Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950.
 Zvanični poster prvenstva | |
| Detalji takmičenja | |
|---|---|
| Država domaćin |  Brazil |
| Datum | 24. jun — 16. jul 1950. |
| Timovi | 13 |
| Konačan plasman | |
| Šampion |  Urugvaj (2. titula) |
| Drugo mesto | Brazil |
| Treće mesto |  Švedska |
| Četvrto mesto |  Španija |
| Statistike turnira | |
| Odigrano utakmica | 22 |
| Postignuto golova | 88 (4 po meču) |
| Ukupno gledalaca | 1.036.000 (47.091 po meču) |
| Najbolji strelac | Ademir (8)[1] |
Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950. je četvrto po redu svetsko prvenstvo. Održano je u Brazilu od 24. juna do 16. jula. Ova odluka je donesena u julu 1946. na sednici FIFA-e. Ovo je takođe bilo prvo svetsko prvenstvo koje je nazivano i Kup Žila Rimea, radi obeležavanja 25-ogodišnjice Žila Rimea kao predsednika FIFA-e. Prvenstvo je osvojeno od strane Urugvaja, koji je u odlučujućoj utakmici pobedio reprezentaciju Brazila sa 2:1. Ovo je takođe bilo jedino svetsko prvenstvo koje nije imalo finalnu utakmicu već je pobednika odlučivalo pobeda u finalnoj grupi od četiri tima u kojoj su bile reprezentacije Urugvaja, Brazila, Švedske i Španije.
Pozadina takmičenja[uredi | uredi izvor]
Zbog Drugog svetskog rata, svetska prvenstva nisu se održavala od Prvenstva u Francuskoj 1938. godine. Prvenstva predviđena za 1942. i 1946. godinu su bila otkazana. FIFA je odmah po završetku rata pokrenula inicijativu da se svetska prvenstva ponovo pokrenu. Pošto je Evropa bila pod ruševinama, FIFA je imala problema u nalaženju države zainteresovane za domaćinstvo svetskog prvenstva, prvenstveno zbog nemogućnosti da se novac troši na sportska takmičenja, kao i mišljenja većine vlada da održavanje sportske manifestacije neposredno nakon rata nije primerno. Iako je FIFA planirala održati ovo prvenstvo 1949. godine, Brazil je u svojoj kandidaturi 1946. godine predložio da se takmičenje održi 1950. godine.[2] Uz Brazil, jedini konkurent bila je Nemačka, koja je ujedno bila konkurent Brazilu i za nikada održano SP 1942. godine. Zbog toga što su se prethodna dva prvenstva održala na evropskom tlu, FIFA je bez dužeg razmišljanja ponovo odlučila da pruži priliku Južnoj Americi nakon što je Brazil odlučio biti domaćin.
Kvalifikacije[uredi | uredi izvor]
Nakon osiguravanja domaćina takmičenja, FIFA se i dalje morala potruditi da nagovori države da šalju svoje reprezentacije na takmičenje. Italija je bila zainteresovana da brani svoju titulu od pre dvanaest godina i poslednjeg svetskog prvenstva, ali teško stanje u državi, kao i u celoj Evropi, je odgovorilo igrače od nastupa. Ipak pošto je navodno FIFA Italiji nadoknadila sve putne troškove, pristali su otputovati u Brazil.
Za razliku od Italije i Austrije, dve vrlo uspešne predratne reprezentacije, koje nisu bile predmet FIFA-inih sankcija, Japan i okupiranoj Nemačkoj nastupanje u kvalifikacijama bilo je zabranjeno. Ali je reprezentaciji Sara nastupanje bilo dozvoljeno iako su bili pod francuskom okupacijom i uprkos tome što Fudbalski savez Zapadne Nemačke nije ponovo pokrenut.
Reprezentacijama Ujedinjenog Kraljevstva takođe je bilo dozvoljeno takmičenje nakon što su se vratile pod okrilje FIFA-e posle sedamnaestogodišnje odsutnosti. Odlučeno je da će se koristiti British Home Championship, turnir sa četiri reprezentacije od koje bi dve najbolje dobile pravo nastupanja na kvalifikacijama. Prvoplasirani su bili Englezi, a drugoplasirani Škoti. Škoti su kasnije odustali.
Indijci su odustali od takmičenja jer im FIFA nije dopustila da nastupaju bosonogi. Uz Indiju, odustala je i Turska, a kao zamene pozvane su Francuska i Portugal, ali su obe reprezentacije na kraju odbile taj poziv. U početku je Francuska pristala da nastupi, ali kada je saznala da će odigrati dve utakmice u gradovima međusobno udaljenima tri hiljade kilometara poslala je FIFA-i negativan odgovor. Na kraju, samo 13 ekipa je ostalo u glavnom turniru za razliku od predviđenih 16, baš kao i na prvom izdanju Svetskog prvenstva, iz 1930. godine.
Tok takmičenja[uredi | uredi izvor]
| Prvo mesto Drugo mesto | Treće mesto Od 5. do 13. mesta |
Prvobitna ideja bila je da se takmičenje održi sa šesnaest ekipa podeljenih u četiri grupe, a da pobednici grupa idu u završnu grupu čiji bi pobednik bio ujedno i svetski prvak. Zbog otkaza nekih reprezentacija, nastupilo je samo trinaest ekipa u glavnom turniru, što je za posledicu imalo da samo dve grupe imaju četiri ekipe, jedna tri reprezentacije, a jedna grupa imala je samo dve reprezentacije. Pošto je Brazil veličinom dominantna država na južnoameričkom kontinentu, većina je reprezentacija morala da putuje i po nekoliko stotina, čak i hiljada kilometara da bi mogle da odigraju utakmice. Jedino je Brazil bio u povlašćenom položaju jer je igrao u Rio de Žaneiru i relativno bliskom Sao Paolu.
Kombinovana ekipa Velike Britanije nedugo pre Prvenstva pobedila je izabranu reprezentaciju Evrope sa visokih 6:1 na domaćem terenu u Engleskoj i ušla je u takmičenje kao jedan od favorita. Ali nakon iznenađujućih poraza od Amerikanaca i Španije od po 1:0, Englezi su ispali iz daljnjeg takmičenja. Kada se rezultat o porazu protiv SAD pojavio u engleskim novinama, većina stanovnika je verovala da se radi o novinarskoj grešci.
Završna grupa[uredi | uredi izvor]
U završnoj grupi našla su se četiri pobednika svojih grupa; Brazil, Španija, Švedska i Urugvaj, koji je nastupio po prvi put posle prvog svetskog prvenstva. Svetski prvak postala bi ona reprezentacija koja bi završila na vrhu završne grupe posle tri odigrane utakmice (igrao je svako sa svakim po jednom). Svih šest utakmica odigrane su u Rio de Žaneiro na stadionu Marakana i Sao Paolu (Brazil je odigrao sve svoje utakmice na Marakani, a utakmice bez Brazila održavane su u Sao Paolu).
Brazilci su pomeli svoja prva dva protivnika. Bilo je 7-1 protiv Šveđana i 6-1 protiv Španaca. Pre odlučujuće utakmice protiv Urugvaja, Brazil je bio prvi sa četiri boda i impresivnom gol-razlikom od 13-2, dok je Urugvaj bio samo jedan bod iza (za pobedu su se tada davala dva boda). 16. jula 1950. godine dogodio se istorijski spektakl nazvanMaracanazo, utakmica odigrana pred zvanično 199.954 gledalaca (dok procene govore i do 215.000) na stadionu Marakanã. Domaćin Brazil morao je ostati barem nerešeno i prvenstvo bi bilo njihovo. Uistinu, činilo se da će Brazil osvojiti prvenstvo nakon vođstva u 47. minuti zahvaljujući golu Friace. Ipak, Urugvaj je uspeo izjednačiti, a jedanaest minuta pre kraja i povesti zahvaljujući golu Alsidesa Giđe. Urugvaj je uspio da sačuva vođstvo do kraja utakmice i tako postao svetski prvak po drugi put u svom drugom nastupu na svetskim prvenstvima (bojkotovao je prethodna dva takmičenja u Evropi).
Prosečan broj gledalaca po utakmici bio je rekordnih 61.000, pri čemu je pomoglo osam utakmica odigranih na novoizgrađenoj Marakani koja je mogla da primi 200.000 gledalaca. Ovaj rekord ostao je nedostižan sve do Prvenstva u SAD 1994. godine. Ne računajući utakmice na Marakani, prosečan broj gledalaca bio je i dalje impresivnih 37.500. Takav prosek podigle su utakmice u Sao Paulu, dok je u ostalim gradovima broj gledalaca bio dosta nizak.
Utakmice[uredi | uredi izvor]
Grupa 1[uredi | uredi izvor]
| Reprezentacija | Uta | P | N | I | GD | GP | Poena |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Brazil
|
3 | 2 | 1 | 0 | 8 | 2 | 5 |
 Jugoslavija
|
3 | 2 | 0 | 1 | 7 | 3 | 4 |
 Švajcarska
|
3 | 1 | 1 | 1 | 4 | 6 | 3 |
 Meksiko
|
3 | 0 | 0 | 3 | 2 | 10 | 0 |
| 24. jun 1950. 15:00 | |||
| Brazil
|
4–0 | Meksiko
|
Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Rajder (Engleska) Gledalaca: 81.000 |
Ademir  30’, 79’, Žair 65’, Baltazar 71’
|
(Izveštaj) |
| 25. jun 1950. 18:00 | |||
| Jugoslavija
|
3–0 | Švajcarska
|
Belo Orizonte Stadion Independencija Sudija: Galeti (Italija) Gledalaca: 8.000 |
| Mitić 58’,[3] Tomašević 78’, Ognjanov 84’
|
(Izveštaj) |
| 28. jun 1950. 15:00 | |||
| Brazil
|
2–2 | Švajcarska
|
Sao Paulo Pakaembu Sudija: Azon (Španija) Gledalaca: 42.000 |
| Alfredo 3’, Baltazar 32’[4]
|
(Izveštaj) | Žak Faton 17’, 88’,
|
| 28. jun 1950. 18:15 | |||
| Meksiko
|
1–4 | Jugoslavija
|
Porto Alegre Stadion Eukaliptus Sudija: Lif (Engleska) Gledalaca: 11.000 |
| Hektor Ortiz 87’ (pen)
|
(Izveštaj) | Bobek 19’ Ž. Čajkovski 23’[5] 51’[6]Tomašević 81’
|
| 1. jul 1950. 15:00 | |||
| Brazil
|
2–0 | Jugoslavija
|
Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Grifits (Vels) Gledalaca: 142.000 |
| Ademir 3’, Zizinjo 69’[7]
|
(Izveštaj) |
| 2. jul 1950. 15:40 | |||
| Meksiko
|
1–2 | Švajcarska
|
Porto Alegre Stadion Eukaliptus Sudija: Eklind (Švedska) Gledalaca: 3.500 |
| Horacio Kasarin 75’
|
(Izveštaj) | Bader 10’ Tamin 37’[8]
|
Grupa 2[uredi | uredi izvor]
| Reprezentacija | Uta | P | N | I | GD | GP | Poena |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Španija
|
3 | 3 | 0 | 0 | 6 | 1 | 6 |
 Engleska
|
3 | 1 | 0 | 2 | 2 | 2 | 2 |
 Čile
|
3 | 1 | 0 | 2 | 5 | 6 | 2 |
 SAD
|
3 | 1 | 0 | 2 | 4 | 8 | 2 |
| 25. jun 1950. 15:00 | |||
| Engleska
|
2–0 | Čile
|
Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Van der Mer (Holandija) Gledalaca: 30.000 |
| Martensen 39’, Manion 51’
|
(Izveštaj) |
| 25. jun 1950. 15:00 | |||
| Španija
|
3–1 |  Sjedinjene Države
|
Kuritiba Stadion Durival de Brito Sudija: Viana (Brazil) Gledalaca: 9.000 |
| Basora 75’, 78’ Zara 85’
|
(Izveštaj) | Pariani 17’
|
| 29. jun 1950. 15:00 | |||
| Španija
|
2–0 | Čile
|
Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Malčer (Brazil) Gledalaca: 20.000 |
| Basora 17’ Zara 30’
|
(Izveštaj) |
| 29. jun 1950. 18:00 | |||
| Sjedinjene Države
|
1–0 | Engleska
|
Belo Orizonte Independencija Sudija: Datilo (Italija) Gledalaca: 10.000 |
| Getdžins 38’
|
(Izveštaj) |
| 2. jul 1950. 15:00 | |||
| Španija
|
1–0 | Engleska
|
Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Galeti (Italija) Gledalaca: 74.000 |
| Zara 48’[9]
|
(Izveštaj) |
| 2. jul 1950. 18:00 | |||
| Čile
|
5–2 | Sjedinjene Države
|
Resife Stadion Ilha do Retiro Sudija: Gardeli (Brazil) Gledalaca: 8.000 |
| Robledo 16’ Kremači 32’ 61’ 82’Prieto 54’
|
(Izveštaj) | Valas 47’ Maka 48’ (pen)
|
Grupa 3[uredi | uredi izvor]
| Reprezentacija | Uta | P | N | I | GD | GP | Poena |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Švedska
|
2 | 1 | 1 | 0 | 5 | 4 | 3 |
 Italija
|
2 | 1 | 0 | 1 | 4 | 3 | 2 |
 Paragvaj
|
2 | 0 | 1 | 1 | 2 | 4 | 1 |
| 25. jun 1950. 15:00 | |||
| Švedska
|
3–2 | Italija
|
Sao Paulo Pakaembu Sudija: Luc (Švajcarska) Gledalaca: 50.000 |
| Jepson 25’, 68’ Anderson 33’
|
(Izveštaj) | Karapeleze 7’, Mučineli 75’
|
| 29. jun 1950. 15:30 | |||
| Švedska
|
2–2 | Paragvaj
|
Kuritiba Stadion Durival de Brito Sudija: Mičel (Škotska) Gledalaca: 8.000 |
| Sandkvist 17’, Palmer 25’
|
(Izveštaj) | Atilio Lopez 34’, Cezar Lopez 74’
|
| 2. jul 1950. 15:00 | |||
| Italija
|
2–0 | Paragvaj
|
Sao Paulo Pakaembu Sudija: Elis (Engleska) Gledalaca: 26.000 |
| Karapeleze 12’, Pandolfini 62’
|
(Izveštaj) |
Indija odustala
Grupa 4[uredi | uredi izvor]
| Reprezentacija | Uta | P | N | I | GD | GP | Poena |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Urugvaj
|
1 | 1 | 0 | 0 | 8 | 0 | 2 |
 Bolivija
|
1 | 0 | 0 | 1 | 0 | 8 | 0 |
| 2. jul 1950. 18:00 | |||
| Urugvaj
|
8–0 | Bolivija
|
Belo Orizonte Independencija Sudija: Rider (Engleska) Gledalaca: 5.000 |
| Migez 14’, 40’, 51’ Skijafino 17’, 53’Vidal 18’ Perez 83’ Giđa 87’
|
(Izveštaj) |
Finalna grupa[uredi | uredi izvor]
| Reprezentacija | Uta | P | N | I | GD | GP | Poena |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Urugvaj
|
3 | 2 | 1 | 0 | 7 | 5 | 5 |
| Brazil
|
3 | 2 | 0 | 1 | 14 | 4 | 4 |
| Švedska
|
3 | 1 | 0 | 2 | 6 | 11 | 2 |
| Španija
|
3 | 0 | 1 | 2 | 4 | 11 | 1 |
| 9. jul 1950. 15:00 | |||
| Brazil
|
7–1 | Švedska
|
Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Elis (Engleska) Gledalaca: 138.000 |
| Ademir 17’, 37’, 51’, 59’ Čiko 39’, 87’, Maneka 85’
|
(Izveštaj) | Anderson 67’ (pen)
|
| 9. jul 1950. 15:00 | |||
| Urugvaj
|
2–2 | Španija
|
Sao Paulo Pakaembu Sudija: Grifits (Vels) Gledalaca: 44.000 |
| Giđa 27’ Varela 72’
|
(Izveštaj) | Basora 39’, 41’
|
| 13. jul 1950. 15:00 | |||
| Brazil
|
6–1 | Španija
|
Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Lif (Engleska) Gledalaca: 152.000 |
| Para 17’ (a. g.) Žair 21’, Čiko 29’, 55’Ademir 57’,Zizinjo 74’
|
(Izveštaj) | Igoa 70’
|
| 13. jul 1950. 15:00 | |||
| Urugvaj
|
3–2 | Švedska
|
Sao Paulo Pakaembu Sudija: Galeati (Italija) Gledalaca: 8.000 |
| Giđa 39’ Migez 77’, 84’
|
(Izveštaj) | Palmer 4’, Sandkvist 41’
|
| 16. jul 1950. 15:00 | |||
| Švedska
|
3–1 | Španija
|
Sao Paulo Pakaembu Sudija: Van der Mer (Holandija) Gledalaca: 11.000 |
| Sandkvist 15’ Melberg 34’ Palmer 79’
|
(Izveštaj) | Zara 82’
|
| 16. jul 1950. 15:00 Odlučujuća utakmica | |||
| Urugvaj
|
2–1 | Brazil
|
Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Džordž Rider (Engleska) Gledalaca: 199.954 |
| Šiafino 66’ Giđa 79’
|
(Izveštaj) | Фријаса 47’
|
Nagrade[uredi | uredi izvor]
| Pobednik Svetskog prvenstva 1950. |
|---|
 Reprezentacija Urugvaja Druga titula |
| Zlatna kopačka: |
|---|
| Brazil, Ademir
|
Strelci[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Goals galore from Brazil's lesser-known legend”. fifa.com. 14. 2. 2018. Arhivirano iz originala 22. 02. 2020. g. Pristupljeno 22. 2. 2020.
- ^ Planet World Cup - SP 1950., Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ FIFA je ovaj gol pripisala Kosti Tomaševiću; a RSSSF i Kris Fredi Mitiću.
- ^ Po RSSSF gol je dat u 43 minuti.
- ^ Po FIFA izveštaju gol je postignut u 22 minuti.
- ^ Po FIFA izveštaju gol je postignut u 62 minuti.
- ^ Po RSSSF gol je dat u 89 minuti.
- ^ Po RSSSF izveštaju gol je postigao Čarls Antenen u 44 minuti.|
- ^ Po RSSSF gol je dat u 49 minuti.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950. na FIFA.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. novembar 2018)
- Detalji na RSSSF
- Istorija svetskih prvenstava-1950
| Turniri |
|
|---|---|
| Kvalifikacije | |
| Finala | |
| Sastavi | |
| Žreb | |
| Ostalo | |
| |
Učesnici svetskog prvenstva u fudbalu 1950. | |
|---|---|
| Osvajač titule | |
| Finalista | |
| 3. mesto | |
| 4. mesto | |
| Grupna faza | |
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
