematical Society Newsletter. Archived from the original on 29 December 2017.
  41. ^ Richard Guy 100th Birthday Tribute Song[mrtva veza] video
  42. ^ William Blair. "Chair's Corner". NIU Department of Mathematical Sciences Newsletter. University of Northern Illinois. Retrieved 13 March 2020
  43. ^ " ”In Memoriam"[mrtva veza]. The Number Theory Foundation. Number Theory Foundation. Retrieved 10 March 2020.
  44. ^ The Chess Endgame Study: A Comprehensive Introduction[mrtva veza] By A. J. Roycroft, New York : Dover Publications, 1981, p. 58
  45. ^ Hooper, David; Whyld, Kenneth (1992) The Oxford Companion to Chess, "GBR code", p. 353, Oxford University Press
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ричард_Кенет_Гај&oldid=27841606”