Sofaks

Sofaks ili Sifaks (grč. Σύφαξ, lat. Syphax, do 201. pre n.e.) je bio kralj numiđanskoga plemena Masesilija. Istakao se tokom Drugoga punskoga rata. Ratovao je sa Kartaginjanima 214—213. p. n. e. i za to vreme sarađivao je sa Scipionima. Pre rimske invazije na Afriku postao je saveznik Kartagine i oženio se ćerkom Hazdrubala Giskona. Zauzeo je i istočnu Numidiju, kojom je pre toga vladao rimski saveznik Masinisa. Scipion Afrički je 203. p. n. e. iznenedio i uništio veliku Sofaksovu vojsku, koja je pomagala Kartaginjanima u bici kod Utike. Nakon Sofaksova poraza u bici na Velikim ravnicama Masinisa se vratio na tron istočne Numidije, a Sofaks je i treći put okupio vojsku. Gaj Lelije i Masinisa pobedili su njegovu vojsku kraj Utike. Sofaksa su zarobili i poslali u Rim, gde je ostatak života proveo u zatočeništvu.

Kralj Masesilija[uredi | uredi izvor]

Nije poznato kada je postao kralj Masesilija, numiđanskoga plemena, koje je kontrolisalo najzapadniji deo Numidije. Numidija je u to vreme imala mnogo nomadskoga stanovništva. Bila je podeljena između dva plemena. Na istoku su živeli Masiliji, a na plodnom zapadu Masesiliji. Istočno pleme bilo je tradicionalno u prijateljskim odnosima sa Kartaginom i izgleda da su Kartaginjani doprinosili usponu njima naklonjene dinastije, koja je mogla da služi kao bedem protiv zapadnih Numiđana.

Saradnja sa Scipionima[uredi | uredi izvor]

Tokom 214. pre n.e. Sofaks je ratovao protiv Kartaginjana. Hazdrubal Barka je tokom 214./213. p. n. e. morao da ode u Afriku da ratuje protiv njega. Na tu vest Publije Kornelije Scipion i Gnej Kornelije Scipion poslali su kao izaslanike trojicu centuriona ohrabrujući ga da nastavi sa ratom i obećavajući mu podršku Rima. Sofaks je bio oduševljen rimskim izaslanstvom. Statorije, jedan od trojice centuriona, ostao je kod Sofaksa kao vojni instruktor. Numiđani su imali dobru konjicu, ali veoma lošu pešadiju, tako da su od Rimljana imali što da nauče. Statorije je obučio mladu numiđansku vojsku rimskom načinu ratovanja i nova vojska iskazala se pobedivši Kartaginjane u bici na otvorenom terenu. Sofaks je poslao svoje izaslanike Scipionovima u Iberiju i oni su nagovorili mnoge Numiđane da dezertiraju iz kartaginjanske vojske u Iberiji.

Masinisa pobeđuje Sofaksa[uredi | uredi izvor]

Kartaginjani su zatražili pomoć od Gala, kralja Masilija, tj. istočnih Numiđana. On je poslao svoju vojsku pod komandom svoga sedamnaestogodišnjega sina Masinise. Sofaks nije mogao da se suprotstavi udruženim snagama Kartaginjana i Masinise. Poražen je 213. p. n. e. u velikoj bici izgubivši 30.000 vojnika. Nakon poraza pobegao je kod Maurisija, koji su živeli kraj Atlantskog okeana. Sofaks je i tu okupio novu vojsku i pripremao se da pređe u Španiju, ali Masinisa je stigao na vreme i ponovo ga sprečio. Nakon toga sklopljen je izgleda nekakav sporazum po kome je Sofaks zadržao svoje kraljevinu.

Scipionova poseta Sofaksu[uredi | uredi izvor]

Sofaks je 210. p. n. e. poslao izaslanstvo u Rim. Izgleda da je tada ponovo bio u ratu sa Kartaginom. Kasnije je Sofaks ponovo bio u savezu sa Kartaginom. Scipion Afrikanac je 205. p. n. e. poslao Sofaksu Gaja Lelija sa ciljem da nagovori Sofaksa da raskine savez sa Kartaginjanima. Međutim Sofaks je izričito zahtevao da se lično vidi sa Scipionom, pa je Scipion bio prisiljen da ode u Afriku da bi pridobio važnoga saveznika. U isto vreme kad i Scipion kod Sofaksa se pojavio i Hazdrubal. Sofaks je najpre sklopio sporazum sa Scipionom. Hazdrubal Giskon je nakon odlaska Scipiona pridobio Sofaksa, koji je onda prešao na stranu Kartaginjana i oženio se Hazdrubalovom ćerkom. Sofaks je na stranu Kartaginjana prešao najviše zbog prelaska Masinise na stranu Rimljana.

Zauzima i istočnu Numidiju[uredi | uredi izvor]

Kada je umro Gala, kralj istočnih Numiđana (Masilija) nasledio ga je brat, koji je veoma kratko vladao, a onda je bilo nekoliko pretendenata na presto. Sofaks se u početku veoma malo mešao u građanski rat. Pružao je malu podršku Masinisinim protivkandidatima. Međutim nije sprečio Masinisu da se domogne krune. Hazdrubal je nagovorio Sofaksa da napadne Masinisu, koji je postao neprijatelj Kartaginjana. Sofaks je pobedio Masinisu u prvoj bici i zauzeo je celu Masinisinu kraljevinu. Masinisa je pobegao u planine, odakle je vodio gerilski rat i izvodio pljačkaške upade. Tokom jednoga perioda rata Masinisa je ostao bez sledbenika, ali onda je uspeo da povrati svoju kraljevinu i da ugrožava ostale teritorije. Sofaks je sakupio veliku vojsku i zajedno sa svojim sinom Verminom pobedio je Masinisu u velikoj bici između Cirte i Hipoa. Ponovo je cela istočna Numidija pala pod Sofaksovu vlast, a Masinisa je umakao sa malim brojem saboraca sa kojima je 204. p. n. e. dočekao da Scipion Afrikanac dođe u Afriku.

Scipion je iznenedio i uništio veliku Sofaksovu vojsku[uredi | uredi izvor]

Kada je Scipion Afrički izvršio invaziju Sofaks je sa 50.000 vojnika i 10.000 konjanika došao da pomaže Kartaginjanima. Za vreme Scipionove opsade Utike Sofaks se nadao da će da nagovori dve strane na sporazum, pa je često pregovarao sa Scipionovim izaslanicima predlažući da se Rimljani povuku iz Afrike, a Hanibal sa Apeninskoga poluostrva. Scipion je dugo za vreme primirja tokom zime 204/203. p. n. e. zatezao u pregovorima tajno spremajući plan. U proleće 203. p. n. e. Scipion je prekršio primirje. Noću je njegova vojska pod komandom Masinise i Gaja Lelija napala Sofaksov logor i potpalila slamnate kolibe u logoru. Usledila je panika u kojoj je stradala cela numiđanska armija, delom od vatre, a delom od rimske vojske. Scipion je sa ostatkom vojske napao Hazdrubala i njegovu vojsku, potpalio mu je logor i uništio veliki deo vojske. Bitka kod Utike (203. p. n. e.) okončala se rimskom velikom pobedom.

Bitka na Velikim ravnicama 203. p. n. e.[uredi | uredi izvor]

Sofaks je nakon poraza najpre krenuo kući. Kartaginjani su se našli u veoma teškoj situaciji, pa su tražili od Sofaksa da im pruži pomoć. Sofaks se ohrabrio tek kad je kod Abe je naišao na 4.000 keltiberskih najamnika. Osim toga žena ga je molila da ne našušta Kartaginjane. Okupivši vojsku Sofaks se ponovo pridružio Kartaginjanima na Velikim ravnicama. Sofaks i Hazdrubal Giskon okupili su oko 30.000 vojnika i ponovo su izgubili u bici na Velikim ravnicama 203. p. n. e. Sofaks se nakon poraza sa konjanicima povukao kući.

Zarobljen u bici kod Cirte[uredi | uredi izvor]

Pobegao je u zapadnu Numidiju u svoju originalnu kraljevinu, a Gaj Lelije i Masinisa su otišli u istočnu Numidiju, koja je ponovo vraćena pod vlast Masinise. Masinisa je ponovo vraćen na tron istočne Numidije. Pošto nisu napadali Sofaksovu kraljevinu on je ponovo okupio veliku vojsku, pripremio mnogo konja, oružja i opreme. Ponovo je imao veoma brojnu vojsku, ali radilo se uglavnom o regrutima. U blizini Sofaksovoga glavnoga grada Cirte došlo je do velike bitke u kojoj su Masinisina i rimska vojska pod komandom Gaja Lelija pobedili i zarobili Sofaksa. Nakon te bitke Masinisa je zauzeo Cirtu.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Kao zarobljenik Sofaks je sproveden do Scipiona, a onda ga je Gaj Lelije sproveo u Rim. Senat je naredio da bude utamničen u Albi do Scipionovoga povratka iz rata. Kada je Scipion nakon kapitulacije Kartagine u trijumfu ušao u Rim, tada je u trijumfalnoj povorci vođen i Sofaks, kao istaknuti zarobljenik. Brzo nakon toga umro je u zatvoru. Prema Liviju umro je u Tiburu.