Sobranje SR Makedonije

Sobranje Socijalističke Republike Makedonije (mkd. Собрание на Социјалистичка Република Македонија) je bio najviši organ vlasti u okviru prava i dužnosti društveno-političke zajednice u Socijalističkoj Republici Makedoniji, od 1945. do 1991. godine.

Saobor SR Makedonije je konstituisan 16. aprila 1945. godine na Trećem zasedanju Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM) kada je ASNOM preimenovan u Narodno sobranje Makedonije. Nakon izbora za Ustavotvorno sobranje, održanih 22. septembra 1946. godine, Narodno sobranje je 31. decembra 1946. godine donelo Ustav NR Makedonije kojim je Sobranje promenilo naziv u Narodno sobranje Narodne Republike Makedonije (mkd. Народно собрание на Народна Република Македонија). Ovaj naziv Sobranje je nosilo do donošenja novog Ustava, 1963. godine kada je preimenovano u Sobranje Socijalističke Republike Makedonije.

Sabor je u periodu od 1945. do 1953. bio jednodoman, a od 1953. do 1990. godine je imao više veća. Od 1953. do 1963. su postojala dva veća — Republičko veće i Veće proizvođača, od 1963. do 1974. je postojalo pet veća — Republičko veće, Privredno veće, Prosvetno-kulturno veće, Socijalno-zdravstveno veće i Organizaciono-političko veće, a od 1974. do 1991. godine tri veća — Veće udruženog rada, Veće opština i Društveno-političko veće. Izvršni organ Sabora je predstavljalo Izvršno veće Sobranja SR Makedonije, a pre toga Vlada NR Makedonije.

Prezidijum Narodnog sobranja

Prema Ustavu Makedonije donetom 1946. godine ulogu šefa države obavljao je Prezidijum Narodnog sobranja koji je bio kolektivni organ, na čijem se čelu nalazio predsednik, tri potpredsednika, sekretar i najviše 11 članova. Prezidijum Narodnog sobranja je konstituisan 16. aprila 1945. godine na Trećem zasedanju ASNOM, kada je Predsedništvo ASNOM preraslo u Predsedništvo (Prezidijum) Narodnog sobranja, a dotadašnji predsednik Predsedništva ASNOM Metodije Andonov Čento postao predsednik Predsedništva, kao i ujedno predsednik Narodnog sobranja. Zbog neslaganja sa političkom jugoslovenskog rukovodstva, Andonov je 14. marta 1946. podneo ostavku, nakon čega ga je na funkciji privremeno zamenio Dmitar Vlahov, kao potpredsednik Predsedništva Narodnog sobranja. Nekoliko dana kasnije, 17. juna 1946. za predsednika Predsedništva Narodnog sobranja izabran je Blagoja Fotev, koji je ovu funkciju obavljao i nakon donošenja Ustava, 31. decembra 1946, kada je postao predsednik Prezidijuma Narodnog sobranja. Od januara 1951. do ukidanja ove funkcije, donošenjem Ustavnog zakona februara 1953. godine, predsednik Prezidijum Narodnog sobranja bio je Vidoje Smilevski.