Pređi na sadržaj

Sofija Brahe

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sofija Brahe
Portret Sofije Brahe, nepoznati autor
Datum rođenja24. avgust 1559.
Mesto rođenjaKnudstrup, Danska—Norveška
Datum smrti1643.
Mesto smrtiHelsinger, Danska—Norveška
SupružnikOtte Andersen Thott, Erik Lange
RoditeljiOtte Brahe
Beate Clausdatter Bille

Sofija (ili Sofi) Tot Lange (rođena Brahe; Knudstrup, 24. avgust 1559. ili 22. septembar 1556[1] – Helsinger, 1643), poznata po svom devojačkom prezimenu, bila je danska plemkinja i hortikulturista sa poznavanjem astronomije, hemije i medicine. Radila je zajedno sa svojim bratom Tihom Braheom na astronomskim posmatranjima.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je u zamku Knudstrup, Danska, kao najmlađe od desetoro dece, u porodici Ote Brahea, savetnika kralja Danske; i Beate Bile Brahe, vođe kraljevskog domaćinstva kraljice Sofije Meklenburške. Sofijin najstariji brat bio je astronom Tiho Brahe. Iako je on bio više od jedne decenije stariji od nje i odrastao u odvojenom domaćinstvu, prilično su se zbližili u vreme kada je Sofija bila tinejdžerka.[2] Brata i sestru spajao je njihov rad u nauci, kao i protivljenje njihove porodice nauci kao odgovarajućoj delatnosti za pripadnike aristokratije.[2] Oboje su želeli život ispunjen naukom i znanjem umesto obavljanja dužnosti plemstva.

Udala se za Ota Tota 1579. godine, kada je on imao 33 godine, a ona najmanje dvadeset godina, iako je verovatno bila starija. Imali su jedno dete pre njegove smrti 23. marta 1588.[3][4] Njihov sin je bio Tage Tot, rođen 1580. godine. Nakon muževljeve smrti, Sofi Tot je upravljala njegovom imovinom u Eriksholmu (danas zamak Troleholm[5]), upravljajući imanjem kako bi bilo profitabilno dok njen sin ne postane punoletan. Za to vreme, pored studija hemije i medicine, postala je i hortikulturista. Za bašte koje je stvorila u Eriksholmu rečeno je da su bile izuzetne.[6] Sofi je bila posebno zainteresovana za proučavanje hemije i medicine prema Paracelzusu,[4] u kojima bi male doze otrova mogle poslužiti kao jaki lekovi, i koristila je svoje veštine za lečenje lokalnih siromaha.[2] Sofi je uživala delimičnu slobodu koja joj je bila dozvoljena u oblasti medicine. Međutim, žene često nisu imale pravo da steknu fakultetsku diplomu, čiji nedostatak je sprečavao da se bavi medicinom kao legitimni lekar.[7] Slično tome, bila je posvećena proučavanju astrologije i pomagala svom bratu u izradi horoskopa.

Sofija je nastavila da često posećuje opservatoriju i alhemičarsku laboratoriju Uranijenborg Tihoa Brahea gde je upoznala Erika Langea, plemića koji je studirao alhemiju i Tihovog prijatelja.[8] Erik Lange je bio plemić, ali je imao malo svog novca. Njegovo ispitivanje alhemije ostavilo ga je finansijski nestabilnim. Posebno je bio fiksiran na proizvodnju zlata, što je dovelo do njegovih novčanih problema.[9] Godine 1590. Sofija je 13 puta posetila Uranijenborg i verila se za Langea. Pošto je Lange potrošio većinu svog bogatstva na alhemijske eksperimente, njihov brak je odložen nekoliko godina dok je izbegavao svoje poverioce i otputovao u Nemačku da pokuša da pronađe pokrovitelje za svoj rad. Tiho Brahe je napisao latinsku epsku pesmu „Uranija Titani“ dok je par bio rastavljen, izraženu kao pismo njegove sestre Sofije njenom vereniku 1594.[4] Tiho predstavlja Sofiju kao Uraniju, muzu astronomije,[10] što je još jedan pokazatelj njegovog poštovanja prema njenim naučnim poduhvatima.

Godine 1599. posetila je Langea u Hamburgu, ali su se venčali tek 1602. u Ekernferdeu. U ovom gradu su neko vreme živeli u krajnjem siromaštvu. Sofi je napisala dugačko pismo svojoj sestri Margreti Brahe, opisujući da je morala da nosi čarape sa rupama na svom venčanju. Langeova svadbena odeća morala je da bude vraćena u zalagaonicu posle venčanja, jer par nije mogao da priušti da je zadrži. Ljutila se na svoju porodicu što nije prihvatila njene studije nauke i što joj je oduzela novac koji joj duguje. Do 1608. godine Erik Lange je živeo u Pragu i umro je tamo 1613.

Sofija je često bila ismevana i izbegavana zbog svog ličnog života i braka. Mnogi su je osuđivali zbog braka sa Erikom Langeom kojem su se protivili svi u njenoj porodici osim njenog brata Tihoa.[11]

Sofi Brahe je lično finansirala restauraciju lokalne crkve Ivetofta. Tamo je planirala da bude sahranjena, a poklopac za njen neiskorišćeni sarkofag ostaje u oružarnici crkve. 1616. ona se trajno preselila na Seland i nastanila se u Helsingeru. Na Selandu je radila prvenstveno na hortikulturi i lekovitim biljkama.[12] Provela je svoje poslednje godine pišući genealogiju danskih plemićkih porodica, objavljujući prvu veću verziju 1626. (bilo je i kasnijih dodataka). Njeno delo se i dalje smatra glavnim izvorom za ranu istoriju danskog plemstva (Det Kongelige Bibliotek). Umrla je u Helsingeru 1643. godine[11] i sahranjena je u staroj crkvi Torlosa u selu Torlosa, istočno od grada Landskruna u tadašnjoj Danskoj, a sada u južnoj Švedskoj. U toj crkvi se nalazila pogrebna kapela za porodicu Tot koja je ostala neko vreme i nakon što je sama crkva srušena sredinom 19. veka (u blizini je podignuta nova crkva Torlosa). Trenutno, kamena postavka označava obrise kapeleTotovih, dok nadgrobni spomenik Sofi Brahe još uvek stoji na svom mestu.

Karijera i istraživanje[uredi | uredi izvor]

Slika u drvorezu opservatorije Uranijenborg Tiha Brahea

Tiho je napisao da je Sofiju obučavao u hortikulturi i hemiji, ali ju je obeshrabrivao da studira astronomiju. Umesto toga, Sofija je sama naučila astronomiju, proučavajući knjige na nemačkom i plaćala je prevod latinskih knjiga svojim novcem kako bi i ona mogla da ih čita.[13][14] Kasnije u obe njihove karijere, Tiho je počeo da je obeshrabruje da nastavi svoje istraživanje astronomije jer je verovao da je to previše složeno za talente jedne žene.[15][5]

Međutim, veći deo Tihovog straha od Sofijinog učenja zapravo nije proizašao iz zabrinutosti oko njene sposobnosti da izvodi astronomska posmatranja. Umesto toga, brinuo se da ona neće moći da postigne nivo razumevanja neophodan za rad u oblasti astrologije, koja je bila neraskidivo povezana sa astronomijom. Od Braheovih se, kao astronoma, očekivalo da obezbede horoskope, koje su njihovi kupci shvatili veoma ozbiljno.[16]

Sofija je često posećivala Uranijenborg, Tihovu opservatoriju na tadašnjem danskom ostrvu Hven.[17] Tamo mu je pomagala u astronomskim zapažanjima vezanim za njegovu publikaciju De nova stella, ili Na novoj zvezdi. Konkretno, pomogla je u nizu posmatranja 11. novembra 1572. godine, što je dovelo do otkrića supernove koja se sada zove SN 1572, kao i posmatranja pomračenja Meseca 8. decembra 1573. godine Otkriće SN 1572 bilo je posebno značajno po tome što je dodato sve većem broju dokaza koji kao da pobijaju geocentrični model univerzuma. Sofijina pomoć je takođe bila ključna u Tihovom radu na orbitama, koji je bio temelj savremenih metoda korišćenih za predviđanje položaja planeta. Tihove studije orbita uključivale su najpreciznija merenja kretanja planeta napravljena pre pronalaska teleskopa, i dok je Tiho stvorio mnoge astronomske uređaje koji su se koristili za sprovođenje merenja, Sofija je bila među asistentima koji su zaista izvršili merenja.[18] Tiho je, međutim, imao i druge asistente, i dok je Sofija bila prisutna za svako od ovih otkrića, nije poznato u kojoj meri je ona lično doprinela.[17][19] Tiho je ipak pohvalio Sofiju za njene napore, pozivajući se sa divljenjem na Sofijin animus invictus, ili „odlučan um“.[16]

Nakon niza doprinosa 1570-ih, Sofija je postigla više autonomije u pogledu svojih astronomskih istraživanja nego ranije. Uprkos ozbiljnim sumnjama koje je Tiho ranije izneo u vezi sa Sofijinom sposobnošću da razume nijanse horoskopa, kada je često bio odsutan iz Uranijenborga između 1588. i 1597. godine, Sofija je preuzela veći deo Tihoovih astroloških odgovornosti prema njihovim klijentima.[20]

Nakon što su Braheovi napravili neka značajna zapažanja, Tiho je zatražio novac od danskog kralja Frederika II kako bi krenuo dalje sa više objekata za posmatranje u Hvenu. Kralj je bio pod utiskom da su opservatorije za Tiha i njegova lična istraživanja; međutim, poznato je da su neke od opservatorija napravljene da bi Sofija radila na sopstvenim posmatranjima.[21] Veliki deo podataka koji su prikupljeni tokom Tihovog života preneti su njegovom učeniku Johanu Kepleru, a ne njegovoj sestri Sofiji Brahe.[21] Može se reći da je rad u kome je Sofija Brahe pomagala svom bratu postavio temelje za ser Isaka Njutna.[22] 

Uranija Titani[uredi | uredi izvor]

„Uranija Titani“ je bila pesma od šest stotina stihova napisana u februaru 1594. o izmišljenoj ljubavnoj prepisci između Sofije i Erika.[23] Pesma je napisana 1594. godine, ali ju je 1668. objavio Peder Resen. „Uranija Titani“ je napisana u ovidijanskom heroidnom obliku. Pesma se čita kao niz pisama jedne protagonistkinje njenom ljubavniku. Ime forme, Ovidijev heroid, potiče od rimskog pesnika Ovidija.[24]

Pesma "Uranija Titani" je osporavana u pogledu toga ko ju je napisao: neki kažu da je to bila Sofija, dok drugi veruju da je to bio njen brat Tiho. Peder Resen, izdavač „Uranije Titani”, smatrao je da je Sofija autor zbog svoje uloge naratora. Međutim, Tiho je 26. jula 1594. napisao pismo Tomasu Krejgu, u kome je naveo da je on autor. Isto tako, ovidijanski heroidni oblik nikada nije korišćen u Danskoj, odakle je Sofi. Prva pesma u tom obliku iz Danske, za koju znamo, nastala je 1775. godine. To bi bilo otprilike 200 godina nakon što je "Uranija Titani" napisana. Stoga je verovatnoća da je Sofija znala za ovu vrstu pesme mala u poređenju sa njenim bratom. Nema dokaza koji bi dokazali da je Tihova izjava Tomasu Krejgu netačna.[25] U međuvremenu, neki misle da je Sofi pomogla Tihu da napiše „Uraniju Titani“. To je zato što je Tiho napisao pesmu na latinskom, jeziku kojim Sofija nije tečno govorila.[26] Ipak, pesma je bila veoma lična, pa neki ljudi misle da je Tiho morao da pomogne u stvaranju „Uranije Titanija“.

„Uranija Titani“ sadrži ljubavnu priču i opise Sofijinog, Tihovog i Erikovog horoskopa, što pomaže istoričarima da suze njihove tačne datume rođenja.[27] U pesmi Tiho predstavlja Sofiju kao Uraniju, muzu astronomije u grčkoj mitologiji, a Erika kao Titana, Uranovog sina (mitologija).[28] Sofija je prikazana kako žudi za svojim mužem dok je on studirao alhemiju u inostranstvu.[28] Pesma sadrži lične i osetljive informacije.[27] „Uranija Titani“ je uspostavila sazavisnost koju su održavali Sofija i Tiho, uključujući i njihova slična uverenja.[29] Najzad, pesma je bila veliki pokazatelj da je Tiho koji je objavio svoju vezu sa sestrom, uspostavljajući se kao renesansni čovek i ne stideći se svog rada sa sestrom.[29]

Genealogija[uredi | uredi izvor]

Sofija je poznata po svom radu u genealogiji. Sofijino prvo delo je završeno 1600. godine.[30] Za to vreme, rodoslov je smešten u dokumente koji se nazivaju porodičnim knjigama. Ove knjige su sadržale mnoge aspekte porodičnog života, kao što su članovi porodice, tradicije i različite porodične grane.[30] U Sofijine prevode svoje porodične knjige ona je uključila pisma i prepisku sa drugim ženama u vezi sa njihovim isprepletenim nasleđem i mogućim rođacima. Sofija je takođe uključivala anegdote iz svoje porodice i retko je stavljala sopstvene komentare u svoje radove.[30] Sofijin rad je bio uobičajen među ženama u njeno vreme, jer su žene bile cenjene zbog svog lepog stila i sposobnosti da održavaju svoje domaćinstvo.[30]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Sofi, zajedno sa svojim bratom Tihom, predstavljaju procvat pismenosti i nauke tokom danske renesanse. Blisko je sarađivala sa svojim bratom u njegovim naučnim poduhvatima i smatra se da je delovala kao njegova muza. Njih dvoje su bili toliko bliski da je pesnik Johan L. Hajberg opominjao da „Danska nikada ne sme zaboraviti plemenitu ženu koja je po duhu mnogo više od krvi i mesa bila sestra Tiha Brahea; sjajna zvezda na našem danskom nebu je zaista dvostruka."[31] Godine 1626. Sofi je završila rukopis od 900 stranica o rodoslovima 60 danskih plemićkih porodica, koji se nalazi u Univerzitetu Lund.[11][32]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ probably in 1559 following Christianson 2000, str. 258, some others scholars give 1556, both dates match his horoscope (Det Kongelige Bibliotek).
  2. ^ a b v Dreyer, J.L.E. (1890). Tycho Brahe, a picture of scientific life and work in the sixteenth century. Edinburgh: A. & C. Black. 
  3. ^ Christianson 2000, str. 161
  4. ^ a b v Christianson 2000, str. 259
  5. ^ a b Christianson 2000, str. 258.
  6. ^ Dreyer, J.L.E. (1890). Tycho Brahe, a picture of scientific life and work in the sixteenth century. Edinburgh: A. & C. Black. 
  7. ^ "Women." In Renaissance: An Encyclopedia for Students, edited by Paul F. Grendler, 174–180. Vol. 4. New York, NY: Charles Scribner's Sons, 2004. Gale eBooks (accessed 27 April 2023). https://link.gale.com/apps/doc/CX3409200483/GVRL?u=norm94900&sid=bookmark-GVRL&xid=1de9d2c5 .
  8. ^ Dreyer, J.L.E. (1890). Tycho Brahe, a picture of scientific life and work in the sixteenth century. Edinburgh: A. & C. Black. 
  9. ^ Levy, Rachel (22. 7. 2013). „Sophie Brahe”. Grandma Got STEM. Pristupljeno 28. 4. 2023. 
  10. ^ Ziggelaar, August (septembar 1996). „Reviewed Work: Tycho Brahes "Urania Titani": Et digt om Sophie Brahe by Peter Zeeberg”. Isis. 87 (3): 542—543. doi:10.1086/357600. 
  11. ^ a b v Christianson 2000, str. 264
  12. ^ Copenhagen; Gothenburg. „Sophia Ottesdatter Brahe”. The History of Nordic Women's Literature. KvindeLitteraturHistorie PÅ Nettet, 2012. Pristupljeno 8. 3. 2019. 
  13. ^ Tjornum, Gilbert (11. 11. 2003). „Hvem er Sophie” (PDF). Astrologisk Museum. 
  14. ^ Christianson 2000, str. 57: 8 December 1573 ... helped Tycho to observe a lunar eclipse
  15. ^ Christianson 2000, str. 259
  16. ^ a b „Sophie Brahe: Brev til Margrethe Brahe”. www5.kb.dk. Pristupljeno 2020-03-06. 
  17. ^ a b Dreyer, J.L.E. (1890). Tycho Brahe, a picture of scientific life and work in the sixteenth century. Edinburgh: A. & C. Black. 
  18. ^ „Sophia Brahe (1556–1643)”. National Schools' Observatory. Liverpool John Moores University. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  19. ^ „Sophia Brahe | National Schools' Observatory”. schoolsobservatory.org. Pristupljeno 2018-04-09. 
  20. ^ „Sophie Brahe: Brev til Margrethe Brahe”. www5.kb.dk. Pristupljeno 2020-03-06. 
  21. ^ a b Christianson 2000.
  22. ^ Jeuck Eggen, Olin. „Tycho Brahe – Danish Astronomer”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  23. ^ Christianson, J.R. (1998). „TYCHO Brahe in Scandinavian Scholarhip”. History of Science. 36 (4): 475—476. doi:10.1177/007327539803600403. 
  24. ^ Alenius, Marianne (27. 7. 2011). „The Honey-Sweet Delicacies of the Muses”. Nordic Womens Literature. 
  25. ^ Alenius, Marianne (27. 7. 2011). „The Honey-Sweet Delicacies of the Muses”. Nordic Womens Literature. 
  26. ^ Christianson, J.R. (1998). „TYCHO Brahe in Scandinavian Scholarhip”. History of Science. 36 (4): 475—476. doi:10.1177/007327539803600403. 
  27. ^ a b Ziggelaar, August. Isis 87, no. 3 (1996): 542–43. . JSTOR 236010.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  28. ^ a b Alenius, Marianne (27. 7. 2011). „The Honey-Sweet Delicacies of the Muses”. The History of Nordic Women's Literature (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  29. ^ a b Ziggelaar, August (septembar 1996). „Review : Tycho Brahes "Urania titani"”. Isis. 87: 542—543. doi:10.1086/357600. 
  30. ^ a b v g Sjöblad, Christina (27. 7. 2011). „The Family Circle and the Temple of Friendship”. The History of Nordic Women's Literature. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  31. ^ Wilson, Katharina (1991). An Encyclopedia of Continental Women Writers. Grand Publishing, Inc. str. 164—165. ISBN 0824085477. 
  32. ^ Alenius, Marianne (27. 7. 2011). „The Honey-Sweet Delicacies of the Muses”. The History of Nordic Women's Literature (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 3. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • „Sophie Brahe: Brev til Margrethe Brahe”. Det Kongelige Bibliotek. Arhivirano iz originala 19. 07. 2011. g. Pristupljeno 25. 9. 2007. 
  • Ogilvie, Marilyn (1986). „Brahe, Sophia”. Women in Science: Antiquity through Nineteenth Century: A Biographical Dictionary with Annotated Bibliography. MIT Press. str. 46. ISBN 0-262-65038-X. 
  • Zeeberg, Peter (1994). Tycho Brahes "Urania Titani" : et digt om Sophie Brahe. København: Museum Tusculanums forlag. ISBN 8772892781. 
  • Svensson, Rebecka; Bengtsson, Caroline; Jönsson, Lisa. „Årup”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 19. 12. 2002. 
  • Tjørnum, Gilbert (27. 11. 2003). „Hvem er Sophie?” (PDF). Nyhedsbrevet Sophie (na jeziku: danski). Astrologisk Museum, Denmark (3). Pristupljeno 18. 9. 2007. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Софија_Брахе&oldid=27802996”