Skupština u Topčideru (1840)
Skupština u Topčideru je održana 10—11. avgusta 1840.
Skupština u Topčideru 1840.[uredi | uredi izvor]
Neredi u Srbiji nisu prestajali, iako su se glavni ustavobraniteljski prvaci nalazili van zemlje. Stanje je bilo nemirno; primeri da poreski obveznici uskraćuju danak množili su ce; vlasti su teško izlazile na kraj sa ustalasanim narodom. Radi toga je Knez Mihailo ponovo sazvao narodnu skupštinu, i ona se 10. avgusta sastala u Topčideru, kod Kneževa konaka. U jedvdoj besedi Knez je pred skupštinu izneo na rešenje mnoga pitanja koja su se odnosila na bezbednost i poredak i preporučio joj da donese rešenja:
- 1 da se odustane od toga da se Knez Miloš sada vrati u Srbiju;
- 2 da svaki Srbin one koji agituju protiv uprave i bune narod preda prvom svom sreskom starešini;
- 3 da se danak odmah plati, a ko odrekne plaćanje danka da se smatra kao buntovnik;
- 4 da se kao buntoviici smatraju i oni koji idu u narod da ga bune i nagovaraju pod izgovorom da ih je za to poslao Knez, vlada ili Savet;
- 5 da se veruje samo direktnim nalozima Kneževim, a i popečiteljsmim ako su saobraženi propiaima čl. 25 ustava;
- 6 da se veruje naređenjima okružnih načelnika samo ako su ispravna, tj. kad ih je premapotpisao pisar, ili koji član načelničestva;
- 7 sreskom starešini dužan je narod verovati, a ako u štogod sumnja dužan je da pita okružno načelstvo;
- 8 da niko nikoga ne sme apsiti niti vezati bez zapovesti sreskog starešine;
- 9 kad neko ima da se žali na službene organe, treba da se žali direktno njmhovim starešinama, a ne sam da ih veže i apsi;
- 10 da se oprosti svim onim licima koja su nešto na žao učinila Knezu Milošu, ako nisu otišla za Vučićem i ostalim ustavobraniteljima.
Knez Mihailo je tražio da skupština odgovori da li je sporazumna s tim da se ove mere preduzmu. Ovaj Knežev zahtev bio je pretresan jedan dan, pa je skupština donela „obvezatelstvo":
- 1 da se svaki onaj koji radi protiv zakonitoga Kneza Mihaila, bilo delom ili slovom, kao izdajnik otečestva smatra i smrću kazni;
- 2 da se strogom robijom kazni svaki onaj koji bi pokušao da tajnom prepiskom, ili tajnim dogovorom, oporočava sadašnju vlast, ili pokuša da zakoni poredak bilo čime naruši;
- 3 isto tako da se kazni strogom robijom onaj koji se uhvati da narod odgovara od plaćanja danka;
- 4 da se ravnom merom kazni svaki onaj koji rovari, koji se uhvati da tajno šapuće „o narušeniju dosadašnjeg poretka“, ili ko pokuša da zaobiđe zakonitu vlast, pa drugom kome ide na tužbu ili žalbu;
- 5 da se ovi zaključci imaju uneti u budući kriminalni zakonik.
Obavezavši se da će dejstvovati da se ovi zaključci sprovode, „svi za jednoga a jedan za sve“, skupštinari su se razišli, pošto su i potpisima svojim potvrdili gornje „obvezatelstvo“.
Članovi Saveta, kao i svi ministri, potvrdili su gornje zaključke skupštine, i oni su posle kneževe sankcije stupili na snagu.