Sisoje Sinait
Prepodobni Sisoje Sinait je bio jedan od monaha sinaita iz druge polovine 14. veka koji su u srpsku državu došli za vreme vladavine kneza Lazara.
Hilandarski iguman, savremenik Romana Ravaničkog i njegov učenik, Sisoje je bio blizak knezu Lazaru — po predanju, bio mu je duhovnik.
Kneginja Milica ga pominje 1398. godine u jednoj svojoj povelji. Živeo je u jednom selu kod Ravanice, pa se veruje da je selo po njemu dobilo naziv Sisevac, a manastir Sisojevac[1].
Sveti Sisoje je poput ostalih Sinaita bio isihast. Radilo se o staroj hrišćanskoj molitvenoj tradiciji, tada široko rasprostranjenoj. Ime potiče od grčke reči „hezikija”, a što znači „mir”. Pripadnici tog pokreta su optuženi za jeres od strane monaha Varlaama Kalabrijskog. Na pomesnim saborima u Carigradu 1347. i 1351. optužbe su odbačene i isihazam proglašen delom pravoslavne tradicije. Isihasti su praktikovali tihovanje, ali ne pasivno, već u molitvi, imajući u vidu da je po rečima Svetog Jovana Lestvičnika, u tihovanju neophodna obazrivost, da ne bi došlo do prelesti i gordosti. Po Svetom Grigoriju Palami, utemeljitelju isihazma, plod isihazma je viđenje tavorske svetlosti, koju su apostoli videli u spoljašnjosti, pri Preobraženju Gospodnjem, a nakon uspostavljanja svetih tajni, svi je nose u srcu. Zbog toga su svi manastiri koje su podigli Sinaiti (i onaj u Sisevcu) bili posvećeni Svetom Preobraženju.[2]
Upravnik beogradskog muzeja V. Petković je septembra 1931. godine pronašao svetiteljevu grobnicu. Nalazila se u podu crkve, uz južni zid, pokrivena neobrađenom pločom bez ikakvog natpisa. U zidu iznad bilo je uklesano mesto za paljenje sveća. U grobnici je nađen samo jedan deo moštiju i to kosti cevanice. Ostali delovi tela, zajedno sa lobanjom su nađeni na drugom mestu. Bili su zakopani u istom crkvenom polju, ali sa desne strane i to bez ikakvih konstrukcija.[3]
U manastirskoj crkvi posvećenoj Preobraženju nalazi se freska na kojoj je prikazan prepodobni Sisoje kao ktitor, sa maketom crkve u desnoj ruci. U manastiru je i njegov grob. Ime mu se pominje 1509. godine kada su monasi iz tog manastira tražili milostinju po Rusiji.[4]
Njegov manastir zapusteo je u 16. veku. Monasi manastira Ravanice pokušali su da ga obnove u drugoj polovini 19. veka, ali bez uspeha.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Sisevac: okolina, Pristupljeno 16. 12. 2012.
- ^ „Vreme”, Beograd 1. septembar 1931. godine
- ^ „Vreme”, Beograd 18. septembar 1931. godine
- ^ „Vreme”, Beograd 1931. godine
Izvori[1][uredi | uredi izvor]
- ^ „O svetom Sisoju Sinaitu - manastir Sisojevac” Proverite vrednost parametra
|url=(pomoć).[mrtva veza]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Srbski sveti, Manastir Rukumija, 2000.