Svetlosno zagađenje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pariz noću (snimak sa MSS)
Poređenje noćnog neba iz ruralne (gore) i gradske sredine (dole). Svetlosno zagađenje dramatično utiče na vidljivost zvezda.

Svetlosno zagađenje (negde se sreće i pod nazivom fotozagađenje) je preterano, pogrešno usmereno, ili nametljivo veštačko svetlo. Zagađivač je višak emitovane svetlosti iz veštačkog izvora, poput preterane buke, ugljen-dioksida i slično. Štetne posledice su višestruke, a neke od njih možda još nisu poznate, pa stoga ima više naučnih definicija koje opisuju šta je svetlosno zagađenje:

  • Degradacija svetlosnog okruženja veštačkim svetlom.[1]
  • Izmena prirodnih nivoa svetlosti u životnoj sredini upotrebom veštačkog svetla.[2]
  • Svetlosno zagađenje je promena nivoa svetlosti u prirodnoj sredini uslovljena prekomernom upotrebom veštačkog osvetljenja. Unutrašnje svetlosno zagađenje je izmena prirodnog nivoa svetlosti u zatvorenoj sredini (kući, zgradi, fabrici...) upotrebom veštačkog svetla, koje ima uticaja na zdravlje ljudi.[3]
  • Svetlosno zagađenje je uvođenje veštačkih izvora svetlosti u prirodno okruženje (direktno ili indirektno) od strane ljudi.[4]

Prve tri definicije opisuju stanje u prirodnom okruženju, dok četvrta (i najnovija) definicija opisuje proces zagađenja samom svetlošću. Svetlosno zagađenje se „takmiči” sa zvezdanom svetlošću na noćnom nebu, ometa astronomske opservacije[5] i, kao i svaka druga vrsta zagađenja, remeti ekosisteme i ima različite posledice na zdravlje.

Svetlosno zagađenje može se podeliti u dve grupe:

  • Neprijatno svetlo koje se nameće u okruženju koje je inače po prirodi mračno ili sa niskim nivoom osvetljenja;
  • Preterano osvetljenje (najčešće u zatvorenom) koje za posledicu ima nelagodnost i razne efekte na zdravlje.

Tipovi svetlosnog zagađenja[uredi | uredi izvor]

Postoji nekoliko oblika svetlosnog zagađenja:

  • sjajenje neba (skyglow),
  • bljesak (glare) i
  • svetlosna intruzija ili prestup.[6]

Sjajenje neba[uredi | uredi izvor]

Bledo žuta ili narandžasta svetlost koja se poput sjajne izmaglice rasprostire iznad svetlosno zagađenih oblasti (najčešće iznad gradova) predstavlja sjajenje neba. Ono je prisutno zahvaljujući prekomernom osvetljavanju ulica, ali i neadekvatnoj infrastrukturi ulične rasvete, koja svetlost ne baca samo na ulicu, već i iznad sebe. Višemilionski gradovi koji se nalaze blizu jedan drugome mogu da stvore klaster svetlosnog zagađenja, a time i širenje sjajenja neba stotinu kilometara u okolinu.[6]

Bljesak[uredi | uredi izvor]

Svetlosni bljesak je svetlost koja pri direktnom vizuelnom kontaktu može da privremeno zaslepi posmatrača, stvarajući osećaj neprijatnosti i smetnju, prilikom čega je otežano posmatranje željenog objekta. Često se sreće kao deo sigurnosne zaštite, u domaćinstvima sa velikim dvorištima i kao deo osvetljenja kulturnih objekata, mostova, poslovnih zgrada i sl.[6]

Svetlosna intruzija ili prestup[uredi | uredi izvor]

Svetlost koja prolazi kroz prozore privatnih poseda, pritom predstavljajući neprijatnost ili smetnju je svetlosna intruzija ili prestup. Česti uzročnici su ulične svetiljke, reklame i lampe na privatnim posedima. Kada nastane iz nemara ili zbog neznanja upotrebljava se naziv svetlosna intruzija, dok se o svetlosnom prestupu govori u slučajevima kada je svetlost iskorišćena sa namerom da uznemiri.[6]


Svetlosno zagađenje je posledica industrijske revolucije. Izvori svetlosnog zagađenja su: rasveta eksterijera i enterijera zgrada, reklame, kancelarijski prostori, fabrike, ulična rasveta, eksterijer i enterijer kuća i dvorišta i osvetljeni sportski tereni. Najviše dolazi do izražaja u regionima sa razvijenom industrijom i velikom gustinom stanovništva – u Severnoj Americi, Evropi, istočnoj Aziji i velikim gradovima Bliskog istoka i severne Afrike, poput Teherana i Kaira. Međutim, čak i mala količina svetla može imati veliki uticaj na svetlosno zagađenje. Početkom 1980ih osnivaju se globalni pokreti za „tamno noćno nebo” (engl. dark-sky movement), kroz koje se zabrinuti ljudi bore za smanjenje svetlosnog zagađenja. Međunarodna asocijacija za tamno nebo (engl. International Dark-Sky Association, IDA) je jedna od ovih neprofitnih organizacija koja se zalaže za smanjenje zagađenja.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Verheijen, F. J. (1985). „Photopollution: Artificial light optic spatial control systems fail to cope with. Incidents, causation, remedies”. Experimental biology. 45 (1): 1—18. PMID 3896840. 
  2. ^ Cinzano, P.; Falchi, F.; Elvidge, C. D.; Baugh, K. E. (2000). „The artificial night sky brightness mapped from DMSP Operational Linescan System measurements” (PDF). Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 318 (3): 641. Bibcode:2000MNRAS.318..641C. arXiv:astro-ph/0003412 Slobodan pristup. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03562.x. 
  3. ^ Hollan, J: What is light pollution, and how do we quantify it?. Darksky2008 conference paper, Vienna, August 2008. Updated April 2009.
  4. ^ Marín, C. and Orlando, G. (eds.): Starlight Reserves and World Heritage. Starlight Initiative, IAC and the UNESCO World Heritage Centre. Fuerteventura, Spain, June 2009.
  5. ^ „Light Pollution and Palomar Observatory”. Palomar Observatory: Caltech Astronomy. 
  6. ^ a b v g Bjelajac, D., Pavlović & M., Đerčan, B. (2019). Priručnik o svetlosnom zagađenju. Novi Sad: Carpe Noctem.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Svetlosno zagađenje na Vikimedijinoj ostavi.
Povezane organizacije
Istraživanje
Ostale veze
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светлосно_загађење&oldid=27366020”