Pređi na sadržaj

Rogožarski SIM-XI

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rogožarski SIM-XI[1]
Rogožarski SIM-XI
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjeprototip
Dužina7,16
Razmah krila9,40
Visina2,70
Površina krila17,30
Prazan545
Normalna poletna680
Klipno-elisni motorSimens Sh14a 150KS
Snaga110 kW
Maks. brzina na H=0191 km/h
Dolet825 km
Plafon leta5.500 m
Brzina penjanja292 m/min

Rogožarski SIM-XI je jugoslovenski školski avion jednosed, jednomotorni visokokrilac koji je proizveden 1938. godine u jugoslovenskoj fabrici aviona Rogožarski iz Beograda[2].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Inž. Sima Milutinović projektant aviona SIM
Motor Siemens Sh 14a koji je ugrađen u avion Rogožarski SIM-XI

Prilikom ispitivanja aviona SIM-X uočeno je da on ima karakteristike veoma bliske akrobatskom avionu, stoga je Uprava fabrike Rogožarski odlučila da izvrši određene modifikacije (ugradnja jačeg motora sa specijalnim karburatorom za leđni let, manja ojačanja knstrukcije, smanjenje površine krila i ugradnja kompenzatora krilca) i napravi akrobatski avion. Inž. Sima Milutinović izvršio je tokom 1937. godine odgovarajuće izmene i već krajem godine prototip je bio spreman za testiranje. Probni let je obavio fabrički probni pilot kapetan Milan Bjelanović. Do kraja januara 1938. godine obavljena su fabrička ispitivanja a do 12. marta i ispitivanja u Opitnoj grupi Komande VV. Avion je dobio izvanredne ocene i Komanda VV je otkupila prototip SIM-XI koji je ostao u sastavu Opitne grupe. Tako je nastao prvi jugoslovenski akrobatski avion koji je dobio naziv Rogožarski SIM-XI[3].

Avion SIM-XI, jednosedi poduprti visokokrilac sa motorom Simens (Bramo) Sh14a 150KS koji je imao specijalni karburator za dugotrajni leđni let, pretežno je drvene konstrukcije, trup eliptičnog poprečnog preseka je u celosti izrađen od drveta obložen šperom a krila su: noseća konstrukcija od drveta presvučena platnom, sa zaobljenim krajevima. Sa svake strane, krila su poduprta sa parom kosih upornica koje su se oslanjale na trup aviona. Imao je dva rezervoara za benzin jedan se nalazio u središnjem delu između krila tj. na njihovom spoju, a drugi u trupu aviona. Rezervoar u trupu se punio pri akrobatskom letenju a za uobičajeno letenje punio se samo rezervoar u krilu. Oba rezervoara su se punila kod preleta kada je trebalo postići veći dolet. Stajni trap je bio fiksan, potpuno napravljen od čeličnih cevi a odlikovao se velikom čvrstoćom što je omogućavalo avionu sletanje na veoma neravne terene.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Fabrika Rogožarski je napravila ovaj avion sa namerom da se sačuvaju resursi borbenih aviona u standardnom naoružanju VV a da piloti održavaju trenažu u akrobatskom letenju na jeftinim avionima bez uticaja na kvalitet te trenaže. Komanda VV je imala drukčiji pristup zastupajući stav da za tu namenu sasvim dobro mogu da posluže standardni avioni za obuku i trenažu pilota lovaca PVT i R-100, od kojih su neki dobili karburatore za leđni let. Zbog toga nije ostvarena serijska proizvodnja aviona SIM-XI. Za vreme trajanja Prve međunarodne vazduhoplovne izložbe u Beogradu, SIM-XI je izveo seriju vrlo zapaženih akrobaskih letova, potvrđujući činjenicu da je spadao u grupu najboljih akrobatskih aviona svoga vremena, što je služilo na čast pre svega njegovom konstruktoru Inž. S. Milutinović, Fabrici Rogožđarski i jugoslovenskom vazduhoplovstvu[4].

Avioni SIM-XI u Drugom svetskom ratu[uredi | uredi izvor]

U toku Aprilskog rata jedini avion SIM-XI je pao Nemcima u ruke a oni ga prodali svojim saveznicima Hrvatima (NDH) gde je nosio broj 7351[5]. Oni su ga koristili do 19. decembra 1943. godine, za vuču jedrilica, sve dok ga nisu uništili partizani između sela Progar i Boljevci kada je hrvatski pilot sleteo da zakači i podigne otkačenu jedrilicu[4].

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Stanojević, Dragoljub.; Čedomir Janić (12/1982). „Životni put i delo jednog velikana našeg vazduhoplovstva - svetao primer i uzor naraštajima“. Mašinstvo 31: 1867 - 1876.
  2. ^ „Vazduhoplovne tradicije Srbije”. Arhivirano iz originala 24. 10. 2014. g. Pristupljeno 18. 10. 2014. 
  3. ^ Č. Janić; Akrobatski avion Sim-XI, Front br.1224, 28. maj.1982, Beograd,
  4. ^ a b O. Petrović.; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941), Let 3/2004. Beograd, 2004.
  5. ^ V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941 - 1945, VIIVJ, Beograd, 2000.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (28. 5. 1982). „Akrobatski avion Sim-XI”. Front (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Narodna armija. 1224. 
  • Petrović, Ognjan M. (2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 58—59. ISSN 1450-684X. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • V. Ilić.; Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije, Let 3/2004. Beograd, 2004.
  • Mikić, Vojislav (2000). Zrakoplovstvo Nezavisne Države Hrvatske 1941 - 1945 (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: VIIVJ i Target. ID=72669708. 
  • Stanojević, Dragoljub.; Janić, Čedomir (1982). „Životni put i delo jednog velikana našeg vazduhoplovstva - svetao primer i uzor naraštajima”. Mašinstvo (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Savez inženjera i tehničara Jugoslavije. 31: 1867—1876. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167—189. 
  • Das Flugzeug-Archiv. Schulflugzeug Rogozarski SIM-X (na jeziku: (jezik: nemački)). 
  • Donald, David (1997). The Encyclopedia of World Aircraft. Prospero Books. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. ISBN 978-0-7153-5734-7. 
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 izd.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 978-1-85260-163-8. 
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068. 
  • Bosnić, Petar (2003). „Domaći školski i prelazni avioni 1924-1941. godine”. Naša krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Jugoslovenski Aeroklub "Naša krila". 36: 7—9. ISSN 0354-5121. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Rogožarski SIM-XI na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рогожарски_СИМ-XI&oldid=27556781”