Ruski svet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ruski svet O. Kuzmina (CGI, 2015).

Ruski svet (rus. Русский мир; lat. Pax Rossica, Pax Russica) je kulturno-društveni koncept povezan sa ruskom kulturom. Ruski mir ili Ruski svet kao koncept obuhvata jezgro kulture Rusije i u interakciji je sa različitim kulturama Rusije kroz tradiciju, istoriju i ruski jezik. Uključuje i rusku dijasporu sa svojim uticajem u svetu.[1][2] Koncept je zasnovan na pojmu „ruskosti“, a oba su smatrana dvosmislenim.[3] „Ruski svet“ i svest o njemu nastajali su kroz rusku istoriju i oblikovali su je njeni periodi.[4]

U 21. veku može se reći da doktrina važi: da ovaj Ruski mir „ima zajednički politički centar (Moskva), zajednički duhovni centar (Kijev kao „majka sve Rusije”), zajednički jezik (ruski), zajednička crkva (Ruska pravoslavna crkva, Moskovska patrijaršija) i zajednički patrijarh (moskovski patrijarh), koji radi u „simfoniji“ sa zajedničkim predsednikom/nacionalnim liderom (Vladimir Putin) da upravlja ovim ruskim svetom, kao i da podržava zajedničku karakterističnu duhovnost, moral i kulturu“.[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pre i za vreme Ruskog carstva[uredi | uredi izvor]

Jedna od najranijih upotreba izraza „ruski svet“ pripisuje se kijevskom velikom knezu Izjaslavu I u 11. veku u njegovoj pohvali papi Klimentu II.[6][7]

Neki, kao što je Mihail Tihomirov, tvrde da Lista ruskih gradova, bliskih i dalekih iz 15. veka predstavlja rani primer koncepta ruskog sveta.[8]

U Ruskom carstvu ideja „ruskog sveta“ bila je konzervativnog nacionalističkog tipa. Vjačeslav Nikonov, predsednik Fondacije „Ruski mir“, primetio je da „ruski svet“ ne seže dalje od same Rusije. U intervjuu iz 2008. godine tvrdio je: „Početkom dvadesetog veka, ruski svet se poklopio sa Ruskim carstvom, njegova populacija je brojala 170 miliona ljudi. Stanovništvo planete tada je iznosilo milijardu, što znači da je svaki sedmi živeo u Ruskoj imperiji. Danas naša populacija iznosi 142 miliona, dok je svetska populacija premašila 6 milijardi. Danas u Rusiji živi samo jedan od 50 ljudi.“[9]

1990-ih[uredi | uredi izvor]

Glavni autori koji stoje iza vaskrsavanja koncepta u postsovjetskoj Rusiji uključuju Pjotora Ščedrovickog, Jefima Ostrovskog, Valerija Tiškova, Vitalija Skrinnik, Tatjana Poloskova i Natalia Narochnitskaia. Pošto je Rusija izašla iz Sovjetskog Saveza kao još uvek značajno multietnička i multikulturalna zemlja, da bi „ruska ideja“ bila ujedinjena, ona nije mogla biti etnocentrična, kao što je to bilo u doktrini pravoslavlja, autokratije i nacionalnosti kasnog ruskog carstva.

Godine 2000. Ščedrovicki je predstavio glavne ideje koncepta „ruskog sveta“ u članku „Ruski svet i transnacionalne ruske karakteristike“,[10] među kojima je bio ruski jezik.[1] Andis Kudors iz Međunarodnog centra za naučnike Vudro Vilson, analizirajući članak Ščedrovickog, zaključuje da on sledi ideje koje je prvi izneo filozof iz 18. veka Johan Gotfrid Herder o uticaju jezika na mišljenje (koji je postao poznat kao princip lingvističke relativnosti): oni koji govore ruski počinju da misle ruski, a na kraju i da se ponašaju ruski.[1]

Putinovo doba[uredi | uredi izvor]

Ruski predsednik Vladimir Putin je 2005. posetio lokalitet sintaštanske kulture Arkaim i lično se sastao sa glavnim arheologom Genadijem Ždanovičem .[11] Poseta je izazvala veliku pažnju ruskih medija. Oni su Arkaim predstavili kao „domovinu većine savremenih ljudi u Aziji, a delom i Evropi“. Nacionalisti su Arkaim nazvali „gradom ruske slave“ i „najdrevnijim slovensko-arijevskim gradom“. Zdanovič je navodno predsedniku predstavio Arkaim kao moguću „nacionalnu ideju Rusije“,[12] novu civilizacijsku ideju koju Viktor Šnirelman naziva „ruskom idejom“. [13]

Na kraju, ideju „ruskog sveta“ usvojila je ruska administracija, a Vladimir Putin je dekretom 2007. godine osnovao fondaciju „Ruski mir“, koju je sponzorisala vlada. Jedan broj posmatrača smatra promociju koncepta „ruskog sveta“ elementom revanšističke ideje o restauraciji Rusije ili njenog uticaja nazad na granice Sovjetskog Saveza i Ruske imperije.[14][15][16]

Drugi posmatrači opisali su koncept kao instrument za projektovanje ruske meke moći.[1] U Ukrajini je promocija „ruskog sveta“ postala snažno povezana sa rusko-ukrajinskim ratom .[17][18] Prema rečima pomoćnika urednika Pavla Tihomirova iz Russkaya Linya, „ruski svet“ za ispolitizovane Ukrajince, čiji broj se stalno povećava, danas je „jednostavno neosovjetizam maskiran novim imenima“. On je to pomirio sa mešanjem „ruskog sveta“ i Sovjetskog Saveza unutar samog ruskog društva.[19] Fajnenšel tajms je opisao „Ruski svet“ kao „Putinovu kreaciju koja spaja poštovanje ruske carske, pravoslavne prošlosti sa poštovanjem prema sovjetskom porazu fašizma u Drugom svetskom ratu. Ovo je oličenje u glavnoj katedrali ruskih oružanih snaga, 40 milja zapadno od Moskve, otvorenoj 2020.“[20]

Dana 25. decembra 2022. godine, u intervjuu za nacionalnu televiziju, Putin je, očigledno prvi put, otvoreno izjavio da je cilj Rusije — ne samo kulturno, već i teritorijalno „da ujedini ruski narod“ u okviru jedne države.[21]

Ruski svet je ideologija koju promovišu mnogi u rukovodstvu Ruske pravoslavne crkve. Patrijarh moskovski Kiril takođe deli ovu ideologiju; za Rusku pravoslavnu crkvu, Ruski mir je takođe „duhovni koncept, podsetnik da je Bog krštenjem Rusije posvetio ove ljude za zadatak izgradnje Svete Rusije“.[22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Kudors, Andis (16. 6. 2010). „'Russian World'—Russia's Soft Power Approach to Compatriots Policy” (PDF). Russian Analytical Digest. Research Centre for East European Studies. 81 (10): 2—4. Pristupljeno 2013-09-01. 
  2. ^ Valery Tishkov, The Russian World—Changing Meanings and Strategies, Carnegie Papers, Number 95, August 2008
  3. ^ Tiido, Anna, The «Russian World»: the blurred notion of protecting Russians abroad In: Polski Przegląd Stosunków Międzynarodowych, Warszaw, Uniwersytet Kardynała S. Wyszyńskiego, 2015, issue 5, pp. 131—151, ISSN 2300-1437
  4. ^ Curanović, Alicja; Leustean, Lucian (2015). „The Guardians of Traditional Values - Russia and the Russian Orthodox Church in the Quest for Status”. The Main Features of Traditional Values in Russian Discourse. German Marshall Fund of the United States. 
  5. ^ (2022) "A Declaration on the ‘Russian World’ Teaching," Occasional Papers on Religion in Eastern Europe: Vol. 42 : Iss. 4, Article 11.
  6. ^ „Priloženie 2. Pohvala svt. Klimentu iz «Čuda ob otročati» (drevnerusskiй original i russkiй perevod)” (PDF). Patrologia slavica. 2. 2013. str. 197. Arhivirano iz originala 29. 09. 2018. g. Pristupljeno 08. 05. 2023. 
  7. ^ Laruelle, Marlene (maj 2015). „The 'Russian World': Russia's Soft Power and Geopolitical Imagination” (PDF). Center on Global Interests. str. 3. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 10. 2019. g. Pristupljeno 19. 1. 2019. 
  8. ^ „M. N. Tihomirov. Spisok russkih gorodov dalьnih i bližnih” [M. N. Tikhomirov. List of Russian cities, near and far]. litopys.org.ua (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-05-17. 
  9. ^ (intervju). Arhivirano iz originala|archive-url= zahteva |url= (pomoć) |archive-url= zahteva |archive-date= (pomoć). g.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć);
  10. ^ Shchedrovitsky, Pyotr (2. 3. 2000). „Russkiй mir i Transnacionalьnoe russkoe”. Russian Journal (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2019-05-21. 
  11. ^ Shnirelman 2012, str. 27–28.
  12. ^ Shnirelman 2012, str. 28.
  13. ^ Shnirelman 1998, str. 36.
  14. ^ Abarinov, Vladimir; Sidorova, Galina (18. 2. 2015). „'Russkiй mir', bessmыslennый i bespoщadnый”. svoboda.org (na jeziku: ruski). Radio Free Europe/Radio Liberty. Pristupljeno 2019-05-21. 
  15. ^ Taylor, Chloe (2020-04-02). „Putin seeking to create new world order with 'rogue states' amid coronavirus crisis, report claims”. CNBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-13. 
  16. ^ Götz, Elias; Merlen, Camille-Renaud (2019-03-15). „Russia and the question of world order”. European Politics and Society. 20 (2): 133—153. ISSN 2374-5118. doi:10.1080/23745118.2018.1545181 Slobodan pristup. 
  17. ^ Zharenov, Yaroslav (9. 1. 2018). „'Russkiй mir' v Ukraine otstupaet, no estь serьeznыe ugrozы” ["Russian world" retreats in Ukraine, however there are serious threats]. apostrophe.ua (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2019-05-21. 
  18. ^ „Putin nadeetsя na vozvraщenie Ukrainы v tak nazыvaemый 'russkiй mir' – Poltorak” [Poltorak: Putin hopes to return Ukraine into the so-called "Russian world"]. nv.ua (na jeziku: ruski). 5. 4. 2018. Pristupljeno 2019-05-21. 
  19. ^ Goble, Paul (10. 9. 2018). „Claims That Many Ukrainians 'Will Never Attend A Moscow Patriarchate Church' – OpEd”. Eurasia Review. Pristupljeno 2019-06-20. 
  20. ^ „The Kremlin's 'holy war' against Ukraine”. Financial Times. 2022-04-19. Pristupljeno 2022-05-12. 
  21. ^ „Putin Says West Aiming to Tear Apart Russia”. Voice of America. 2022-12-25. Pristupljeno 2022-12-29. 
  22. ^ Petro, Nicolai N. (23. 3. 2015). „Russia's Orthodox Soft Power” (na jeziku: engleski). Carnegie Council for Ethics in International Affairs. Pristupljeno 2018-12-06. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Руски_свет&oldid=26996295”