Pređi na sadržaj

Severni tok 2

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Severni tok 2
Pregled lokacije
DržavaRusija Nemačka
Koordinate
Opšti pravacIstok — zapad — jug
OdUst Luga
Prolazi krozBaltičko more
DoGrajfsvalda
Ide poredSevernog toka
Opšte informacije
TipPrirodni gas
StatusNije puštan u pogon
VlasnikGasprom
PartneriGasprom, E.ON, OMV, ŠEL, Uniper, Vinterštal, Engie
OperatorSeverni tok 2 AG
Proizvođač ceviSalcgiter AG, Sumitomo
Instalater ceviAlseas
Polagač ceviBrod Solitaire, Pionirski duh, Akademik Čerski
Izvođač radovaRambol, DOF Subsea
Početak radova2011
Pušte u rad2021
Tehničke informacije
Dužina0 km (0 mi)
Prečnik0 mm (0 in)
Radni pritisak55 m³/ milijardi godišnje
Kompresorske staniceSlavjanskaja
Veb-sajthttps://www.nord-stream.com


Severni tok 2 (rus. Северный поток) je gasovod između ruskog grada Ust Luga i nemačkog grada Grajfsvalda kojim se ruski gas transportuje u zapadnu Evropu. Gasovod počinje od kompresorske stanice Slavjanskaja u Lenjingradskoj oblasti i prolazi pored severnog toka kroz Baltičko more, dugačak je 1.234 km (767 mi). Izgradnja gasovoda je počela 2011. godine, za proširenje postojećeg severnog toka i dvostruki godišnji kapacitet do 110 milijardi kubnih metara. Završen je u septembru 2021, ali još nije pušten u pogon.[1]

Planiranje i izgradnja gasovoda bili su uvučeni u političke kontroverze zbog straha da će ga Rusija iskoristiti za geopolitičku prednost sa Evropom.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nord Strim AG je započeo sa radom 2011. godine, procenu projekta proširenja koji se sastoji od dve dodatne linije (kasnije nazvane Severni tok 2) kako bi se udvostručio godišnji kapacitet na 110 milijardi m³ kubni metara.[3] Po kapacitetu i dužini sličan je postojećem gasovodu Severni tok. Od njega se razlikuje po ulaznoj tački koja se nalazi u regionu Ust Luga na južnoj obali Finskog zaliva, kao i po trasi koja zaobilazi ostrvo Bornholm (za razliku od predhodnog Severnog toka, položenog u teritorijalnim vodama Danske, Severni tok 2 ide na jug da zaobiđe teritorijalne vode oko ostrva, usled čega dva puta prelazi Severni tok). Razlikuje se i po sastavu akcionara. Gasprom je jedini akcionar od 2017. godine, a kompanije Engie (Francuska), OMV (Austrija), ŠEL (Engleska i Holandija), Uniper i Vinterštal (Nemačka) učestvuju kao investitori.

Uporedo sa izgradnjom gasovoda, izvršeno je i proširenje priobalne mreže za prenos gasa. Paralelno sa postojećim kopnenim proširenjem Severnog toka (gasovod OPAL), nemačke kompanije izgradile su gasovod Eugal za snabdevanje gasom centralnoevropskog gasnog čvorišta u blizini grada Baumgarten an-der Mart (Austrija), i u Češkoj Republici, NET4 GAS gradi gasovod (paralelno sa postojećim gasovodom „Gazela gasovod“) [8], pušten je u rad u fazama 2019. i 2021. godine [9] [10] [11]. U Rusiji je izgrađena kompresorska stanica kod Grjazoveca i obalska kompresorska stanica kod Slavjanska.

Projekat je direktno ili indirektno uticao i utiče na interese širokog spektra zemalja i kompanija (kod pristalica i protivnika projekta) izazvao je burnu diskusiju na međudržavnom nivou i u mejnstrim medijima.[4]

Proces postavljanja cevi[uredi | uredi izvor]

Angela Merkel i Vladimir Putin. Nemačka kancelarka kritikovala je američke sankcije Rusiji

U avgustu 2012. godine, Nord Strim AG je prijavio finskoj i estonskoj vladi plan studija za rute u njihovim podvodnim ekskluzivnim ekonomskim zonama za treću i četvrtu liniju gasovoda.[5] Razmatrala se i opcija za dodatni cevovod da se usmere do Ujedinjenog Kraljevstva, ali se od ovog plana odustalo.[6]

Gasprom je saopštio januaru 2015. godine, da je projekat proširenja stavljen na čekanje jer su postojeće linije radile samo na pola kapaciteta zbog sankcija EU prema Rusiji.[7] U junu 2015. potpisan je sporazum o izgradnji Severnog toka 2 između Gasproma, ŠEL-a, E.ON-a, OMV-a i Engie-a.[8] Pošto je Poljska blokirala stvaranje zajedničkog preduzeća, 24. aprila 2017, Uniper, Vinterštal, Engie, OMV i ŠEL potpisali su ugovor o finansiranju sa Nord Strim AG, podružnica Gasproma odgovorna za razvoj projekta Severni tok 2.[9] Nemačka je 31. januara 2018. odobrila Severnom toku 2 dozvolu za izgradnju i rad u nemačkim vodama i za kopnena područja u blizini Lubmina.[10] U maju 2018. počela je izgradnja do krajnje tačke Grajfsvalda.[11]

U januaru 2019, američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel poslao je pisma kompanijama uključenim u izgradnju Severnog toka 2 pozivajući ih da prestanu da rade na projektu i preteći im mogućnošću sankcija.[12] U decembru 2019. republikanski senatori Tom Kruz i Ron Džonson takođe su pozvali vlasnika kompanije Alseas, Edvarda Heremu, da obustavi radove na gasovodu, upozoravajući ga da bi u suprotnom SAD uvele sankcije.[13] Kruz je takav predlog zakona formalno predložio 8. novembra 2021. godine, kako bi se omogućilo uvođenje sankcija.[14]

Brod Alseas Solitaire, polagač cevi

Alseas kompanija je objavila 21. decembra 2019. godine, da je obustavila svoje aktivnosti postavljanja cevi za gasovod Severni tok 2, očekujući donošenje Zakona o ovlašćenju američke nacionalne odbrane za fiskalnu 2020. godinu, koji je sadržao sankcije protiv Severnog toka 2.[15] Angela Merkel je kritikovala sankcije Sjedinjenih Država prema Rusiji koje su usmerene na energetske projekte EU i Rusije.[16]

U maju 2020. nemački energetski regulator odbio je izuzetak od pravila konkurencije koja zahtevaju da Severni tok 2 odvoji vlasništvo nad gasom od prenosa.[17] U avgustu 2020. Poljska je kaznila Gasprom sa 50 miliona evra zbog nedostatka saradnje sa istragom koju je pokrenuo UO KiK, poljski antimonopolski nadzornik. UO KiK je naveo pravila konkurencije protiv Gasproma i kompanija koje finansiraju projekat, sumnjajući da su nastavili radove na gasovodu bez dozvole vlade Poljske.[18]

U decembru 2020. godine ruski brod „Akademik Čerski“ nastavio je sa postavljanjem cevi.[19] Brod „Fortuna“, pridružio se brodu Čerski da dovrše cevovod.[20] Vladimir Putin je 4. juna 2021. objavio da je postavljanje cevi za prvu liniju Severnog toka 2 u potpunosti završeno.[21] Dana 10. juna spojeni su delovi gasovoda. Postavljanje druge linije je završeno u septembru 2021. godine.[22]

U junu 2021, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je završetak Severnog toka 2 neizbežan. U julu 2021, SAD su pozvale Ukrajinu da ne kritikuje predstojeći sporazum sa Nemačkom o gasovodu.[23] Džo Bajden i Angela Merkel su 20. jula 2021. godine, postigli konačan dogovor da SAD mogu pokrenuti sankcije ako Rusija koristi Severni tok kao „političko oružje“.[24] Sporazum ima za cilj da spreči da Poljska i Ukrajina budu prekinute u isporuci ruskog gasa. Ukrajina će dobiti zajam od 50 miliona dolara za zelenu tehnologiju do 2024. godine, a Nemačka će osnovati fond od milijardu dolara za promovisanje prelaska Ukrajine na zelenu energiju kako bi nadoknadila gubitak za tranzit gasa. Ugovor o tranzitu ruskog gasa kroz Ukrajinu biće produžen do 2034. godine ako se ruska Vlada saglasi.[25]

Prvi krak gasovoda „Severni tok 2" napunjen je tehničkim gasom, 18. oktobra 2021. godine, i vrše se pripreme za punjenje drugog kraka, navodi se u saopštenju operatera projekta „Severni tok 2". Gasovod „Severni tok 2“ je spreman za eksploataciju, saopštio je visoki zvaničnik kompanije Aleksej Finkov.[26] Nemački energetski regulator suspendovao je odobrenje 16. novembra 2021. godine, Severnom toku 2, nakon toga evropske cene prirodnog gasa porasle su za 17%.[27]

Poljski premijer Mateuš Moravjecki pozvao je 9. decembra 2021. godine novoimenovanog nemačkog kancelara Olafa Šolca da se suprotstavi pokretanju Severnog toka 2 i da ne popušta pod pritiscima Rusije. Tokom posete Rimu, Moravjecki je rekao: „Pozvaću kancelara Šolca da ne popusti pod pritiscima Rusije i da ne dozvoli da se Severni tok 2 koristi kao instrument za ucenu Ukrajine, instrument za ucenu Poljske, instrument za ucenu protiv Evropske unije“.[28]

Direktor ruskog energetskog giganta „Gasprom“ Aleksej Miler saopštio je 29. decembra 2021. godine da je završeno punjenje tehničkim gasom drugog kraka „Severnog toka 2“.[29]

Nemački kancelar Šolc je suspendovao sertifikaciju Severnog toka 2, dana 22. februara 2022. kao posledica ruskog priznanja Donjecke i Luganske republike i razmeštanja trupa na teritoriji koju drže DNR i LNR.[30] Preduzeće Nord Strim 2 AG podnelo je zahtev za bankrot 1. marta 2022. i otpustio svih 106 zaposlenih iz svog sedišta u Cugu, u Švajcarskoj.[31]

Gasprom je prijavio ogroman gubitak pritiska i znake velikih ispuštanja gasa 26. septembra 2022. godine, u blizini danskog ostrva Bornholm.[32] Ubrzo nakon toga otkriveno je curenje gasa iz dva gasovoda unutar danske i švedske ekonomske zone. Dan nakon što je došlo do curenja informacija, švedska policija je otvorila istragu o incidentu, nazvavši ga "velikom sabotažom". Istraga se vodi u saradnji sa drugim nadležnim organima, kao i sa Švedskom službom bezbednosti.[33] Slična istraga je otvorena u Danskoj. Dve nacije su bile u bliskom kontaktu, a takođe su bile u kontaktu sa drugim zemljama baltičkog regiona i NATO-om.[34] Ovo curenje gasa iz Severnog toka smatra se sabotažom.[35] Švedska obalska straža je 29. septembra 2022. potvrdila drugo curenje iz Severnog toka 2 veoma blizu većeg curenja pronađenog ranije na Severnom toku.[36]

Tehničke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Planirana dužina od dva kraka gasovoda Severni tok 2 je 1.234 km. Ukupan kapacitet dve linije je 55 milijardi m³ prirodnog gasa godišnje[37].

Država Dužina Lokacija Dozvola za izgradnju Konstrukcija
Rusija 118 km kopno, Baltičko more (teritorijalne vode)
Finska 374 km Baltičko more (isključiva ekonomska zona) 5. april 2018. Dobijena dozvola Vlade za korišćenje ekskluzivne ekonomske zone Finske, 12. aprila 2018. godine dobijena dozvola za izgradnju i rad gasovoda u skladu sa Zakonom o vodama.[38] polaganje cevi završeno 21. avgusta 2019.[39]
Švedska 510 km Baltičko more (isključiva ekonomska zona) 7. juna 2018. godine dobijena je dozvola za izgradnju i rad švedske deonice trase .[40]
Danska 147 km Baltičko more (isključiva ekonomska zona) 30. oktobra 2019. godine, danska agencija za energetiku izdala je dozvolu za izgradnju Jugoistočne rute.[41][42]
Nemačka 85 km Baltičko more (isključiva ekonomska zona i teritorijalne vode), kopno 31. januara 2018. godine polaganje cevi završeno 6. septembra 2021.[43]

Osim ruske i danske deonice, trasa Severnog toka 2 prati uglavnom trasu gasovoda Severni tok.[44]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Severnый potok — 2”. Gazprome. Arhivirano iz originala 19. 02. 2022. g. Pristupljeno 05. 10. 2022. 
  2. ^ „Gasprom nastavlja izvoz gasa u Evropu”. Glas Srpske (na jeziku: srpski). 30. 5. 2022. 
  3. ^ Rathke, Martina (8. 4. 2013). „Erdgas: Nord Stream will weitere Röhren für Ostseepipeline”. DIE WELT (na jeziku: nemački). 
  4. ^ „Pokušaj psihološkog pritiska: Pentagon povlači opasan potez na šahovskoj tabli - da li je prava meta "Severni tok 2"”. IN4S (na jeziku: srpski). 26. 1. 2022. 
  5. ^ „Nord Stream seeks to study Estonian economic zone in Baltic until 2015 - Aug. 27, 2012”. Kyiv Post. 27. 8. 2012. 
  6. ^ „Britain could join Nord Stream pipeline - Gazprom”. Reuters (na jeziku: engleski). 6. 3. 2012. 
  7. ^ „UPDATE 2-Gazprom mothballs extension of Nord Stream pipeline”. Reuters (na jeziku: engleski). 28. 1. 2015. 
  8. ^ „Exclusive - Gazprom building global alliance with expanded Shell”. Reuters (na jeziku: engleski). 19. 6. 2015. 
  9. ^ „Shell and four European energy companies sign financing agreements with Nord Stream 2 AG for pipeline project”. www.shell.com (na jeziku: engleski). 
  10. ^ „Germany grants permit for Nord Stream 2 Russian gas pipeline”. Reuters (na jeziku: engleski). 31. 1. 2018. 
  11. ^ „Nord Stream 2 gas pipeline – What is the controversy about? | DW | 14.07.2018”. DW.COM. 
  12. ^ „US-Botschafter Grenell schreibt Drohbriefe an deutsche Firmen”. Der Spiegel (na jeziku: nemački). 13. 1. 2019. 
  13. ^ „Sens. Cruz, Johnson Put Company Installing Putin’s Pipeline on Formal Legal Notice | U.S. Senator Ted Cruz of Texas”. www.cruz.senate.gov (na jeziku: engleski). 
  14. ^ „Sen. Cruz on the Senate Floor: I Will Use All Options To Stop Biden-Putin Nord Stream 2 Pipeline”. www.cruz.senate.gov (na jeziku: engleski). 
  15. ^ „Nord Stream 2: Trump approves sanctions on Russia gas pipeline”. BBC News. 21. 12. 2019. 
  16. ^ „Germany's Angela Merkel slams planned US sanctions on Russia | DW | 16.06.2017”. DW.COM. 
  17. ^ „German Regulator Set to Deny Nord Stream 2”. www.bloomberg.com. 
  18. ^ „Poland fines Gazprom €50m over Nord Stream 2 pipeline”. Financial Times. 3. 8. 2020. 
  19. ^ „Bau von Gaspipeline Nord Stream 2 geht wieder los”. DER STANDARD (na jeziku: nemački). 
  20. ^ „Trotz US-Sanktionen: "Fortuna" arbeitet weiter an Nord Stream 2 | DW | 25.01.2021”. DW.COM (na jeziku: nemački). 
  21. ^ „Stroitelьstvo pervoй nitki «Severnogo potoka-2» tehničeski zaveršeno”. www.kommersant.ru (na jeziku: ruski). 10. 6. 2021. 
  22. ^ „«Gazprom» obъяvil o zaveršenii stroitelьstva «Severnogo potoka — 2»”. Meduza (na jeziku: ruski). 
  23. ^ „U.S. urges Ukraine to stay quiet on Russian pipeline”. POLITICO (na jeziku: engleski). 
  24. ^ Pancevski, Bojan (20. 7. 2021). „U.S.-German Deal on Russia’s Nord Stream 2 Pipeline Expected Soon”. Wall Street Journal. 
  25. ^ Shalal, Andrea (19. 7. 2021). „EXCLUSIVE U.S., Germany to announce deal on Nord Stream 2 pipeline in coming days -sources”. Reuters (na jeziku: engleski). 
  26. ^ „Prvi krak „Severnog toka 2“ napunjen tehničkim gasom”. VOSTOK vesti (na jeziku: srpski). 
  27. ^ Wallace, Joe (16. 11. 2021). „Natural-Gas Prices Jump as Germany Pauses Certification of Russian Pipeline”. Wall Street Journal. 
  28. ^ „Polish PM tells Germany's Scholz not to 'give in' over Nord Stream 2”. Reuters (na jeziku: engleski). 9. 12. 2021. 
  29. ^ „„Severni tok 2“ u potpunosti spreman, napunjen i drugi krak”. ISKRA. 
  30. ^ „Šolc naložio suspenziju Severnog toka 2, Kijev i Vašington pozdravljaju”. JMU Radio-televizija Vojvodine. 
  31. ^ „Konkurs anmelden - «Nord Stream 2 ist zahlungsunfähig»”. Schweizer Radio und Fernsehen (SRF) (na jeziku: nemački). 1. 3. 2022. 
  32. ^ Wetzel, Daniel (26. 9. 2022). „Massiver Druckabfall – Pipeline Nord Stream 2 teilweise zerstört”. DIE WELT (na jeziku: nemački). 
  33. ^ „Polisen utreder sabotage av Nord Stream”. Sveriges Radio (na jeziku: švedski). 27. 9. 2022. 
  34. ^ „Gaslækage i Østersøen: Det ved vi om situationen, og det mangler vi svar på”. Erhverv (na jeziku: danski). 
  35. ^ Eskobar, Pepe (2. 10. 2022). „Sabotaža na gasovodima Sjevernog toka objava rata Njemačkoj i EU”. Žurnal (na jeziku: srpski). 
  36. ^ Džefri, Saks (4. 10. 2022). „Iza sabotaže Severnog toka možda stoje SAD”. Gradske info (na jeziku: srpski). 
  37. ^ „«Gazprom» zakončit stroitelьstvo «Severnogo potoka — 2» v 2019 godu”. «Lenta.Ru». 2015-06-26. 
  38. ^ „Permitting Process in Finland”. Nord Stream 2. Arhivirano iz originala 23. 10. 2020. g. Pristupljeno 22. 12. 2019. 
  39. ^ „Pipelay of Nord Stream 2 Completed in Finland”. Nord Stream 2. 21. 8. 2019. Arhivirano iz originala 01. 03. 2022. g. Pristupljeno 22. 12. 2019. 
  40. ^ „Permitting Process in Sweden”. Nord Stream 2. Arhivirano iz originala 24. 06. 2021. g. Pristupljeno 22. 12. 2019. 
  41. ^ „Permitting Process in Denmark”. Nord Stream 2. Pristupljeno 22. 12. 2019. [mrtva veza]
  42. ^ „Denmark gives go-ahead for Nord Stream 2 Russian pipeline segment”. DW. 30. 10. 2019. Pristupljeno 22. 12. 2019. 
  43. ^ „Ostseepipeline Nord Stream 2 ist fertig | DW | 10.09.2021”. DW.COM (na jeziku: nemački). 
  44. ^ „Denmark gives go-ahead for Nord Stream 2 Russian pipeline segment”. DW.COM. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Severni tok 2 na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Северни_ток_2&oldid=27003645”