Pređi na sadržaj

SPAD S.XIII

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
SPAD S.XIII
SPAD S.XIII
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Dužina6,25
Razmah krila8,25
Visina2,60
Površina krila20,20
Prazan601
Normalna poletna856
Klipno-elisni motor1 Hispano-Suiza 8Bc (8 BEc)
Snaga1 x 161 kW
Brzina krstarenja206 km/h
Maks. brzina na Hopt222 km/h
Taktički radijus kretanja2 č km
Plafon leta6550 m

SPAD S.XIII (fr. SPAD S.XIII) je francuski lovački avion koji je proizvodila firma SPAD (fr. Société de Production des Aéroplanes Deperdussin - SPAD). Prvi let aviona je izvršen 1917. godine. [1]

Jedan je od najznačajnijih aviona Prvog svetskog rata. Ukupno je napravljeno 8472 primeraka. Prvi avioni su poslati na zapadni front krajem maja 1917, a do kraja rata su osim u RV Francuske uvedeni u naoružanje Kraljevine Srbije, RV Velike Britanije, SAD, Italije i Belgije. Posle rata su izvezeni još i u Čehoslovačku, Kraljevstvo SHS/Jugoslaviju, Poljsku i Japan[2].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion SPAD S.XIII je projektovan na osnovu svog prethodnika SPAD S.VII, imao istu koncepciju bio je jednomotorni dvokrilac drvene konstrukcije, sa oplatom uglavnom od tkanine. U odnosu na svog prethodnika bio je veći, teži i bolje naoružan. Naoružan je bio sa dva Vickers mitraljezi sa po 400 metaka po mitraljezu. Pogonska grupa mu je bila motor Hispano-Suiza 8Ba sa 200 KS (150 kW), ali kasnije povećanjem stepena kompresije dobijeni motori 8Bc ili 8Be sa snagom 220 KS (160 kW). Zbir tih poboljšanja avion je imao primetna poboljšanja u letu i borbene performanse. Bio je brži od svojih glavnih konkurenata, britanskog Sopwith Camel i nemačkog Fokker D.VII, a bez obzira na njegove relativno velike dimenzije, imao je dobru brzinu penjanja. SPAD S.XIII je bio poznat po svojoj brzini i mogućnosti poniranja, iako su mu manevarske mogućnosti bile lošije. Pošto je bio nestabilan pri malim brzinama, brzina sletanja mu je bila veća što je zahtevalo duže sletne staze.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona SPAD S.VII je bio ovalnog oblika, drvene konstrukcije sem nosača motora koji je bio napravljen od zavarenih čeličnih cevi. Prednji deo aviona u kome se nalazi motor i nosač motora je obložen aluminijumskim limom a ostatak dela tupa je obložen impregniranim platnom, U trupu aviona se nalazi jednoseda kabina za pilota aviona koji je od vazdušnih struja bio zaštićen vetrobranom. Kokpit je opremljen svim potrebnim instrumentima za kontrolu leta i motora aviona.

Pogonska grupa: Avion je bio je opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorom sa V rasporedom cilindara, Hispano-Suiza 8Ba (8Bc i 8Be) snage 150/160 kW. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, fiksnog koraka, čije su napadne ivice bile okovane metalnim limom. Ispred motora se nalazio hladnjak za rashladnu tečnost opremljen šaluzinama kojima se mogao regulisati protok vazduha kroz hladnjak i time obezbeđivao optimalan rad motora.

Krila su bila drvene konstrukcije sa dve ramenjače, pravougaonog oblika, presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa četiri para drvenih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Novina kod ovog aviona je bila ta što se ukrštanje zatezača nalazilo na srednjim upornicama, tako da se na taj način eliminisalo vibriranje zatezača u toku leta i time smanjivao otpor vazduha i povećavala brzina aviona. Konstrukcija repnih krila i vertikalni stabilizator su bili napravljeni od drveta presvučeni platnom.

Stajni trap je bio klasičan fiksan sa krutom osovinom, relativno velikim točkovima sa gumama visokog pritiska a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Tehničke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Najveća brzina aviona pri horizontalnom letu je iznosila 222 km/h.

Raspon krila aviona je bio 8,25 metara, a dužina trupa 6,25 metara. Prazan avion je imao masu od 601 kilograma. Normalna poletna masa iznosila je oko 856 kilograma. U naoružanju su bila 2 sinhronizovana mitraljeza Vikers kalibra 7,7 milimetara. [1]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: SPAD S.XIII
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2 Vikers
Kalibar 7,7 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ukupno je napravljeno 8.472 primeraka aviona SPAD S.XIII. Prvi avioni su poslati na zapadni front krajem maja 1917. godine. S obzirom da je SPAD S.XIII bio u stvari poboljšana verzija aviona SPAD S.VII, sa proverenim tehničkim rešenjima (poboljšano naoružanje i povećana snaga motora) mislilo se da će zamena dotrajalih aviona SPAD S.VII i Nijepora biti efikasnija, nažalost problemi u proizvodnji doveli su do priličnog kašnjenja u isporuci novih aviona. Ovi avioni su isporučivani frontovima sve do stupanja na snagu primirja. Pored francuske vojske ove avione su koristili još i Britanski ekspedicioni korpus, Vazduhoplovstvo SAD u Evropi, Vojska Belgije i Holandije a posle rata ovi avioni su izvezeni u Grčku, Srbiju, Čehoslovačku, Poljsku i Japan. U pogledu lovačke avijacije može se slobodno reći da je ovaj avion okončao Prvi svetski rat. U operativnoj službi Francuskog vazduhoplovstva ovaj avion se kao lovac zadržao do 1923. godine a u ostalim zemljama znatno duže.

Korišćenje aviona SPAD S.XIII u Srbiji i Kraljevini SHS/Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Kraljevina SHS je od Francuske 1919. godine dobila 32 aviona SPAD od kojih 11 su bili SPAD S.XIII. Ti avioni su bili osnovni lovački avioni i to do polovine dvadesetih godina to jest dok se nisu pojavili lovci Devoatin. Kada je prestala operativna upotreba ovih lovaca oni su se koristili do 1930. godine u pilotskim školama za obuku pilota.

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „SPAD S.XIII” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  2. ^ „Vazduhoplovne tradicije Srbije”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 08. 03. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Ciglić, Boris (2009). Krila Srbije: Vazduhoplovna komanda i avijatika srpske vojske 1912–1920. Beograd: Infinitas d.o.o. ISBN 978-86-6045-005-2. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Lučić, Dušan (1936) Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana. YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik.
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Šavrov, V. B., Istoriя konstrukiҋ samoletov v SSSR do 1938 g., Moskva , Mašinostroenie. 2002. ISBN 978-5-217-03112-2.
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. str. 40. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113—126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

SPAD S.XIII na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=СПАД_S.XIII&oldid=26996722”