Senegal (reka)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Senegal
Opšte informacije
Dužina1.790 km
Reka na Vikimedijinoj ostavi
Senegal River at Dagana, Senegal
Prosečan mesečni protok (m3/s) na hidrometrijskoj stanici Dagana u periodu 1903-1974.[1]

Senegal je reka u zapadnoj Africi, dugačka 1.790 km. Površina sliva joj iznosi 483,181 km².

Nastaje od reka Semefe i Bafing, čija se izvorišta nalaze u Gvineji, a sastaju se kod grada Bafulabe u Maliju i formiraju reku Senegal. Nizvodno od grada Bafulabe, reka protiče kroz Talari klisuru i formira Guina vodopade. Po izlasku iz Malija, Senegal teče prema Atlantiku, praveći prirodnu granicu između država Senegal i Mauritanija. Najznačajnije pritoke Senegala su Faleme, Karakoro i Gorgol.

Reka Senegal ima dve velike brane: Manantali u Maliju i Maka Diama na granici Senegala sa Mauritanijom.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Izvorište Senegala su reke Semef (Bakoje) i Bafing[2][3] koje obe potiču iz Gvineje;[4][5] one čine mali deo granice između Gvineje i Malija pre nego što se spoje u Bafoulab u Maliju. Odatle, reka Senegal teče na zapad, a zatim na sever kroz Talari klisure u blizini Galouga i preko vodopada Guina, zatim nežnije teče pored Kajesa, gde prima Kolimbine. Nakon što teče zajedno sa Karakorom, produžava tok prvog duž granice Mali-Mauritanija za nekoliko desetina kilometara do Bakela gde teče zajedno sa rekom Falem, koja takođe izvire u Gvineji, a zatim teče malim delom granice Gvineja-Mali, da bi potom pratila veći deo granice Senegala i Malija do Bakela. Senegal dalje teče kroz polusušno zemljište na severu Senegala, formirajući granicu sa Mauritanijom i uliva se u Atlantik. U Kadiju prihvata Gorgol iz Mauritanije. Tečeći kroz Boge stiže do Ričard Tola gde mu se pridružuje Ferlo koji dolazi iz Lak de Gije u unutrašnjosti Senegala. Reka prolazi kroz Roso i, približava se svom ušću, oko senegalskog ostrva na kome se nalazi grad Sen Luj, da bi potom skrenula na jug. Od Atlantskog okeana odvaja ga tanka traka peska koja se zove Long de Barbari pre nego što se izlije u sam okean.

Reka ima dve velike brane duž svog toka, višenamensku branu Manantali u Maliju i branu Maka-Djama nizvodno na granici Mauritanije i Senegala, blizu izlaza u more, sprečavajući pristup slanoj vodi uzvodno. Između Manantalija i Maka-Djama nalazi se hidroelektrana Felou koja je prvobitno završena 1927. godine i koristi branu. Elektrana je zamenjena 2014. Godine 2013, počela je izgradnja hidroelektrane Gvina uzvodno od Feloa na vodopadima Gvina.

Reka Senegal ima sliv od 270,000 km2 (104,248 sq mi), srednji protok od 680 m3/s (24.000 cu ft/s) i godišnji protok od 21,5 km3 (5,2 cu mi).[6][7] Važne pritoke su reka Falem,[8] reka Karakoro[9] i reka Gorgol.

Nizvodno od Kaedija reka se deli na dva kraka. Levi krak koji se zove Duve teče paralelno sa glavnom rekom na severu. Posle 200 km (120 mi) dva kraka se ponovo spajaju nekoliko kilometara nizvodno od Pondora. Dugačak pojas zemlje između dva ogranka naziva se Ile a Morfil.[6]

Mali, Mauritanija i Senegal su 1972. osnovali Organizaciju za razvoj reke Senegal (OMVS) za upravljanje rečnim basenom. Gvineja se pridružila 2005.

U današnje vreme, reka se veoma ograničeno koristi za prevoz robe i putnika. OMVS je razmotrila izvodljivost stvaranja plovnog kanala širine 55 m (180 ft) između malog grada Ambidedija u Maliju i Sen Luja, na udaljenosti od 905 km (562 mi). To bi dalo Maliju bez izlaza na more direktan put do Atlantskog okeana.[6]

Vodena fauna u slivu reke Senegal je usko povezana sa onom u slivu reke Gambije, a ove dve reke se obično kombinuju u okviru jedne ekoregije poznate kao sliv Senegal-Gambija. Iako je bogatstvo vrsta umereno veliko, samo tri vrste žaba i jedna riba su endemične za ovaj ekoregion.[10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hydrographic data for Dagana, Senegal 1903-1974, Unesco International Hydrological Programme, Pristupljeno 24. 5. 2012 .
  2. ^ Mohamed Saliou Camara; Thomas O'Toole; Janice E. Baker (7. 11. 2013). Historical Dictionary of Guinea. Scarecrow Press. str. 38. ISBN 978-0-8108-7969-0. 
  3. ^ M. van der Knaap; Food and Agriculture Organization of the United Nations (1994). Status of Fish Stocks and Fisheries of Thirteen Medium-sized African Reservoirs. Food & Agriculture Org. str. 19. ISBN 978-92-5-103581-8. 
  4. ^ Caractéristiques physiques du fleuve Sénégal (na jeziku: French), Organisation pour la mise en valeur du fleuve Sénégal, Arhivirano iz originala 16. 7. 2013. g., Pristupljeno 2. 6. 2012 .
  5. ^ Maïga, Mahamadou (1995), Le bassin du fleuve Sénégal: de la Traite négrière au développement sous-régional autocentré (na jeziku: French), L'Harmattan, str. 14 footnotes 4, 5 .
  6. ^ a b v SENEGAL-HYCOS: Renforcement des capacités nationales et régionales d'observation, transmission et traitement de données pour contribuer au développement durable du bassin du Fleuve Sénégal (Document de projet préliminaire) (PDF) (na jeziku: francuski), Système Mondial d’Observation du Cycle Hydrologique (WHYCOS), 2007, Arhivirano iz originala (PDF) 28. 12. 2013. g. .
  7. ^ UNH/GRDC Composite Runoff Fields V 1.0 data for Dagana.
  8. ^ SENEGAL-HYCOS: Renforcement des capacités nationales et régionales d’observation, transmission et traitement de données pour contribuer au développement durable du bassin du Fleuve Sénégal (Document de projet préliminaire) (PDF) (na jeziku: francuski), Système Mondial d’Observation du Cycle Hydrologique (WHYCOS), 2007, str. 4, Arhivirano iz originala (PDF) 2013-12-28. g. .
  9. ^ SENEGAL-HYCOS: Renforcement des capacités nationales et régionales d’observation, transmission et traitement de données pour contribuer au développement durable du bassin du Fleuve Sénégal (Document de projet préliminaire) (PDF) (na jeziku: French), Système Mondial d’Observation du Cycle Hydrologique (WHYCOS), 2007, str. 4, Arhivirano iz originala (PDF) 2013-12-28. g. .
  10. ^ Freshwater Ecoregions of the World (2008). Senegal-Gambia. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. oktobar 2011) Accessed 2 May 2011.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Senegal (river)”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 24 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 639. 
  • João de Barros (1552–59) Décadas da Ásia: Dos feitos, que os Portuguezes fizeram no descubrimento, e conquista, dos mares, e terras do Oriente.. Vol. 1 (Dec I, Lib.1-5).
  • Beazley, C.R. (1899) "Introduction" to vol. 2 of C.R. Beazley and E. Prestage, editors, Zurara's The Chronicle of the Discovery and Conquest of Guinea. London: Haklyut
  • Boilat, Fr. David (1853). Esquisses sénégalaises: physionomie du pays, peuplades, commerce, religions, passé et avenir, récits et légendes' (na jeziku: francuski). Paris: P. Bertrand. 
  • Alvise Cadamosto (1460s) "Il Libro di Messer Alvise Ca da Mosto Gentilhuomo Venetiano" & "Navigatione del Capitano Pietro di Sintra Portoghese scritta per il medesimo M. Alvise da Ca da Mosto", as printed in Venice (1550), by Giovanni Battista Ramusio, ed., Primo volume delle navigationi et viaggi nel qua si contine la descrittione dell'Africa, et del paese del Prete Ianni, on varii viaggi, dal mar Rosso a Calicut,& infin all'isole Molucche, dove nascono le Spetierie et la navigatione attorno il mondo.. online (English translation: "Original Journals of the Voyages of Cada Mosto and Piedro de Cintra to the Coast of Africa, the former in the years 1455 and 1456, and the latter soon afterwards", in R. Kerr, 1811, A General History of Voyages and Travels to the end of the 18th century, vol. 2, Edinburgh: Blackwood. online)
  • Cooley, W. D. (1841). The Negroland of the Arabs examined and explained; or, An inquiry into the early history and geography of Central Africa (na jeziku: engleski). London: Arrowsmith. 
  • Delafosse, M. (1912) Haut-Sénégal-Niger. 3 vols, Paris: Emil Larose.
  • Hrbek, I. (1992) Africa from the Seventh to the Eleventh century. University of California Press.
  • Levtzion, N. (1973) Ancient Ghana and Mali London: Methuen
  • Levtzion, N. and J.F.P. Hopkins, editors, (2000) Corpus of early Arabic sources for West African history, Princeton, NJ: Markus Wiener.
  • Leo Africanus (1526) "Descrittione dell' Africa, & delle cose notabili che lui sono, per Giovan Lioni Africano"Descrittione dell’Africa", as printed in Venice (1550), by Giovanni Battista Ramusio, ed., Primo volume delle navigationi et viaggi nel qua si contine la descrittione dell'Africa, et del paese del Prete Ianni, on varii viaggi, dal mar Rosso a Calicut,& infin all'isole Molucche, dove nascono le Spetierie et la navigatione attorno il mondo.. English trans. 1896, as The History and Description of Africa, and of the notable things therein contained. London: Haklyut. vol. 1
  • Major, Richard Henry (1868). The Discoveries of Prince Henry the Navigator: and their results; being the narrative of the discovery by sea, within one century, of more than half the world (na jeziku: engleski) (1877 izd.). London: S. Low, Marston, Searle, & Rivington. 
  • Luis de Marmol Carvajal (1573) Primera Parte de la Descripción General de Áffrica, con todos los successos de guerras que a auido entre los infieles, ye el pueblo Christiano, y entre ellos mesmos, desde que Mahoma inueto su secta, hasta el año del señor 1571. Granada: Rabut.
  • Mauny, R. (1961). „Tableau géographique de l'ouest africain au moyen-âge d' après les sources écrites, la tradition et l'archéologie”. Mémoire de l'Institut Fondamental d'Afrique Noire. Dakar. 61. 
  • McIntosh, Susan Keech (april 1981). „A Reconsideration of the Wangara/Palolus Island of Gold”. Journal of African History (na jeziku: engleski). 22 (2): 145—158. ISSN 1469-5138. S2CID 162961695. doi:10.1017/S002185370001937X. 
  • Monteil, Vincent (1964). l'Islam Noir (na jeziku: francuski). Paris: Edit. du Seuil. ISBN 978-2020024624. 
  • Monteil, Vincent (1968). „al-Bakri (Cordoue, 1068) - Routier de l'Afrique blanche et noire du Nord-Ouest: Traduction nouvelle de seize chapitres, sur le MS arabe 17 Bd PSS/902 du British Museum”. Bulletin de l'Ifan. 30: 39—116. 
  • A Phérotée de La Croix (1688) Relation universelle de l'Afrique, ancienne et moderne Alyon: Amaulry
  • Pliny the Elder (c. 30 AD) Naturalis Historiae. [1855 edition, John Bostock and Henry Thomas Riley transl. The Natural History of Pliny. London: H.G. Bohn. vol 1. (Bks I - V)
  • Russell, P. E. (2000). Prince Henry 'the Navigator': a life. New Haven, Conn: Yale University Press. ISBN 9780300091304. 
  • Livio Sanuto (1588) Geografia di M. Livio Sanvto distinta in XII libri. Ne' quali, oltra l'esplicatione di molti luoghi di Tolomeo e della Bussola, e dell' Aguglia; si dichiarano le Provincie, Popoli, Regni, Città; Porti, Monti, Fiumi, Laghi, e Costumi dell' Africa. Con XII tavole di essa Africa in dissegno di rame. Aggiuntivi de piu tre Indici da M. Giovan Carlo Saraceni, Venice: Damiano Zenaro.
  • Winter, Heinrich (januar 1962). „The Fra Mauro Portolan chart in the Vatican”. Imago Mundi (na jeziku: engleski). 16 (1): 17—28. ISSN 0308-5694. JSTOR 1150299. doi:10.1080/03085696208592198. 
  • Gomes Eanes de Zurara (1453) Crónica dos feitos notáveis que se passaram na Conquista da Guiné por mandado do Infante D. Henrique or Chronica do descobrimento e conquista da Guiné. [Trans. 1896-99 by C.R. Beazley and E. Prestage, The Chronicle of the Discovery and Conquest of Guinea, London: Haklyut, v.1, v.2
  • Betz, R. L. (2007). The Mapping of Africa: a cartobibliography of printed maps of the African continent to 1700. Hes & de Graaf. ISBN 978-90-6194-489-8. 
  • Davidson, Basil (1998). West Africa Before the Colonial Era: a history to 1850. London: Longman. ISBN 0-582-31852-1. 
  • De la Roncière, Charles (1925). La découverte de l'Afrique au moyen âge. 2 volumes. Cairo: Société Royale de Géographie d'Égypte. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Senegal na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сенегал_(река)&oldid=27556396”