Pređi na sadržaj

Roman Sondermajer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Roman Sondermajer
Roman Sondermajer
Lični podaci
Datum rođenja(1861-02-28)28. februar 1861.
Mesto rođenjaČernovci, Bukovina, Austrijsko carstvo
Datum smrti30. januar 1923.(1923-01-30) (61 god.)
Mesto smrtiBeograd, Kraljevina SHS
Porodica
Rođacisinovi:
ćerka: Jadviga
Vojna karijera
ČinPukovnik
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat,
Drugi balkanski rat,
Prvi svetski rat

Roman Sondermajer (Černivci, 28. februar 1861[1] — Beograd, 30. januar 1923[2]) bio je lekar, hirurg, sanitetski pukovnik i načelnik saniteta Vrhovne komande Srbije 1916-1917. Bio je poljskog porekla.

Život i rad[uredi | uredi izvor]

Roman Sondermajer (u desnom uglu sedi) sa porodicom. Supruga Stanislava sedi levo, a sa leva na desno u gornjem redu su: Jadviga, Tadija i Vladimir, dok Stanislav sedi u sredini.

Rođen je 28. februara 1861. godine u Černivci pokrajina Bukovina u Austrougarskoj. Gimnaziju je završio u Lavovu, a Medicinski fakultet u Krakovu 1884. godine.[3] Izabran je za asistenta na klinici čuvenog hirurga Mikuliča u istom gradu.

Na preporuku profesora Mikuliča, maja 1889. godine, dr Sondermajer dolazi u Srbiju i primljen je kao lekar, kapetan I klase u službu Srpskog vojnog saniteta. Osnovao je Hirurško odeljenje u Vojnoj bolnici u Beogradu (prvo u našem vojnom sanitetu), u staroj zgradi u Njegoševoj ulici.[4] Uskoro je postao i upravnik Vojne bolnice u Beogradu. Uslovi za rad su bili veoma teški. Operacije su se vršile u napuštenoj baraci na drvenim stolovima koji su bili prekriveni ćebetom i čaršavom.[3] Ugled dr Sondermajera naglo je porastao kada je sa uspehom izvršio operaciju jednog podoficira koji je bio teško ranjen u trbuh. Kralj Milan Obrenović, tadašnji vrhovni komandant srpske vojske, nagradio ga je prstenom.[3]

Dr Sondermajer je inicirao i izdejstvovao da se regruti i vojnici s kilom pozivaju u vojnu službu. Oni su se operisali, zatim su se puštali kući na šest meseci, da bi potom bili pozvani da odsluže vojni rok.[3] Operisano je više hiljada regruta od kile, čije je povratak u vojsku znatno doprineo porastu borbene sposobnosti srpske vojske u predstojećim ratovima. Bio je veoma popularan među vojnicima i narodom, koji su ga sa poštovanjem zvali "dr Sonder".[5] Referent saniteta Dunavske divizijske oblasti postaje 1905. godine, a te godine dobija i čin pukovnika. Načelnik saniteta Ministarstva vojnog postaje 1906. i na tom mestu ostaje do 1909. godine.[6] Kao načelnik saniteta izvršio je odgovarajuće unapređenje rada i materijalno jačanje našeg vojnog saniteta.

Od 1909. godine postaje upravnik novoizgrađene Vojne bolnice na zapadnom Vračaru, za čiju se izgradnju jako zalagao. Lično je nadgledao i kontrolisao izgradnju. Srbija je dobila najmoderniju bolnicu na Balkanu.[5] Bio je jedan od članova lekarskog konzilijuma koji je, tokom oktobra i novembra 1910. godine, lečio tadašnjeg prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića od trbušnog tifusa.[7] Na Aleksandrov rođendan 16. (4) decembra 1910. godine je bio odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde III stepena, zajedno sa kolegama iz konzilijuma.[8] S početkom rata 1912. godine ponovo je postavljen za načelnika saniteta Ministarstva vojnog, a po završetku rata 1913. godine vraćen je na mesto upravnik Vojne bolnice. Na mestu upravnika ostaje do 1914. godine kada je postavljen za hirurga konsultanta pri Vrhovnoj komandi.[6] Glavni inspektor saniteta operativne vojske i pozadine za borbu protiv pegavog tifusa postaje 1915. godine.

Godine 1916. nakon smene dr Lazara Genčića, dr Roman Sondermajer postaje načelnik saniteta Vrhovne komande[9] i na tom mestu ostaje do 1917. godine, a naredne dve godine (1917—1919) bio je na raspolaganju Vrhovne komande. Upravnik je Vojne bolnice u Novom Sadu od 1919. i predsednik Vojnosanitetskog komiteta tokom 1920—1923.[6] Penzionisan je 1923.

Dr Sondermajer se smatra rodonačelnikom srpske ratne hirurgije. Pored dr Sondermajera začetnici srpske ratne hirurgije su: dr Mihajlo Petrović, dr Jordan Stajić, dr Lazar Genčić, dr Čedomir Đurđević. Svojim radom i zalaganjem doprineo je unapređenju srpskog vojnog saniteta, preveo i prilagodio je našim prilikama Ratnu sanitetsku službu austrijske vojske, izvršio modernizaciju i popunu ratne sanitetske opreme.[6] Reorganizovao je sanitet srpske vojske na Krfu i u Solunu.

Bio je oženjen ćerkom generala Dimitrija Đurića. Iako je dr Sondermajer ostao u katoličkoj veri sva njegova deca, tri sina i jedna ćerka, bili su Srbi pravoslavne vere. Zavoleo je svoju novu domovinu i decu je vaspitao u patriotskom duhu. Njegovi sinovi Tadija Sondermajer i Vladislav Sondermajer bili su dobrovoljci. Najmlađi sin Stanislav tražio je od oca da zajedno sa braćom krene na front, ali od oca nije dobio dozvolu. Stanislav je pobegao od kuće i prijavio se kao dobrovoljac negde kod Šapca. U borbama kod sela Dobrić, 5. avgusta 1914. godine poginuo je najmlađi borac Cerske bitke, Stanislav Staško Sondermajer.[10] Imao je samo 16 godina. Supruga Stanislava i kći su u Prvom svetskom ratu bile bolničarke. Supruga Stanislava bavila se humanitarnim i dobrotvornim radom. Bila je potpredsednica društva „Kola srpskih sestara“. Dr Sondermajer je bio aktivan član Srpskog lekarskog društva.

Nakon duge i teške bolesti umro je 30. januara 1923. od teškog srčanog oboljenja.

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Domaća odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Inostrana odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Politika & 1. 2. 1923, str. 4.
  2. ^ Politika & 30. 1. 1923, str. 5.
  3. ^ a b v g Čolović B. Radoje, Hronika hirurgije u Srbiji, Beograd : Prosveta, 2002 (Subotica : Birografika). str. 560.
  4. ^ Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 183.
  5. ^ a b "Dr Roman Sondermajer", Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 24, godina 1923., sveska 2. str. 92.
  6. ^ a b v g Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 780.
  7. ^ „Bilten o zdravlju nj. kr. visočanstva prestolonaslednika Aleksandra”. digarhiv.nbs.rs. Novine srpske. 16. novembar 1910. Pristupljeno 21. avgust 2022. „Prva vest u skroz levoj koloni.” 
  8. ^ a b Petar I Karađorđević (4. decembar 1910). „Mi, Petar I, po milosti Božijoj i volji narodnoj Kralj Srbije, želeći dati dokaza Našeg Kraljevskog blagovoljenja odlikujemo:”. digarhiv.nbs.rs. Novine srpske. Pristupljeno 21. avgust 2022. „Prva vest u drugoj koloni.” 
  9. ^ Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar "Odbrana", 2014 (Beograd : Vojna štamparija). str. 248.
  10. ^ http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=392&t=20776 , Pristupljeno 21.05.2015.
  11. ^ Delpher Kranten - Nederlandsche staatscourant 23-06-1914

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Milenović, Miomir; Tanović, Jovan, ur. (30. 1. 1923). „Dnevne vesti - Pukovnik Sondermajer”. Politika. Beograd. 5305: 5. Pristupljeno 25. 11. 2018. [mrtva veza]
  • Milenović, Miomir; Tanović, Jovan, ur. (1. 2. 1923). „Pukovnik Sondermajer”. Politika. Beograd. 5305: 4. Pristupljeno 25. 11. 2018. [mrtva veza]
  • Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar "Odbrana", 2014 (Beograd : Vojna štamparija)
  • Nedok A., Popović B., Srpski vojni sanitet 1914—1915. godine, Beograd : Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za vojno zdravstvo : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2010 (Beograd : Vojna štamparija)
  • Nedok A., Dimitrijević B., Srpski vojni sanitet u 1916. godini, Beograd : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2007 (Beograd : "Filip Višnjić")
  • Dimitrijević B., U kontejneru : zapisi srpskog vojnog hirurga 1916-1918., Beograd : Vodič za roditelje, 2004 (Beograd : Vojna štamparije)
  • Dr. Kujundžić, Srpski hirurzi, Zdravlje : list za lekarske pouke o zdravlju i bolestima, Beograd : Centralni higijenski zavod, vol. 6, septembar 1911, broj 9.
  • Načelnici vojnomedicinska akademije : monografija / urednik Elizabeta Ristanović, Beograd : Vojnomedicinska akademija, 2009 (Vršac : Milenijum centar)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роман_Сондермајер&oldid=27753879”