Sofija Paleolog

Sofija Paleolog
Rekonstrukcija lika Sofije Paleolog
Lični podaci
Datum rođenja	1455.
Mesto rođenja	Mistra, Morejska despotovina
Datum smrti	7. april 1503.
Mesto smrti	Moskva, Moskovska kneževina
Porodica
Supružnik	Ivan III Vasiljevič
Potomstvo	Vasilij III Ivanovič, Yury Ivanovich, Andrey of Staritsa, Jelena Ivanovna
Roditelji	Toma Paleolog Katarija Zaharija
Dinastija	Rjurikoviči
Prethodnik	-
Naslednik	Solomonia Saburova

Sofija (Zoja) Paleolog je bila druga supruga moskovskog kneza Ivana III (1462—1505) i vizantijska princeza iz dinastije Paleologa, ćerka morejskog despota Tome (1428—1460) i bratičina poslednjeg vizantijskog cara, Konstantina Dragaša (1449—1453).

Poreklo i porodica

Sofija Paleolog je rođena u braku despota Tome Paleologa i Katarine Zaharije, koji su pored nje imali bar još 3 dece:

• Andreja, titularni morejski despot;
• Manojlo;
• Jelena, udata za srpskog despota Lazara (1456—1458).

Njen otac je rođen kao najmlađi sin (od desetoro dece), Manojla II i Jelene Dragaš (ćerke Konstantina Dragaša (Dejanovića)), oblasnog gospodara koji je vladao istočnom Makedonijom. Po majčinoj liniji on je bio čukununuk kralja Srbije Stefana Dečanskog (1322—1331) čija se ćerka udala za sevastokratora Dejana (rodonačelnika Dejanovića i oca Konstantina Dejanovića Dragaša) i po toj osnovi je potomak Nemanjića. Njena majka je bila ćerka Centurionea II Zaharija (1404—1430), poslednjeg ahajskog kneza.

Bila je udata za moskovskog kneza Ivana III iz dinastije Rjurikoviča, sa kojim je imala sedmoro dece:

• Vasilij III Ivanovič, moskovski knez (1505—1533)
• Jurij Ivanovič, knez Dmitrova (1505—1536)
• Dmitrij II Žilka, knez Ugliča (1505—1521)
• Simeon Ivanovič, knez Kaluge (1505—1518)
• Andrej Ivanovič, knez Starice i Volokolamska (1519—1537)
• Elena, supruga litvanskog kneza Aleksandra I (1492—1506)
• Evdokija, supruga kazanjskog princa Petra Abramoviča (Hudajkula)

Biografija

Rođena je, kao Zoja, u Moreji (Peloponez) 1450. ili 1451., koja je posle pada Carigrada 1453, postala poslednje vizantijsko uporište u Evropi. Usled stalnih sukoba između njenog oca Tome i strica Dimitrija, Morejska despotovina je oslabljena i 1460. godine je osvajaju Osmanlije. Toma je sa porodicom, preko Krfa pobegao u Rim, u kome je Zoja prešla na katolicizam. Posle očeve smrti 1465. godine, staranje nad njom je preuzeo kardinal Visarion, nekadašnji pravoslavni arhiepiskop i jedan od zagovornika Firentinske unije.

Tokom juna 1472. godine, ona se u Rimu verila sa moskovskim knezom Ivanom III. Papa Sikst IV (1471—1484) i kardinal Visarion su se nadali da će ovim brakom uspeti da ostvare snažan uticaj u Rusiji i uvedu katolicizam, ali do toga nije došlo. Svečano venčanje je obavljeno 12. 11. 1472. godine u Moskvi, a neposredno pre njega, Zoja je prešla u pravoslavlje i uzela ime Sofija. Tokom vladavine svog supruga, bila je veliki pokrovitelj umetnosti, što je dovelo do širenja italijanskih i vizantijskih uticaja u Rusiji.

Umrla je u Moskvi 7. aprila 1503.

Porodično stablo

16. Andronik III Paleolog

8. Jovan V Paleolog

17. Ana Savojska

4. Manojlo II Paleolog

18. Jovan VI Kantakuzin

9. Jelena Kantakuzin

19. Irina Asen

2. Toma Paleolog

20. Dejan

10. Konstantin Dragaš Dejanović

21. Teodora Nemanjić

5. Jelena Dragaš

1. Sofija Paleolog

24. Centurione I Zaharija

12. Andronikos Asen Zaccaria

6. Centurione II Zaharija

26. Erard III Le Maure, Baron of Arcadia

13. Unnamed

3. Katarija Zaharija

28. Leonardo I Toko

14. Leonardo II Toko

29. Maddalena Acciaiuoli dei Buondelmonti

7. Creusa Tocco

Literatura

• Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.