Saksonija-Anhalt

Za drugu upotrebu, pogledajte članak Saksonija (višeznačna odrednica).

Saksonija-Anhalt Sachsen-Anhalt Sassen-Anhalt
Zastava Grb
Himna: Lied für Sachsen-Anhalt
Država	Nemačka
Admin. centar	Magdeburg
Ministar-predsednik	Rajner Hazelof (CDU)
Vladajuća stranka	CDU i SPD
Površina	20.446,31 km2
Stanovništvo	2011.
— broj st.	2.317.000
— gustina st.	113,32 st./km2
— ISO 3166-2	DE-ST
Poslednji izbori	20. mart 2011.
Sledeći izbori	2016.
Glasova u Saveznom savetu	4
Zvanični veb-sajt

Saksonija-Anhalt (Sachsen-Anhalt) je država Nemačke. Glavni grad je Magdeburg, a susedne države su Donja Saksonija, Brandenburg, Saksonija i Tiringija.

Geografija

Najviša planina je Harc, na kojoj je najviši vrh države i cele severne Nemačke — Broken sa 1141 metara nadmorske visine. Najznačajnije reke koje protiču kroz Saksoniju-Anhalt su Elba (1.165 km), Zale (413 km), i Hafel (325 km).

Stanovništvo

Stanovništvo pokrajine čini mešavina Saksonaca, Tirinžana i Zapadnih Slovena. Ovde su se doseljavali i Nemci iz svih krajeva Nemačke. Velik deo stanovništva je stranog porekla, naročito iz Rusije, Kazahstana i Ukrajine.

Od 2.890.474 stanovnika 1990, broj stanovnika je u padu (usled nepovoljne ekonomske situacije) i 2004. je iznosio 2.494.437.

Najveći gradovi države su:

Desau (DE)

Hale (HAL)

Magdeburg (MD)

Saksonija-Anhalt je država sa veoma malim brojem stanovnika koje se izražavaju kao vernici, verovatno zbog uticaja politike bivšeg NDR-a. 15,7% stanovništva su protestanti, a 4,1% rimokatolici.

Najveći gradovi

Izvor: ?
	№	Grad	Populacija
Hale Magdeburg	1.	Hale	230.429	Desau-Roslau Luterštat Vitenberg
	2.	Magdeburg	229.758
	3.	Desau-Roslau	84.155
	4.	Luterštat Vitenberg	46.819
	5.	Biterfeld-Volfen	41.442
	6.	Halberštat	40.368
	7.	Štendal	40.104
	8.	Vajsenfels	39.783
	9.	Bernburg	34.121
	10.	Merzeburg	33.303

Istorija

• Za istoriju pre 1944, vidi: Istorija Saksonije, Istorija Anhalta

Posle Drugog svetskog rata 1945. spojene su nekadašnja država Anhalt (okolina Desaua), delovi Brandenburga, i Tiringije u Sovjetskoj okupacionoj zoni u Nemačkoj u novu proviciju Saksonija. Iste godine, ime joj je promenjeno u Saksonija-Anhalt. Glavni grad je bio Hale, jer Magdeburg nije mogao da preuzme ovu funkciju usled teških ratnih razaranja.

Godine 1952. izvršena je administrativna reforma u NDR-u kojim je ova pokrajina de facto raspuštena. Podeljena je približno u dva okruga: Hale i Magdeburg.

Po ujedinjenju Nemačke, 1990, ponovo je osnovana država Saksonija-Anhalt, u približno nekadašnjim granicama, sa centrom u Magdeburgu.

Privreda

Regija uz reku Zale, blizu saksonskog grada Lajpciga, je industrijski centar države. Tradicionalno je razvijena hemijska i petrohemijska industrija. U fabriku Leuna do sada je uloženo najviše kapitala od svih preduzeća u bivšoj Istočnoj Nemačkoj.

Saksonija-Anhalt je čuvena po izuzetno kvalitetnom poljoprivrednom zemljištu. Prehrambena industrija ima veliku važnost.

Saksonija-Anhalt je imala velike probleme sa restrukturiranjem iz socijalističkog sistema, što je bilo praćeno zatvaranjem preduzeća i velikom nezaposlenošću. U poslednje tri godine, privreda je u polaganom razvoju, što je dovelo i do smanjenja nezaposlenosti.

Za privredu je važan rečni saobraćaj rekom Elba i kanalima.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Razvojni projekti Saksonije-Anhalta