Pređi na sadržaj

Seulski konsenzus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milenijumski ciljevi UN-a istaknuti su u seulskom konsenzusu.

Konsenzus o zajedničkom rastu u Seulu je skup principa i smernica uspostavljenih da pomognu zemljama G20 i ostalim globalnim akterima u saradnji sa manje razvijenim zemljama u cilju jačanja njihovog ekonomskog rasta i postizanja UN-ovih Milenijumskih razvojnih ciljeva. Potvrdili su je lideri država G20 na samitu G-20 u Seulu 2010. godine, sa višegodišnjim akcionim planom izrađenim za postizanje opipljivih rezultata.

Za razliku od starijeg Vašingtonskog konsenzusa, Seulski konsenzus omogućava veću ulogu državne intervencije. Umesto da pokušava da nametne jednoobrazno rešenje „odozgo prema dole“, ono pretpostavlja da rešenja treba da budu prilagođena zahtevima pojedinačnih zemalja u razvoju, a same zemlje u razvoju vode glavnu reč u dizajniranju paketa reformi i politika koje najbolje odgovaraju njihovim potrebama.

Vašingtonski konsenzus, kako je prvobitno definisan, bio je skup od deset principa. Novi konsenzus zasnovan je na šest osnovnih principa i ima devet „stubova“.

Osnovni principi[uredi | uredi izvor]

Šest osnovnih principa konsenzusa u Seulu su:

  • Fokus na ekonomski rast G20 sugeriše da je ekonomski rast usko povezan sa sposobnošću zemalja sa niskim prihodima (ZNP) da postignu Milenijumske razvojne ciljeve . Oni navode da mere za promociju inkluzivnog, održivog i elastičnog rasta treba da imaju prednost u odnosu na uobičajeno poslovanje.
  • Globalno razvojno partnerstvo. ZNP treba tretirati kao ravnopravne partnere, sa potpunom kontrolom nad sopstvenim razvojem. Partnerstva bi trebala biti transparentna i odgovorna.
  • Globalna ili regionalna sistemska pitanja. G20 bi trebao dati prioritet regionalnim ili sistemskim pitanjima tamo gde je njihovo kolektivno delovanje najpovoljnije za ostvarivanje korisnih promena.
  • Učešće privatnog sektora. G20 prepoznaje značaj privatnih aktera u doprinosu rastu i predlaže da politike treba da budu prilagođene poslovanju.
  • Komplementarnost. G20 će pokušati da izbegne dupliranje napora drugih globalnih aktera, usredsređujući svoje napore na područja u kojima imaju komparativnu prednost.
  • Ishodna orijentacija. G20 će se fokusirati na opipljive praktične mere za rešavanje značajnih problema. [1] [2]

Stubovi[uredi | uredi izvor]

Devet ključnih stubova su područja za koja se smatra da im je najpotrebnija pažnja u zemljama u razvoju. To su 1) infrastruktura, 2) privatne investicije i otvaranje novih radnih mesta, 3) razvoj ljudskih resursa, 4) trgovina, 5) finansijska inkluzija, 6) elastični rast, 7) sigurnost hrane, 8) mobilizacija domaćih resursa 9) razmena znanja. [3] [4]

Istorija seulskog konsenzusa[uredi | uredi izvor]

Konsenzus u Seulu stvorio je G20,

Stvaranje[uredi | uredi izvor]

O pitanjima razvoja razgovaralo se na nivou lidera G20 od samita u Londonu 2009. godine . Nakon samita u Torontu 2010. godine, G20 je izdao saopštenje u kojem se kaže da je "sužavanje razvojnog jaza i smanjenje siromaštva sastavni deo" njihovih širih ciljeva. [5] Ubrzo nakon što je najavljeno da će sledeći samit biti u Seulu, akteri civilnog društva, uključujući Oksfam, počeli su da se zalažu za ono što su nazvali „Seulskim konsenzusom o razvoju“. [6] Prvobitni nacrt dokumenta G20 za konsenzus sadržao je odredbe koje omogućavaju najsiromašnijim zemljama neograničen pristup tržištima ekonomija G20, za šta su se nevladine organizacije, pa čak i verski lideri poput pape, snažno zalagali u svojoj socijalnoj enciklici iz 2009. godine. Odredba je izbačena iz završne deklaracije jer se nisu svi članovi mogli složiti. [7]

Implementacija[uredi | uredi izvor]

Nakon sastanka ministara finansija u aprilu 2011. godine, G20 je izdao saopštenje u kojem su naglasili važnost primene konsenzusa, rekavši da predviđaju konkretne preporuke koje će njihov panel na visokom nivou objaviti u septembru. [8]

Reakcije[uredi | uredi izvor]

Prve reakcije na konsenzus u Seulu bile su mešovite. Uvodnik časopisa Fajnenšal tajms opisao je njegov „pragmatični i pluralistički pogled na razvoj“ kao privlačan, ali takođe sugeriše da bi mogao „učiniti nešto više od zabijanja još jednog eksera u kovčeg davno preminulog konsenzusa iz Vašingtona“ [9] Članak koji je objavio Val Strit žurnal je bio nešto pozitivniji, primetivši da je već preduzet konkretan korak stvaranje novog panela od 12 zemalja koji će raditi na finansiranju infrastrukture. [10] Korejske dnevne vesti objavile su članak u kojem se sugeriše da se konsenzus može pokazati kao jedino trajno dostignuće samita u Seulu. [11]

Britanska dobrotvorna organizacija KEJFOD rekla je da je novi konsenzus "jezivo poznat" u poređenju sa ranijom verzijom iz Vašingtona i da nisu zadovoljni naglaskom na uključivanju privatnog sektora, posebno u infrastrukturi. [12] Avinaš Kumar iz Oksfama bio je razočaran celim fokusom na fizičku infrastrukturu, sugerišući da bi jasnija posvećenost poboljšanju socijalne infrastrukture u manje razvijenim zemljama bila bolja. [13]

Neki naučnici primetili su da je konsenzus ponudio nejasne najave, ali ograničene detalje u primeni, drugi su primetili upravo kozmetičke promene između konsenzusa iz Vašingtona i Seula.. [14] [15]

Napomene i reference[uredi | uredi izvor]

Napomena prevodioca : tekstovi su na engleskom jeziku

  1. ^ G20 (2010-11-12). „COMPLETE TEXT: G-20 Seoul Communique”. G20 and abtimes. Pristupljeno 2010-11-17. G20 (2010-11-12). "COMPLETE TEXT: G-20 Seoul Communique". G20 and abtimes. Retrieved 2010-11-17.
  2. ^ „Seoul Development Consensus for Shared Growth” (PDF). G20 Seoul Summit. 2010-11-12. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 11. 2010. g. Pristupljeno 2010-11-17.  (PDF). G20 Seoul Summit. 2010-11-12. Archived from the original Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. novembar 2010) (PDF) on 2010-11-16. Retrieved 2010-11-17.
  3. ^ G20 (2010-11-12). „COMPLETE TEXT: G-20 Seoul Communique”. G20 and abtimes. Pristupljeno 2010-11-17. 
  4. ^ „Seoul Development Consensus for Shared Growth” (PDF). G20 Seoul Summit. 2010-11-12. Arhivirano iz originala (PDF) 2010-11-16. g. Pristupljeno 2010-11-17. 
  5. ^ „Seoul Development Consensus for Shared Growth” (PDF). G20 Seoul Summit. 2010-11-12. Arhivirano iz originala (PDF) 2010-11-16. g. Pristupljeno 2010-11-17. "Seoul Development Consensus for Shared Growth" (PDF). G20 Seoul Summit. 2010-11-12. Archived from the original Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. novembar 2010) (PDF) on 2010-11-16. Retrieved 2010-11-17.
  6. ^ „The Making of a Seoul Development Consensus” (PDF). Oxfam. 2010-10-11. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 07. 2011. g. Pristupljeno 2010-11-17. 
  7. ^ Chris Giles, Alan Beattie and Christian Oliver in Seoul (2010-11-12). „G20 shuns US on trade and currencies”. The Financial Times. Pristupljeno 2010-11-12. 
  8. ^ Scott Lanman / G20 team (2011-04-15). „G-20 Agrees on Guidelines to Judge Imbalances: Full Text”. Bloomberg L.P. Pristupljeno 2011-05-06. 
  9. ^ „G20 show how not to run the world”. The Financial Times. 2010-11-12. Arhivirano iz originala 2010-11-13. g. Pristupljeno 2010-11-12. 
  10. ^ EVAN RAMSTAD (2010-11-17). „G-20's Host Pushes Seoul Consensus”. The Wall Street Journal. Pristupljeno 2010-11-13. 
  11. ^ Kim Ki-cheon (2010-11-16). „The Significance of the 'Seoul Consensus'”. The Chosun Ilbo. Pristupljeno 2010-11-19. 
  12. ^ Christian Oliver, Chris Giles and Alan Beattie in Seoul (2010-11-12). „Forget summit failures, look at G20 record”. The Financial Times. Pristupljeno 2010-11-17. 
  13. ^ Avinash Kumar (2010-11-15). „Seoul curry: Notes from the G20-summit”. hindustantimes. Arhivirano iz originala 20. 12. 2010. g. Pristupljeno 2010-11-17. 
  14. ^ https://www.lowyinstitute.org/publications/development-and-g20
  15. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 10. 04. 2018. g. Pristupljeno 06. 03. 2021. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сеулски_консензус&oldid=27005406”