Ruslan Hasbulatov

Ruslan Hasbulatov
Ruslan Hasbulatov 2011. godine
Datum rođenja	(1942-11-22)22. novembar 1942.
Mesto rođenja	Tolstoj-Jurt, SSSR
Datum smrti	3. januar 2023.(2023-01-03) (80 god.)
Mesto smrti	Olgino, Rusija
Politička karijera
Politička stranka	Komunistička partija Sovjetskog Saveza
Mandati Predsednik Vrhovnog sovjeta RSFSR/Rusije 10. jul 1991 — 4. oktobar 1993. Prethodnik Boris Jeljcin Naslednik funkcija ukinuta

Ruslan Imranovič Hasbulatov (rus. Русла́н Имранович Хасбула́тов, čeč. Хасбола́ти Имра́ни кIант Руслан; Tolstoj-Jurt, 22. novembar 1942 — Olgino, 3. januar 2023) bio je ruski ekonomista i političar i bivši predsednik parlamenta Rusije čečenskog porekla koji je igrao centralnu ulogu u događajima koji su doveli do ustavne krize u Ruskoj Federaciji 1993.

Hasbulatov, koji je po struci bio ekonomist, je krajem 1980-ih za vreme perestrojke i glasnosti postao bliski saradnik Borisa Jeljcina, tadašnjeg predvodnika radikalnih reformista unutar sovjetske Komunističke partije. Kao reformist je na prvim slobodnim izborima izabran za člana Kongresa narodnih deputata, a za vreme pokušaja puča protiv Mihaila Gorbačova u avgustu 1991. se zajedno sa Jeljcinom odupirao pučistima. Tada je napustio KPSS, a nekoliko meseci kasnije je izabran za predsednika Vrhovnog sovjeta i tako postao drugi najmoćniji čovek u Rusiji. Odnos sa Jeljcinom se, međutim, brzo ohladio, i to zbog mimoilaženja oko ekonomske politike i tumačenja Ustava, a što je 1993. dovelo do ustavne krize, na kraju koje je Jeljcin na zgradu Parlamenta, gde se nalazio Hasbulatov poslao vojsku. Hasbulatov je tada uhapšen, ali je nekoliko meseci kasnije pušten zahvaljujući amnestiji koju je izglasala novoizabrana ruska Državna duma. Hasbulatov se u leto 1994. vratio u rodnu Čečeniju, tada de fakto otcepljenu od Rusije kako bi posredovao u sukobu između separatističkog predsednika Džohara Dudajeva i čečenske opozicije. Njegova "mirovna misija" nije uspela, te je Hasbulatov postao neformalni vođa opozicionara koji su na kraju zatražili vojnu, obaveštajnu i drugu podršku Jeljcinovog režima, a što je na kraju preraslo u Prvi čečenski rat. Nakon izbijanja sukoba se Hasbulatov formalno povukao iz politike i umesto toga predavao ekonomiju.

Mladost

Hasbulatov je rođen u Tolstoj-Jurtu, selu blizu Groznog, glavnog grada Čečenije, 22. novembra 1942. godine. U februaru 1944. deportovan je u srednju Aziju tokom deportacija Čečena.

Posle studija u Almatiju, Hasbulatov se 1962. preselio u Moskvu, gde je studirao pravo na prestižnom Moskovskom državnom univerzitetu . Nakon diplomiranja 1966. godine, pridružio se Komunističkoj partiji Sovjetskog Saveza . Nastavio je studije, fokusirajući se na politički, društveni i ekonomski razvoj kapitalističkih zemalja, i dobio nekoliko viših diploma između 1970. i 1980. godine. Tokom 1970-ih i 1980-ih, objavio je niz knjiga o međunarodnoj ekonomiji i trgovini.

Ulazak u politički život

Kasnih 1980-ih, Hasbulatov je počeo blisko da sarađuje sa sve popularnijim otpadnikom u Komunističkoj partiji Borisom Jeljcinom . Izabran je za Kongres narodnih poslanika Ruske SFSR 1990. godine. Pratio je Jeljcina u uspešnom otporu pokušaju puča 1991. Napustio je Komunističku partiju u avgustu 1991, a 29. oktobra 1991. izabran je za predsednika Vrhovnog sovjeta RSFSR.

Uloga u ustavnoj krizi 1993.

Hasbulatov je u tom periodu bio Jeljcinov saveznik i igrao je ključnu ulogu u vođenju otpora pokušaju državnog udara 1991. godine. Međutim, on i Jeljcin su se udaljili nakon raspada Sovjetskog Saveza krajem 1991.

Posle raspada SSSR-a, Hasbulatov je konsolidovao svoju kontrolu nad ruskim parlamentom i postao drugi najmoćniji čovek u Rusiji posle samog Jeljcina. Između ostalih faktora, eskalirajući sukob ega između Hasbulatova i Jeljcina doveo je do ruske ustavne krize 1993. godine, u kojoj je Hasbulatov (zajedno sa potpredsednikom Aleksandrom Ruckojem) predvodio Vrhovni sovjet Rusije u njegovoj borbi za vlast sa predsednikom, koja je okončana Jeljcinovim nasilnim napadom i kasnijim raspuštanjem parlamenta u oktobru 1993.

Hasbulatov je uhapšen zajedno sa ostalim čelnicima parlamenta. Godine 1994. novoizabrana Duma ga je pomilovala zajedno sa drugim ključnim vođama antijeljcinskog otpora.

Život van politike

Nakon završetka političke karijere, Hasbulatov se vratio svojoj ranijoj profesiji kao nastavnik ekonomije kao osnivač i šef katedre za međunarodnu ekonomiju Ruske ekonomske akademije Plehanov (REA). On je nastavio da komentariše politička dešavanja u Rusiji.