Samosažaljenje
Samosažaljenje je emocija u kojoj subjekt oseća sažaljenje prema sebi, može da bude usmerena prema drugima sa ciljem da se privuče pažnja, empatija ili pomoć.[1][2]
Opis[uredi | uredi izvor]
Iako je primarni fokus samosažaljenja na sebi i vlastitim emocijama, ima i jaku međuljudsku komponentu. Osim usamljenosti, subjekti mogu osećati zavist, krivicu, bes i neprijateljstvo prema drugima.[1]
Međutim, uobičajeno je da neki ljudi koji pate od samosažaljenja odbijaju, obično nisu sposobni za samorefleksiju i za lošu situaciju krive samo spoljne faktore.
Samosažaljenje se razlikuje od saosećanje prema sebi, koji se sastoji od proširenja saosećanja prema samom sebi u slučaju neuspeha ili opšte patnje.
Efekti[uredi | uredi izvor]
Istraživanje zasnovano na zapažanju o samosažaljenju pokazuje da ono može biti posledica dramatičnog događaja i da aspekti nečije ličnosti mogu imati efekat samosažaljenja, što se kombinuje sa antagonističkim stavovima prema drugima. Čak i ako se dijagnostikuje na osnovu događaja, nije ograničeno samo na to jer svako može postati žrtva samosažaljenja.
Ličnosti koje uglavnom reaguju na doživljavanje samosažaljenja su ćudljive i najčešće doživljavaju osećaj anksioznosti, besa, usamljenosti. Ljudi koji ne mogu da se samoregulišu će imati samosažaljenje tokom svog života. Postoje dokazi da efekat samosažaljenja može zavisiti od pola, pri čemu su žene ranjivije.
Lečenje[uredi | uredi izvor]
Kada neko prođe kroz efekte samosažaljenja, oni se mogu umanjiti ako se tokom procesa razmišlja o srećnim mislima, što bi im moglo umanjiti dodatnu štetu. Uz data istraživanja, ono se može koristiti za propisivanje i razlikovanje osoba sa anksioznošću i depresijom.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Stober, J (2003). „Self-Pity: Exploring the Links to Personality, Control Beliefs, and Anger” (PDF). Journal of Personality. 71 (2): 183—220. doi:10.1111/1467-6494.7102004.
- ^ Petric, Domina (januar 2019). „Self-Pity and The Knot Theory of Mind”. ResearchGate.
