Pređi na sadržaj

Sigmund Zois

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sigmund Zois
Sigmund Zois, slika Janeza Andreja Herlajna
Datum rođenja(1747-11-23)23. novembar 1747.
Mesto rođenjaTrst
Datum smrti10. novembar 1819.(1819-11-10) (71 god.)
Mesto smrtiLjubljana
RoditeljiMichelangelo Zois

Sigmund Zois Frajer fon Edelštajn (nem. Sigmund Zois Freiherr von Edelstein), obično se naziva Sigmund Zois (sloven. Žiga Zois, arhaično Cojs ili Cojz) (23. novembar 1747 - 10. novembar 1819) bio je kranjski plemić, naučnik koji je proučavao prirodu i pokrovitelj umetnosti. Smatra se jednom od najuticajnijih ličnosti ere prosvetiteljstva u slovenačkim zemljama Habsburške Austrije.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Sigmundov otac Mikelanđelo Zois (1694–1777) bio je trgovac iz Lombardije[1] koji se preselio u Ljubljanu, gde je stvorio veliko bogatstvo u poslu sa gvožđem i rudnikom gvožđa. Njegov drugi brak bio je s kranjskom (slovenačkom) plemićkinjom iz porodice Kapus fon Pihelštajn (Kappus von Pichelstein); dobio je plemićku titulu 1739. i stekao pravo na titulu barona 1760. Posedovao je velika imanja i u Kranjskoj i na Kraskoj visoravni, a Sigmund je rođen u Trstu, u jednom dvorcu svog oca.

Kranjska plemićka porodica Kapus fon Pihelštajn sa majčine strane bila je uspešna porodica koja je vekovima živela u Kamni Gorici u Gornjoj Kranjskoj, gde je porodica bila vlasnik livnice gvožđa i rudnika gvožđa još od kasnog srednjeg veka, možda još od 12. veka. Markus Antonijus Kapus fon Pihelštajn (Marcus Antonius) (1657–1717) radio je kao jezuitski misionar u Sonori (pogranična regija između današnjih Sjedinjenih Država i Meksika). Odatle je pisao pisma svojim prijateljima u Beču i rođacima iz Kranjske. U tim je pismima opisao otkrića istraživačkih ekspedicija u Arizoni i Kaliforniji i opisao je životne uslove, klimu i druge detalje. Karolus Josefus (Carolus Josephus) Kapus fon Pihelštajn, nećak Marka Antonija, bio je član Akademije Operosorum, koja je osnovana u Ljubljani 1693. godine po primeru sličnih akademija u Italiji. Vladimir Kapus fon Pihelštajn (1885–1943), slovenački pisac i izdavač, takođe je iz porodice Kapus.

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Nakon pohađanja nekoliko privatnih škola, Sigmund Zois se preselio u Vojvodstvo Modena i Ređo, gde je nastavio školovanje. Uživao je u putovanjima i sticanju novih poznanstava. Međutim, njegov način života ubrzo je prekinuo giht, bolest na koju je bio osuđen do kraja života. Nakon povratka u Ljubljanu radi pomaganja u poslu, studirao je prirodne nauke kod Gabrijela Grubera (Gabriel Gruber) i Đuzepa Mafeija (Giuseppe Maffei), a nasledio je bogatstvo svog oca 1777. godine. Prepuštajući upravljanje ekonomskim pitanjima svom rođaku, razvio je snažno interesovanje za nauke i počeo da se sastaje sa Baltazarom Haketom (Baltazar Hacquet), koji je u Ljubljani predavao anatomiju od 1773. do 1787, i nekolicinom tadašnjih slovenačkih intelektualaca.

Zoisov krug[uredi | uredi izvor]

Zoisova Vila u Ljubljani

Početkom 1780-ih, njegova vila u Ljubljani postala je središte slovenačkog prosvetiteljstva i liberalnih intelektualaca. Jurij Japelj i Blaž Kumerdej (njih dvojica su objavili Bibliju na slovenačkom jeziku), Anton Tomaž Linhart, Valentin Vodnik (od 1793) i Jernej Kopitar (od 1803) bili su najistaknutiji članovi onog što je postalo poznato kao "Zoisov krug". Zois je bio njihov zaštitnik, mentor koji im je davao potrebnu finansijsku podršku za njihove kulturne i naučne napore, postajući tako centralna figura slovenačkog prosvetiteljstva. Bio je deist i njegovi su pogledi bili racionalni i empirijski. Ipak, žestoko se protivio Francuskoj revoluciji i podržavao je umereni prosvetljeni konstitucionalizam Leopolda II.

U Ljubljani je Zois pokrenuo i sponzorisao izgradnju puteva, osnivanje botaničke bašte i (nemačkog) pozorišta (čiji je glavni akcionar postao) i proširenje biblioteke liceja. Njegova velika posvećenost nauci izazvala je zanemarivanje potreba seljaka na njegovim imanjima, koji su podigli ustanak 1783. godine koji je bio ugušen od strane Zoisovih upravnika. Tek nakon Francuske revolucije, naredio je poštovanje obaveza prema svojim podanicima, strahujući za svoja imanja.

1784. Zoisa je posetio francuski geolog i mineralog Deodat Gratet de Dolomije (Deodat Gretet de Dolomieu).[2] Od 1797. godine Sigmund Zois je koristio invalidska kolica i više nije napuštao svoju vilu u Ljubljani.

Književni opus Sigmunda Zoisa, skromnog kvaliteta i malog uticaja, obuhvata mnoge književne forme i žanrove, u rasponu od arija za opere do tekstova za narodnu muziku, mada je verovatno sačuvan tek manji deo njegovog dela. Njegov prevod pesme Lenore (Lenore) Gotfrida Augusta Burgera (Gottfried August Burger) ocenjen je kao potpuni neuspeh, a sam Zois došao je do zaključka da je slovenački jezik "previše običan i grub" da bi omogućio takvo književno ostvarenje. Opovrgnuo ga je samo nekoliko decenija kasnije France Prešeren, koji je uspeo da uradi složen i izuzetan prevod iste pesme. Zois se takođe smatra ocem slovenačke književne kritike, a većina njegovih književnih kritika može se naći u njegovoj prepisci sa Valentinom Vodnikom.

Zois, za koga se smatralo da je najbogatiji stanovnik Kranjske svog vremena, umro je u Ljubljani. Njegovoj sahrani je prisustvovao veliki broj ljudi; do danas se smatra jednom od najvećih pogrebnih ceremonija ikada održanih u gradu, zajedno sa sahranom Antona Aškerca 1912. i sahranom Janeza Evangelista Kreka 1917. godine.

Naučni i kolekcionarski rad[uredi | uredi izvor]

Zois je bio posebno poznat kao mineralog i geolog . 1795. organizovao je dve ekspedicije kako bi se istražilo zemljište oko planine Triglav. Godine 1805. Abraham Gotlob Verner (Abraham Gottlob Werner) opisao je mineral zoisit i nazvao ga po Zoisu koji mu je poslao uzorke iz Saualpa u Koruškoj.[3] Njegova zbirka minerala (oko 5.000 komada) čuva se u Prirodnjačkom muzeju Slovenije.[4]

Bavio se i botanikom i zoologijom.[5] Njegovi ornitološki spisi, naročito Nomenclatura carniolica, sadrže prve zapise o slovenačkim imenima većine ptica koje žive u Kranjskoj i bili su temelj slovenačke ornitološke nomenklature.[6] Podržao je rad svog brata, botaničara Karla Zoisa, koji je, između ostalog, otkrio i Campanula zoysii, do tada nepoznati kranjski cvet.

Po njemu su nazvane najviša nacionalna naučna nagrada u Sloveniji, kao i državna stipendija za talentovane studente.

Izvori[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Zois plemeniti Edelstein, Michelangelo (1694–1777)”. Slovenski biografski leksikon. Pristupljeno 28. 11. 2017. 
  2. ^ Šumrada, Janez (2001). „Žiga Zois in Déodat de Dolomieu”. Kronika: časopis za slovensko krajevno zgodovino [The Chronicle: the Newspaper for the Slovenian History of Places] (na jeziku: Slovenian i engleski). Association of Slovenian Historical Societies, Section for the History of Places. 49 (1/2): 65—72. ISSN 0023-4923. 
  3. ^ Flint-Rogers, Austin (1937). Introduction to the Study of Minerals. McGraw-Hill Book Company. str. 478. 
  4. ^ „Zois Mineral Collection”. National History Museum of Slovenia. Arhivirano iz originala 18. 4. 2013. g. Pristupljeno 2. 5. 2012. 
  5. ^ Gspan-Prašelj, Nada (1925—1991 (printed ed.). 2009 (electronic ed.)). „Zois Žiga pl. Edelstein”. Slovenski biografski leksikon [Slovene Biographical Lexicon] (na jeziku: Slovenian). ISBN 978-961-268-001-5.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)[mrtva veza]
  6. ^ Tomaž, Jančar (1999). „Nomenclatura carniolica barona Žige Zoisa - ob 200. obletnici rokopisa” [Nomenclatura carniolica of baron Sigmund Zois – On 200th Anniversary of the Manuscript]. Acrocephalus (na jeziku: Slovenian i engleski). Slovenian Society for the Protection and Study of Birds. 20 (94/96): 71—86. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сигмунд_Зоис&oldid=27828773”