Silicijum-dioksid
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi | |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.028.678 |
| E-brojevi | E551 (regulator kiselosti, ...) |
| MeSH | Silicon+dioxide |
| Svojstva | |
| SiO2 | |
| Molarna masa | 60,1 |
| Agregatno stanje | bela praškasta čvrsta supstanca (kada je čista) |
| Gustina | 2,2 g/cm³ |
| Tačka topljenja | 1650 (±75) °C |
| Tačka ključanja | 2230 °C |
| 0.012 g u 100mL | |
| Struktura | |
| Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | tetraedar |
| Opasnosti | |
| R-oznake | R42 R43 R49 |
| S-oznake | S22 S36 S37 S45 S53 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | nije zapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Silicijum-sulfid |
Drugi katjoni
|
Ugljen-dioksid Germanijum-dioksid Klaj(IV)-oksid Olovo(IV)-oksid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Silicijum-dioksid (SiO2), pesak, je bela praškasta materija i javlja se u tri alotropske modifikacije: kvarc, tridimit i kristobalit. Svaka od ove tri modifikacije sastoji se od još dve (α i β).
Silicijum-dioksid je još poznat pod imenima:
- Silicijum (IV) oksid
- Kvarc
- Kremen
Molarna masa Silicijum-dioksida je 60,1 g/mol, gustina 2.2 g/cm3, tačka topljenja 1650 (±75) °C, tačka ključanja 2230 °C i rastvorljivost 0.012 g u 100 g. CAS registarski broj mu je 7631-86-9.
Hemijske osobine[uredi | uredi izvor]
Silicijum-dioksid je je dosta inertan, ne reaguje sa kiselinama, osim sa fluorovodoničnom (HF). Topi se u alkalnim hidroksidima, bazama i prelazi u rastvorljive silikate:
- SiO2 + 2 NaOH → Na2SiO3 + H2O
Kiselina koja odgovara silicijum-dioksidu naziva se ortosilikatna kiselina ali se ne može dobiti rastvaranjem u vodi, već hidrolizom silicijum tetrahlorida:
- SiCl4 + 4 H2O → H2SiO4 + 4 H+ + 4 Cl-
Ova kiselina je u monomolekularnom obliku i stabilna je na pH vrednosti od 3,2. Na nižim ili višim pH vrednostima počinje da se polimerizuje.
Soli silikatnih kiselina se nazivaju silikati. Alkalni silikati su rastvorljivi u vodi. Polimerizovana silikatna kiselina prelazi u gel, čijim sušenjem nastaje silikagel.
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Silicijum-dioksid je jedna od osnovnih komponenti za proizvodnju stakla. Važnu grupu minerala čine silikatni minerali. Zamenom OH-grupa u silikatnoj kiselini organskim radikalima, moguće je kontrolisati reakciju kondenzacije, pri čemu nastaju polimerni spojevi čije su strukture slične ketonima R2C=O, pa se nazivaju silikoketoni ili silikoni.
