Pređi na sadržaj

Ruslan Ponomariov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ruslan Ponomariov
Lični podaci
Puno imeRuslan Olehovič Ponomarjov
Datum rođenja(1983-10-11)11. oktobar 1983. (40 god.)
Mesto rođenjaHorlivka, Ukrajina, Sovjetski Savez
DržavljanstvoUkrajina
Karijera
TitulaGrandmaster (1998)
Svetski prvak2002–2004 (FIDE)
Fide rejting2655 (mart 2023)
Najveći rejting2764 (jul 2011)
Rangiranje91. (mart 2023)
Najveće rangirnje6. (april 2002)

Ruslan Olehovič Ponomarjov (ukr. Русла́н Оле́гович Пономарьо́в; rođen 11. oktobra 1983) je ukrajinski šahovski velemajstor. Bio je svetski šampion FIDE u šahu od 2002. do 2004. godine. Osvojio je prvenstvo Ukrajine u šahu 2011.

Bio je vicešampion na Svetskom prvenstvu u šahu 2005. i Svetskom prvenstvu u šahu 2009. godine, dok je 2011. stigao do polufinala a 2007. godine do četvrtfinala.

Rana karijera[uredi | uredi izvor]

Ponomarjov je rođen u Horlivki u Ukrajini . Otac ga je naučio da igra šah sa 5 godina. Sa 9 godina postaje igrač prve kategorije, a septembra 1993. prelazi u Kramatorsk. Ovde je Ponomarjev pohađao šahovsku školu A. V. Momot, a obučavao ga je Boris Ponomarjov. [1] 1994. godine je sa deset godina bio treći na Svetskom prvenstvu do 12 godina. Godine 1996. osvojio je Evropsko prvenstvo do 18 godina sa samo dvanaest godina, a sledeće godine osvojio je Svetsko prvenstvo do 18 godina. 1998. godine, sa svojih četrnaest godina, dobio je titulu velemajstora, što ga čini najmlađim velemajstorom u to vreme. Godine 1999. bio je član omladinske reprezentacije Ukrajine, koja je pobedila na šahovskoj olimpijadi do 16 godina u Arteku u Ukrajini.[2]

Među zapaženijim kasnijim rezultatima Ponomarjova su prvo mesto na Zonskom turniru u Donjecku 1998. [3] 5/7 rezultat na Evropskom kupu klubova 2000. (tada je pobedio tadašnjeg FIDE svetskog šampiona Aleksandra Halifmana), grupno prvo mesto sa 7½/9 na turniru u Toršavnu, 8½/11 za Ukrajinu na šahovskoj olimpijadi 2001. u Istanbulu, osvojivši zlatnu medalju na dasci 2 i prvo mesto sa 7/10 na Guvernerovom kupu 2001. u Kramatorsku.

FIDE svetski šampion u šahu 2002[uredi | uredi izvor]

Godine 2002. pobedio je svog sunarodnika Vasila Ivančuka u finalu FIDE Svetskog prvenstva u šahu 2002. godine i postao FIDE svetski šampion sa 18 godina, prvi tinejdžer i najmlađa osoba kojoj je to uspelo.

Iste godine završio je drugi na veoma jakom turniru Linares, iza Garija Kasparova . Njegov rezultat na jakom Corus turniru 2003. u Vajk an Zeu nije bio tako dobar – uprkos tome što je imao treći najviši Elo rejting, završio je grpuno tek na jedanaestom mestu od četrnaest igrača sa 6/13, a na Linaresu je iste godine završio tek peti od sedam sa 5½/12.

Bilo je planova da odigra meč od četrnaest duela protiv Kasparova na Jalti u septembru 2003.[traži se izvor] čiji bi pobednik igrao sa pobednikom meča između Vladimira Kramnika i Petra Lekoa u okviru „Praškog sporazuma“ o ponovnom ujedinjenju Svetskog prvenstva u šahu (od 1993. do 2006. bila su dva svetska prvenstva u šahu). Međutim, FIDE je otakzala taj meč na osnovu toga što Ponomarjov nije na vreme potpisao ugovor. Kasparov je uvek navodio nejednakost u ugovorima za oba kandidata.[traži se izvor]

Ponomarjov je bio FIDE šampion sve dok Rustam Kasimdžanov nije osvojio FIDE Svetsko prvenstvo u šahu 2004. godine.

Karijera posle prvenstva[uredi | uredi izvor]

Na njegov 20. rođendan, 11. oktobra 2003, postao je prvi igrač visokog ranga koji je izgubio meč zbog toga što mu je mobilni telefon zvonio tokom igre. Ovo se dogodilo u prvom kolu Evropskog ekipnog prvenstva u šahu u Plovdivu, u Bugarskoj, kada je Ponomarjev igrao sa crnim protiv švedskog grandmastera Evgenija Agresta.

Ponomarjov je 2004. godine sa ukrajinskim timom osvojio zlatno odličje na šahovskoj olimpijadi održanoj u gradu Kalvija u Španiji .

2005. osvojio je 15. turnir u Pamploni . Osvojio je i blic turnir u Odesi, Ukrajina, i Zlatni blic kup u Moskvi . Konačno, te godine je stigao do finala Svetskog prvenstva u šahu protiv Levona Aronijana, koji je osvojo prvenstvo. Ponomarjov je pobedio Frica(nemački šahovski program) pod uslovima turnira, na 2. takmičenju u Bilbau, Španija. Ovo je poslednji put da je čovek pobedio vrhunski računar sa jednakim šansama pod uslovima turnira. [4]

2006. deli prvo mesto sa Aronijanom i Piterom Lekom na turniru Tal memorijal u Moskvi.

Druga pozicija na Svetskom prvenstvu u šahu 2005. kvalifikovala ga je za turnir kandidata 2007. godine. Ponomarjov je izgubio u prvom kolu, u meču od šest duela od Sergeja Rubljovskog, čime se nije kvalifikovao za Svetsko prvenstvo iste godine. Od 2021. ovo je njegovo jedino pojavljivanje na datom turniru.

Godine 2009. podelio je prvo mesto sa Hikaruom Nakamurom na šahovskom festivalu u San Sebastijanu, Španija . Nakamura je pobedio u taj-brejk blic gemovima 2–0. Ponomarjov je te godine u taj-brejku odbranio vicešampionsko mesto na Svetskom prvenstvu u šahu gde je u finalu igrao protiv Izraelca Borisa Gelfanda . Posle četiri klasične igre, četiri brze igre i dve blic igre sa nerešenim rezultatom, Gelfand je konačno pobedio u poslednjem setu od dva blic gema.

U julu 2010, Ponomarjov je ovojio prestižni turnir u Dortmundu, poen iznad Le Kvang Lijema iz Vijetnama. U septembru iste godine, Ukrajina je opet osvojila zlatnu medalju na šahovskoj olimpijadi u Hanti-Mansijsku u Rusiji u ekipi u kojoj su bili Vasil Ivančuk, Ruslan Ponomarjov, Pavel Eljanov, Zahar Efimenko i Aleksandar Mojsenko.

U februaru 2011. godine, nakon što je zauzeo poslednje mesto na Svetskom prvenstvu u blicu u novembru 2010. u Moskvi, Ponomarjov je pokazao veliki napredak na jakom Aeroflot Blic-u održanom u istom gradu dostigavši drugo mesto, samo pola boda iza Šakrijara Mameđarova .

U junu 2011. osvojio je 80. prvenstvo Ukrajine u šahu, najjače do sada, sa 8½/11 i rejtingom od 2853. [5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „KC-Conference with Ruslan Ponomariov: Part 1”. Crestbook. 2011-02-22. Pristupljeno 30. 9. 2014. 
  2. ^ 5th World Youth U16 Chess Olympiad: Artek 1999 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2016) OlimpBase
  3. ^ „Donetsk Zonal 1998”. Ukrainian Chess Online. Arhivirano iz originala 2005-04-04. g. Pristupljeno 13. 12. 2015. 
  4. ^ „Ruslan Ponomariov vs Fritz (Computer) (2005) Puttin' on the Fritz”. 
  5. ^ „80th Ukrainian Championship – pictorial impressions”. ChessBase.com. 2011-06-23. Pristupljeno 24. 6. 2011. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Руслан_Пономариов&oldid=27799794”