Sedam španskih narodnih pesama

Sedam španskih narodnih pesama (šp. Siete canciones populares españolas) je naziv muzičkog dela za glas i klavir koje je komponovao španski kompozitor Manuel de Falja.

Falja je pesme napisao 1914. godine, tokom poslednjih meseci svog boravka u Parizu, i posvetio ih Idi Godovskoj. Premijerno su izvedene naredne godine u madridskom Ateneumu, kao počast njemu i Hoakinu Turini. Pesme je pevala sopran Luisa Vela, a na klaviru je svirao kompozitor. Prema svedočenju Marije Leharage, premijera je doživela neočekivani neuspeh. Razlog je verovatno u tome što je madridska publika očekivala nešto "internacionalnije" od Falje koji se vratio iz Pariza sa oreolom uspeha nakon izvođenja opere Kratak život. Međutim, nakon što su pesme objavljene 1922. godine, stekle su ogromnu popularnost. Usledilo je mnoštvo transkripcija, od kojih su najpoznatije one za violinu i klavir i za violončelo. Ovaj ciklus od sedam solo pesama postao je jedno od najomiljenijih dela Manuela de Falje i zauzima jedno od najznačajnijih mesta u španskom vokalnom repertoaru.

Sedam španskih narodnih pesama su autentične umetničke pesme, izvrsno modulirane, u kojima rafinirani detalji nisu mogli da zasene elemente ukorenjene u narodnoj tradiciji i kulturi. Nadahnute različitim delovima Španije, pesme sačinjavaju uravnoteženu i homogenu celinu, neku vrstu mozaika u kom se svaki deo tačno i harmonično uklapa u opštu sliku.

Sedam španskih narodnih pesama su:

1. El Paño Moruno (Mavarsko sukno)
2. Seguidilla Murciana (Mursijska segidilja)
3. Asturiana (Asturijana)
4. Jota (Hota)
5. Nana (Uspavanka)
6. Canción (Pesma)
7. Polo (Polo)

Spoljašnje veze

• Besplatan snimak klavirske verzije pesama Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. april 2014) na Piano Society
• Tekst pesama na španskom i engleskom jeziku