Pređi na sadržaj

Romario

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Romario
Lični podaci
Datum rođenja (1966-01-29)29. januar 1966. (58 god.)
Mesto rođenja Rio de Ženeiro, Brazil
Visina 1,69 m
Pozicija napadač[1]
Juniorska karijera
1979-1980
1981-1985		 Olaria
Vasko da Gama
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1985-1988
1988-1993
1993-1995
1995-1996
1996-1997
1997
1998-1999
2000-2002
2002-2004
2003
2005-2006
2006
2006
2007
2009		 Vasko da Gama
PSV Ajndhoven
Barselona
Flamengo
Valensija
→ Flamengo
Flamengo
Vasko da Gama
Fluminense
→ Al Sad
Vasko da Gama
Majami
Adelejd junajted
Vasko da Gama
Amerika RŽ		 47
107
46
19
11
4
39
46
60
3
31
25
4
6
0		 (17)
(96)
(34)
(8)
(5)
(3)
(26)
(41)
(34)
(0)
(22)
(19)
(1)
(3)
(0)
Reprezentativna karijera**
1987-2005 Brazil 70 (55)[2]
Trenerska karijera
2007-2008 Vasko da Gama
Nagrade
Fudbal
Predstavljajući  Brazil
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto SAD 1994.
* Datum aktuelizovanja: 16. maj 2015.
** Datum aktuelizovanja: 16. maj 2015.

Romario de Souza Farija (port. Romário de Souza Faria; Rio de Ženeiro, 29. januar 1966) je bivši brazilski fudbaler i političar. Bio je član reprezentacije koja je osvojila Svetsko prvenstvo 1994.

Izabran je za Najboljeg fudbalera godine i dobio Zlatnu loptu 1994. godine, a izabran je i za člana FIFA Drim tima. Pele ga je uvrstio na listu 125 najvećih živih fudbalera — FIFA 100. Poznat je i kao jedan od retkih igrača koji su premašili cifru od 1000 pogodaka.[3]

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Rođen u porodici skromnog porekla, Romario je primećen u detinjstvu dok je igrao za Olariju, mali klub iz predgrađa Rio de Žaneira. Odveden je u juniorski tim FK Vasko da Game gde je osvojio dve titule državne lige (1987, 1988) i dobio prve pozive u nacionalni tim. Romario je privukao međunarodnu pažnju kada je postao najbolji strelac na Olimpijskom fudbalskom turniru 1988.

1988–1993 PSV Ajndhoven[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon Olimpijade prešao je u PSV Ajndhoven, gde je osvojio Erediviziju 1989, 1991 . i 1992. Poznat po svojoj sposobnosti da deluje u skučenom prostoru za šesnaesterce, Romario je postigao 165 golova u 167 utakmica u pet sezona u PSV-u.[4]

Vođen nepokolebljivom verom u svoje sposobnosti, Romariov opušteni manir i ogromno samopouzdanje pokazivali bi se tokom njegove karijere, a Gus Hidink, njegov trener u PSV-u, izjavio je: „Kad bi video da sam malo nervozniji nego inače, napred na velikoj utakmici, dolazio bi do mene i rekao: 'Smiri se, treneru, daću gol i idemo na pobedu'. Ono što je neverovatno je da je osam od deset puta koliko mi je to rekao, zaista postigao gol i zaista smo pobedili.“[5]

1993–1995 FK Barselona[uredi | uredi izvor]

Romario je prešao u špansku Barselonu za sezonu 1993–94 i postao deo „Drim tima“ Johana Krojfa, u kojem su, zajedno sa igračima kao što su Hristo Stoičkov, vezni igrači Hoze Mari Bakero i Mihael Laudrup i defanzivac Ronald Kuman, pomogao je klubu da osvoji titulu u La Ligi, dok je postao najbolji strelac sezone sa 30 golova u 33 meča. Barselona je takođe stigla do finala UEFA Lige šampiona 1994. gde je, uprkos tome što su bili veliki favoriti za pobedu, na kraju izgubila od Milana sa 0-4. U toku finala španske novine su već proglasile Barselonu za pobednika, dok je Krojf rekao svom timu: „Bolji ste od njih, pobedićete“.[6] Pošto su Romario i Stoičkov predvodili napad Barselone, defanzivac Milana Paolo Maldini priznao je da je njegov tim autsajder, ali su bili podstaknuti onim što su smatrali arogancijom Barselone.[6] Jedan član osoblja Barselone priznao je da je Barselona bila samozadovoljna: „Otišli smo tamo da pokupimo pehar, a ne da se takmičimo za njega“.[6]

Jedna od najboljih Romariovih pogodaka bio het-trik u nezaboravnoj pobedi nad Real Madridom od 5 : 0 u El Klasiku na Kamp Nou, sa spektakularnim početnim golom.[7] Njegov karijerni vrhunac za Barselonu u UEFA Ligi šampiona bio je u dve utakmice protiv FK Mančester junajted, gde je pogodio Petera Šmejhela da postigne gol na Old Trafordu, i ponovo postigao gol u pobedi od 4:0 na Kamp Nou pred 114.000 navijača.[8][9] Osvrćući se na utakmicu na Kamp Nou, kapiten Mančester junajteda Stiv Brus, koji je igrao u odbrani te večeri, kaže: „Od svih sjajnih stvari koje su se desile tokom moje karijere, ono što najviše ističe je to veče jer smo dobili naše pozadi su šutirali u velikom stilu. Stoičkov i Romario su mi još uvek urezani u pamćenje, posebno Romario, koji je verovatno bio najbolji igrač sa kojim sam se ikada suočio.“[9]

Romario je 1994. godine proglašen za najboljeg igrača godine FIFA, nakon što je bio drugoplasirani 1993. Iako je bio hvaljen zbog svojih nastupa, Romario je bio sklon kontroverzama.[10] Romario je neočekivano napustio Barselonu u januaru 1995. nakon što se razišao sa trenerom Krojfom.[11]

1995–1999 Flamengo i Valensija[uredi | uredi izvor]

Godine 1995. Romario se vratio u Brazil da igra za Flamengo i tamo je proveo pet godina, isključujući dva kratkotrajna povratka u Španiju tokom tog perioda.[12] Tokom utakmice Kopa libertadores protiv argentinskog tima 1995. godine, Romario je šutnuo protivničkog defanzivca u grudi u znak odmazde za udarac svom saigraču Edmundu.[13] Počeo je sezonu 1996/97 u španskom klubu Valensiji, ali nakon žestokih rasprava sa tadašnjim glavnim trenerom Luisom Aragonesom ubrzo je vraćen na pozajmicu Flamengu.[14]

Romario se vratio u Valensiju na početku sezone 1997/98 . Pošto njihov novi trener Klaudio Ranijeri tvrdi da ne želi da bilo koji igrač ostane u klubu protiv njihove volje, Romario je, navodeći da mu je potrebna dobra priprema za Svetsko prvenstvo u Francuskoj, zauvek napustio Valensiju nakon što je odigrao samo šest prvenstvenih utakmica u sezona; ponovo se vratio u Flamengo.[15]

2000–2005 Vasko i Fluminense[uredi | uredi izvor]

Romario se ponovo pridružio Vasku da Gami 2000. i ponovo se povezao sa kolegom internacionalnim napadačem Edmundom. Formirali su uspešno sportsko partnerstvo, dva napadača dovela su Vaska do finala FIFA Svetskog prvenstva za klubove 2000. godine, a Romario je završio kao najbolji strelac sa tri gola. Najzapaženiji učinak ovog para bio je poraz od evropskog šampiona Mančester junajteda rezultatom 3-1 na stadionu Marakana, gde je Romario postigao dva gola u tri minuta prvog poluvremena, a Edmundo je dodao trećinu pre poluvremena.[16] Pošto se prethodno dobro slagao u Flamengu, nestalni Edmundo je postao ljubomoran na Romarijeve privilegije, rekavši da je klub „dvor, Romario princ i [predsednik kluba] Euriko Mirando kralj“.[17] Posle Vaskove pobede nekoliko dana kasnije, Romario je odgovorio: „Sada je dvor srećan: kralj, princ i dvorska luda [Edmundo]“.[17]

Sa 34 godine starosti, Romario je imao jednu od najboljih sezona u karijeri dok je sa Vaskom osvojio Kup Merkosur i titulu prvaka Brazila Romario je bio ključan u finalu Merkosura u kojem se Vasko suočio sa brazilskim rivalom Palmeirasom iz Sao Paula . Nakon prva dva meča, odlučujući treći odigrao se u Sao Paulu. Palmeiras je poveo sa 3-0 pre poluvremena. U drugom poluvremenu, međutim, Vasko je postigao četiri gola, uključujući i Romariov pobednički gol u nadoknadi vremena, čime je završio njegov het-trik.[18] Romario je dobio i nagradu za najboljeg fudbalera godine u Južnoj Americi i Brazilu. Sezonu 2000. i 2001. završio je kao najbolji strelac brazilske lige.[19]

Od 2002. do 2004. igrao je za Fluminense. U februaru 2003, Romario je potpisao unosan tromesečni ugovor u Kataru sa klubom Al Sadom, ali se nakon razočaravajućeg boravka bez gola vratio u Fluminense.[20] 21. oktobra 2004. otpušten je iz kluba nakon sukoba sa trenerom. Napao je i navijača koji je na njega bacio šest živih pilića tokom treninga.[21] Romario se potom vratio da igra za tim u kome je počeo, Vasko da Gama. Godine 2005, sa 39 godina, Romario je postigao 22 gola na brazilskom prvenstvu, čime je po treći put postao najbolji strelac lige.[22]

Kasnija karijera[uredi | uredi izvor]

Početkom 2006. Romario se pridružio FK Majamiju zajedno sa bivšim saigračem Zinjom. Pomogao je Majamiju da dođe do svog prvog plej-ofa USL-1 u istoriji, postigavši 19 ligaških golova u 25 nastupa za tim.

Novopromovisani tim iz Šampionata Mineiro, Tupi, najavio je kratkoročni ugovor sa Romarijem da igra za tim Juiz de Fora u Taca Minas. Međutim, Brazilska fudbalska konfederacija je zabranila transfer, tvrdeći da je ugovor potpisan nakon zatvaranja međunarodnog prelaznog roka. Romario nije debitovao za klub, ali je učestvovao na treninzima.[23][24]

Romario je potpisao ugovor sa australijskim A-ligaškim klubom FK Adelejd junajted radi gostovanja u 5 utakmica. Svoj prvi meč za Adelejd odigrao je 25. novembra 2006. protiv Central Koast Marinersa. Tokom svoje poslednje utakmice 15. decembra 2006. konačno je postigao gol za Adelejd kako bi prekinuo ono što su mnogi smatrali razočaravajućim periodom u klubu.[25] U januaru 2007. potpisao je novi ugovor sa FK Vasko da Gama.

Hiljaditi pogodak[uredi | uredi izvor]

Dvadesetog maja 2007. Romario je postigao hiljaditi pogodak, izvodeći penal za FK Vasko da Gama protiv FK do Resife. Brazilska štampa ga je proglasila jednim od retkih igrača koji su premašili ovaj broj golova, poput Pelea i Puškaša.[26] Hiljaditi gol je privukao pažnju brazilske i međunarodne štampe, a igra je prekinuta 20 minuta zbog slavlja sa navijačima.[27][28][29][30] Pojavile su se i kontroverze oko istinitosti tolikog broja golova, jer je Romariov istraživački tim brojao njegove golove postignute u juniorskim takmičenjima, prijateljskim i nezvaničnim utakmicama.[31][32]

FIFA je čestitala Romariju na jubilarnom golu[33], ali je saopšteno da je on zvanično na 929 postignutih golova.

RSSSF je procenio da je njegova karijera bila 968 golova u 1188 utakmica.[34] Godine 2008. Romario je izdao DVD sa najboljim golovima u karijeri od ukupno 900 golova na disku.[35]

FK Vasko da Gama je otkrio statuu Romarija na stadionu Sao Žanuario.[36]

Igrač/menadžer Vasko da Gama[uredi | uredi izvor]

Dana 24. oktobra 2007, objavljeno je da će Romario postati privremeni menadžer Vaska protiv Kluba Amerike iz Meksika u revanšu četvrtfinala Kupa Južne AMerike i da će takođe učestvovati na terenu kao igrač. Romario, koji je tada imao 41 godinu, zamenio je Celsa Rota na mestu menadžera Vaska da Game, a u isto vreme je igrao i meč protiv Kluba Amerike. Predsednik Vasko da Gama Euriko Miranda izjavio je za Globo onlajn da će Romario biti zadužen za tim za meč, ali će to verovatno biti samo privremeno. Dana 6. februara 2008. Romario se usprotivio Mirandinoj intervenciji u izboru tima, pa je otpušten, ali je ostao u klubu kao igrač.

Dana 4. decembra 2007, Romario je objavio da je pozitivan na finasterid posle meča protiv Palmeirasa 28. oktobra. Tvrdi da je to bilo u tretmanu protiv ćelavosti; međutim, lek je zabranjen jer je sredstvo za maskiranje anaboličkih steroida.[37]

Penzionisanje i povratak[uredi | uredi izvor]

Dana 5. februara 2008, Romario je objavio da se povlači i iz igračkog i trenerskog posla. Ovaj potez došao je pomalo neočekivano, pošto su navijači očekivali da će se povući iz igre, ali ne i trenerske. Jasno je stavio do znanja da će se koncentrisati samo na FIFA Kup konfederacija i pomaganje na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2014. godine. Međutim, 27. marta, Romario je negirao da se penzionisao.

Romario je 15. aprila 2008. na predstavljanju DVD-a najavio da će se povući iz fudbalske igre.[38][39] On je naveo svoju težinu kao glavni faktor u njegovoj odluci da se povuče iz igre. Romario je više od dve decenije igrao za mnoge klubove koji su se prostirali na pet kontinenata. Postigao je 71 gol u 85 nastupa za Brazil (uključujući nastupe i golove na Olimpijskim igrama) i tvrdio je da je postigao preko 1.000 klupskih golova. Romario je zvanično najavio da se povlači iz igranja, rekavši:

Zvanično više ne igram. Ja sam stao. Moje vreme je isteklo. Sve je bilo jako zabavno.[40]

U avgustu 2009, Romario je najavio da će izaći iz penzije i igrati za Ameriku iz Rio de Žaneira . On je naveo da će igrati za klub kako bi ispunio želje svog pokojnog oca.[41] Datuma 25. novembra 2009. Romario se vratio i u igru je ušao u 68. minutu na meču između Amerike i Artsula, zamenivši Adrijana . Iako nije postigao gol, Amerika je pobedila sa 2-0, što je pomoglo klubu da osvoji titulu u Drugoj diviziji šampionata Karioke.

Međunarodna karijera[uredi | uredi izvor]

Kao član brazilske reprezentacije, Romario je osvojio srebrnu olimpijsku medalju u Seulu 1988. godine, i bio je najbolji strelac sa sedam golova u šest mečeva.[42] Dobio je status nacionalnog heroja na Kupu Amerike 1989. godine pošto je postigao jedini gol u finalu protiv Urugvaja da bi prekinuo dug niz brazilskih neuspeha pred svojim navijačima na Marakani.[42] Bio je deo reprezentacije Brazila na svetskim prvenstvima 1990. i 1994. godine. Postigao je 71 gol u 85 međunarodnih utakmica (uključujući seniorske i olimpijske timove), i bio je četvrti strelac u istoriji brazilskog tima.

Svetsko prvenstvo 1990.[uredi | uredi izvor]

Romario je bio jedna od zvezda o kojima se najviše pričalo uoči Svetskog prvenstva 1990. u Italiji, ali je zadobio tešku povredu tri meseca pre velikog starta.[43] Uprkos tome što je učinio sve da se oporavi na vreme i bio nagrađen mestom u timu, njegov nedostatak kondicije značio je da je bio ograničen na samo 66 minuta u jednom meču, protiv Škotske.[43] Brazil je eliminisan u osmini finala od rivala Argentine.[44]

Svetsko prvenstvo 1994.[uredi | uredi izvor]

Godine 1992., tokom Romarijeve uspešne sezone u PSV Ajndhovenu, pozvan je u nacionalni tim za prijateljsku utakmicu protiv Nemačke 16. decembra 1992. u Porto Alegreu. – Rio Grande do Sul, Brazil. Trener Karlos Alberto Pareira ostavio je Romarija kao rezervu, nakon čega je izrazio nezadovoljstvo rekavši da ne bi došao iz Holandije da je znao da neće igrati. Ove izjave su dovele do toga da Pareira izbaci Romarija iz brazilskog tima.[45]

Brazil je odigrao prvih sedam mečeva u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1994. bez Romarija i pretrpeo je prvi poraz ikada u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo protiv Bolivije. Njegovo isključenje izazvalo je talas negodovanja, a novinari i navijači pozvali su na njegov povratak u tim.[46] Brazil je morao da pobedi ili izjednači protiv Urugvaja na stadionu Marakana da bi završio kao prvi u svojoj grupi. Pareira je pred meč protiv Urugvaja odustao i pozvao Romarija. Još u svom voljenom dresu sa brojem 11, pre utakmice, Romario je izjavio: „Već znam šta će se desiti: Završiću Urugvaj“.[47] Brazil je pobedio 2-0, a Romario je postigao oba gola i plasirao se na Svetsko prvenstvo. Pareira je posle toga prokomentarisao: „Bog je poslao Romarija na Marakanu“.[47]

Na Svetskom prvenstvu 1994. održanom u Sjedinjenim Američkim Državama, Romario se udružio sa Bebetom u napadu kako bi svoju zemlju doveo do rekordne četvrte titule na Svetskom prvenstvu. Romario je postigao pet golova na turniru: po jedan u svakom od tri meča prvog kola, protiv Rusije, Kameruna, i tokom meča protiv Švedske.[48][49] Jedan je postigao protiv Holandije u četvrtfinalu; i pobednički udarac glavom protiv Švedske u polufinalu.[49]

Romario je takođe asistirao Bebetu kod jedinog gola na meču protiv SAD u San Francisku za eliminacioni meč osmine finala. Iako se nije upisao u zapisnik u finalu u Los Anđelesu protiv Italije, utakmici odigranoj u žestokoj vrućini koja se završila nerešenim rezultatom, realizovao je drugi penal Brazila u raspucavanju, koji je završio pobedom 3-2 za Brazil. Romario je osvojio Zlatnu loptu Svetskog prvenstva kao najkorisniji igrač turnira, a proglašen je i za Ol-star tim Svetskog kupa. Romario je takođe poslednji igrač koji je osvojio Zlatnu loptu i Svetsko prvenstvo na istom turniru.

Džere Longman iz Njujork tajmsa opisao ga je kao „malo poniznosti, puno talenta“, Romario je zahtevao mesto do prozora u timskom avionu i odbio je da sedne pored Bebeta.[50] Međutim, pridružio se Bebetu na jednoj od najpoznatijih slika na turniru. Nakon što je Bebeto postigao gol protiv Holandije u Dalasu, njegova proslava gola izazvala je naslovne strane širom sveta kada je počeo da ljulja zamišljenu bebu – njegova supruga je rodila njihovo treće dete samo nekoliko dana pre toga – a Romario (i Mazinho ) su se zatim pridružili Bebetu u ljuljanju.[51]

Ro-Ro duo[uredi | uredi izvor]

U narednim godinama, Romario je, zajedno sa kolegom brazilskim napadačem Ronaldom, formirao napadnu kombinaciju, koja se kolokvijalno nazivala Ro-Ro duo. Prva titula koju su napadači osvojili dok su igrali zajedno u prvoj liniji bila je Kopa Amerika 1997. u Boliviji gde su postigli ukupno osam golova. Kasnije, u decembru 1997, svaki od njih je postigao po jedan het-trik u pobedi od 6-0 protiv Australije u finalu FIFA Kupa konfederacija 1997. godine.[52] Romario je završio turnir kao najbolji strelac sa sedam golova, dok je Ronaldo dao četiri. Samo 1997. godine, dvojac je postigao impresivnih ukupno 34 internacionalna gola, od kojih je 19 postigao Romario. Očekivalo se da će Ro-Ro napad biti glavna tema predstojećeg Svetskog prvenstva u Francuskoj.

Odsustvo sa Svetskog prvenstva 1998. i 2002.[uredi | uredi izvor]

Romario je izostavljen iz spiska reprezentativaca za Svetsko prvenstvo 1998. Lekarski pregledi su otkrili da je imao povredu mišića, i bio je na intenzivnom lečenju uoči turnira, ali se nije potpuno oporavio i otpušten je na dan isteka roka za prijavu selekcije za Svetsko prvenstvo.[53] Neposredno nakon što je odluka objavljena, Romario je održao konferenciju za novinare na kojoj se rasplakao rekavši da je „ovo za mene veoma tužno, veliko razočarenje. Ovo je veoma težak trenutak u mom životu.“[54] Brazil je izgubio finale Svetskog prvenstva od domaćina Francuske.[55][56]

Pre Svetskog prvenstva 2002, Romario, starosti 36 godina, bio je u prilično dobroj formi dok je igrao za Vaska da Gamu, ali ga je trener Luiz Felipe Skolari još jednom izostavio iz nacionalnog tima zbog nediscipline. Poslednji incident se dogodio kada se povukao iz reprezentacije Brazila za Kopa Amerika 2001. u Kolumbiji. Rekao je Skolariju da je na operaciji oka, ali je igrao prijateljske utakmice za Vaska da Gamu u Meksiku i umesto toga otišao na odmor.[57] Romario je održao televizijsku konferenciju za novinare na kojoj je izneo svoj argument i izvinio se, briznuvši tri puta u plač, iako je rekao da se ne seća da je uradio ili rekao bilo šta protiv menadžera i igrača.[58] Dopisnik Bi-Bi-Si -ja za južnoamerički fudbal Tim Vikeri nazvao je Romarijevu konferenciju za novinare „bizarnom“ i izvestio da postoje „sve verodostojnije glasine“ da su „stariji igrači tražili od Skolarija da ne poziva veterana napadača“.[58] Skolari je bio nepokolebljiv i nije ga izabrao, rekavši pre nego što je njegov tim objavio da je isključenje Romarija „tehničko i taktičko“. Posle saopštenja, rekao je da je to posledica Romariovog povlačenja sa Kopa Amerike: „Ljudi zaboravljaju detalje, ali ja ne. Umalo da sam dobio otkaz iz reprezentacije posle [Kopa Amerike]“. (Brazil je u četvrtfinalu poražen od Hondurasa).[57] Bez učešće Romarija, Brazil je osvojio Svetsko prvenstvo po peti put.[59][60]

Poslednja utakmica za Brazil[uredi | uredi izvor]

Dana 27. aprila 2005, Romario je odigrao poslednju utakmicu sa reprezentacijom Brazila u prijateljskoj i slavljeničkoj utakmici u Sao Paulu.[61] Nosio je kapitensku traku i postigao drugi gol u pobedi Brazila protiv Gvatemale rezultatom 3-0.[61] Nakon završetka igračke karijere u Brazilu, Romario je uspešno vodio kampanju da Brazil dobije status domaćina za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014.[62]

Odbojka i fudbal na pesku[uredi | uredi izvor]

Od 1990-ih Romario je igrao odbojku, igrajući sa prijateljima na raznim turnirima. 2006. osvojio je VIP Footvolley.net Open u Majami Biču, SAD; i bio je vicešampion na Svetskom prvenstvu u odbojci u fudbalu u Rio de Žaneiru 2011. Takođe igra fudbal na pesku i predstavljao je Brazil (osvojio bronzanu medalju) na Svetskom prvenstvu u fudbalu na pesku 2005.[63]

Stil igre[uredi | uredi izvor]

Romario se smatra jednim od najvećih i najplodnijih napadača svih vremena.[64][65][66][67][68] Njegov trener u Barseloni, Johan Krojf, definisao ga je kao genija za prostor gola, kao i kao najvećeg igrača kojeg je ikada trenirao.[69] Njegov brazilski sunarodnik Ronaldo, koji je igrao sa njim u ranoj karijeri, rekao je: „Romario je bio najodlučniji igrač sa kojim sam igrao, bio je sjajan golgeter, finišer, vešt, oportunista. Mislim da sam sve to naučio od njega“.[70] Italijanski plejmejker Roberto Bađo rekao je da je „Romario jedan od najvećih igrača svih vremena. On je majstor umetnosti u kaznenom prostoru“,[71] stav koji je ponovio Paolo Maldini sa „Romario je bio neverovatan u kaznenom prostoru.“[72] Dijego Maradona o tome ko je bio najbolji igrač koga je ikada video da igra, "To je između Romarija i van Bastena".[73] Romario je veći deo svoje klupske i međunarodne karijere nosio majicu sa brojem 11, što je inspirisalo Nejmarov broj na Santosu (takođe je nosio broj 11 za Barselonu).[74]

Zajedno sa još dvojicom FIFA nagrada za najboljeg igrača godine, brazilskim sunarodnikom Ronaldom i liberijskom zvezdom Džordžom Veom, Romario je tokom 1990-ih bio viđen kao nova vrsta napadača koji je takođe delovao van kaznenog prostora pre nego što je trčao sa loptom ka golu, sa bivši francuski napadač Tijeri Anri izjavio; „Ronaldo je zajedno sa Romarijem i Džordžom Veom ponovo osmislio poziciju centarfora. Oni su prvi ispali iz šesnaesterca da bi pokupili loptu u sredini terena, prebacili se na bokove, privukli i dezorijentisali centralne defanzivce svojim trčanjima, ubrzanjima, driblingom.“[75] Poznat po nadimku Baixinho (na portugalskom za „Mali“ ili „Šorti“), Romario je bio izuzetno agilan igrač, koji je imao odličnu ravnotežu na lopti i značajnu snagu uprkos svom malom rastu, što ga je činilo posebno efikasnim u skučenim prostorima. kazneni prostor, i omogućio mu da zadrži posed lopte kada je pod pritiskom većih igrača; njegovo nisko težište i brzi naleti ubrzanja omogućili su mu da nadmaši protivnike na kratkim udaljenostima i pobeđuje odbrambene igrače iznenadnim okretima ili promenama tempa, dok su njegova tehnika i sposobnost završavanja omogućili da postiže širok spektar brojnih golova, uključujući golove moćnih i tačni udarci iz prvog puta – naročito kroz njegove zaštitne udarce prstima sa malim povratnim podizanjem – ili čak od ispucanih udaraca.[76][77] Njegove veštine kontrole lopte i driblinga su ga dovele do toga da koristi složene finte, kao što su: prevlačenje lopte oko odbrambenog igrača bez da mu napusti nogu, i flip flap.[78][79][80]

Iako je mogao da deluje van kaznenog prostora u trčanju iz dubine, Romario je izgradio reputaciju izuzetno oportunističke „lovokradice“ u kaznenom prostoru.[81][82][83] Bio je poznat po svojoj fudbalskoj inteligenciji, ofanzivnom kretanju i osećaju za poziciju, kao i po sposobnosti da pronađe prostor u oblasti i izgubi svoje markere kasnim trčanjima.[84] Pored toga što je postigao golove, bio je poznat i po svojoj brzini, kao i po kreativnosti i viziji, što mu je dalo mogućnost da se povezuje sa saigračima i daje asistencije.[85][86][83][87] To mu je omogućilo da formira mnoga zapažena napadačka partnerstva sa drugim plodnim, tehnički nadarenim napadačima, kao što su Stoičkov (u Barseloni), Edmundo (u Vasco da Gama), Euler (Vasko da Gama) i Bebeto i Ronaldo (sa Brazilom).[88][89][90] Međutim, uprkos njegovom talentu, Romario je takođe bio kritikovan zbog previše otvorenosti i zbog lošeg rada tokom svoje karijere, posebno zbog svoje glasovne nesklonosti treniranju.[91][86][81] Što se tiče njegove radne brzine i načina života van terena, Rodrigo Orihuela iz Gardijana je 2007. izjavio: „Romario nikada nije bio previše posvećen sportista i uvek je imao prilično opušten pristup treningu. 'Noć je uvek bila moj prijatelj. Kada izađem, srećan sam, a kada sam srećan dajem golove“, rekao je jednom prilikom.“[92]

Mediji i sponzorstvo[uredi | uredi izvor]

Romario se pojavljivao u reklamama za sportsku kompaniju Najk.[93] Godine 1998. glumio je u Najk reklami postavljenoj na aerodromu sa brojnim zvezdama brazilske reprezentacije, uključujući Ronalda i Roberta Karlosa.[93] Romario se pojavljuje u seriji video igara EA Sports FIFA; bio je uključen u FIFA 14 Ultimate Team Legends.[94]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Na opštim izborima 2010. godine, Romario je izabran u Predstavnički dom na listi Brazilske socijalističke partije. Bio je šesti kandidat za poslanika po broju glasova u Rio de Žaneiru.[95][96]

On je svoju političku agendu suprotstavio Svetskom prvenstvu u fudbalu 2014. u Brazilu, osudivši taj događaj kao uronjeni u korupciju i pranje novca.[97][98] Takođe je izrazio neslaganje sa Šonom Kilijem, Rikardom Tešeirom, Žeromom Valkeom i Sepom Blaterom .[99] On je jedna od različitih ličnosti koje tvrde da je održavanje Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. „ukradeno” iz Engleske i prodato Rusiji u delu skandala FIFA 2011.[100]

Dana 19. februara 2014, Romario je najavio da će se kandidovati za brazilski senat na opštim izborima 2014,[101] a odluka je zvanično potvrđena u junu.[102] Dana 5. oktobra, Romario je izabran u Senat sa najviše glasova koje je ikada dobio kandidat koji predstavlja državu Rio de Žaneiro.

U junu 2017, Romario je napustio PSB i pridružio se Podemosu, postavši predsednik stranke u državi Rio de Žaneiro.[103] U martu 2018, Romario je najavio da se kandiduje za guvernera Rio de Žaneira na opštim izborima u Brazilu kao kandidat centrističke partije Podemos.[104] Romario je završio na četvrtom mestu, sa 8,6% važećih glasova.[105]

U aprilu 2021, Romario je ponovo promenio stranke, u Liberalnu partiju.[106] U oktobru je javno podržao predsednika Brazila Žaira Bolsonara i kritikovao prethodnu administraciju Luiza Inasija Lule da Silve.[107]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Njegov sin Romarinjo je takođe igrao za Vasko da Gamu u okviru Serija A Brazila u fudbalu.[108]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Johan Krojf ga je opisao kao „genija fudbalskog terena“.[109]
  • Bivši argentinski reprezentativac Dijego Maradona, u svojoj autobiografiji „Ja sam El Dijego“, rekao da nije video napadača kao on, napominjujući da bi Romario bio u njegovom drim-timu svih vremena.
  • Roberto Bađo je rekao: „Romario je jedan od najvećih igrača svih vremena. Ima dobru tehniku i on je gospodar umetnosti šesnaesterca.[110]
  • Mihael Laudrup je rekao da je Romario njegov omiljeni saigrač u napadu tokom cele karijere. „Niko nije mogao da iskoristi moja dodavanja na način na koji je on to činio.“
  • Geri Nevil: „Romario je verovatno najveći igrač protiv kojeg sam ikad igrao.“

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Romário”. soccerway.com. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  2. ^ Appearances and goals for Brazil National Team. RSSSF., Pristupljeno 12. 7. 2012..
  3. ^ "Romário completes a famous 1,000" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. novembar 2013). FIFA.com. 21 May 2007.
  4. ^ „Romario: From football rebel to politician”. BBC. 15. 5. 2013. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  5. ^ Romario, the one-off darling of '94. FIFA [archived version, 2017].
  6. ^ a b v „Barcelona v Milan revisited: The night in 1994 the Dream died”. The Guardian. 28. 3. 2012. Pristupljeno 15. 3. 2015. 
  7. ^ "Strikers' trademark goals: the Thierry Henry control-and-place, the Romario toe-poke and more". The Telegraph. 10 January 2012. Retrieved 5 December 2013 (potrebna pretplata)
  8. ^ "The Joy of Six: Great finishers". The Guardian. 31 July 2009. Retrieved 19 November 2013
  9. ^ a b "Manchester United v Barcelona: six of their best showdowns". The Telegraph. 27 May 2011. Retrieved 29 January 2014 (potrebna pretplata)
  10. ^ Two steps to heaven for Romario as Brazil's old man chases 1,000 goals. The Guardian. 25 March 2007. Retrieved 20 May 2014
  11. ^ Romario ready to return to Brazil. The Independent. 10 January 1995. Retrieved 20 May 2014
  12. ^ „Romario: From football rebel to politician”. BBC. 15. 5. 2013. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  13. ^ Orihuela, Rodrigo (29. 5. 2007). „Romario: to 1,000 goals and beyond”. The Guardian. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  14. ^ The most talked about fights in Spanish football. ABC.es. 2 October 2012. Retrieved 20 May 2014
  15. ^ "Valencia coach wants Romario to leave". New Straits Times. 22 November 1997. Retrieved 20 May 2014
  16. ^ „Manchester United 1 – 3 Vasco da Gama”. The Guardian. 9. 1. 2000. Pristupljeno 9. 6. 2014. 
  17. ^ a b Orihuela, Rodrigo (29. 5. 2007). „Romario: to 1,000 goals and beyond”. The Guardian. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  18. ^ „Hat trick | Romario keys Vasco da Gama's Copa Mercosur win”. CNN Sports Illustrated. 21. 12. 2000. Arhivirano iz originala 19. 3. 2005. g. 
  19. ^ "Veteran Romario finishes as Brazil top scorer". ESPN. Retrieved 20 May 2014 Arhivirano 20 maj 2014 na sajtu Wayback Machine
  20. ^ „Romario regrets lucrative Qatar move”. ESPN. 10. 6. 2003. Arhivirano iz originala 28. 2. 2014. g. Pristupljeno 24. 2. 2014. 
  21. ^ Two steps to heaven for Romario as Brazil's old man chases 1,000 goals. The Guardian. 25 March 2007. Retrieved 20 May 2014
  22. ^ "Romario still going strong at 40". FIFAworldcup.com (Yahoo) [archived version, 2007]. 1 February 2006.
  23. ^ „Romário assina com o Tupi e estréia na quinta na Taça Minas”. UOL Esporte (na jeziku: portugalski). 9. 10. 2006. Pristupljeno 2021-02-10. 
  24. ^ „Romário é apresentado no pequeno Tupi/MG”. Jornal de Brasília (na jeziku: portugalski). 2006-10-09. Pristupljeno 2021-02-10. 
  25. ^ "John Kosmina not keen on super marquee player for Adelaide United". Herald Sun. Retrieved 20 May 2014 [mrtva veza]
  26. ^ "Romario notches 1,000 goal" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2007). Sportsnet.ca. 20 May 2007.
  27. ^ "Romario nets 1000th goal of career" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2007). CNN.com. 20 May 2007.
  28. ^ "Romário converts penalty for 1,000th goal"[мртва веза]. Sports Illustrated. 20 May 2007.
  29. ^ "Imprensa internacional destaca milésimo gol de Romário" (portugalski). Folha Online. 20 May 2007.
  30. ^ "Romário 1.000 goals" (portugalski). Globo.com. 20 May 2007.
  31. ^ "Controversy on the road to 1,000". BBC News. 21 May 2007.
  32. ^ "Romario writes his own history". Daily Mail. 21 May 2007.
  33. ^ "Romário completes a famous 1,000" Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2013). FIFA.com. 21 May 2007.
  34. ^ "Best Goalscorers All-Time (Official Matches)". RSSSF Archive. 25 September 2013.
  35. ^ Romário lança DVD e diz que Ronaldo está cheinho, mas vai esvaziar [Romario launches DVD and says Ronaldo is full, but will empty] (in Portuguese). Globo.com. 5 August 2008.
  36. ^ Romario finally hits 1,000-goal mark. Telegraph. Retrieved 5 December 2013 (potrebna pretplata)
  37. ^ „Romario fails doping test, blames hair medicine”. ESPN Soccernet. 5. 12. 2007. Arhivirano iz originala 24. 10. 2012. g. Pristupljeno 5. 12. 2007. 
  38. ^ „Brazil legend Romario calls time on career”. FourFourTwo. 15. 4. 2008. Arhivirano iz originala 12. 3. 2012. g. Pristupljeno 15. 4. 2008. 
  39. ^ „Brazil legend Romario ends career”. BBC. 15. 4. 2008. Pristupljeno 15. 4. 2008. 
  40. ^ Brazil's Romario retires. Al Jazeera. 15 April 2008.
  41. ^ Romario announces comeback Arhivirano 18 avgust 2009 na sajtu Wayback Machine. ESPN Soccernet. 13 August 2009.
  42. ^ a b Romario, the one-off darling of '94. FIFA [archived version, 2017].
  43. ^ a b Romario, the one-off darling of '94. FIFA [archived version, 2017].
  44. ^ World Cup 1990. ESPN [archived version, 2014]. 22 November 2013. Retrieved 24 April 2014
  45. ^ Brazil in the 1994 World Cup. Virtual-Brazil.com [archived version, 2005]. Retrieved 12 July 2012.
  46. ^ Romario, the one-off darling of '94. FIFA [archived version, 2017].
  47. ^ a b Reinstated Romario saves Brazil. FIFA [archived version, 2013]. Retrieved 5 December 2013
  48. ^ 36 days to GO-AL! Romario (USA 1994). FIFA [archived version, 2014]. Retrieved 20 May 2014
  49. ^ a b FIFA Player Statistics: Romário. FIFA [archived version, 2012]. Retrieved 20 May 2014
  50. ^ „WORLD CUP '94; Romario Is Short on Humility, Long on Talent”. The New York Times. 5. 6. 1994. Pristupljeno 13. 10. 2018. 
  51. ^ Jon Carter (26. 5. 2010). „First XI: World Cup celebrations”. ESPN. Arhivirano iz originala 3. 6. 2010. g. 
  52. ^ Match Report. FIFA. Retrieved 12 July 2012.
  53. ^ "Brazil in the 1998 World Cup". Virtual-Brazil.com. Retrieved 12 July 2012.
  54. ^ „SOCCER – WORLD CUP -- BRAZIL – An Injured Romario Is Dropped”. NY Times. 3. 6. 1998. 
  55. ^ "Zidane lights the blue-touch paper for France". FIFA (archived version, October 2014). Retrieved 6 November 2014
  56. ^ „The mystery of Paris that refuses to go away”. The Guardian. 29. 6. 2002. Pristupljeno 1. 10. 2018. 
  57. ^ a b "Scolari on Romario snub". BBC News. 10 May 2002. Retrieved 27 June 2014.
  58. ^ a b "Romario's last chance". BBC News. 8 April 2002. Retrieved 27 June 2014.
  59. ^ Lawrence, Amy (29. 6. 2017). „Ronaldo's redemption: recalling the Brazil striker's World Cup fairytale 15 years on”. The Guardian. Pristupljeno 30. 8. 2018. 
  60. ^ „Ronaldo's Redemption: 2002 World Cup documentary”. FourFourTwo. Arhivirano iz originala 2021-12-21. g. Pristupljeno 25. 9. 2018 — preko YouTube. 
  61. ^ a b "Brazil beats Guatemala in star's finale". USA Today. 28 April 2005. Retrieved 20 May 2014
  62. ^ “Brazil officially named 2014 World Cup hosts”. Reuters. 30 October 2007. Retrieved 4 July 2018
  63. ^ FIFA Beach Soccer World Cup Rio de Janeiro 2005 Arhivirano 29 mart 2019 na sajtu Wayback Machine, FIFA.
  64. ^ „Romario: From football rebel to politician”. BBC. 15. 5. 2013. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  65. ^ John Brewin (8. 4. 2015). „World Cup All-time Top 20: No. 15 Romario”. ESPN FC. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  66. ^ „Biografia Calciatori da Leggenda: Romario” [Legendary footballers: Romario]. Calcio Magazine (na jeziku: italijanski). 12. 6. 2008. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  67. ^ „WORLD CUP '94; Romario Is Short on Humility, Long on Talent”. The New York Times. 5. 6. 1994. Pristupljeno 13. 10. 2018. 
  68. ^ „Romário”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  69. ^ "Romario falls short in quest of 1,000th goal". HULIQ.com. 5 April 2007.
  70. ^ Ronaldo: “Romario was the most decisive player who I played with” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. decembar 2019). Copa2014.gov. Retrieved 20 November 2013
  71. ^ Roberto Baggio's world Arhivirano 27 septembar 2011 na sajtu Wayback Machine. Pro-Paul.net. 2001.
  72. ^ "Ronaldo and Romario are the best Brazilian players that I've ever faced." Arhivirano 21 maj 2014 na sajtu Wayback Machine. Sulia.com. Retrieved 20 May 2014
  73. ^ "Ele Nao Se Cala". p. 74. Placar Magazine (Edition. 1315, Feb 2008). Retrieved 20 November 2013
  74. ^ "Santos star Neymar: Romário inspired my number 11 shirt". Sambafoot.
  75. ^ "Ronaldo, Romario Reinvented Striker's Role, Says Thierry Henry" Arhivirano 6 mart 2016 na sajtu Wayback Machine. In Sports. Retrieved 16 January 2015
  76. ^ "Strikers' trademark goals: the Thierry Henry control-and-place, the Romario toe-poke and more". The Telegraph. 10 January 2012. Retrieved 5 December 2013 (potrebna pretplata)
  77. ^ Joel del Río (22. 2. 2017). „The art of the chip: Falcao matches Totti, Messi and Raul”. Marca. Pristupljeno 11. 4. 2017. 
  78. ^ Tim Vickery (2. 4. 2007). „Tim Vickery column”. BBC Sport. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  79. ^ Lowe, Sid (2013). Fear and Loathing in La Liga: The True Story of Barcelona and Real Madrid. p. 288. Random House
  80. ^ „Neymar unveils his 'ultimate player'”. CNN. 15. 12. 2016. Pristupljeno 2. 7. 2017. 
  81. ^ a b „Brazil legend Romario ends career”. BBC Sport. 15. 4. 2008. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  82. ^ „Hristo Stoichkov: Perfect XI”. Four Four Two. 12. 3. 2008. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  83. ^ a b „Once teammates, Romario and Bebeto now bitter rivals on pitch of politics”. The National. 22. 5. 2014. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  84. ^ Tim Vickery (2. 4. 2007). „Tim Vickery column”. BBC Sport. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  85. ^ John Brewin (8. 4. 2015). „World Cup All-time Top 20: No. 15 Romario”. ESPN FC. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  86. ^ a b „Romário”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  87. ^ John Molinaro (9. 6. 2018). „History of the World Cup: 1994 – Coming to America”. www.sportsnet.ca. Pristupljeno 9. 7. 2018. 
  88. ^ „Romario: I've done it all”. FIFA. 31. 7. 2007. Arhivirano iz originala 14. 4. 2014. g. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  89. ^ „Bebeto: The ultimate moment”. FIFA. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  90. ^ Phil Hersh (13. 7. 1994). „Together, But Not Always In Harmony”. The Chicago Tribune. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  91. ^ „Romario: From football rebel to politician”. BBC. 15. 5. 2013. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  92. ^ Orihuela, Rodrigo (29. 5. 2007). „Romario: to 1,000 goals and beyond”. The Guardian. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  93. ^ a b Jackson, Steven J. (10. 11. 2004). Sport, Culture and Advertising: Identities, Commodities and the Politics of Representation. Routledge. str. 186. 
  94. ^ „Romário FIFA 14 Legends”. futhead.com. Pristupljeno 7. 4. 2015. 
  95. ^ Romário Arhivirano 27 septembar 2010 na sajtu Wayback Machine (in Portuguese). Romario4011.com.
  96. ^ Sexto candidato a deputado federal mais votado do Rio, Romário rejeita paralelo com Tiririca Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2010) (in Portuguese). Globo.com. 4 October 2010.
  97. ^ Romário chama Mundial de 2014 de ‘Copa da mentira’ e alfineta Ronaldo (in Portuguese). Globo.com. 11 April 2012.
  98. ^ Romário diz que Copa de 2014 será o 'maior roubo da história' (in Portuguese). Globo.com. 18 March 2012.
  99. ^ Romário detona Ricardo Teixeira e Jerome Valcke (in Portuguese). YouTube. 8 November 2011.
  100. ^ Ricardo Teixeira é convocado por Romário para esclarecer denúncia de corrupção (in Portuguese). Mtv.uol.com. 9 November 2011.
  101. ^ Football great Romario eyes Brazil Senate seat Arhivirano 14 oktobar 2014 na sajtu Wayback Machine. NDTV. Retrieved 23 August 2014
  102. ^ „Campos confirma Romário para Senado no Rio”. Brasil 24/7 (na jeziku: portugalski). 18. 6. 2014. 
  103. ^ „Romário sai do PSB e diz que presidirá o Podemos no Rio de Janeiro”. Gazeta (na jeziku: portugalski). 29. 6. 2017. Pristupljeno 31. 12. 2017. 
  104. ^ „Brazil ex-football star Romario seeks Rio state governor post”. BBC News. 18. 3. 2018. 
  105. ^ „Resultados e lista de candidatos a Governador do Rio de Janeiro-RJ 2018” (na jeziku: portugalski). 
  106. ^ „Romário anuncia filiação ao PL: 'Admiro a forma como o partido é conduzido'” (na jeziku: Portuguese). UOL. 8. 4. 2021. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  107. ^ Balloussier, Anna Virgínia (11. 10. 2021). „Romário diz que prefere Bolsonaro a Lula e que antes o 'país estava uma merda'”. Folha de S. Paulo (na jeziku: Portuguese). Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  108. ^ Romario DNA no guarantee for success – Romarinho struggling in Brazilian lower leagues. goal.com. 23 June 2014. Retrieved 27 June 2014
  109. ^ "Romario falls short in quest of 1,000th goal". HULIQ.com. 5 April 2007.
  110. ^ Roberto Baggio's world Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2011). Pro-Paul.net. 2001.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ромарио&oldid=27803365”