Silogizam
Silogizam u logici, je ispravan deduktivni argument koji se sastoji od dve postavke ili premise i zaključka. To je trojstvo iz sudova od kojih treći (zaključak) sleduje iz priznate ispravnosti drugih dvaju sudova (premise „maior“ i „minor“). Ha primer: čovek je umom obdarena životinja; Sokrat je čovek; Sokrat je, dakle, umom obdarena životinja.
Zaključak u silogizmu može biti ispravan ali ne mora biti istinit, što zavisi od istinitosti premisa iz kojih se zaključak izvodi. Uzmimo očigledno neistinit zaključak iz dve početne premise od kojih jedna nije istinita: „Sve mačke su sisari; Ajkula je mačka; Prema tome sve ajkule su sisari”. Ispravnost zaključka je očigledna, ali pošto je jedna od premisa neistinita, i zaključak je na koncu neistinit.
Oblast logike koja se bavi formalnom analizom logičkih pojmova i operatora kao i strukturama koje omogućavaju da se donesu istiniti zaključci iz datih premisa, naziva se silogistika.
Struktura silogizma liči na stav po kojem dve stvari koje su jednake nekoj trećoj moraju i među sobom biti jednake; ako je A = V, i S = A, onda je S = V. Kao što je y matematičkom slučaju konkluzija bila postignuta brisanjem zajedničkoga znaka A y obema premisama, tako i y silogizmu dolazimo do konkluzije brisanjem zajedničkoga pojma „čovek“ i kombinovanjem onoga što je ostalo. Kao što su naglašavali logičari od Pirona do Stjuarta Mila, glavna teškoća leži y tome što gornja premisa silogizma kao utvrđeno pretpostavlja baš ono što tek treba da bude dokazano: — jer ako Sokrat nije umom obdaren (a on je neosporno čovek), onda nije y ošptem smislu istina da je čovek umom obdarena životinja. Aristotelo bi odgovorio: ako jedno biće ima veći broj obeležja koja su karakteristična za jednu klasu („Sokrat je čovek“), onda će to biće s najvećom verovatnošću imati i druga karakteristična obeležja te klase („umnu obdarenost“). Ali, očigledno je da je silogizam određen više za razjašnjenje izlaganja i misli negoli za pronalaženje istine.
Najkarakterističniji i najoriginalniji prilog što ga je Aristotel filozofiji dao je njegovo učenje o silogizmu.
Osam opštih pravila silogizma[uredi | uredi izvor]
- M mora biti razdeljen u bar jednoj od premisa.
- Krajnji termini koji nisu razdeljeni u premisama ne mogu biti razdeljeni ni u konkluziji.
- Barem jedna premisa mora biti afirmativna jer iz dve negativne ne sledi ništa.
- Barem jedna premisa mora biti univerzalna jer iz dve partikularne ne sledi ništa.
- Ako je prva premisa partikularna druga ne sme biti negativna.
- Ako su obe premise afirmativne i konkluzija je afirmativna.
- Ako je jedna premisa partikularna i konkluzija je partikularna.
- Ako je jedna premisa negativna i konkluzija je negativna.
