Pređi na sadržaj

Ronald Fišer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ronald Fišer
Fišer 1913.
Lični podaci
Datum rođenja(1890-02-17)17. februar 1890.
Mesto rođenjaEast Finchley, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti29. jul 1962.(1962-07-29) (72 god.)
Mesto smrtiAdelajd, Južna Australija, Australija
ObrazovanjeŠkola Harou

Ser Ronald Ajlmer Fišer [1] (17. februar 1890 – 29. jul 1962) je bio britanski statističar i genetičar. Za njegovo delo u statistici, bio je opisan kao „genije koji je skoro samostalno stvorio osnove moderne statističke nauke“[1] i „najznačajnija ličnost u statistici HH veka“.[1] U genetici, njegov rad je koristio matematiku da kombinuje Mendelove zakone i prirodnu selekciju; ovo doprinosi oživljavanju Darvinizma u ranom HH veku revizijom teorije evolucije poznatom kao moderna sinteza. Za svoje doprinose biologiji, Fišer je prozvan„najvećim od Darvinovih naslednika“.[2]

Od 1919. pa nadalje, radio je u Eksperimentalnoj stanici Rotamsted 14 godina;[3] tamo je analizirao neverovatne količine podataka iz eksperimenata sa poljoprivrednim kulturama od 1840-ih, i razvio je analizu varijancije (ANOVA). Osnovao je svoju reputaciju tamo narednih godina kao biostatističar.

Poznat je kao jedan od tri oca populacione genetike. Ocrtao je Fišerov princip, Fišerovsku izbeglicu i hipotezu atraktivnog sina, teorije o seksualnoj selekciji. Njegov doprinos statistici uključuje metod maksimalne mogućnosti, pouzdanog zakljčka, derivaciju različitih proizvoljnih distibucija, osnovne principe dizajna eksperimenata, i još mnogo toga.

Fišer je imao snažno mišljenje o rasi. Tokom svog života, bio je značajan pristalica eugenike, interesovanja koje je dovelo do njegovog rada u poljima statistike i genetike.[4] Štaviše, bio je neslagažući glas u Uneskovom izveštaju „Rasno pitanje“, insistirajući na rasnim razlikama.[5]

Mladost i školovanje[uredi | uredi izvor]

Fišer je rođen u istočnom Finčliju u Londonu, u Engleskoj, u porodici srednje klase; njegov otac, Džordž, je bio uspešan partner u firmi „Robinson i Fišer, akcionari i prodavci umetnina“.[6] Bio je jedan od blizanaca, drugi bejaše mrtvorođen i odrastao je kao najmlađi, sa tri sestre i jednim bratom.[7] Od 1896. do 1904. živeli su u kući Inverfortovih u Londonu, gde je „Englesko nasleđe“ postavilo plavu plaketu 2002., pre selidbe u Stritam.[8] Njegova majka, Kejt, umrla je od akutnog peritonitisa kad je imao 14 godina, njegov otac je izgubio svoj biznis 18 meseci kasnije.[6]

Kao dete

Slab vid tokom celog života je uzrokovao njegovo odbacivanje iz britanske armije u Prvom svetskom ratu,[9] ali je takođe razvilo njegovu sposobnost da vizualizuje zadatke na geometrijski način, ne pišući matematiča rešenja, ili dokaze. Upisao je školu „Harou“ sa 14 godina i osvojio školsku Nild medalju iz matematike. Godine 1990. je osvojio školarinu da studira na „Gonvil i Kiz koledžu“, u Kembridžu. Godine 1912 dobio je prvenac u astronomiji.[10] Godine 1915 objavio je rad „Evolucija seksualneog preferiranja“[11], koji se bavio seksualnom selekcijom i izborom partnera.

Kuća u kojoj je Fišer živeo od 1896 do 1904
Na proslavi diplomiranja, na Univerzitetu Kembridž 1912

Karijera[uredi | uredi izvor]

Tokom 1913. do 1919, Fišer je radio šest godina kao statističar u gradu Londonu i predavao fiziku i maematiku u nizu državnih škola, u Temzinom nautičkom trenažnom koledžu, i u Bredfild koledžu. Tamo se smestio sa svojom novom mladom, Ajlin Ginis, sa kojom je imao dva sina i šest ćerki.

U 1918. objavio je „Veza između srodnika u pretpostavci Mendelovog pravila“, u kojoj je uveo pojam varijancije i njegovu predložio formalnu analizu.[12] Objavio je i genetski konceptualni model pokazujući kontinuiranu varijaciju među fenotipskim osobinama merenim od strane biostatističara koje mogu biti proizvod kombionovanog delovanja mnogih diskretnih gena i stoga biti proizvod Mendelovog pravila. Ovo je bio prvi korak ka osnivanju populacione genetike i kvantitivne genetike, koja demonstrira da prirodna selekcija može promeniti alelnu frekvenciju u populaciji, što je rezultovalo u pomirenju isprekidane prirode sa postepenom evolucijom.[13] Džoan Boks, Fišerov biografičar i ćerka kaže da je Fišer već rešio ovaj problem 1911. godine.[14]

Eksperimentalna stanica Rotamsted, (1919 – 1933)[uredi | uredi izvor]

Od 1919. pa nadalje, počeo je da radi u Eksperimentalnoj stanici Rotamsted 14 godina[3]; tamo je analizirao neverovatne količine podataka iz eksperimenata sa poljoprivrednim kulturama od 1840-ih, i razvio je analizu varijancije (ANOVA). U 1919. godini bila mu je ponuđena pozicija u Laboratoriji Galton u Univerzitetskom koledžu London koju je vodio Karl Pirson, ali umesto toga je prihvatio povremen posao u Rotamstedu u Hapendenu da bi istražio mogućnost analiziranja neverovatne količine podataka iz eksperimenata sa poljoprivrednim kulturama akumuliranih od 1942 iz „Klasičnih terenskih eksperimenata“. Analizirao je podatke zapisane tokom mnogo godina i 1921, objavio Studije varijacije poljoprivrednih kultura, i njegovu prvu primenu analize varijancije ANOVA-e.[15] U 1928, Džozef Oskar Irvin je počeo trogodišnje ograničenje u Rotamstedu i postao jedan od prvih ljudi koji će da usavrše Fišerove inovacije. Između 1912. i 1922. Fišer je preporučio, analizirao (sa greškama u pokušajima dokaza) i široko popularizovao maksimalnu mogućnost.[16]

Fišerov članak iz 1924. O distribuciji koja stvara funkcije greške više dobro poznate statistike predstavlja Pirsonov či-kvadratni test i Vilijam Gasetovu Studentsku te- distribuciju i gde se razvila Fišerova cet-distribucija, nova statistička metoda često korišćena mnogo decenija kasnije kao Ef distribucija. Bio je pionir u principima dizajna eksperimenata i statistike malih uzoraka i analize pravih podataka.

Paunov rep u letu, tipičan primer Fišerove izbeglice

U 1925. je objavio Statističke metode za istraživače, jednu od najuticajnijih knjiga o statističkim metodama u HH veku[17]. Fišerova metoda[18][19] je tehnika fuzije podataka ili „meta- analize“ (analize analize). Ova knjiga je takođe popularizovala p-vrednost, i igra centralnu ulogu u njegovom pristupu. Fišer predlaže pe=0.05, ili 1 od 20 mogućnost da će ga prevazići šansa, kao granicu statističkog značaja, i primenjuje ovo u normalnoj distribuciji (kao dvostrani test), time dobijajući pravilo dve standardne devijacije (pri normalnoj distribuciji) za statistički značaj[20]. Broj 1,96, približna vrednost 97,5% tačke normalne distribucije korišćene u verovatnoći i statistici, takođe potiče iz ove knjige.

U 1928, Fišer je bio prvi koji je koristio disfuzione jednačine da pokuša da izračuna distribuciju alel frekvecija i procenu genetskog povezivanja pomoću metode maksimalne mogućnosti među populacijama.[21]

Istraživački centar Rotamsted

U 1930, Genetska teorija prirodne selekcije je prvo objavljena od strane Klarendon presa i posvećena Leonardu Darvinu. Kao centralno delo neodarvinističke moderne evolucione sinteze,[22] pomoglo je da definiše populacionu genetiku, koju je Fišer osnovao zajedno sa Sivilom Rajtom i J. B. S. Haldana, i oživeo Darvinovu odbačenu ideju seksualne selekcije. Jedan od Fišerovih omiljenih aforizama bio je „Pririodna selekcija je mehanizam za generisanje neverovatno velikog stepena neverovatnosti".[23]

Fišerova popularnost je rasla i on je počeo da putuje i da drži predavanja. U 1931, proveo je šest nedelja u laboratoriji za statistiku na Ajova stejt koledžu gde je držao tri predavanja nedeljno, i upoznao mnoge američke statističare, uključujući i Džordža V. Snedekora. Vratio se ponovo 1936.

Univerzitetski koledž London, (1933 – 39)[uredi | uredi izvor]

Godine 1933, Fišer je postao direktor odeljenja eugenike u Univerzitetskom koledžu London.[24] U 1935, objavio je Dizajn eksperimenata, koji je „takođe osnovna [i unapređena] statistička tedžnika i primena... Matematičko opravdanje metoda nije bilo naglašeno i dokazi su često bili jedva skicirani ili potpuno izostavljeni...[Ovo je] navelo Dž. B. Mana da popuni rupe rigoroznim matematičkim tretmanom“.[17][25] U ovoj knjizi je Fišer takođe iscrtao „Damu koja proba čaj“, sada poznati dizajn statističkog randomizovanog eksperimenta koji koristi Fišerov test tačnosti i originalnu ekspoziciju Fišerovog verovanja u pojam nulte hipoteze.[26][27]

Iste godine je objavio rad na temu poverljivog zaključka[28][29] i primenio ga Berens – Fišerovom problemu, čije rešenje, predloženo prvo od strane Valtera Berensa i nekoliko godina kasnije Fišera, čini Berens – Fišerovu distribuciju.

U 1936. uveo je „Set podataka cveta irisa“ kao primer diskriminantne analize.[30]

U njegovom radu Talas naprednih i prednosnih gena iz 1937. predložio je Fišerovu jednačinu u kontekstu populacione dinamike da bi opisao pobršinsko širenje prednosnog alela i istraživao njegove putujuće talasne sposobnosti.[31] Iz ovoga je izašla Fišer – Kolmogorova jednačina.[32] U 1937, posetio je Indijski statistički institut u Kalkuti, i jednog njegovog vandrednog radnika, P. S. Mahalanobisa, često se vraćajući da podstakne njegov (institutov) razvoj. Bio je počasni gost njegove 25. godišnjice, kada je imao 2000 zaposlenih.

U 1938, Fišer i Frenk Jejts su opisali Fišer – Jejts mešanje u njihovoj knjizi Statističke tabele za biološka, agrikulturalna i medicinska istraživanja.[33] Njihov opis algoritma koristio je papir i olovku; tabela random brojeva donela je slučajnost.

Univerzitet Kembridž (1940–1956)[uredi | uredi izvor]

U 1943, zajedno sa A. S. Korbetom i C. B. Vilijamsom je objavio rad na temu relativne obilnosti vrsta gde je razvio logaritamski niz u koji je stavio dva različita seta podataka o obilnosti[34]. Iste godine preuzeo je Balforovo presedništvo iz genetike gde je 1948. pozvan italijanski istraživač Luiđi Luka Kavali-Sforza, formirajući jedinicu sa jednim čovekom u oblasti bakterijske genetike.

U 1936, Fišer je koristio Pirsonov či-kockasti test da analizira Mendelove podatke i zaključio je da su Mendelovi podaci sa predviđenim odnosima previše savršeni, što sugeriše da supodešavanjima (namernia ili nesvesna) bila izvršena nad podacima da bi uklopili opažanja sa hipotezom.[35] Kasnije su autori tvrdili da je bilo mana u Fišerovoj analizi, predlažući različita statistička i botanička objašnjenja za Medelove brojeve.[36][37] U 1947, Fišer je osudio časopis Nasledstvo sa Kirilom Darlingtonom i 1949. je objavio Teoriju parenja bliskih srodnika.

U 1950 je objavio „Genske učestalosti u klajnu utvrđenim od strane selekcije i difuzije“[38] o talasu napretka predonosnih gena i o klajnovima genetske učestalosti, poznatog po prvoj primeni kompjutera, EDSAC-a, u biologiji. Razvio je kompjuterske algoritme za analizu podataka iz svojih balansiranih eksperimentalnih nacrta,[7] sa različitim edicijama i prevodima, postajući standardna referenca za naučnike mnogoh disciplina. U ekološkoj genetici on i E. B. Ford su pokazali da je sila prirodne selekcije mnogo jača nego što je pretpostavljeno, zbog mnogo ekogenetičkih situacija (kao što je polimorfizam) koje se održavaju zahvaljujući prirodnoj selekciji.

Tokom ovog vremena bavio se i na mapiranju hromozoma miševa; razmnožavajući miševe u laboratorijama u svojoj kući.[39]

Fišer se javno protivio istraživanju iz 1950. koje je pokazalo da pušenje duvana izaziva rak pluća, argumenirajući da koorelacija ne implicira uzrok.[40][41][42][43][44][45]Da citiramo njegove biografe Jejtsa i Matera: „Bilo je sugerisano da je razlog tome činjenica da je Fišer bio zaposlen kao konsultant duvanskih firmi i da ova kontroverza izaziva sumlju o vrednosti njegovih argumenata. Ovo ga pogrešno ocenjuje. Nije bio iznad prihvatanja finasijskih nagrada za svoj rad, ali razlog ovog zanimanja je nesumljivo bilo njegova mržnja puritanskih tendencija svih vrsta; a možda i lična uteha koju je uvek pronalazio u duvanu.

Držao je Krunijsko predavanje na temu populacione genetike 1953. godine.[46]

U zimu 1953 – 1954. Fišer je upoznao Debaratu Bazua, indijskog statističara koji je 1958. napisao: „U vezi sa argumentom seta, Ser Ronald se trudio da pronađe sredinu između dva pola statistike – Berklijeve i Bejzove.[47] Moj trud da razumem Fišerov kompromis su me dovele do principa verovatnoće“.[48]

Adelejd, (1957—1962)[uredi | uredi izvor]

Spomen-ploča preko njegovih samrtnih ostataka, prolaz na strani govornice u Katedrali Sv. Petra, Adelajd

U 1957, penzionisani Fišer je emigrirao u Australiju, gde je provodio vreme kao viši israživač u Naučnoj i privrednoj istraživačkoj organizaciji Komonvelt (CISRO) u Adelejdu. Umro je tamo 1962, i njegovi posmrtni ostaci su zakopani unutar Katedrale Svetog Petra, u Adelejdu.[49]

Lični život i uverenja[uredi | uredi izvor]

Oženio je Ajlin Ginis, sa kojom je imao dva sina i šest ćerki[50]. Njegov brak se raspao tokom Drugog svetskog rata, i njegov najstariji sin Džordž, vojni pilot, je ubijentokom borbe. [51]Njegova ćerka, Džoen, koja je napisala biografiju o svom ocu, udala se za značajnog statističara Džordža E. P. Boksa.[52] Prema Jejtsu i Materu „Njegova velika porodica, pogotovo u trenucima teških finanskijskih nedaća, bila je lična ekspresija njegovih genteskih i evolutivnih uverenja.[53] Fišer je zapamćen po lojalnosti, viđen kao patriota, član Engleske crkve, politički

Prozor od naslikanog stakla u sali za ručavanje Kaius koledža, u Kembridžu, što je podsećanje na Ronalda Fišera i predstavlja latinski kvadrat, pomenut od strane njega u Dizajnu eksperimenata.

konzervativac, kao i naučni racionalista. Dobio je reputaciju za svoju nemarnost prema izgledu i arhitipu odsutnog profesora. H. Alen Or u Boston rivjuu opisuje ga kao: „ Duboko verujućeg anglikanca koji, između osnivanja moderne statistike i populacione genetike, piše članke za crkvene časopise“.[54] U prenosu iz 1955. na temu nauke i hrišćanstva[53], rekao je: „Običaj pravljenja jedinstvenih dogmatskih verovanja sigurno nije bazirano na Isusovim učenjima, ali je bila značajna slabost religioznih učitelja u narednim vekovima. Ne mislim da bi reč koja označava hrišćanske vrline treba biti zloupotrebljena da znači slepo prihvatanje takvih verovanja. Mnogo samozavaravanja od strane mladog vernika je potrebno da ubedi sebe da zna ono što je, u stvari, siguran da ne zna. To je sigurno licemerje, protiv koga smo bili najočiglednije upozoreni.“

Parapsihologija[uredi | uredi izvor]

Fišer je bio umešan u Društvo za psihička istraživanja.[55][56]

Eugenika[uredi | uredi izvor]

U 1910. Fišer se pridružio Društvu za eugeniku (Ujedinjeno Kraljevstvo) u Univerzizetu Kembridž, čiji su neki od članova bili Džon Menard Kejns, R. C. Punet i Horas Darvin. Video je

Kao stjuard na prvoj Internacionalnoj konferenciji eugenike, 1912.

eugeniku kao način adresiranja trenutnih društvenih i naučnih problema koji su sačinjavali i vodili njegovo interesovanje prema genetici i statistici. Tokom Prvog svetskog rata počeo je da piše recenzije knjiga za Eugenik rivju i volontirao da preuzme sve takve recenzije za žurnal, bivajući zaposlen u nestalnoj pozicciji. Poslednja trećina Genetske teorije prirodne selekcije se fokusirala na eugeniku, okrivljujući nedostatak plodnosti viših klasa za pad civilizacija, i koristeći podatke britanskog cenzusa iz 1911. da pokaže obrnuti odnos između plodnosti i društvenog staleža, delimično zato što, tvrdio je, da bi snizili finansijske troškove i time povećali društveni stalež imali su manje dece. Predložio je ukidanje dodatnih prihoda velikim porodicama, sa prihodima proporcionalnim očevom zaradom. Služio je u brojnim društvima za eugeniku da bi je promovisao. U 1934, napustio je Društvo za eugeniku zbog prepirke oko povećane moći naučnika unutar pokreta.[57][58][59]

Rasa[uredi | uredi izvor]

U 1950, Fišer se protivio Uneskovom „Rasnom pitanju“, verujući da dokazi i svakodnevno iskustvo pokazuju da se ljudske grupe znatno razlikuju „i njihovom urođenom kapacitetu za intelektualni i emotivni razvoj“ i zaključio je da je „praktično internacionalni problem naučiti prijateljski deliti resurse ove planete sa ljudima meterijalno različite prirode“, i da je „problem sakriven od strane dobronamernih pokušaja da se minimizuju prave razlike koje postoje“. Reviziranu izjavu nazvanu „Koncept rase: rezultati upita“ (1951) je bio praćen od strane Fišerovog izdvojenog komentarisanja.[60]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Fišerovi doktoranti uključuju Valtera Bodmera,[61] D.J. Finija[61], Meri F. Lion[62] i C. R Raoa[61]. Iako bitan protivnik Bajezijske statistike, Fišer je bio prvi da koristi termin „Bajezijska“ 1950.[63] Genetska teorija prirodne selekcije iz 1930. je često citirana u knjigama iz biologije, i ocrtava mnoge bitne koncepte, kao što su:

  • Hipoteza atraktivnog sina, koja pretpostavlja da ženke biraju nasumično privlačne mužijake samo zato što su privlačni, stoga povećavajući privlačnost svojih sinova koji onda privlače više partnera. Ovo je kontrast toeriji o ženskom izboru partnera baziranog na pretpostavci da ženke biraju privlačne mužijake zato što su privlačne karakteristike obeleživači ženske adaptivne vrednosti.[69]
  • Mimikrija, sličnost jedne vrste drugoj koja štiti jednu ili obe
  • Pokazujući da se s verovatnoćom mutacije povećava adaptivna vrednost organizma proporcionalno sa rasprostranjenosti mutacije i da veće populacije nose više varijacija da bi imali veću šansu za preživljavanje.

Fišer je takođe poznat po:

  • Inverzna verovatnoća, termin koji je Fišer koristio 1922, odnoseći se na „fundamentalni paradoks inverzne verovatnoće“ kao izvora konfuzije između statističkih termina koji se odnose koji se odnose na vrednost koju treba proceniti i pravoj vrednosti dobijenoj procenom, koja je uglavnom pogrešna[76]
  • Dovoljna statistika, kada je statistika dovoljna u odnosu na statistički model i njegov asocirani nepoznati parametar ako „ nema druge statistike koja može da se izračuna sa istim uzorkom tako da da dodatne informacije o vrednosti parametra“.[78]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Ronald Aylmer Fisher, 1890-1962”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society (na jeziku: engleski). 9: 91—129. novembar 1963. ISSN 0080-4606. doi:10.1098/rsbm.1963.0006. 
  2. ^ Edwards, A. W. F. (2011). „Mathematizing Darwin”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 65 (3): 421—430. PMID 21423339. doi:10.1007/s00265-010-1122-x. 
  3. ^ a b Kennedy, Michael (2001). Ronald [Russell], Sir Landon. Oxford Music Online. Oxford University Press. 
  4. ^ Fisher, Richard (oktobar 2009). „One minute with Michael Green.”. New Scientist. 204 (2732): 27. ISSN 0262-4079. doi:10.1016/s0262-4079(09)62871-2. 
  5. ^ unesdoc.unesco.org https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000073351_eng. Pristupljeno 17. 3. 2019.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  6. ^ a b Fisher, Ronald Aylmer; Owen, A. R. G. (1962). „An Appreciation of the Life and Work of Sir Ronald Aylmer Fisher :F.R.S., F.S.S. Sc.D.”. The Statistician. 12 (4): 313. ISSN 0039-0526. doi:10.2307/2986951. 
  7. ^ a b Box, Joan Fisher (14. 1. 2005), Fisher, Ronald Aylmer, John Wiley & Sons, Inc., ISBN 9780471667193, Pristupljeno 17. 3. 2019 
  8. ^ Soton, Oxford University Press, 31. 10. 2011, Pristupljeno 17. 3. 2019 
  9. ^ Box, Joan Fisher; Edwards, A. W. F. , "Fisher, Ronald Aylmer", Encyclopedia of Biostatistics, 8 Volume Set, Encyclopedia of Biostatistics. . John Wiley & Sons. 2005. ISBN 978-0470849071. doi:10.1002/0470011815.b2a17045.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  10. ^ Fisher, Sir Ronald Aylmer (1890–1962), Oxford University Press, 6. 2. 2018, Pristupljeno 17. 3. 2019 
  11. ^ „EUGENIC LEGISLATION”. Journal of Heredity. 6 (3): 142—144. mart 1915. ISSN 1465-7333. doi:10.1093/oxfordjournals.jhered.a109077. 
  12. ^ Fisher, R. A. (1919). „XV.—The Correlation between Relatives on the Supposition of Mendelian Inheritance.”. Transactions of the Royal Society of Edinburgh (na jeziku: engleski). 52 (02): 399—433. ISSN 0080-4568. doi:10.1017/S0080456800012163. 
  13. ^ Box, Joan Fisher (maj 1981). „Gosset, Fisher, and the t Distribution”. The American Statistician. 35 (2): 61. ISSN 0003-1305. doi:10.2307/2683142. 
  14. ^ Fisher, Geoff (mart 2013). „Life support”. New Scientist. 217 (2909): 30. ISSN 0262-4079. doi:10.1016/s0262-4079(13)60742-3. 
  15. ^ Heron, David (april 1910). „On the Probable Error of a Partial Correlation Coefficient”. Biometrika. 7 (3): 411—412. ISSN 0006-3444. JSTOR 2345396. doi:10.2307/2345396. 
  16. ^ Pfanzagl, Johann (1994). Parametric statistical theory. Hamböker, R. Berlin: W. de Gruyter. ISBN 9783110889765. OCLC 815506977. 
  17. ^ a b „Statistical and Social Inquiry Society of Ireland: Centenary Celebrations”. Journal of the Royal Statistical Society. 110 (4): 348. 1947. ISSN 0952-8385. JSTOR 2981241. doi:10.2307/2981241. 
  18. ^ Fisher, Ronald Aylmer, Sir (1970). Statistical methods for research workers. (14th ed., rev. and enl izd.). Darien, Conn.: Hafner Pub. Co. ISBN 9780050021705. OCLC 135627. 
  19. ^ Mosteller, Frederick; Fisher, R. A. (1948). „Questions and Answers”. The American Statistician. 2 (5): 30—31. JSTOR 2681650. doi:10.2307/2681650. 
  20. ^ Dallal, Gerard E. (avgust 1986). „STATOOLS: Statistical Utility Programs”. The American Statistician. 40 (3): 236. ISSN 0003-1305. JSTOR 2684555. doi:10.2307/2684555. 
  21. ^ Fisher, R. A.; Balmukand, Bhai (1928—7). „The estimation of linkage from the offspring of selfed heterozygotes”. Journal of Genetics (na jeziku: engleski). 20 (1): 79—92. ISSN 0022-1333. S2CID 27688031. doi:10.1007/BF02983317.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  22. ^ Richard Dawkins : how a scientist changed the way we think : reflections by scientists, writers, and philosophers. Grafen, Alan., Ridley, Mark. Oxford: Oxford University Press. 2006. ISBN 9780191516214. OCLC 77519739. 
  23. ^ Huxley, Julian; De Beer, Gavin (1963). „The elements of experimental embryology.”. Journal of Anatomy. New York: [Hafner Pub. Co.] 69 (Pt 1): 127. PMC 1249269 Slobodan pristup. doi:10.5962/bhl.title.6433. 
  24. ^ Cobban, Professor Alfred, (1901–1 April 1968), Professor of French History, University College, University of London, since 1953; Head of History Department, 1961–66; Editor of History, Oxford University Press, 1. 12. 2007, Pristupljeno 17. 3. 2019 
  25. ^ 4. Analysis of Variance, De Gruyter Oldenbourg, 31. 12. 2007, str. 99—148, ISBN 9783486843668, Pristupljeno 17. 3. 2019 
  26. ^ CHAPTER I. EARLY BELL SYSTEM EXPERIMENTATION, Harvard University Press, ISBN 9780674280540, Pristupljeno 17. 3. 2019 
  27. ^ Null Hypothesis, Springer-Verlag, Pristupljeno 17. 3. 2019 
  28. ^ Fisher, R. A. (decembar 1935). „THE FIDUCIAL ARGUMENT IN STATISTICAL INFERENCE”. Annals of Eugenics (na jeziku: engleski). 6 (4): 391—398. doi:10.1111/j.1469-1809.1935.tb02120.x. 
  29. ^ Seidenfeld, Teddy (avgust 1992). „R. A. Fisher's Fiducial Argument and Bayes' Theorem”. Statistical Science. 7 (3): 358—368. ISSN 0883-4237. doi:10.1214/ss/1177011232. 
  30. ^ Fisher, R. A. (1936-9). „THE USE OF MULTIPLE MEASUREMENTS IN TAXONOMIC PROBLEMS”. Annals of Eugenics (na jeziku: engleski). 7 (2): 179—188. doi:10.1111/j.1469-1809.1936.tb02137.x.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  31. ^ FISHER, R. A. (jun 1937). „THE WAVE OF ADVANCE OF ADVANTAGEOUS GENES”. Annals of Eugenics. 7 (4): 355—369. ISSN 2050-1420. doi:10.1111/j.1469-1809.1937.tb02153.x. 
  32. ^ Fisher, 4th Baron, (Patrick Vavasseur Fisher) (born 14 June 1953), Oxford University Press, 1. 12. 2013, Pristupljeno 17. 3. 2019 
  33. ^ Fisher, Ronald Aylmer, Sir ([1963]). Statistical tables for biological, agricultural, and medical research. Yates, Frank, (6th ed., rev. and enl izd.). New York,: Hafner Pub. Co. ISBN 9780028447209. OCLC 550706.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  34. ^ Fisher, R. A.; Corbet, A. Steven; Williams, C. B. (1943). „The Relation Between the Number of Species and the Number of Individuals in a Random Sample of an Animal Population”. Journal of Animal Ecology. 12 (1): 42—58. JSTOR 1411. doi:10.2307/1411. 
  35. ^ Fisher, R.A. (15. 4. 1936). „Has Mendel's work been rediscovered?”. Annals of Science (na jeziku: engleski). 1 (2): 115—137. ISSN 0003-3790. doi:10.1080/00033793600200111. hdl:2440/15123. 
  36. ^ Franklin, Allan; Edwards, A. W. F.; Fairbanks, Daniel J.; Hartl, Daniel L.; Seidenfeld, Teddy: Ending the Mendel-Fisher Controversy. . University of Pittsburgh Press. 2008. ISBN 9780822973409.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  37. ^ Sturtevant, A. H. (Alfred Henry) (2001). A history of genetics. Cold Spring Harbor, N.Y.: Cold Spring Harbor Laboratory Press. ISBN 9780879696078. OCLC 45330256. 
  38. ^ Fisher, R. A. (1950). „Gene Frequencies in a Cline Determined by Selection and Diffusion”. Biometrics. 6 (4): 353—361. JSTOR 3001780. PMID 14791572. doi:10.2307/3001780. hdl:2440/15146. 
  39. ^ Moehring, Amanda J.; Mackay, Trudy F. C. (jul 2004). „The Quantitative Genetic Basis of Male Mating Behavior in Drosophila melanogaster”. Genetics. 167 (3): 1249—1263. ISSN 0016-6731. PMC 1470936 Slobodan pristup. PMID 15280239. doi:10.1534/genetics.103.024372. 
  40. ^ Fisher, Ronald A. (1957). „Dangers of Cigarette-Smoking”. The British Medical Journal. 2 (5035): 43. JSTOR 25383068. doi:10.1136/bmj.2.503543 (neaktivno 04. 08. 2023). 
  41. ^ Fisher, R. A. (1957). „Dangers of Cigarette-smoking”. British Medical Journal. 2 (5039): 297—298. JSTOR 25383439. PMC 1961712 Slobodan pristup. doi:10.1136/bmj.2.5039297-b (neaktivno 04. 08. 2023). 
  42. ^ Fisher, Ronald (1958), "Cigarettes, Cancer, and Statistics" (PDF), The Centennial Review of Arts & Science, East Lansing, Michigan: Michigan State University Press, 2: 151–166
  43. ^ Fisher, Ronald (1958), "The Nature of Probability"(PDF), The Centennial Review of Arts & Science, East Lansing, Michigan: Michigan State University Press, 2: 261–274
  44. ^ Fisher, Ronald A. (1958). „Lung Cancer and Cigarettes?”. Nature. 182 (4628): 108. PMID 13566198. S2CID 4222105. doi:10.1038/182108a0. 
  45. ^ Fisher, Ronald A. (1958). „Cancer and Smoking”. Nature. 182 (4635): 596. PMID 13577916. S2CID 4172653. doi:10.1038/182596a0. 
  46. ^ FISHER R (9. 9. 1953). „Croonian Lecture - Population genetics”. Proceedings of the Royal Society of London. Series B - Biological Sciences. 141 (905): 510—523. ISSN 2053-9193. PMID 13100409. S2CID 85157766. doi:10.1098/rspb.1953.0058. 
  47. ^ „Aldous, Prof. David John, (born 13 July 1952), Professor of Statistics, University of California, Berkeley, since 1986”, Who's Who, Oxford University Press, 1. 12. 2007, doi:10.1093/ww/9780199540884.013.u5185, Pristupljeno 17. 3. 2019 
  48. ^ „Author's Page”, Concert Lighting, Elsevier, 2010, str. xvii, ISBN 9780240806891, doi:10.1016/b978-0-240-80689-1.00041-6, Pristupljeno 17. 3. 2019 
  49. ^ Predel, B., Au-Ra (Gold - Radium), Springer-Verlag, str. 1—1, ISBN 9783540435341, Pristupljeno 17. 3. 2019 
  50. ^ Box, R. A. Fisher, pp. 35–50
  51. ^ Box, R. A. Fisher, p 396
  52. ^ Box 1978
  53. ^ a b Yates, Frank; Mather, Kenneth (1963). „Ronald Aylmer Fisher, 1890-1962”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 9: 91—129. S2CID 122621801. doi:10.1098/rsbm.1963.0006. 
  54. ^ „Gould on God: Can religion and science be happily reconciled?”. bostonreview.net. Arhivirano iz originala 17. 05. 2008. g. 
  55. ^ Carter, Chris (22 August 2012). Science and the Afterlife Experience: Evidence for the Immortality of Consciousness. Simon and Schuster. ISBN 9781594774997.
  56. ^ "(Research with Ronald Fisher)". „Journal of the Society for Psychical Research”. Society for Psychical Research. 44 (738): 392. . 1967. The targets (one-figure numbers and letters of the alphabet) were pasted on the backs of visiting cards, which were put into random order either by shuffling or by the use of random number tables loaned us by Professor Sir Ronald Fisher.
  57. ^ "Series 12. Sir Ronald Aylmer Fisher (1890–1962) Statistician and geneticist. Papers 1911–2005. Papers on Eugenics. 1911–1920, 1936". University of Adelaide. Pristupljeno 7 September 2017.
  58. ^ Norton, Bernard (27 April 1978). "A 'fashionable fallacy' defended". New Scientist. Fisher worked as he did because he was an ardent eugenist. (original italics) ... Careful study of Fisher's writings, moreover, enables one to establish strong connections between the problems that Fisher faced qua eugenist and the work in genetics outlined above.
  59. ^ Andrade da Cruz, Rodrigo (1980). Ronald Fisher and eugenics: Statistics, evolution and genetics in the quest for permanent civilization. Pontifical Catholic University of São Paulo, Brazil (PhD Thesis). . 19. 2017: 53. doi:10.23925/1980-7651 (neaktivno 04. 08. 2023).  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)(inactive 2019-03-14).
  60. ^ http://unesdoc.unesco.org/images/0007/000733/073351eo.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. septembar 2009) "The Race Concept: Results of an Inquiry", p. 27. UNESCO 1952
  61. ^ a b v Ronald Fisher at the Mathematics Genealogy Project
  62. ^ Rastan, Sohaila (2015). „Mary F. Lyon (1925–2014) Grande dame of mouse genetics”. Nature. 518 (7537): 36. PMID 25652989. S2CID 4405984. doi:10.1038/518036a. 
  63. ^ Agresti, Alan; Hitchcock, David B. (2005). „Bayesian inference for categorical data analysis”. Statistical Methods and Applications. 14 (3): 298. S2CID 18896230. doi:10.1007/s10260-005-0121-y. 
  64. ^ Clutton-Brock, T. H. (1991). The Evolution of Parental Care. Princeton, NJ: Princeton University Press. str. 9. 
  65. ^ Trivers 1972, str. 136–179
  66. ^ Grafen, A. (2006). „A theory of Fisher's reproductive value”. J Math Biol. 53 (1): 15—60. PMID 16791649. S2CID 24916638. doi:10.1007/s00285-006-0376-4. 
  67. ^ The Relation Between Reproductive Value and Genetic Contribution Published by the Genetics journal
  68. ^ Orr, Allen (2005). „The genetic theory of adaptation: a brief history”. Nature Reviews Genetics. 6 (2): 119—127. PMID 15716908. S2CID 17772950. doi:10.1038/nrg1523. 
  69. ^ Kokko, Hanna; Brooks, Robert; Jennions, Michael D.; Morely, Josephine (17. 2. 2003). „The evolution of mate choice and mating biases”. Proceedings of the Royal Society of London B: Biological Sciences. 270 (1515): 653—664. PMC 1691281 Slobodan pristup. PMID 12769467. doi:10.1098/rspb.2002.2235. 
  70. ^ "dominance". Oxford Dictionaries Online. Oxford University Press. Pristupljeno 14 May 2014.
  71. ^ Fisher R. A. 1930. The Genetical Theory of Natural Selection.
  72. ^ McLachlan, G. J. Discriminant Analysis and Statistical Pattern Recognition. Wiley Interscience. 2004. ISBN 978-0-471-69115-0.. MR 1190469.
  73. ^ Fisher, R. A. (1936). „The Use of Multiple Measurements in Taxonomic Problems”. Annals of Eugenics. 7 (2): 179—188. doi:10.1111/j.1469-1809.1936.tb02137.x. hdl:2440/15227. 
  74. ^ B. R. Frieden, Science from Fisher Information, Cambridge University Press, Cambridge, England, 2004.
  75. ^ Fisher, R. (1953). „Dispersion on a Sphere”. Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences. 217 (1130): 295—305. Bibcode:1953RSPSA.217..295F. S2CID 123166853. doi:10.1098/rspa.1953.0064. 
  76. ^ Fisher, R. A. (1922). "On the Mathematical Foundations of Theoretical Statistics". Philos. Trans. R. Soc. London A. 222A: 309–368.
  77. ^ Fisher, R. A. (1940). „An Examination of the Different Possible Solutions of a Problem in Incomplete Blocks”. Annals of Eugenics. 10: 52—75. doi:10.1111/j.1469-1809.1940.tb02237.x. 
  78. ^ Fisher, R. A. (1922). „On the mathematical foundations of theoretical statistics”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series A, Containing Papers of a Mathematical or Physical Character. 222 (594–604): 309—368. Bibcode:1922RSPTA.222..309F. S2CID 15354499. doi:10.1098/rsta.1922.0009. 
  79. ^ Walpole, Ronald; Myers, Raymond; Myers, Sharon; Ye, Keying (2002). Probability and Statistics for Engineers and Scientists (7th izd.). Pearson Education. str. 237. ISBN 978-81-7758-404-2. 
  80. ^ Fisher, R. A. (1925), "Applications of "Student's" distribution" (PDF), Metron, 5:90-104.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Trivers, R. L. (1972). „Parental investment and sexual selection”. Ur.: Campbell, B. Sexual selection and the descent of man 1871–1971. Chicago, IL: Aldine. str. 136—179. ISBN 978-0-435-62157-5. 
  • Clutton-Brock, T.H (1991). The Evolution of Parental Care. Princeton, NJ: Princeton University Press. p. 9.</ref><ref>Trivers, R.L. (1972), "Parental investment and sexual selection", in Campbell, B., Sexual selection and the descent of man 1871–1971. Chicago, IL: Aldine. str. 136—179. ISBN 978-0-435-62157-5. 
  • Box, Joan Fisher (1978). „Preface”. R. A. Fisher. The Life of a Scientist. ISBN 978-0-471-09300-8. 
  • Grafen, A. (2006). A theory of Fisher's reproductive value. J Math Biol. 53. str. 15—60. PMID 16791649. doi:10.1007/s00285-006-0376-4. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ronald Fišer na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роналд_Фишер&oldid=27823901”