Pređi na sadržaj

Svesnost (psihologija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džon Kabat-Zin, profesor i popularizator treninga svesnosti

Svesnost (puna svesnost; usredsređena svesnost; eng. mindfulness) je psihološki proces koji se odnosi na svesnost koja se pojavljuje putem namernog obraćanja pažnje na sadašnji trenutak, bez suđenja i procenjivanja iskustava koja se pojavljuju iz trenutka u trenutak. Pojmovi koji su blisko povezani sa svesnošću su prihvatanje i saosećanje. Prihvatanje podrazumeva otvorenost prema sopstvenom iskustvu i spremnost da se ono doživi upravo onda kada se odvija, a to je sadašnji trenutak. Saosećanje se odnosi na osećanje dubokog razumevanja nečijeg (tuđeg ili svog) unutrašnjeg stanja kada je taj neko suočen sa patnjom, a koje pokreće na delovanje u pravcu olakšavanja i oslobađanja od patnje.

Ova dva pojma povezani su sa svesnošću po isticanju značaja neprocenjivanja unutrašnjih iskustava i dopuštanju da se raznolika iskustva, uključujući i bolne misli, osećanja, impulse, senzacije i sl. javljaju bez pokušavanja da ih blokiramo ili potisnemo, uz duboko razumevanje njihove pojavnosti. Po ovim karakteristikama svesnost je slična meditaciji, te se često poistvećuje sa meditacijom, ali svesnost nije isto što i meditacija.

Meditacija, u suštini, predstavlja metod koji je u funkciji doživljavanja, istraživanja i spoznavanja svoje unutrašnjosti, odnosno sopstvenih unutrašnjih sadržaja kao što su misli, predstave, osećanja, senzacije i porivi, iz pozicije svesnosti, a najčešće uz povezivanje sa određenim spiritualnim ili religijskim pogledima na svet unutar nas i oko nas.

S druge strane, svesnost je sekularna aktivnost zasnovana na evolucijski datoj sposobnosti ljudskih bića da zauzmu neutralnu poziciju iz koje mogu da posmatraju i doživljavaju unutrašnje i spoljašnje sadržaje koji se pojavljuju u našoj svesti, a funkcija svesnog posmatranja i doživljavanja svih tih sadržaja može biti sasvim različita.

Ukratko, svesnost jeste osnova za meditaciju, ali i osnova za mnoge druge ljudske aktivnosti. S druge strane, meditacija može biti jedan od načina učenja dolaska u stanje pune svesnosti, tako da su ta dva pojma blisko povezana i isprepletena, pa se u praksi često ova dva pojma koriste kao sinonimi. U praktičnom smislu, ova pojmovna distinkcija i nije toliko važna za samo učenje, vežbanje i primenu svesnosti u svakodnevnom životu ili psihoterapijskom radu, već ima više teorijski značaj za naučnike i istraživače.

Za opštu populaciju možda je samo važno razdvajanje praktikovanja svesnosti ili meditacije od religijskih učenja i rituala, te shvatanje svesnosti kao sekularne aktivnosti zasnovane na evolucijski datoj sposobnosti ljudskih bića da zauzmu neutralnu poziciju iz koje mogu da posmatraju i doživljavaju unutrašnje i spoljašnje sadržaje koji se pojavljuju u našoj svesti, kao i da su za tu aktivnost brojna naučna istraživanja iz psihologije, medicine i neuronauke dokazala da imaju pozitivan uticaj na opštu dobrobit ljudskih bića.

Uvod[uredi | uredi izvor]

Pojam „svesnost“ se odnosi na stanje svesti s pažnjom usmerenom prema unutrašnjim iskustvima (misli, osećanja, telesne senzacije) ili prema okolini u sadašnjem trenutku sa stavom neprosuđivanja.[1][2][3][4][5][6][7][8] Ova definicija naglašava tri glavna aspekta svesnosti: namera, pažnja i stav neprosuđivanja, otvorenosti i prihvatanja. Iako je svesnost prisutna u tradiciji meditacije religija Istoka i Zapada već više od 2500 godina (naročito u budizmu), sekularizovane psihološke intervencije i terapije zasnovane na svesnosti (mindfulness based therapy — MBT) uvedene su u savremenu medicinsku primenu tek krajem 1970-tih godina. Džon Kabat-Zin je 1979. godine prvi integrisao svesnost u svoj program lečenja hroničnog bola i pokazao da se promenom načina na koji se bolesnici odnose prema bolu može promeniti njihovo iskustvo boli. U svesnosti, kao i u tradicionalnim vežbama meditacije, ključna je usredotočena pažnja usmerena na sadašnji trenutak u kojem se svaka misao, osećanje ili telesna senzacija koje se javljaju u području svesnosti uočavaju i prihvataju bez prosuđivanja upravo onakve kakve jesu.

Brojna istraživanja potvrđuju da svesnost ima pozitivne efekte na kognitivno, emocionalno i telesno funkcionisanje. Kognitivni efekti su vidljivi u povećanoj pažnji, kognitivnoj fleksibilnosti, kreativnosti i smanjenju ruminacija. Svesnost smanjuje emocionalnu reaktivnost, poboljšava emocionalnu regulaciju, empatiju, zadovoljstvo, te otpornost na stresne situacije. Istraživanja pokazuju da svesnost dovodi do značajnih strukturnih i funkcionalnih promena u mozgu koje su povezane s emocionalnom regulacijom i izvršnim funkcijama kao što su amigdala i prefrontalni korteks. Svesnost aktivira otpuštanje endorfina, serotonina i dopamina, te parasimpatički sistem koji regurališe endokrini i imunološki sistem. Telesni efekti svesnosti uključuju normalizaciju nivoa kortizola, krvnog pritiska, pulsa i ritma disanja te potrošnje kiseonika.

Sve je više dokaza da su psihoterapije zasnovane na svesnosti (mindfulness based therapy — MBT) efikasne kod mentalnih poremećaja kao što su depresija, anksiozni poremećaji, poremećaji hranjenja, zavisnosti kod odraslih, te dece i adolescenata. Terapije zasnovane na svesnosti (mindfulness based therapy — MBT) dovode i do smanjenja depresivnih simptoma, anksioznosti, stresa i povećanja kvalitete života kod bolesnika s malignim i kardiovaskularnim bolestima, hroničnom boli, hroničnim somatskim bolestima. Ovi efekti su potvrđeni u istraživanjima u kojima su terapije zasnovane na svesnosti (mindfulness based therapy — MBT) uspoređivane s različitim kontrolnim intervencijama (lista čekanja ili uobičajeni tretman). Svesnost smanjuje stres kod odraslih i dece, te može biti korisna i u prevenciji (škole, obrazovanje, roditeljstvo, radna mesta, trudnoća, sportski i borilački centri, zatvori). Naime, poučavanje kako se nositi s frustrativnim situacijama sa svesnošću pomaže u suočavanju sa stresom u sadašnjem i budućem životu.

Terapije zasnovane na svesnosti[uredi | uredi izvor]

Terapije zasnovane na svesnosti (mindfulness based therapy — MBT) uključuju različite tehnike i intervencije: vežbe disanja i relaksacije, vežbe svesnosti u mirnom stanju (sedenje, ležanje, stojanje) ili u aktivnom stanju (hodanje, jedenje, rad itd.). Trening svesnosti najčešće se primenjuje u grupno strukturisanim programima, uobičajeno tokom obuke nakon čega se vežbe mogu nastaviti primenjivati grupno ili individualno.

Džon Kabat-Zin je krajem 1970-tih godina razvio strukturisani program za smanjivanje stresa zasnovan na svesnosti (Mindfulness-based Stress Reduction — MBSR) kao dopunu osnovnog medicinskog lečenja. U MBSR programu vežbe svesnosti su primarno terapijsko sredstvo te uključuju vežbe skeniranja tela, vežbe svesnosti u mirnom stanju (sedenje, ležanje, stojanje), vežbe istezanja, vežbe svesnosti u aktivnom stanju (hodanje), te tokom svakodnevnih aktivnosti kao što su npr. jedenje, rad itd. MBSR se brzo proširio u celom svetu i danas ga nude brojne bolnice, klinike, škole, sportski i borilački centri, zatvori, te različite druge zdravstvene, obrazovne i socijalne ustanove.

Zindel Sigal, Džon Tizdejl i Mark Vilijams su 1990.tih godina integrisali MBSR s tehnikama kognitivno-bihevioralne terapije za depresiju i razvili kognitivnu terapiju baziranu na svesnosti (Mindfulness based Cognitive Therapy — MBCT) za lečenje depresije. Vežbe svesnosti se u MBCT primenjuju sa ciljem povećanja svesti o mislima, osećanjima i senzacijama u telu bez prosuđivanja, onako kako se događaju iz trenutka u trenutak, što se takođe naziva i decentrisanje. Primenom vežbi svesnosti prekida se automatski ruminativni obrazac negativnih misli koji povećava verovatnost relapsa depresije.

Otvorene, randomizovane kontrolisane kliničke studije i meta-analize potvrđuju efikasnost terapija zasnovanih na svesnosti (mindfulness based therapy — MBT) u redukovanju boli, depresivnih simptoma i stresa kod bolesnika s hroničnim bolestima, kao što su hronični bol, psorijaza, dijabetes, maligne i kardiovaskularne bolesti, fibromialgija, što povećava kvalitetu njihovih života. Kod mentalnih poremećaja, efikasnost terapija zasnovanih na svesnosti (mindfulness based therapy — MBT) je dobra za depresiju (u akutnoj epizodi i prevenciji relapsa), anksiozne poremećaje, bipolarni poremećaj, poremećaje hranjenja i zavisnosti, dok neki poremećaji kao što su shizofrenija i socijalna anksioznost bolje reaguju na uobičajene terapijske postupke. Efikasnost MBCT u prevenciji relapsa depresije kod osoba koje su imale tri ili više epizoda depresije jednaka je terapiji održavanja antidepresivima te je MBCT uvrštena u terapijske smernice za prevenciju povratka depresije. U terapije zasnovane na svesnosti (mindfulness based therapy — MBT) spadaju i terapija prihvatanjem i posvećenošću, dijalektičko-bihejvioralna terapija i druge.

Mehanizam delovanja svesnosti[uredi | uredi izvor]

Rut Ber ističe nekoliko mehanizama delovanja svesnosti na redukciju simptoma različitih psihičkih premećaja koji uključuju: kognitivnu promenu, poboljšanu samokontrolu i samoregulaciju, izlaganje neugodnim i bolnim iskustvima što dovodi do smanjenja emocionalne reaktivnosti.

Kognitivna promena, koja se naziva i metakognitivna svesnost, odnosi se na razvoj „udaljenije“ ili „decentrisane“ perspektive u kojoj osobe doživljavaju svoje misli i osećanja kao „mentalne događaje“, a ne kao činjenice ili tačnu verziju stvarnosti. Svesnost je usmeravanje pažnje na misli, osjećanja, telesne senzacije i čula (vida, sluha, mirisa, dodira, ukusa) što normalno ne zamećujemo, jer je naš um zauzet mislima o prošlosti ili budućnosti — što smo već učinili ili što moramo učiniti — koje su povezane s osećanjima depresije i anksioznosti. Naime, ljudi u pravilu nisu svesni svojih iskustava u nekom određenom trenutku i reaguju emocionalno s malo razboritosti što često dovodi do krivih percepcija situacija.

Osnovna pretpostavka svesnosti je da doživljavanje sadašnjeg trenutka bez prosuđivanja, sa otvorenošću, prihvaćanjem i bez izbegavanja, omogućava zauzimanje distancirajuće perspektive u odnosu iskustva kao što su misli, osećanja i senzacije tela (naročito ona bolna iskustva), što omogućava da se iskustva vide kao trenutna, promenjiva i prolazna. Dakle, menja se odnos prema simptomima, a ne menjaju se simptomi sami. Tako dakle, svesnost stvara „prostor“ između percepcije i odgovora na situacije što smanjuje vulnerabilnost za psihološke procese koji doprinose emocionalnoj patnji. Osoba postaje sposobna odgovoriti na stresne situacije reflektivno, na osnovu vlastitog izbora, a ne refleksno ili reaktivno; smanjuje se emocionalna reaktivnost i automatski nekorisni obrasci ponašanja s izbegavajućim strategijama koji samo povećavaju intenzitet ili frekvenciju neželjenih neugodnih unutrašnjih iskustava. Ove maladaptivne strategije doprinose održavanju mnogih, ako ne i svih emocionalnih poremećaja. Nadalje, duboko i polagano disanje uključeno u praksu svesnosti smanjuje simptome nelagodnosti u telu usklađivanjem aktivnosti simpatičnog i parasimpatičnog sistema.

Uticaj svesnosti na mozak i organizam[uredi | uredi izvor]

Istraživanja pokazuju da redovno prakticiranje svesnosti dovodi do značajnih funkcionalnih i strukturnih promena u prefrontalnom korteksu, orbitofrontalnom korteksu, desnoj anteriornoj insuli, amigdali, hipokampusu, cingularnom korteksu, temporoparijetalnoj regiji. To su područja mozga koja regulišu pažnju, učenje, memoriju, interocepciju i senzorno procesiranje. Prefrontalni korteks je odgovoran za regulaciju emocija, planiranje i organiziranje aktivnosti te donošenje odluka, dok je amigdala regija mozga koja ima ključnu ulogu u modulaciji odgovora na stres. Osobe koje su pod visokom razinom stresa imaju sniženu aktivnost prefrontalnog korteksa i povišenu aktivnost amigdale. Opuštena svesnost omogućava fleksibilnije psihološke i bihevioralne odgovore na unutrašnje i spoljne podražaje kao rezultat povećane aktivnosti i debljine korteksa u frontalnim regijama mozga koje su odgovorne za samoregulaciju i smanjene aktivnosti amigdale uz bolju regulaciju afekta. Veća emocionalna stabilnost i manja reaktivnost rezultat je i povećane aktivnosti anteriornog cingularnog korteksa koji je povezan sa prefrontalnim korteksom.

Praksa svesnosti povećava količinu alfa i teta valova u EEG-u što poboljšava kognitivne procese, te podstiče otpuštanje endorfina, serotonina i dopamina što poboljšava raspoloženje.

Ostali neurofiziološki efekti svesnosti uključuju normalizaciju krvnog pritiska, pulsa i ritma disanja te potrošnje kiseonika, neuroendokrinog statusa (smanjenje aktivnosti osovine hipotalamus-hipofiza-adrenalna žlezda i razine kortizola), simpatičkog i parasimpatičkog sistema, reakcije upale u organizmu (snižena razina proinflamatornih citokina) koji regulišu različite metobolične funkcije i organske sisteme (varenje, imunološki i kardiovaskularni sistem). Smanjenje razine stresa nakon vežbi svesnosti rezultira povećanjem produktivnosti i efikasnosti osoba.

Zaključak[uredi | uredi izvor]

Interes za primenu terapija zasnovanih na svesnosti (mindfulness based therapy — MBT) u medicini, obrazovanju i poslovnom svetu je u porastu. Sve je veći broj dokaza da svesnost ima pozitivne efekte na kognitivno, emocionalno, socijalno i radno/školsko funkcionisanje odraslih, te dece i adolescenata, iako su potrebna daljnja istraživanja koja bi prevladala metodološka ograničenja dosadašnjih studija i kako bi svesnost postala terapijska tehnika bazirana na dokazima (evidence based intervention). Terapije zasnovane na svesnosti (mindfulness based therapy — MBT) je moguće integrisati u sveobuhvatni program lečenja različitih mentalnih poremećaja i simptoma povezanih sa somatskim bolestima odraslih.

Primena svesnosti u školama preventivnim programima ili integracijom u nastavni program može biti prikladan, prihvatljiv i nestigmatizirajući način za prevenciju mentalnih poremećaja kod dece i mladih jačanjem snaga i sposobnosti dece, emocionalne stabilnosti, samopouzdanja, socijalnih veština, kognitivne fleksibilnosti i školskog postignuća.

Terapije zasnovane na svesnosti (mindfulness based therapy — MBT) mogu primenjivati stručnjaci iz područja mentalnog zdravlja (psiholozi, psihijatri, lekari) sa završenom edukacijom iz svesnosti i najmanje jednogodišnjim ličnim iskustvom i supervizijom.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kabat-Zinn J. Mindfulness-based interventions in context: Past, present, and future. Clin Psychol Sci Prac 2003
  2. ^ Baer RA. Mindfulness training as a clinical intervention: a conceptual and empirical review. Clin Psychol Sci Prac 2003
  3. ^ Shapiro S, Carlson L, Astin J, Freedman B. Mechanisms of mindfulness. J Clin Psychol 2006
  4. ^ Tang YY, Posner MI. Theory and method in mindfulness neuroscience. Soc Cogn Affect Neurosci 2013
  5. ^ Grossman P, Niemann L, Schmidt S, Walach H. Mindfulness-based stress reduction and health benefits: a metaanalysis. J Psychosom Res 2004
  6. ^ Chiesa A, Serretti A. A systematic review of neurobiological and clinical features of mindfulness meditations. Psychol Med 2010
  7. ^ Goyal M, Singh S, Sibinga EM i sur. Meditation Programs for Psychological Stress and Well-being: A Systematic Review and Meta-analysis. JAMA Intern Med 2014
  8. ^ Gotink RA, Chu P, Busschbach JJV, Benson H, Fricchione GL, Hunink MGM. Standardised Mindfulness-Based Interventions in Healthcare: An Overview of Systematic Reviews and Meta-Analyses of RCTs. PLoS One 2015

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свесност_(психологија)&oldid=27000494”