Skok udalj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skok u dalj

Skok udalj u atletici, je sportska disciplina, u kojoj atletičar izvodi skok iz zaleta, sa odrazom jedne noge radi postizanja što veće dužine. Postoji i skok udalj bez zaleta sa odrazom je iz mesta sa obe noge.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Skok udalj se ubraja među najstarije atletske discipline. Kod antičkih Grka bio je jedna od disciplina u petoboju. Pri izvođenju skoka oni su se služili tzv. halterama tj malim tegovima sa držačem. Ti tegovi, od gvožđa, olova ili kamena, bili su 12 do 29 cm dugi i 1,48 do 4,63 kg teški. Za odraz im je služilo ukopano tvrdo odrazište, ispred kojeg je tle bilo prekopano i poravnano.[1]

Skok udalj u današnjem smislu pojavljuje se sredinom 19. veka u Engleskoj. U programima atletskih takmičenja u SAD, skok udalj se pojavljuje od 1868 kad se osnovan New York Atletic Club. Prvi svetski rekord od 5,80 m postigao ga je P. H. Guč P.H. Gooch na prvom takmičenju studenata Oksforda i Kembridža.[1] Taj rekord je 1874. premašio Irac Irac Dž. Lejn (J. Lane) skočivši 7,48 m. Od 1896, pošto je uvedena odskočna daska naglo se poboljšavaju rezultati u toj disciplini. S rezultatom 8,13 m postignutim 1935. Džesi Ovens (SAD) je više od 25 godina držao svetski rekord. Tek skokovima Ralfa Bostona (SAD) i Igora Ter-Ovanesjana (SSSR) granica od 8,18 m. znatnije pomerena na 8,35 m. Od 1968. svetski rekorder je Amerikanac Bob Bimon koji je postigao 8,90 na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju. U tom periodu on je i svetski rekorder u dvorani sa 8,25 m. Tek 21 jednu godinu kasnije 1991. u Tokiju današnji svetski rekorder Majk Pauel je oborio Bimonov rekord sa 8,95 m. Karl Luis je skočio preko 9 m sa prestupom, i 8,91 sa vetrom jačim od dozvoljenog, pa ti rezultati nisu priznati.

Prvi rekordu ženskoj konkurenciji od 5,16 m zabeležen je 1922. Postavila ga je Čehoslovakinja Marija Mejzlikova.

Prvi jugoslovenski registrovani rekordi su 1919. Feodor Lukač 6,38 na otvorenom i skok u dalj bez zaleta V. Ivanović 2,82 m. Istaknuti skakači i nosioci rekorda u daljem razvoju ove discipline bili su Aleksa Spahić (6,80 m) Dragutin Lazarević Cakan (7,03), S. Lenert (7,14), Marjan Urbić (7,32), Boris Brand (7,45), Branko Miler (7,60). Rekord Jugoslavije i Srbije od 1975. do danas drži Nenad Stekić sa 8,45 m. Aktuelna rekorderka Srbije je Ivana Španović sa 7,24 m.

Skok udalj u muškoj konkurenciji, je već na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896., uvrštena u njihov program. Skok udalj za žene je uvršten u olimpijske discipline tek od 1948. u Londonu. Između 1900. u Parizu. i 1912. u Stokholmu. olimpijska disciplina je bio i skok udalj bez zaleta.

Pravila takmičenja[uredi | uredi izvor]

Skakalište[uredi | uredi izvor]

Sadašnja međunarodna pravila za atletska takmičenja priznaju samo skok u dalj sa zaletom. Ova takmičenja se izvode na skakalištu koje mora da ima zaletište sa odskočnom daskom i doskočište (jama sa peskom). Dužina zaletišta, koje je obavezno vodoravno, neograničena je, a obično iznosi 40 do 50 m. Jama za doskok treba da je široka najmanje 2,75 m, a duga najmanje 9 m. Odraz se vrši sa odskočne daske koja je ukopana u zemlju na nivou sa površinom zaletišta i jame za doskok i koja ne sme biti udaljena od jame za doskok manje od 1 metra. Ivica daske prema jami za odskok zove sa linija odraza. U odrazu, noga ne sme da dotakne tlo iza te linije. Da bi se to registrovalo neposredno iza linije odraza postavlja se daščica pokrivena plastičnom ili nekom drugom masom kako bi se video otisak noge ako takmičar prilikom skoka pređe liniju odraza. Prilikom skoka takmičar može da odskoči pre dolaska do odskočne daske, što se neće računati kao neuspeo pokušaj. Dužina skoka meri se pod pravim uglom od otiska najbližeg liniji odraza koji takmičar napravi bilo kojim delom tela u jami za doskok.

Izvođenje skoka[uredi | uredi izvor]

Tehnika skoka udalj je srazmerno jednostavna. Skakač nastoji da zaletom postigne što veću brzinu, koju odrazom pretvara u što veću dužinu skoka. Dužina zaleta zavisi od sposobnosti skakača. Za slabije takmičare, početnike i žene iznosi 25—35 m, a za bolje skakače 35—50 m. Zalet pri skoku udalj mora biti tačno izmeren i takvog ritma da u momentu odraza skakačeva noga dođe na odraznu dasku. Tačnost zaleta kontroliše se određenim brojem markica. Za bolje skakače postavljaju se dve markice. Polazna i kontrolna. Ova druga je na 6 koraka od odrazne daske. U poslednjem delu zaleta skakač se priprema za odraz. Bolji skakači smanjuju dužinu poslednjeg koraka, tako da je on 20—40 cm kraći od pretposlednjeg koraka. se pri tom postavlja na dasku celim stopalom. Čim koleno zamajne noge prođe ispod odrazne noge počinje aktivno opružanje noge i ruku. Odraz završava potpunim opružanjem zamajne noge, a projekcija kretanja tela usmerena je napred-gore. Posle faze odraza sledi faza leta. Putanja težišta skakačevog tela u vazduhu određena je odrazom i na nju skakač ne može uticati za vreme leta. Međutim, dobrim izbacivanjem nogu u doskoku, skakač može da poveća dužinu skoka.

Prema kretanju pojedinih delova tela ili položaja tela razlikuju se uglavnom tri tehike skoka udalj: zgrčena, sa uvinućem i koračna.

Svetski rekordi[uredi | uredi izvor]

Prvi svetski rekord u atletici IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Obaranje rekorda u skoku udalj u poslednjem periodu sve je ređe. I muški i ženski rekordi na otvorenom i dvorani stari su preko 20 godina. Trenutni rekord kod muškaraca je 8,95 metara a postigao ga je Majk Pauel iz SAD na Svetskom prvenstvu u Tokiju 30. avgusta 1991. Kod žena rekord drži Galina Čistjakova iz SSSR daljinom od 7,52 metra, a postignut je u Lenjingradu, 11. juna 1988.

Svetski rekord za muškarce u skoku udalj u dvorani je 8,79 metara a postigao ga je Karl Luis iz SAD u Njujork 27. januara 1984. Kod žena rekord drži Hajke Dreksler iz Istočne Nemačke skokom 7,37 u Beču, 13. februara 1988.

Muški rekordi u skoku udalj na otvorenom[uredi | uredi izvor]

Ovo je spisak svetskih i kontinentalnih rekorda u skoku udalj na otvorenom za muškarce na sajtu Svetske atletike sa stanjem na dan 14. novembar 2023.[2]

Rekordi Rezultat Ime Država Mesto Datum
Svetski rekord 8,95 Majk Pauel  SAD Tokio, Japan 30. avgust 1991.
Rekordi svetskih prvenstava 8,95 Majk Pauel  SAD Tokio, Japan 30. avgust 1991.
Olimpijski rekord 8,90 Bob Bimon  SAD Meksiko Siti, Meksiko 18. oktobar 1968.
Afrički rekord 8,65 Luvo Manjonga  Južnoafrička Republika Počefstrum, Južnoafrička Republika 22. april 2017.
Azijski rekord 8,48 Muhamed Salman Al Huvalidi  Saudijska Arabija Sotevil, Francuska 2. jul 2006.
Severnoamerički rekord 8,95 Majk Pauel  SAD Tokio, Japan 30. avgust 1991.
Južnoamerički rekord 8,73 Irving Saladino  Panama Hengelo, Holandija 24. maj 2008.
Evropski rekord 8,86 Robert Emijan  SSSR Cahkadzor, SSSR, danas Jermenija 22. maj 1987.
Okeanijski rekord 8,54 Mičel Vot  Australija Stokholm, Švedska 29. jul 2011.
Rekord Srbije 8,45 Nenad Stekić  SFRJ
AK Crvena zvezda, Beograd		 Montreal, Kanada 1. avgust 1975.

Ženski rekordi u skoku udalj na otvorenom[uredi | uredi izvor]

Ovo je spisak svetskih i kontinentalnih rekorda u skoku u dalj na otvorenom za žene na sajtu IAAF sa stanjem na dan 14. novembar 2023.[3]

Rezultat/m Ime Država Mesto Datum
Svetski rekord 7,52 Galina Čistjakova  Sovjetski Savez Lenjingrad, SSSR 11. avgust 1988.
Olimpijski rekord 7,40 Džeki Džojner-Kersi  SAD Seul, Južna Koreja 29. septembar 1988.
Afrički rekord 7,17 Ese Brume  Nigerija Čula Vista, SAD 29. maj 2021.
Azijski rekord 7,01 Jao Vejli  Kina Đinan, Kina 5. juni 1993
Severoamerički rekord 7,49 Džeki Džojner-Kersi  SAD Njujork, SAD 22. maj 1994
Sestrijere, Italija 31. jul 1994
Južnoamerički rekord 7,26 Moren Higa Magi  Brazil Bogota, Kolumbija 26. juni 1999.
Evropski rekord 7,52 Galina Čistjakova  SSSR Lenjingrad, SSSR 11. avgust 1988.
Okeanijski rekord 7,13 Bruk Straton-Buškul  Australija Čula Vista, SAD 9. jul 2022.
Rekord Srbije 7,14 Ivana Vuleta  Srbija Budimpešta, Mađarska 20. avgust 2023.

Lista 25 najboljih skakača udalj svih vremena na otvorenom[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Razvoj svetskog rekorda u skoku udalj na otvorenom za muškarce
Plasman Rezulat Vetar (m/s) Atletičar Datum Mesto Izvor
1 8,95 0,3 Majk Pauel,  SAD 30. avgust 1991. Tokio, Japan
2 8,90 2,0 Bob Bimon,  SAD 18. oktobar 1968. Meksiko Siti, Meksiko
3 8,87 −0,2 Karl Luis,  SAD 30. avgust 1991. Tokio, Japan
4 8,86 1,9 Robert Emijan,  SSSR 22. maj 1987. Cagkadzor, SSSR
5 8,74 1,4 Leri Majriks,  SAD 18. jul 1988. Indijanapolis, SAD
2,0 Erik Valder,  SAD 2. april 1994. El Paso, SAD
−1,2 Dvajt Filips,  SAD 7. jun 2009. Judžin, SAD
8 8,73 1,2 Irving Sajadino,  Panama 24. maj 2008. Hengelo, Holandija
9 8,71 1.9 Ivan Pedroso,  Kuba 18. jul 1995. Salamanka, Španija
10 8,69 0,5 Tadžaj Gejl,  Jamajka 28. septembar 2019. Doha, Katar
11 8,68 1,7 Huan Migel Ečevarija,  Kuba 30. jun 2018. Bad Langenzalca, Nemačka [4]
12 8,66 1,6 Luis Catumas,  Grčka 2. jun 2007. Kalamata, Grčka
13 8,65 1,3 Luvo Manjonga,  Južnoafrička Republika 22. apri 2017. Počefstrum [5]
14 8,63 0,5 Karim Strit Tompson,  SAD 4. jun 1994. Linc, Austrija
15 8,62 0,7 Džejms Bekford,  Jamajka 5. april 1997. Orlando, SAD
16 8,60 0,7 Militiadis Tentoglu,  Grčka 26. maj 2021. Kalitea, Grčka [6]
17 8,58 1,8 Džarion Loson,  SAD 3. jul 2016. Judžin [7]
18 8,56 1,3 Jago Lamela,  Španija 24. jun 1999. Torino, Italija
0,2 Aleksandar Menkov,  Rusija 16. avgust 2013. Moskva, Rusija
20 8,54 0,9 Luc Dombrovski, Istočna Nemačka 28. jul 1980. Moskva, SSSR
1,7 Mičel Vot,  Australija 29. jul 2011. Stokholm, Švedska
1,2 Vejn Pikok,  Jamajka 23. avgust 2023. Budimpešta, Mađarska [8]
23 8,53 1,2 Haime Džeferson,  Kuba 12. maj 1990. Havana, Kuba
24 8,52 0,7 Savante Stringfelou,  SAD 21. jun 2002. Palo Alto, SAD
8,52 1,8 Džef Henderson,  SAD 22. jul 2015. Toronto, Kanada
  • Karl Luis na Svetskom prvenstvu u Tokiju 1991. je uz vetar jači od dozvoljenog (+2,9 m/s) skočio 8,91 m. Rezultat na prvenstvu je priznat, ali rekord nije . Priznat mu je skok od 8,87 uz dozvoljenu jačinu vetra. Carl Levis je takođe skočio 8,79 m (1983), 8,79 m (1984 u dvorani), 8,76 m (1982), 8,76 m (1988), 8,75 m (1987), 8,72 m (1988), 8,71 m (1984).
Skokovi čiji rezultati nisu priznati.
  • Majk Pauel (SAD) skok 8,99 m (+4,4) na nadmorskoj visini Sestrierea u Italiji (2035 m) 21. jul 1992.
  • Ivan Pedroso (Kuba) skok 8,96 m (+1,2) na nadmorskoj visini Sestrierea u Italiji (2.035 m) 29. jul 1995. Skok je nevažećim zbog opstrukcije merača vetra.
  • Karl Luis (SAD) skočio 8.91 (+2,9) i 8,83 (+2,3) 30. avgusta 1991 na Svetskom prvenstvu u Tokiju, Japan.
  • Huan Migel Ečevarija (Kuba) skok 8,83 (+2,1) 10. jun 2018. u Stokholm, Švedska.
  • Fabris Lapjer (AUS) skok 8,78 (+3,1) 18. april 2010. u Pertu, Australija.
  • Džejms Bekford (JAM) skok 8,68 (+4,9) 20. maj 1995. u Odesi, Ukrajina.
  • Markiz Dendi (SAD) skok 8,68 (+3,7) 25. jun 2015. u Judžinu, Oregon, SAD.
  • Džo Grin (SAD) skok 8,68 (+4.0) na nadmorskoj visini Sestrierea u Italiji (2035 m) 21. jul 1995.
  • Karim Strit Tompson (SAD) skok 8,64 (+3,5) 18. jun 1995 u Noksvilu, Tenesi, SAD.
  • Majk Konli (SAD) skok 8,63 (+3,9) 20. jun 1986. u Judžinu, Oregon, SAD.
  • Džef Henderson (SAD) skok 8,59 (+2,9) on 3 July 2016 u Judžinu, Oregon, SAD.
  • Džejson Grajms (SAD) skok 8,57 (+5,2) 27. jun 1982. u Daramu, Severna Karolina, SAD.
  • Kevin Dilvort (SAD) skok 8,53(+4,9) 27. april 2002. u For de Fransu, Martinik.

Večna lista 25 najboljih skakačica udalj na otvorenom[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Razvoj svetskog rekorda u skoku udalj na otvorenom za žene
Plasman Rezulat Vetar (m/s) Atletičarka Datum Mesto Izvor
1. 7,52 1,4 Galina Čistjakova,  SSSR 11. jun 1988. Lenjingrad
2. 7,49 1,3 Džeki Džojner Kersi,  SAD 22. maj 1994. Njujork
3. 7,48 1,2 Hajke Dreksler,  Istočna Nemačka 9. jul 1988. Nojbrandenburg
4. 7,43 1,4 Anisoara Kusmir,  Rumunija 4. jun 1983. Bukurešt
5. 7,42 2,0 Tatjana Kotova,  Rusija 23. jun 2002. Ansi
6. 7,39 0,5 Jelena Belevska,  SSSR 18. jun 1987. Brjansk
7. 7,37 N Inesa Kravec,  Ukrajina 13. jun 1992. Kijev
8. 7,33 0,4 Tatjana Lebedeva,  Rusija 31. jul 2004. Tula
9. 7,31 1,5 Jelena Hlopotnova  SSSR 12. septembar 1985. Alma Ata
−0,1 Merion Džouns,  SAD 12. avgust 1998. Cirih
1,7 Britni Ris,  SAD 2. jul 2016. Judžin, SAD [10]
12. 7,30 -0,8 Malaika Mihambo,  Nemačka 6. oktobar 2019. Doha, Katar [11]
13. 7,27 −0,4 Irina Merešina  Rusija 31. jul 2004. Tula
14. 7,26 A 1,8 Moren Higa Magi, Brazil 26. jul 1999 Bogota
15 7,24 1,0 Larisa Berežna,  SSSR 25. maj 1991. Granada
16. 7,21 1,6 Helga Radke,  Istočna Nemačka 26. jul 1984 Drezden
1,9 Ljudmila Kolčanova,  Rusija 27. maj 2007. Soči
18. 7,20 −0,5 Vali Jonesku Konstantin, Rumunija 11. avgust 1982. Bukurešt
2,0 Irena Ozenka,  SSSR 12. septembar 1986. Budimpešta
0,8 Jelena Sinčukova,  SSSR 20. jun 1991. Budimpešta
0,7 Irina Mušajlova ,  Rusija 14. jul 1994. Sankt Peterburg
22 7,17 1,8 Irina Valukevič,  SSSR 18. jul 1987. Brjansk
0,6 Tijana Bartoleta,  SAD 17. avgust 2016. Rio de Žaneiro [12]
1,1 Ese Brume,  Nigerija 29. maj 2021. Čula Vista, SAD [13]
25 7,16 N Jolanda Čen,  SSSR 30. jul 1988. Moskva
−0,1 Elva Goulbourne,  Jamajka 22. maj 2004. Meksiko siti
1,6 Sosten Mogenara,  Nemačka 28. maj 2016 Vajnhajm [14]

Lista najboljih rezultata u skoku u dalj za muškarce u dvorani[uredi | uredi izvor]

Ovo je lista atletičara koji su najdalje skakali u dalj u dvorani, sa stanjem na dan 15. novembra 2023. godine. (Napomena: neki atletičari su više puta skočili u dalj u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svakog atletičara.)[15]

Plasman Rezultat Ime Dat. rođ. Država Mesto Datum
1 8,79 Karl Luis 1. jul 1961.  SAD Njujork, SAD 27. januar 1984.
2. 8,71 Sebatijan Bajer 11. jul 1986.  Nemačka Torino, Italija 8. mart 2009.
3. 8,62 Ivan Pedroso 17. decembar 1972.  Kuba Maebaši, Japan 7. mart 1999.
4. 8,59 Miguel Pate 13. jun 1979.  SAD Njujork, SAD 1. mart 2002.
5. 8,56 Jago Lamela 1. jul 1961.  Španija Maebaši, Japan 7. mart 1999.
6. 8,55 Militiadis Tentoglu 18. mart 1998.  Grčka Beograd, Srbija 18. mart 2022.
7. 8,49 Robert Emijan 16. februar 1965.  Sovjetski Savez Lijeven, Francuska 21. februar 1987.
8. 8,46 Huan Migel Ečevarija 11. avgust 1998.  Kuba Birmingem, Ujedinjeno Kraljevstvo 2. mart 2018.
9. 8,45 Džuvon Herison 30. april 1999.  SAD Fejetvil, SAD 12. mart 2021.
10. 8,44 Lari Majriks 10. mart 1956.  SAD Lijeven, Francuska 27. januar 1990.
Majk Pauel 10. novembar 1963.  SAD Budimpešta, Mađarska 5. februar 1993.
Luvo Manjonga 8. januar 1991.  Južnoafrička Republika Birmingem, Ujedinjeno Kraljevstvo 2. mart 2018.

Lista najboljih rezultata u skoku u dalj za žene u dvorani[uredi | uredi izvor]

Ovo je lista 10 nadaljih skokova udalj svih vremena u dvorani kod atletičarki, sa stanjem na dan 14. novembra 2023. godine. (Napomena: neke atletičarke su više puta skočile u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svake atletičarke.)[16]

Plasman Rezultat Ime Dat. rođ. Država Mesto Datum
1 7,37 Hajke Dreksler 16. decembar 1964.  Istočna Nemačka Beč, Austrija 13. februar 1988.
2. 7,30 Galina Čistjakova 26. jul 1962.  SSSR Lipeck, SSSR 28. januar 1989.
3. 7,24 Ivana Španović 10. maj 1990.  Srbija Beograd, Srbija 5. mart 2017.
4. 7,23 Britni Ris 9. septembar 1986.  SAD Istanbul, Turska 11. mart 2012.
5. 7,20 Larisa Berežna 28. februar 1961.  SSSR Gomelj, SSSR 5. februar 1989.
6. 7,17 Jelena Hloptonova 4. avgust 1963.  SSSR Kišinjev, SSSR 16. februar 1985.
7. 7,13 Džeki Džojner-Kersi 3. mart 1962.  SAD Atlanta, SAD 5. mart 1994.
8. 7,09 Helga Ratke 16. maj 1962.  Istočna Nemačka Berlin 24. februar 1985.
Inesa Kravec 5. oktobar 1966. ZND Moskva, ZND 1. februar 1992.
10. 7,07 Malaika Mihambo 3. februar 1994.  Nemačka Berlin, Nemačka 14. februar 2020.

Muški rekordi u skoku u dalj u dvorani[uredi | uredi izvor]

Ovo je spisak svetskih i kontinentalnih rekorda u skoku u dalj u dvorani za muškarce na sajtu Svetske atletike sa stanjem 15. novembra 2023.[17]

Rekordi Rezultat Ime Država Mesto Datum
Svetski rekord 8,79 Karl Luis  SAD Njujork, SAD 27. januar 1984.
Afrički rekord 8,44 Luvo Manjonga  Južnoafrička Republika Birmingem, Ujedinjeno Kraljevstvo 2. mart 2018.
Azijski rekord 8,27 Su Sjongfeng  Kina Nanking, Kina 11. mart 2010.
Severnoamerički rekord 8,79 Karl Luis  SAD Njujork, SAD 27. januar 1984.
Južnoamerički rekord 8,42 Irving Saladino  Panama Peanija, Grčka 13. februar 2008.
Evropski rekord 8,71 Sebastijan Bajer  Nemačka Torino, Italija 8. mart 2009.
Okeanijski rekord 8,25 Fabris Lapjer  Australija Portland, SAD 20. mart 2016.
Rekord Srbije 8,03 Strahinja Jovančević  Srbija
AK Crvena zvezda, Beograd		 Glazgov, Ujedinjeno Kraljevstvo 3. mart 2019.

Ženski rekordi u skoku u dalj u dvorani[uredi | uredi izvor]

Ovo je spisak svetskih i kontinentalnih rekorda u skoku u dalj u dvorani za žene na sajtu Svetske atletike sa stanjem na dan 15. novembra 2023.[18]

Rezultat/m Ime Država Mesto Datum
Svetski rekord 7,37 Hajke Dreksler  Istočna Nemačka Beč, Austrija 13. februar 1988.
Afrički rekord 6,97 Čioma Adžunva  Nigerija Erfurt, Nemačka 5. februar 1997.
Azijski rekord 6,82 Đuen Jang  Kina Peking, Kina 13. mart 1992
Severoamerički rekord 7,23 Britni Ris  SAD Istanbul, Turska 11. mart 2012.
Južnoamerički rekord 6,89 Moren Higa Magi  Brazil Valensija, Španija 9. mart 2008.
Evropski rekord 7,37 Hajke Dreksler  Istočna Nemačka Beč, Austrija 13. februar 1988.
Okeanijski rekord 6,81 Nikol Boegman  Australija Barselona, Španija 12. mart 1995.
Rekord Srbije 7,24 Ivana Španović  Srbija
AK Vojvodina, Novi SAD		 Beograd, Srbija 5. mart 2017.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Enciklopedija fizičke kulture JLZ Zagreb 1975. tom 1 pp. 84.
  2. ^ „World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-14. 
  3. ^ „World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-14. 
  4. ^ Mulkeen, Jon (30. 6. 2018). „Echevarria extends long jump world lead to 8.68m in Bad Langensalza”. IAAF. Pristupljeno 24. 7. 2018. 
  5. ^ „Long Jump Results”. asaseniors.co.za. 22. 4. 2017. Arhivirano iz originala 29. 6. 2017. g. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  6. ^ „European Athletics”. www.european-athletics.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-14. 
  7. ^ Jordan, Roy (4. 7. 2016). „Six world leads on third day of US Olympic Trials”. IAAF. Pristupljeno 4. 7. 2016. 
  8. ^ „Long Jump Men - Qualification” (PDF). World Athletics. 23. 8. 2023. 
  9. ^ „Long Jump - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-14. 
  10. ^ Jordan, Roy (3. 6. 2016). „Reese’s big leap highlights early action at US Olympic Trials”. IAAF. Pristupljeno 18. 7. 2018. 
  11. ^ „Long Jump Women - Final” (PDF). World Athletics. 6. 10. 2019. 
  12. ^ „Women's Long Jump Results” (PDF). Rio 2016 official website. 17. 8. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 9. 2016. g. Pristupljeno 18. 8. 2016. 
  13. ^ „Brume and Malone break records in Chula Vista | REPORTS | World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-14. 
  14. ^ „Long Jump Results”. lalive.de. 28. 5. 2016. Arhivirano iz originala 18. 07. 2018. g. Pristupljeno 18. 7. 2018. 
  15. ^ „Long Jump - men - senior - indoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-15. 
  16. ^ „Long Jump - women - senior - indoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-14. 
  17. ^ „World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-15. 
  18. ^ „World Athletics”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-11-15. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Skok udalj na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скок_удаљ&oldid=26480960”