Руска дуњарица
| Ruska dunjarica | |
|---|---|
| |
| Grupacija ruske dunjarice na mostarskoj petlji u Beogradu. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. multiflorus
|
| Binomno ime | |
| Cotoneaster multiflorus Bunge
| |
Ruska dunjarica (Cotoneaster multiflorus) je prvi put opisana 1830. godine u Ledeburovoj (Karl Friedrich von Ledebour, 1785-1851) publikaciji Flora Altaica 2: 220, a opis, zasnovan na uzorku iz herbarijuma Botaničkog instituta V.L. Komarov u Sankt Peterburgu, je dao Bunge (Alexander von Bunge, 1803-1890). Od 1879. široko je rasprostranjena po celom evropskom delu Rusije. U Veliku Britaniju introdukovana je 1837. godine preko Kraljevske botaničke bašte Kju. U zemljama gde je nativna ima različita imena: u Kini 水栒子 (šui ksun zi), kizilьnik mnogocvetkovый u Rusiji.
Areal[uredi | uredi izvor]
Od prirode raste u Rusiji, srednjoj i jugozapadnoj Aziji i Kini duž rečnih dolina na padinama u mešovitim šumama, ivicama šuma, šikarama, pored potoka pojedinačno ili u manjim grupama; od 1200 do 3500 m nad morem[1].
Opis vrste[uredi | uredi izvor]
Listopadni do poluzimzeleni uspravni žbun ili malo drvo visine 0,5 - 5 m, sa tankim, lučno povijenim, u mladosti somotasto dlakavim grančicama, crvenkastobraon ili braonkaste boje.
Listovi na sterilnim granama su ovalni do široko ovalni, liska zašiljenog ili tupog vrha, široko klinaste ili zaobljene osnove, (1,5-) 2-4 (-5) × (1,2-) 1,5-3 (-4) cm; središnji nerv abaksijalno ispupčen, a adaksijalno utisnut, naličje delimično dlakavo, lice golo. Lisna peteljka duga 3-8 (-10) mm, u početku sa mekim dugim dlačicama, kasnije gola; priperci linearni, 2,5-5 mm, prvo slabo dlakavi, kasnije goli.
Fertilne grane su debljine od 25 – 40 mm, sa 3 – 4 lista i rastresitim gronjama sa 5 – 21 cvetom. Glavna osa cvasti i cvetne drške gole, retko slabo dlakave; priperci linearni 2–4 mm, goli ili malo dlakavi. Cvetne drške 4–6 mm. Cvetovi beli 1-1.2 cm u prečniku, sa zvonastim hipantijumom koji je abaksijalno go. Čašični listići trouglasti, 1,5-2 × 2-2,5 mm, na vrhu zašiljeni. Krunični listići okruglasti prečnika 4–5 mm, adaksijalno sa belim dlačicama u osnovi. Prašnika, oko 20, nešto kraćih od krunice. Tučak sa apikalno dlakavim plodnikom i najčešće dva slobodna stubića koji ne premašuju prašnike. Cveta u maju-junu.
Lažni plodovi (pseudocarp) sočni, okrugli ili objajasti (5–)7–8(–12) mm u prečniku, glatki crveni ili ljubičastocrveni. Plodonošenje obilno krajem avgusta. Sa plodonošenjem počinje od 4-6. godine. U plodu dve srasle koštice koje su u gornjoj trećini dorzalne strane sjajne tamnomrke kao i na ventralnoj (ravnoj) strani; ostatak dorzalne strane srastao sa mesnatim delom, mat, svetliji[2].
Bioekološke karakteristike[uredi | uredi izvor]
Prema podacima moskovske botaničke bašte (Glavnый botaničeskiй sad im. N.V. Cicina Rossiйskoй akademii nauk) tri primerka dobijena iz semena sakupljenog iz prirodne populacije u 25. godini bila su visoka 2,3 m, a prečnik krune bio je 2,30 m. U Moskvi stupa u vegetacijski period 28. aprila ± 11 dana, a vegetaciju završava 16. oktobra ± 11 dana. Odlikuje se srednjom brzinom rasta. Ruska dunjarica je Svetloljubivi mezofit (dobro podnosi umerenu sušu), mikromezoterm i mezotrof. Zaštićena je na prirodnim staništima. U Evropi je dosta retka i sreće se uglavnom po botaničkim baštama. Otporna je na mraz, ali manje od srodne dunjarice (Cotoneaster lucidus Schltdl.)[3]. Za uspešan razvoj zahteva plodna krečnjačka zemljišta.
Značaj[uredi | uredi izvor]
Gaji se kao ukrasna vrsta u javnim i privatnim zelenim prostorima zbog mnoštva belih cvasti duž vitkih grana uproleće i blistavocrvenih plodova ujesen. Listovi daju dopunsku dekorativnost jer menjaju boju: Pri olistavanju uproleće su srebrnastosivi, preko leta tamnozeleni, a ujesen purpurnocrveni. Zaslužuje veću primenu[4].
Unutarvrsni taksoni[uredi | uredi izvor]
- Cotoneaster multiflorus var. atropurpureus T. T. Yu sa ljubičastocrvenim plodovima prečnika 5-6 mm;
- Cotoneaster multiflorus var. multiflorus sa plodovima prečnika 7-8 mm;
- Cotoneaster multiflorus var. calocarpus Rehder & E. H. Wilson (Cotoneaster przewalskii Pojark.) sa plodovima prečnika 10-12 mm, užim i dužim listovima; plodonosi obilnije.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Razmnožava se semenom čija je klijavost 90%. Normativ setve je 4 - 6 g/m. Setveni materijal (srasle koštice) ispoljavaju dvostruku dormantnost i tretiraju se koncentrovanom sumpornom kiselinom 90 minuta i stratifikuju na 3-5oC 5 meseci[5]. Reznice se ožiljavaju 14-80% (bez fitohormona).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Flora Kine: Cotoneaster multiflorus
- ^ Nesterovič I. D. Čekalinskaя I. I. Sirotkin (1967): Plodы i semena listvennыh drevesnыh rasteniй. Izdatelьstvo "Nauka i tehnika" Minsk
- ^ Эnciklopediя dekorativnыh sadovыh rasteniй: Cotoneaster multiflorus
- ^ Kolesnikov A. I. (1974): Dekorativnaя dendrologiя. Izdanie 2-e, isprav. i dop. Moskva, «Lesnaя promыšlennostь»
- ^ Milev M., Aleksandrov P., Petkova K., Iliev N. (2004): Posevni materiali ot širokolisni vidove, Sofiя
