Скандал у Чешкој

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skandal u Češkoj
Ilustracija iz 1891.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovA Scandal in Bohemia
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1891.
Hronologija
NaslednikSavez riđokosih

„Skandal u Češkoj” (engl. A Scandal in Bohemia) prva je pripovetka i treće sveukupno delo u kome se pojavljuje izmišljeni detektiv Artura Konana Dojla, Šerlok Holms. Ovo je prva od 56 pripovetki o Holmsu koje je napisao Dojl i prva od 38 dela o Šerloku Holmsu koje je ilustrovao Sidni Padžet. Priča je značajna po predstavljanju lika Irene Adler, koja je jedan od najistaknutijih ženskih likova u serijalu Šerloka Holmsa, uprkos tome što se pojavljuje u samo jednoj priči.[1] Dojl je „Skandal u Češkoj” smestio na peto mesto na svojoj listi dvanaest omiljenih priča o Holmsu.[2]

Pripovetka „Skandal u Češkoj” prvi put je objavljena 25. juna 1891. u julskom izdanju časopisa The Strand Magazine[3] i bila je prva od priča prikupljenih u Avanturama Šerloka Holmsa 1892. godine.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Dana 20. marta 1888. godine, doktor Votson posećuje Šerloka Holmsa kada maskirani gospodin stiže u Ulicu Bejker 221b. Iako se isprva predstavlja kao grof fon Kram, Holms otkriva da je on zapravo Vilhelm Gotsrajh Sigismond fon Ormštajn, veliki vojvoda od Kasel-Felštajna i nasledni kralj Češke. Kralj objašnjava da je pet godina ranije bio u tajnoj vezi sa američkom operskom pevačicom Irenom Adler, koja se od tada penzionisala i sada živi u Londonu. On se sprema da se oženi mladom skandinavskom princezom, ali se brine da će njena strogo principijelna porodica otkazati brak ako saznaju za ovu neprikladnost.

Kralj dalje objašnjava da nastoji da povrati fotografiju na kojoj se nalaze Adlerova i on zajedno, koju joj je dao u znak ljubavi. Njegovi agenti nisu uspeli da povrate fotografiju na različite načine, a odbijena je i ponuda da je plate. Pošto Adlerova sada preti da će poslati fotografiju porodici njegove verenice, Kralj traži od Holmsa i Votsona pomoć da je povrate.

Sledećeg jutra, prerušeni Holms odlazi u Adlerinu kuću. On otkriva da Adlerova ima prijatelja, advokata Godfrija Nortona, koji je zove bar jednom dnevno. Ovog konkretnog dana, Norton posećuje Adlerovu i ubrzo potom njih dvoje odlaze kočijom do obližnje crkve. Nekoliko minuta kasnije, sama dama ulazi u svoju kočiju, na istom mestu. Holms je prati i ulazi u crkvu, gde je neočekivano zamoljen da bude svedok Nortonovog i Adlerinog venčanja. Iz nekog razloga, mladenci posle ceremonije idu svako svojim putem.

Vrativši se u Ulicu Bejker, Holms prepričava svoju priču Votsonu i govori mu da ga je njegova uloga u Adlerinom venčanju zabavila. On takođe upita Votsona da li je voljan da učestvuje u njegovom planu tokom kog će otkriti gde je slika skrivena u Adlerinoj kući. Votson pristaje, a Holms se preruši u sveštenika. Odlaze iz Ulice Bejker ka Adlerinoj kući.

Kada Holms i Votson stignu, grupa probisveta vijuga ulicom. Kada se Adlerina kočija zaustavi, Holms sprovodi svoj plan. Izbija tuča između ljudi na ulici oko toga ko može da pomogne Adlerovoj. Holms juri u borbu da zaštiti Adlerovu i naizgled biva udaren i povređen, mada se kasnije otkriva da je on samome sebi naprskao crvenu boju. Adlerova ga odvodi u svoju dnevnu sobu, gde joj Holms daje znak da otvori prozor. Dok Holms podiže ruku, Votson prepoznaje unapred dogovoren signal i baca dimnu raketu. Dok dim izbija iz zgrade, Votson viče „Požar!”, a njegov vapaj odjekuje širom ulice.

Holms se iskrade iz Adlerine kuće i govori Votsonu šta je video. Kao što je Holms očekivao, Adlerova je požurila da uzme svoj najdragoceniji posed nakon što je čula „požar” — fotografiju sebe i kralja. Holms primećuje da je slika držana u udubljenju iza kliznog panela odmah iznad desnog zvona. Međutim, u tom trenutku nije mogao da ga ukrade, jer ga je kočijaš posmatrao.

Sledećeg jutra, Holms objašnjava svoje otkriće kralju. Kada Holms, Votson i kralj stignu u Adlerinu kuću u 8 sati ujutro, njena starija sluškinja ih sa srdžbinom obaveštava da je ona otišla iz zemlje vozom ranije tog jutra. Holms brzo odlazi do mesta gde je fotografija skrivena, pronalazeći sliku Irene Adler u večernjoj haljini i pismo upućeno njemu, datirano u ponoć. U pismu, Adlerova govori Holmsu da je veoma dobro pronašao fotografiju i da ju je čak i prevario sa svojom maskom. Adlerova je napustila Englesku sa Nortonom, „boljim čovekom” od kralja, dodajući da neće kompromitovati kralja, uprkos tome što joj je on „okrutno naneo nepravdu”; zadržala je fotografiju samo da bi se zaštitila od daljih radnji koje bi on mogao preduzeti.

Zahvalivši Holmsu neizmerno, kralj nudi vredan smaragdni prsten sa svog prsta kao dalju nagradu. Holms odbija i kaže da ima nešto što ceni još više: Adlerinu fotografiju, koju čuva kao podsetnik na njenu bistrinu. Votson zaključuje priču napominjući da je Holms od njihovog susreta uvek nazivao Adlerovu časnom titulom „žena”.

U uvodnom pasusu kratke priče, Votson je naziva „pokojna (bivša) Irena Adler”, sugerišući da je umrla. Međutim, spekulisalo se da bi reč „pokojna” zapravo mogla da znači „bivša”. Udala se za Godfrija Nortona, čime je Adler postalo njeno devojačko prezime.

Holmsov odnos sa Adlerovom[uredi | uredi izvor]

Adlerova dobija Holmsovo neograničeno divljenje.[4] Kada kralj Češke kaže: „Zar ne bi bila kraljica dostojna divljenja? Zar nije šteta što nije bila na mom nivou?” Holms odgovara da je Adlerova zaista na mnogo drugačijem nivou od kralja, implicirajući da je sve vreme bila superiornija od njega.[5]

Početak „Skandala u Češkoj” opisuje visoko poštovanje koje je Holms imao prema Adlerovoj:

Za Šerloka Holmsa ona je uvek bila Žena sa velikim Ž. Retko sam ga čuo da je nazove ma kojim drugim imenom. U njegovim očima, ona baca u zasenak sve pripadnice svoga pola i njime vlada. Ali on prema Ireni Adler nije gajio nikakvo osećanje srodno ljubavi. Sva osećanja, a naročito to, bila su mrska njegovom hladnom, preciznom, ali sjajno uravnoteženom duhu. On je, smatram, bio najsavršenija mašina za umovanje i opažanje koju je svet ikada video; međutim, kao ljubavnik doveo bi sebe u lažan položaj. O nežnijim strastima uvek je govorio isključivo sa porugom i podsmehom. One su dobrodošle posmatraču – izvrsno služe da strgnu veo koji prikriva ljudske pobude i postupke. Međutim, kad bi čovek obučen da umuje dozvolio takve upade u svoj tanani i fino podešeni temperament, to bi značilo uvesti jedan rastrojavajući činilac, koji bi mogao baciti sumnju na sve njegove duhovne rezultate. Zrnce peska u osetljivom instrumentu ili naprslina u jednom od njegovih jakih sočiva ne bi mogli izazvati veći poremećaj od onog što bi izazvalo jako osećanje u prirodi kakva je Holmsova. A ipak, za njega je postojala samo jedna žena, i ta žena bila je pokojna Irena Adler, koja je za sobom ostavila sumnjive i dvosmislene uspomene.

Ovo „sećanje” održava u životu fotografija Irene Adler, koja je namerno ostavljena kada su ona i njen novi muž otišli sa sramotnom fotografijom nje sa kraljem. Holms je tada zatražio i dobio ovu fotografiju od kralja, kao naknadu za svoj rad na slučaju.[5] U pripoveci „Pet semenki narandže” on govori klijentu da je poražen u samo nekoliko prilika i samo jednom od žene.[a]

U izvedenim delima, ona se često koristi kao Holmsov ljubavni interes, što je odstupanje od Dojlovih romana gde joj se divio samo zbog njene bistrine i lukavosti.[4] U svom Priručniku o Šerloku Holmsu, Kristofer Redmond primećuje: „Kanon pruža malo osnova za sentimentalne ili promišljene spekulacije o vezi Holmsa i Adlerove.”[6]

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

„Skandal u Češkoj” prvi put je objavljen u britanskom časopisu The Strand Magazine u julu 1891. godine, dok je u Sjedinjenim Državama objavljen u američkoj verziji ovog časopisa mesec dana kasnije.[7] Priča je objavljena sa deset ilustracija Sidnija Padžeta u istom časopisu.[8] Ova pripovetka je uključena u zbirku kratkih priča Avanture Šerloka Holmsa, koja je objavljena u oktobru 1892. godine.[8]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

„Skandal u Češkoj” (Trafalgar skver, Muzej Šerloka Holmsa, Hajd park, London).

Pozorište[uredi | uredi izvor]

Pozorišna predstava Vilijama Gileta iz 1899. godine, Šerlok Holms, zasnovana je na nekoliko priča, među kojima je i „Skandal u Češkoj”.[9] Filmovi objavljeni 1916. (sa Giletom kao Holmsom) i 1922. (sa Džonom Barimorom), oba pod nazivom Šerlok Holms, zasnovani su na predstavi, kao i radio-adaptacija u serijalu The Mercury Theatre on the Air iz 1938. godine pod nazivom Besmrtni Šerlok Holms, sa Orsonom Velsom u ulozi Holmsa.[10]

Brodvejski mjuzikl Ulica Bejker iz 1965. godine bio je slabo zasnovan na priči, pretvarajući Irenu Adler u heroinu i dodajući profesora Morijartija kao negativca.[11]

Predstava Stivena Dica iz 2006. godine, Šerlok Holms: Poslednja avantura, adaptirana iz predstave Šerlok Holms iz 1899, spaja priče iz „Skandala u Češkoj” i Poslednjeg problema.[12] U ovoj adaptaciji, Godfri Norton je zaposlen kod profesora Morijartija, a njegov prvobitni plan je bio da opljačka Adlerovu. Međutim, na kraju su se zaljubili, zakomplikovali plan i primorali Morijartija da interveniše kada Holms počne da istražuje u ime kralja.

Film[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je adaptirana kao nemi kratki film 1921. godine, kao deo filmskog serijala u kojem je Eje Norvud glumio Holmsa.[13]

Film iz 1946. godine, Obučena da ubije, sa Bejzilom Ratbonom u ulozi Šerloka Holmsa i Najdželom Brusom kao dr Votsonom, sadrži nekoliko referenci na „Skandal u Češkoj”, gde Holms i Votson razgovaraju o nedavnom objavljivanju priče u časopisu The Strand (iako je ovo anahronizam, pošto se radnja filma odvija u savremeno doba), a negativac filma koristi isti trik na Votsonu koji Holms koristi za Irenu Adler u priči.[14]

Avantura pametnijeg brata Šerloka Holmsa, film Džina Vajldera iz 1975. godine, parodira osnovnu priču, pri čemu je glavnu žensku ulogu zamenila pevačica iz mjuzikhola.

Film Efekat nule iz 1998. godine je slabo zasnovan na ovoj pripoveci, smešten u Ameriku kasnih 1990-ih, sa Bilom Pulmanom u ulozi Derila Zeroa i Benom Stilerom kao Stivom Arlom. Obojica su zasnovana na likovima Holmsa i Votsona. Kim Dikens igra Gloriju Salivan, lik nalik na Irenu Adler, dok Rajan O'Nil glumi Gregorija Starka, ekvivalent kralju Češke.

Radio[uredi | uredi izvor]

Druga epizoda radio-serije Avanture Šerloka Holmsa je 27. oktobra 1930. godine prikazala adaptaciju priče koju je uradila Edit Majzer i u kojoj su glumili Klajv Bruk kao Holms i Li Lovel kao Votson.[15] Rimejk scenarija emitovan je u martu 1933. godine, sa Ričardom Gordonom koji je igrao Šerloka Holmsa i Li Lovel koji je ponovo igrao doktora Votsona.[16] Još jedan rimejk scenarija emitovan je u avgustu 1936, sa Gordonom kao Holms i Harijem Vestom kao Votson.[17]

Bejzil Ratbon i Najdžel Brus, koji su glumili Holmsa i Votsona u filmu Obučena da ubije i drugim filmovima, uradili su priču za svoju radio-seriju, Nove avanture Šerloka Holmsa.[18] Epizoda je emitovana 10. decembra 1945, a nakon nje je usledio nastavak, „Druga generacija“, u kojem Irenina ćerka u penziji angažuje Holmsa. „Druga generacija” emitovana je 17. decembra 1945. godine.[19]

Radio adaptacija sa Džonom Gilgudom u ulozi Holmsa i Ralfom Ričardsonom kao Votsonom emitovana je u oktobru 1954. na Bi-Bi-Si lajt programu.[20] Produkcija je takođe emitovana na En-Bi-Si radiju u januaru 1955. i na Ej-Bi-Si radiju u maju 1956. godine.[21]

Majkl Hardvik je adaptirao priču kao radio-produkciju koja je emitovana na Bi-Bi-Si lajt programu 1966. godine, kao deo radio-serije iz 1952–1969. godine. Karlton Hobs je glumio Šerloka Holmsa, a Norman Šeli dr Votsona.[22]

Radio adaptacija je emitovana kao epizoda serije CBS Radio Mystery Theater 1977. godine, sa Kevinom Makartijem kao Šerlokom Holmsom i Kortom Bensonom kao dr Votsonom. Marijan Seldes je glumila Irenu Adler.[23]

Bert Kuls je dramatizovao „Skandal u Češkoj” za Bi-Bi-Si Radio 4 tokom 1990. godine, kao epizodu radio serije iz 1989–1998, sa Klajvom Merisonom kao Holmsom i Majklom Vilijamsom kao Votsonom. Takođe je predstavljao Endrua Saksa kao kralja (Saks je zatim nastavio da glumi Votsona u Kulsovoj radio-seriji Dalje avanture Šerloka Holmsa tokom 2002–2010).[24]

Priča je adaptirana kao epizoda iz 2012. američke radio serije Klasične avanture Šerloka Holmsa, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[25]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Priča je adaptirana 1951. godine za TV epizodu serije Šerlok Holms, sa Alanom Vitlijem kao Holmsom, Rejmondom Frensisom kao dr Votsonom i Olgom Edvards kao Irenom Adler.[26]

„Skandal u Češkoj” je adaptiran i kao deo sovjetske televizijske filmske serije Avanture Šerloka Holmsa i doktora Votsona, u vidu flešbeka u Blagostima Agre; dve epizode koje adaptiraju Znak četvorice (1983, SSSR). U njemu su glumili Vasilij Livanov kao Šerlok Holms, Vitalij Solomin kao dr Votson, Georgij Martirosjan kao kralj Češke i Larisa Solovjova kao Irena Adler.[27]

„Skandal u Češkoj” je adaptiran kao prva epizoda televizijske serije iz 1984. Avanture Šerloka Holmsa. U epizodi su se pojavili Džeremi Bret kao Holms, Dejvid Berk kao Votson i Gejl Hanikat kao Irena Adler.[28]

„Skandal u Češkoj” je predstavljen u epizodi prve sezone Pi-Bi-Es serije Višboun, pod nazivom „A Dogged Exposé”.[29] U epizodi, sporedni ljudski likovi traže inkognito fotografa u svojoj školi koji je objavljivao sramotne fotografije učenika. Pomešan sa zapletom, naslovni lik Višboun tumači Šerloka Holmsa u malo izmenjenoj adaptaciji originalne priče kako bi se uporedio sa događajima iz zapleta iz „stvarnog života”.

U serijalu od četiri televizijska filma proizvedenih početkom 2000-ih, Met Fruer je glumio Šerloka Holmsa, a Kenet Velš kao dr Votsona. Jedan od ovih filmova, Kraljevski skandal, adaptirao je „Skandal u Češkoj” i kombinovao svoju priču sa „Brus-Partingtonovim planovima”.[30]

„Skandal u Belgraviji”, prva epizoda druge sezone TV serije Šerlok, je slabo adaptirana iz pripovetke i emitovana je 1. januara 2012, sa Benediktom Kamberbačem u ulozi Holmsa, Martinom Frimanom kao Votsonom i Larom Pulver kao Irenom Adler. Radnja pripovetke – Holms i Votson pokušavaju da povrate inkriminišuće ​​fotografije od Adlerove – ukratko je pokrivena u prvoj polovini epizode ažurirane za savremeni period (Adlerinee fotografije se čuvaju digitalno na njenom mobilnom telefonu) i prilagođena (inkriminisana je članica britanske kraljevske porodice); epizoda zatim prelazi na priču zasnovanu na drugim pričama i filmovima o Šerloku Holmsu, ali i dalje uključuje Adlerovu, Majkrofta Holmsa i Džima Morijartija.[31]

„Skandal u Češkoj” je prilagođen drugoj epizodi „Avantura direktora sa nevoljama” NHK lutkarske predstave Šerlok Holms. Holms je učenik zamišljenog internata Biton škola. Jednog dana se pretvara da je bolestan i odlazi u kancelariju medicinske sestre da pretraži fotografiju na kojoj su direktor Ormštajn i školska medicinska sestra Irena Adler. Ali Adlerova prozire njegovu lažnu bolest. Onda Holms i njegov cimer Džon H. Votson prave lažni požar kako bi pronašli fotografiju, ali ona prodire u njihove lukavštine i govori Holmsu da je vratila fotografiju Ormštajnu.

Nasledni kralj se pojavljuje u šestoj sezoni serije Elementarno pod nazivom „Diši”.[32]

Fiktivne monarhije[uredi | uredi izvor]

Umesto da stvori izmišljenu zemlju za kralja u svojoj priči, Konan Dojl je odlučio da izmišljenu dinastiju smesti u pravu zemlju. Kraljevina Češka je u vreme pisanja pisanja pripovetke bila u posedu dinastije Habzburg, a austrijski carevi su nosili titulu „kralj Češke”. Iako su češki plemići nudili krunu drugim germanskim porodicama dva puta nakon srednjeg veka (Fridrih V Palatinski 1618. i Karlo Bavarski 1741), tvrdeći da je ta titula formalno imala izbornu sukcesiju.

S druge strane, nikada nije postojala „Kraljevina Skandinavija”. Najbliži primer je bila personalna unija Danske, Norveške i Švedske u okviru Kalmarske unije, koja nikada nije bila formalizovana poput britanskih akata o uniji i raspala se u 16. veku.

Međutim, nakon što je Kalmarska unija raspuštena krunisanjem Gustava Vase, Kraljevina Norveška je ostala u personalnoj uniji sa Danskom pre nego što su je Napoleonovi ratovi promenili u uniju sa Švedskom, koja je postojala do 14 godina nakon objavljivanja (sve vreme pod kraljem Oskarom II) i ovo je mogla biti „Kraljevina Skandinavija” na koje je Konan Dojl mislio.

Prezime kraljeve verenice bilo je prezime vladajuće kuće Vojvodstva Saks-Majningen. Na teritoriji kojom je vladao Georg II, vojvoda od Saks-Majningena, kadetski član Saksonskih vojvodstava, vladali su razni rođaci iz dinastije Vetin, čija je linija Saks-Koburga proizvela majku kraljice Viktorije, Viktoriju, kao i njenog muža Alberta.

Takođe nije postojalo „Veliko vojvodstvo Kasel-Felštajn” i u stvari nije bilo veće titule sa imenom Felštajn. Najbliži par je kolektivna opština pod imenom Feldštajn. Ali postojala je moguća inspiracija u nekadašnjoj Landgrafiji Hesen, koja je u 16. veku podeljena na četiri dela. Dok su dva brzo nestala i bila podeljena od strane preostalog para, oba su verovatno inspirisala titulu.

Jedna je bila Landgrafija Hesen-Kasel, koja je bila poznata i samo kao „Kasel”. Ova titula je uzdignuta u Elektorat Hesen tokom Napoleonovih ratova, ali je do trenutka objavljivanja ove pripovetke bila pripojena Kraljevini Pruskoj već 25 godina u vidu provincije Hesen-Nasau.

Landgrafija Hesen-Darmštat takođe ima verovatnu vezu sa izmišljenom titulom, pošto je uzdignuta u Veliko vojvodstvo Hesen 1806. godine. U vreme objavljivanja pripovetke njen vladar je bio Ludvig IV, veliki vojvoda od Hesena, čija je prva žena bila treća ćerka kraljice Viktorije, princeza Alisa od Ujedinjenog Kraljevstva.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ako pretpostavimo da je ova žena upravo Adlerova, to je u suprotnosti sa vremenskom linijom priča. „Skandal u Češkoj” dešava se „20. marta 1888”; „Pet semenki narandže” se dešava pre ovoga u „godini '87”. Priče o Šerloku Holmsu pune su takvih kontradiktornosti u vezi sa datumima: na primer, „Pet semenki narandže” pominje događaje Znaka četvorice uprkos tome što se ovaj drugi odigrao 1888. godine.

Reference i izvori[uredi | uredi izvor]

Reference
  1. ^ Rosemary., Herbert (1. 1. 2003). Whodunit? : a who's who in crime & mystery writing. Oxford University Press. str. 4. ISBN 0195157613. OCLC 252700230. 
  2. ^ Temple, Emily (22. 5. 2018). „The 12 Best Sherlock Holmes Stories, According to Arthur Conan Doyle”. Literary Hub. Pristupljeno 6. 1. 2019. 
  3. ^ Conan Doyle, Sir Arthur; Klinger, Leslie S. (2005). The New Annotated Sherlock Holmes, Vol. 1. W. W. Norton & Company. str. 5. ISBN 0-7394-5304-1. 
  4. ^ a b Bunson, Matthew (1997). Encyclopedia Sherlockiana. Simon & Schuster. str. 3. ISBN 0-02-861679-0. 
  5. ^ a b Thompson, Dave (2013). Sherlock Holmes FAQ. Applause. str. 74. ISBN 9781480331495. 
  6. ^ Redmond, Christopher (2009). Sherlock Holmes Handbook: Second Edition. Dundurn Press. str. 53. ISBN 9781459718982. 
  7. ^ Smith 2014, str. 43
  8. ^ a b Cawthorne 2011, str. 54
  9. ^ Starrett, Vincent (1993). The Private Life of Sherlock Holmes. Otto Penzler Books. str. 140. ISBN 1-883402-05-0. 
  10. ^ The Mercury Theatre on the Air
  11. ^ „Baker Street”. Musical Show. Arhivirano iz originala 3. 11. 2010. g. Pristupljeno 24. 9. 2010. , Broadway Theatre, New York, 16 February 1965: transferred to the Martin Beck Theatre, closing 14 November 1965.
  12. ^ Jones, Kenneth (1. 5. 2007). „Dietz's Sherlock Holmes Wins 2007 Edgar Award for Best Mystery Play”. Playbill. Pristupljeno 28. 12. 2017. 
  13. ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary CelebrationNeophodna slobodna registracija. Harper & Row. str. 131. ISBN 0-06-015620-1. 
  14. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 57. ISBN 9780857687760. 
  15. ^ Dickerson 2019, str. 25
  16. ^ Dickerson 2019, str. 52
  17. ^ Dickerson 2019, str. 75
  18. ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary CelebrationNeophodna slobodna registracija. Harper & Row. str. 135. ISBN 0-06-015620-1. 
  19. ^ Dickerson (2019), pp. 186–187.
  20. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 383. ISBN 0-517-217597. 
  21. ^ Dickerson (2019), pp. 284, 287.
  22. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 391. ISBN 0-517-217597. 
  23. ^ Payton, Gordon; Grams, Martin Jr. (2015) [1999]. The CBS Radio Mystery Theater: An Episode Guide and Handbook to Nine Years of Broadcasting, 1974-1982 (Reprinted izd.). McFarland. str. 216. ISBN 9780786492282. 
  24. ^ Bert Coules. „The Adventures of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  25. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 14. 6. 2020. 
  26. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 296. ISBN 9780857687760. 
  27. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 140. ISBN 9780857687760. 
  28. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 27—28. ISBN 9780857687760. 
  29. ^ „TV Talk”. Times-News (Burlington, North Carolina): D4. 29. 12. 1997. 
  30. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 159. ISBN 9780857687760. 
  31. ^ Asher-Peron, Emily; Britt, Ryan (5. 1. 2012). „Adler Cracks the Whip! Sherlock: "A Scandal in Belgravia"”. Tor.com. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  32. ^ Wyneken, Caitlin (31. 7. 2018). „Elementary Review: Breathe (Season 6 Episode 13)”. Tell-Tale TV. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скандал_у_Чешкој&oldid=27391415”