Pređi na sadržaj

Roman Veliki

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Roman Veliki
Lični podaci
Datum rođenja1150
Datum smrti19. jun 1205.(1205-06-19) (54/55 god.)
Mesto smrtiZavihost,
Porodica
SupružnikEufrozina Anđel
PotomstvoDanilo Galički, Vasilko Romanovich
RoditeljiMstislav II od Kijeva
Agnes od Poljske
DinastijaRjurikoviči
PrethodnikSvjatoslav IV Rostislavič
NaslednikRjurik II Rostislavič

Roman Veliki (1150 - Zavihost, 19. jun 1205) je bio veliki knez Kijeva iz dinastije Rjurikoviča. Bio je sin Mstislava II od Kijeva i Agnes od Poljeske.

Roman Mstislavič[1] (ruski i ukrajinski: Roman Mstislavič  4. april 1152 — 19. jun 1205), poznat i kao Roman Veliki,[2] bio je ruski knez i član porodice Izjaslaviča iz Volinije.[3][4] Osnovao je dinastiju Romanoviča,[5] koja će vladati Volinijom i Galičem do 1340. godine.[6]

Bio je knez Novgoroda (1168–1170), Volinije (1170–1189, 1189–1205) i Galiča (Galicija; 1189, 1198/99–1205).[7] Zauzevši Galički presto, postao je gospodar cele Zapadne Rusije.[8] Početkom 13. veka vizantijski hroničari su mu pripisali carsku titulu „autokratora“ (αυτοκρατωρ), ali nema dokaza da je on tu titulu zvanično koristio.[8]

Vodio je dva uspešna pohoda protiv Kumana, iz kojih se vratio sa mnogo spasenih zarobljenika.[5] Efekat Romanove pobede bio je, međutim, potkopan novim podelama među ruskim knezovima.[8]

Roman je poginuo u bici sa Poljacima u bici kod Zavihosta.[8]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Bio je najstariji sin Mstislava Izjaslaviča, tadašnjeg volinskog kneza, i Agneze, ćerke velikog vojvode Boleslava III od Poljske.

Veliki knez Mstislav II, koji je prethodno zauzeo Kijev, poslao je Romana u Novgorod[9] 14. aprila 1168, pošto su Novgorodci proterali svog kneza, Svjatoslava IV Rostislaviča. Međutim, Svjatoslavova braća, knezovi Smolenska, i Vladimirski knez Andrej Jurjevič, koji su podržavali Svjatoslavovu vlast u Novgorodu, proveli su ostatak godine u zaverama i sklapanju saveza protiv velikog kneza Mstislava II.[9] Nakon što je veliki knez Mstislav II umro u avgustu 1170, Novgorodci su proterali kneza Romana i pozvali Andreja za kneza. Andrej je poslao Rjurika Rostislaviča da vlada Novgorodom.[9]

Knez Volinije[uredi | uredi izvor]

Kada mu je otac umro, Romanu je zaveštana Kneževina Volinija.[5] Pokorio je Jotvinge i upregnuo zarobljenike da vuku plugove na njegovim imanjima umesto volova.[8]

Oženio se Predslavom Rjurikovnom, ćerkom Rjurika Rostislaviča, koja ga je pratila u Novgorodu. Njihova najstarija ćerka, Fedora Romanovna, bila je udata za Vasilka Vladimiroviča, unuka kneza Jaroslava Vladimiroviča Osmomisla od Galiča, ali ju je Vasilko kasnije oterao

.Posle smrti Jaroslava Osmomisla 1. oktobra 1187. godine, u Galičkoj kneževini počinju nevolje, zbog svađe između njegova dva sina,[8] Olega i Vladimira.[10] Roman je podsticao Galičane da oteraju Vladimira i da njega proglase za kneza,[10] ali oni nisu uspeli ni da proteraju ni ubiju Vladimira.[10] Međutim, kada su Galičani zapretili da će mu ubiti ženu, Vladimir ju je uzeo i pobegao kod ugarskog kralja Bele III (1172–1196).[10] Prema jednoj kasnoj hronici, Olega je postavio veliki vojvoda Kazimir II od Poljske (1177–1194) da vlada Galičkom kneževinom, ali su ga Galičani otrovali i pozvali Romana da im bude knez.[10] Kada je prihvatio njihovu ponudu, Roman je predao svoju baštinu Voliniju svom bratu Vsevolodu Mstislaviču.[10]

Ali kralj Bela III je krenuo protiv kneza Romana, nameravajući da vrati na vlast kneza Vladimira,[9] i Mađari su zauzeli kneževinu.[8] Umesto da knezu Vladimiru vrati Galič, kralj Bela III je za vladara proglasio svog sina Andriju.[8] Roman je bio prinuđen da pobegne u Voliniju, ali je knez Vsevolod odbio da mu otvori kapije grada.[10] Otišao je zbog toga kod u Poljsku da traži pomoć, ali kada su ga i oni odbili. Najzad je knez Roman odjahao do svog tasta, kneza Rjurika Rostislaviča, u Belgorod[10] i zatražio od njega vojnu pomoć. Bez obzira na to, mađarske trupe su odbile njegov napad.[10] Knez Rjurik je pomogao knezu Romanu da protera svog brata kneza Vsevoloda iz Volinije i povrati svoju baštinu.[10]

U međuvremenu, knez Vladimir je uspeo da pobegne iz svoje tamnice u Ugarskoj, a veliki vojvoda Kazimir II je 1190. godine poslao poljske trupe u Galičku kneževinu da podrže kneza Vladimira i vrate mu vlast u kneževini.[8] Pri približavanju vojske, bojari su ustali protiv Mađara i proterali nepopularnog kneza Andriju.[7][8] Knez Vladimir je zamolio svog strica Vladimirskog velikog kneza Vsevoloda III Jurjeviča da pomogne.[8] Knez Vsevolod Jurjevič je zahtevao da se svi ruski knezovi, među njima i knez Roman, obavežu da neće osporavati vlast kneza Vladimira u Galiču, i oni su pristali.[7]

Dana 17. maja 1195. godine, Romanov tast, veliki knez Rjurik, dodelio je kneževima iz Monomahove dinastije oblasti u kijevskim zemljama, a Roman je dobio Torčesk, Tripolje, Korsun, Bohuslav i Kaniv.[9] Veliki knez Vsevolod III Jurjevič je, međutim, zapretio ratom kada je saznao za izdvajanja. Stoga je knez Roman pristao da se odrekne gradova u zamenu za uporedive domene ili odgovarajuću isplatu u kunima.[9] Knez Rjurik je pet gradova dao velikom knezu Vsevolodu Jurjeviču, koji je zauzvrat predao Torčesk svom zetu knezu Rostislavu, bratu Romanove žene kneginje Predslave.[9] Saznavši da je njegov šurak primio Torčesk, knez Roman je optužio svog tasta da je od samog početka pokušao da grad pokloni svom sinu.[9] Knez Rjurik je upozorio kneza Romana da ne mogu priuštiti da otuđe velikog kneza Vsevoloda III Jurjeviča jer su ga svi kneževi iz Monomahove dinastije priznali kao svog vrhovnog kneza.[9]

Knez Roman je odbio da se smiri i skovao je zaveru protiv svog tasta, okrenuvši se černigovskom knezu Jaroslavu II Vsevolodoviču, koji je pristao da mu se pridruži.[9] Kada je knez Rjurik saznao da je knez Roman nagovorio kneza Jaroslava II da zauzme Kijev, obavestio je velikog kneza Vsevoloda III Jurjeviča.[9] Plašeći se odmazde, knez Roman je otišao kod Poljaka, gde je u borbi ranjen, pa je bio prinuđen da zamoli kneza Rjurika Rostislaviča za pomilovanje.[9] Mitropolit Nićifor je izmirio dva kneza, a knez Rjurik je dao knezu Romanu grad Polonji (jugozapadno od Kamjanca) i oblast na reci Rosi.[9]

U jesen 1196. godine, knez Roman je naredio svojim trupama da koriste Polonji kao svoju bazu za prepad na domene brata njegovog tasta, kneza Davida Rostislaviča od Smolenska, i sina, kneza Rostislava Rjurikoviča od Torčeska.[9] Knez Rjurik je uzvratio slanjem svog nećaka, kneza Mstislava Mstislaviča od Tripolja, knezu Vladimiru Jaroslaviču Galičkom, dajući mu uputstva da se pridruži knezu Mstislavu Mstislaviču u napadu na rimske zemlje.[9] Shodno tome, knez Vladimir i knez Mstislav su sravnili Romanovu oblast oko Peremilja, dok su knez Rostislav i njegove snage napale Romanov okrug kod Kamjanca.[9] Otprilike u to vreme knez Roman je pokrenuo razvod od svoje žene kneginje Predslave, Rjurikove ćerke, i počeo da preti da će je zatvoriti u manastir.[9]

Knez Galiča i Volinije[uredi | uredi izvor]

Godine 1198. (ili 1199.) knez Vladimir je umro, stvarajući politički vakum koji su mnogi pretendenti na presto želeli da iskoriste.[9] Knez Rjurik je sada mogao da tvrdi da je, nakon što je Galička dinastija izumrla, teritorija kneževine vraćena pod jurisdikciju kijevskog velikog kneza; kneževi obe grane Olegoviča (kneževi Černigova) mogli su da tvrde da su im bračne veze sa ugašenom dinastijom dale pravo da vladaju Galičem; a Mađari su već deset godina ranije istakli svoje pretenzije nad kneževinom.[9] Galičani su tražili od velikog kneza Rjurika njegovog sinakneza Rostislava da im bude vladar, ali je knez Roman otišao kod poljskog velikog vojvode Lešku I (1194–1227), obećavajući da će mu biti veran vazal ako mu poljski vladar pomogne da osvoji Galič.[9] Kada su građani odbili da dočekaju kneza Romana, veliki vojvoda Leško I je osvojio kneževinu, a nakon što je zauzeo primorao je njene stanovnike da prihvate kneza Romana za vladara.[9]Knez Roman je obećao da će biti potčinjen poljskom velikom vojvodi i da će živeti u miru sa svojim novim podanicima.[9]

Knez Roman je skrenuo pažnju na Kumane, koji su ugrožavali vizantijske interese na Balkanskom poluostrvu, i pristao da pritekne u pomoć caru Aleksiju III Anđelu (1195–1203). Ovo je zadalo težak udarac nomadima.[8] Knez Roman se 1200. godine oženio vizantijskom princezom Anom-Efrozinom, ćerkom cara Isaka II Anđela.[8] Ova veza sa Vizantijom je pomogla stabilizaciji odnosa Galicije sa ruskim stanovništvom Donjeg Dnjestra i Donjeg Podunavlja.[11]

Ubrzo nakon toga, knez Roman je počeo da pustoši posede koji su pripadali velikom knezu Rjuriku Rostislaviču i drugim kneževima.[9] Godine 1201. veliki knez Rjurik je pozvao Olegoviče u pohod protiv kneza Romana.[9] Knez Roman je preduhitrio njihov napad okupivši vojsku svoje kneževine;[9] Monomahoviči i Crne kape su mu se takođe pridružili.[9] Kijevljani otvoriše kapije knezu Romanu.[9] Naterao je velikog kneza Rjurika i Olegoviče na kapitulaciju; dao je Kijev, uz saglasnost velikog kneza Vsevoloda III Jurjeviča, Luckom knezu Ingvaru Jaroslaviču.[9]

Međutim, veliki knez Rjurik i Olgoviči su ponovo zauzeli Kijev 2. januara 1203. godine.[9] Knez Roman je tražio od velikog kneza Vsevoloda III da posreduje u miru sa Olgovičima, a pošto je to učinio, 16. februara 1203. krenuo je protiv velikog kneza Rjurika u Ovruču.[9] Veliki knez Rjurik se potčinio knezu Romanu i velikom knezu Vsevolodu III i obećao da će prekinuti veze sa Olgovičima i Kumanima.[9] Knez Roman mu je takođe savetovao da zatraži od velikog kneza Vsevoloda III da ga vrati na presto u Kijev i obećao da će podržati njegov zahtev.[9] Zbog toga je veliki knez Vsevolod III oprostio velikom knezu Rjuriku i ponovo mu predao vlas nad gradom.[9]

Te zime veliki knez Rjurik, knez Roman i drugi kneževi napali su Kumane i zarobili mnogo ljudi.[7] Kasnije su se sastali u Tripolju da podele posede u skladu sa zaslugama koje je svaki knez ostvario u odbrani Rusije.[7] Ali oni su se tom prilikom posvađali, i knez Roman zarobi velikog kneza Rjurika, posla ga u Kijev i primora ga da se zamonaši.[7] Takođe je naterao Rjurikovu ženu veliku kneginju Anu i ćerku kneginju Predslavu — svoju sopstvenu ženu koju je odbacio — u odu u manastir; a Rjurikove sinove kneza Rostislava i kneza Vladimira Rjurikoviča poveo je sa sobom u Galič.[7]

U međuvremenu, odnosi između kneza Romana i poljskog velikog vojvode Leška I pogoršali su se iz verskih i ličnih razloga.[8] Veliki vojvoda Leško I je bio pobožni rimokatolik i verovatno je na njegov predlog papa Inoćentije III poslao svoje izaslanike knezu Romanu 1204. godine, pozivajući ga da prihvati rimokatolicizam i obećavajući da će ga staviti pod zaštitu mača Svetog Petra.[8] Romanov odgovor, kako je zabeleženo u Radzivilovoj hronici, bio je dovoljno karakterističan: pokazujući na svoj mač, upitao je izaslanike: „Da li je papin mač sličan mom? Sve dok ja nosim svoj, ne treba mi drugi.”[8]

Veliki vojvoda Leško I i njegov brat vojvoda Konrad I od Mazovije su preduzeli iznenadni pohod na kneza Romana,[8] koji je uhvaćen nesvestan i ubijen u bici[8] kod Zavihosta.

Prema drugoj verziji priče, knez Roman je želeo da proširi svoje carstvo na račun Poljske i poginuo je u zasedi prilikom ulaska na poljsku teritoriju.[12]

Brak i porodica[uredi | uredi izvor]

  1. Predslava Rjurikovna, ćerka kijevskog velikog kneza Rjurika Rostislaviča i njegove žene, velike kneginje Ane Jurjevne Turovske
  • Fedora Romanovna (?–posle 1200), žena Vasilka Vladimiroviča Galičkog;
  • Elena Romanovna[7] (ili Marija Romanovna) (?–posle 1241), žena černjigovskog kneza Mihaila Vsevolodoviča
  • (?) Salomeja Romanovna (?–pre 1220), žena vojvode Svjatopolka I od Pomerelena, postoje sporenja oko identiteta njene majke.[13] 2

2. 2. (1197/1200): Ana-Eufrozina, ćerka cara Isaka II Anđela.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Vladimir Monomah
 
 
 
 
 
 
 
8. Mistislav I Veliki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Gita od Veseksa
 
 
 
 
 
 
 
4. Izjaslav II Kijevski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Inge Stariji
 
 
 
 
 
 
 
9. Kristina Ingesdoter Švedska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Jelena, kraljica Švedske
 
 
 
 
 
 
 
2. Mstislav II od Kijeva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Roman Veliki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Kazimir I Pjast
 
 
 
 
 
 
 
12. Vladislav I Herman
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Marija Dobronjega
 
 
 
 
 
 
 
6. Boleslav III Pjast
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Vratislav II, vojvoda Češke
 
 
 
 
 
 
 
13. Judita od Češke
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Adelaida od Ugarske
 
 
 
 
 
 
 
3. Agnes od Poljske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Count Poppo of Berg
 
 
 
 
 
 
 
14. Hajnrih, grof od Berga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Sophia
 
 
 
 
 
 
 
7. Salomeja od Berga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. (?) Diepold von Cham
 
 
 
 
 
 
 
15. Adelheid von Mochental
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Liutgarde von Zähringen
 
 
 
 
 
 
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za vladare je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Roman Veliki na Vikimedijinoj ostavi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dimnik, Martin. The Dynasty of Chernigov - 1146-1246.[page needed]
  2. ^ Subtelny, Orest. Ukraine: A History
  3. ^ Roman Senkus (Managing Editor) (2001). "Roman Mstyslavych [Mstyslavyč] (Romanko)". Encyclopedia of Ukraine. Canadian Institute of Ukrainian Studies. Retrieved 2009-12-26. Prazan šablon za navođenje izvora (pomoć) : |author= has generic name (help)
  4. ^ Martin, Janet (2007). Medieval Russia, 980-1584 (2nd ed.). Cambridge: Cambridge University Press. p. 108. ISBN 9780521859165. 
  5. ^ a b v Roman Senkus (Managing Editor) (2001). "Roman Mstyslavych [Mstyslavyč] (Romanko)". Encyclopedia of Ukraine. Canadian Institute of Ukrainian Studies. Retrieved 2009-12-26.
  6. ^ Roman Senkus (Managing Editor) (2001). "Romanovych dynasty [Romanovyč]". Encyclopedia of Ukraine. Canadian Institute of Ukrainian Studies. Retrieved 2009-12-26
  7. ^ a b v g d đ e ž Dimnik, Martin. The Dynasty of Chernigov - 1146-1246
  8. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o Vernadsky, George (1948). Kievan Russia
  9. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š aa ab av Dimnik, Martin. The Dynasty of Chernigov - 1146-1246.
  10. ^ a b v g d đ e ž z i Dimnik, Martin. The Dynasty of Chernigov - 1146-1246.[
  11. ^ Alexander V. Maiorov, The Alliance between Byzantium and Rus’ Before the Conquest of Constantinople by the Crusaders in 1204,Russian History, Volume 42, Issue 3, pages 272 – 303. Publication Year : 2015
  12. ^ This desire to extend the boundaries of an already extensive realm proved to be the cause of his undoing. In 1205, while crossing into Polish territory, Roman was killed in an ambush. Orest Subtelny, Ukraine: a history, University of Toronto Press, 2000, p. 61.
  13. ^ „Monomakh branch (Volhynia) at Izbornik”. Arhivirano iz originala 18. 07. 2015. g. Pristupljeno 17. 01. 2024. 

Reference[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Dimnik, Martin: The Dynasty of Chernigov - 1146-1246; Cambridge University Press, 2003, Cambridge; ISBN 978-0-521-03981-9.
  • Subtelny, Orest: Ukraine: A History; University of Toronto Press, 2000, Toronto, Buffalo & London; ISBN 0-8020-8390-0
  • Vernadsky, George: Kievan Russia; Yale University Press, 1948, New Haven and London; ISBN 0-300-01647-6.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роман_Велики&oldid=27699245”