Socijalno-medicinske odlike alkoholizma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Socijalno-medicinske odlike alkoholizma
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostpsihijatrija
MKB-10F10.1

Socijalno-medicinske odlike alkoholzma ogledaju se u tome što alkoholiza, kao bolest ima i odlike klasične socijalno-medicinske bolesti, za čiji nastanak veliki značaj imaju i socijalni faktori. U tom smislu, osim medicinskog, za razumevanje alkoholizma neophodan je i sveobuhvatan, ekosistemski pristup, koji omogućuje bolje tumačenje uticaja socijalnog i porodičnog okruženja u njegovom nastajanju i trajanju.[1][2][3]

Alkoholizam je vodeća sociomedicinska bolest sa izuzetno velikim posledicama po pojedinca, porodicu i društvo u celini, što zahteva prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizama i preduzimanja niza aktivnosti u cilju poboljšanja situacije u ovoj oblasti na globalnom nivou. U tom smislu najveći broj istraživanja ukazuje da se suštinske promene alkoholičarskog životnog stila postižu jedino kombinovanom primenom psihofarmakoloških sredstava sa psihoterapijskim i socioterapijskim intervencijama.[4]

Opšte postavke socijalno-medicinskih odlika alkoholizma[uredi | uredi izvor]

Zloupotreba alkohola i alkoholizam su zapravo kontinuiran procesi čiji se osnove nalaze u veoma rasprostranjenom korišćenju alkoholnih pića u opštoj populaciji u većini zemalja sveta, ali i u brojnim poremećenim interakcijama među pojedinim faktorima u društvenom sistemu.[5]

Pijenje alkoholnih pića na globalnom nivou je društveno prihvatljivo ponašanje, a aktuelnu situaciju na ovom polju karakteriše visoka učestalost konzumiranja alkohola, posebno među mlađim generacijama.[1][6]

Kroz istorijska razdoblja alkoholizam je prešao dug put od poroka do bolesti i od moralističkog do socijalno-medicinskog pristupa.[7] „Status” bolesti alkoholizam je dobio 1951. godine, kada su ga prvi put definisali eksperti Svetske zdravstvene organizacije (SZO). U međuvremenu alkoholozam je pretrpeo znatne promene u različitim klasifikacijama:

  • Jedna od značajnijih klasifikacija je Jelinekova klasifikacija, (koja se primenjivala dugi niz godina).
  • Trenutno je aktuelna Lešova klasifikacija, koja se zasniva na iskustvima iz kliničke prakse.
  • Američka klasifikacija DSM – IV je korisna u definisanju nekih entiteta (npr sveobuhvatno definisana zloupotreba alkohola sa naglašenom socijalnom komponentom, za razliku od štetne upotrebe u MKB 10, strogo medicinski definisanom).
  • Najnovija DSM – V klasifikacija donosi i suštinske promeneu shvatanju bolesti zavisnosti, promovišući nov vid zavisnosti – bez supstance.
  • Administrativna medicina (pa samim timi alkohologija) u mnogim zemljama sveta (uključujući i Srbiju), danas se zasniva se na Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, to jest na MKB 10.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na globalnom nivou oko dve milijarde ljudi konzumira alkoholna pića, a oko 76,3 miliona ima dijagnostikovanu zloupotrebu ili zavisnost od alkohola.[8]

Zavisnost od alkohola prisutna je kod značajnog dela odrasle populacije: oko 3–5% u razvijenim zemljama, dok rizično i štetno pijenje pogađa mnogo veći procenat opšte punoletne populacije i kreće se od 15 do 40%.[9]

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 17,1 milion ljudi umrlo od kardiovaskularnih bolesti u 2004. godini, što predstavlja 29% svih smrtnih slučajeva.[10] Od ovih smrtnih slučajeva, 7,2 miliona rezultat koronarne bolesti srca a 5,7 miliona posledica moždanog udara. U 2004. godini, od kardiovaskularnih bolesti bolovalo je skoro 10% osoba muškog pola šrirom sveta, kod kojih se bolesta može pripisati alkoholu.[11]

Pored hroničnih bolesti koje se javljaju kod osoba koje konzumiraju alkohol u većim količinama, alkohol je odgovoran za traumatske povrede koje mogu da izazovu smrt ili invalidnost kod osoba svih uzrasta. Procenjuje se da je na godišnjem nivou oko 23 miliona Evropljana zavisno od alkohola, i da je taj broj ljudi odgovorana za nematerijalnu štetu u visini od oko 68 milijardi evra.

Alkohol je uzrok oko 1,8 miliona smrti (3,2% od ukupnog broja) i gubitak 58,3 miliona (4% od ukupnog broja).[12] Za ove smrtne slučajeve odgovorni su najčešće nesrećni slučajevi, kao uzrok jedne trećine od navedenih 1,8 miliona smrtnih slučajeva.

Neuropsihijatrijski poremećaji vezani za pijenje alkohola odgovorni su za nastanak 40% od 58,3 miliona slučajeva alkoholizma.

U Evropi trenutno žene čine 20–35% od svih konzumenata alkohola, što je u odnosu na globalni nivo mnogo veći procenat.[12]

Poseban problem u gotovo svim zemljama u Evropskoj uniji (i šire) predstavlja značajno povećanje alkoholne intoksikacije među mladim ljudima. Svake godine preko 55.000 mladih Evropljana umire zbog posledica zloupotrebe alkohola (jedan od četiri smrtna ishoda u Evropi kod mladih muškaraca od 15 do 29 godina, povezan je s alkoholom.[12]

Epidemiološka situacija u Srbiji[uredi | uredi izvor]

U Srbije je trećina (31,6%) odraslog stanovništva, prema podacima Ministarstva zdravlja Srbije iz 2006. godine, pila alkohol dva do tri puta u periodu od 30 dana. Pedeset i više grama etanola konzumiralo je 3,9% odraslog stanovništva Srbije, što predstavlja jedan od indikatora „teškog pijenja”.

Svakodnevno pijenje alkoholnih pića u Srbiji zabeleženo je kod 3,4% stanovništva, a prosečna potrošnja alkoholnih pića po stanovniku iznosila je 71,4 mililitara. Najveći procenat ljudi koji piju je bio starosti od 20 do 34 godine.

U Srbiji se 2006. godine 6,6% stanovništva nalazilo u grupi sa srednjim rizikom za nastanak dugotrajnih bolesti, odnosno zdravstvenih problema nastalih kao posledica upotrebe alkohola. U ovoj visokorizičnoj grupi za nastanak dugotrajnih bolesti i stanja nastalih kao posledica upotrebe alkohola u znatno većem procentu su bili muškarci (5,7%) nego žene (0,4%).[1]

Epidemiološka situacija u Rusiji[uredi | uredi izvor]

Jedna studija tvrdi da je prekomerna konzumacija alkohola u Rusiji, naročito kod muškarca poslednjih godina prouzrokovala više od polovine svih smrtnih slučajeva starosne dobi od 15 do 54 godine.[13] Međutim, postoji i nejasnoća u ovoj studiji, u kojoj se npr. navodi zaštitni efekat teškog pijenja u odnsou na smrtnost od karcinoma dojke, koja je značajno manja. Ovo je u suprotnosti sa dobro utvrđenim naučnim stavom da alkohol povećava rizik od karcinoma dojke.[14] Imajući u vidu ovu i slične kontradiktornosti u Ruskoj literaturi potrebno je pažljivo tumačenje statistiku o mortalitetu u odnosu na korištenje alkohola uzimajući u obzir i druge relevantne faktore rizika, i učestalost preživljavanja.[15]

Epidemiološka situacija u SAD[uredi | uredi izvor]

Izveštaj Centra za kontrolu i prevenciju bolesti SAD navodi da se od 2001. do 2005. godine godišnje javljalo oko 79.000 smrtnih slučajeva zbog prevelike upotrebe alkohola. I da je zapravo, prekomerna upotreba alkohola treći vodeći uzrok smrtnosti u Sjedinjenim Američkim Državama godinama unazad ".[16] Studija iz 1993. godine procenila je smrtnost u SAD zbog zloupotrebe alkohola na preko 100.000 smrtnih slučajeva.[17]

Još jedan izveštaj Centra za kontrolu bolesti SAD iz 2001. godine procenjuje da je srednja i visoka potrošnja alkohola u Sjedinjenim Državama u 2001. godini dovela do 75.754 smrtnih slučajeva. Dok je sa druge strane smanjena potrošnja alkohola imala neke pozitivne efekte, tako da je značajno manje ili 59.180 smrtnih slučajeva pripisano alkoholu.[18]

Uticaj alkohola na organske sisteme[uredi | uredi izvor]

Kardiovaskularni sistem[uredi | uredi izvor]

Na globalnom nivou broj uzroka smrti izazvan kardiovaskularnim bolestima na godišnje značajno je viši nego iz bilo kog drugog uzroka.

Procenjeno je da je 17,9 miliona ljudi umrlo od kardiovaskularnih bolesti u 2016. godini, što predstavlja 31% svih svetskih smrtnih slučajeva. Od ovih smrtnih slučajeva, 85% su zbog srčanog udara i moždanog udara.

Preko tri četvrtine smrti od kardiovaskularnih bolesti javlja se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Od 17 miliona preuranjenih smrtnih slučajeva (ispod 70 godina starosti) zbog nezaraznih bolesti u 2015. godini, 82% umrlo je u zemljama sa niskim a 37% sa srednjim prihodima,

Većina kardiovaskularnih bolesti može se sprečiti prevencijom faktora rizika u celoj populaciji, kao što su upotreba duvana, nezdrava ishrane i gojaznost, fizička neaktivnost i zloupotrebe alkohola.

Osobe sa kardiovaskularnim bolestima ili one koje imaju visok kardiovaskularni rizik (zbog prisustva jednog ili više faktora rizika kao što su hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemija ili već utvrđena bolest) trebaju izbegavati zloupotrebu alkohola.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Institut za javno zdravlje Srbije. Zdravlje stanovnika Srbije - analitička studija 1997-2007. Beograd; 2008.
  2. ^ .Zucker RA. Alcohol involvement over the life course; Spetial Report to the U.S. Congress on Alcohol and health. National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism, 2000.
  3. ^ Gačić B. Šta je to Ekosistemski (multisistemski) model? U: Mladenović I, Daković A, urednici. Inkubator zdravog života: 50 godina Socioterapijskog kluba lečenih alkoholičara STKLA »Palmotićeva«. Beograd: Institut za mentalno zdravlje; 2013.p. 66-9.
  4. ^ Room R, Babor T, Rehm J. Alcohol and public health. Lancet 2005; 365:519–30.
  5. ^ Nastasić P. Ekosistemski pristup alkoholizmu. Beograd: Publikum; 2011.
  6. ^ Mladenović I. Alkoholizam mladih. U: Bojanin S, Popović Deušić S, urednici. Psihijatrija razvojnog doba. Beograd: Institut za mentalno zdravlje; (2012). str. 455–62.
  7. ^ Mladenović I. Test za identifikaciju alkoholom uzrokovanih poremećaja (AUDIT) – priručnik za upotrebu. Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”; 2010
  8. ^ WHO. Global Status Report on Alcohol 2004. World Health Organization, Department of Mental Health and Substance Abuse, Geneva, 2004.
  9. ^ Babor TF, Higgins-Biddle JC. Brief Intervention For Hazardous and Harmful Drinking. A Manual for Use in Primary Care. Geneva: World Healh Organization; 2001.
  10. ^ World Health Organization (WHO) Geneva Switzerland. WHO — Cardiovascular diseases (CVDs) Pristupljeno: 17.10.2018.
  11. ^ Rehm J, Mathers C, Popova S, Thavorncharoensap M, Teerawattananon Y, Patra J. Global burden of disease and injury and economic cost attributable to alcohol use and alcohol-use disorders. Lancet2009;373:2223-33.
  12. ^ a b v WHO. Framework for alcohol policy in the WHO European Region. WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, 2006.
  13. ^ IARC Alcohol causes more than half of all the premature deaths in Russian adults
  14. ^ Tjønneland, A.; Christensen, J.; Olsen, A.; Stripp, C.; Thomsen, BL.; Overvad, K.; Peeters, PH.; van Gils, CH.; et al. (мај 2007). „Alcohol intake and breast cancer risk: the European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition (EPIC)”. Cancer Causes Control. 18 (4): 361—73. PMID 17364225. doi:10.1007/s10552-006-0112-9. 
  15. ^ Soerjomataram, I.; de Vries, E.; Coebergh, JW. (септембар 2009). „Did alcohol protect against death from breast cancer in Russia?”. Lancet. 374 (9694): 975; author reply 975—6. PMID 19766875. doi:10.1016/S0140-6736(09)61657-3. 
  16. ^ Centers for Disease Control and Prevention Alcohol and Public Health
  17. ^ McGinnis, J. Michael; Foege, William H. (1993). „Actual Causes of Death in the United States”. JAMA. 270 (18): 2207—2212. PMID 8411605. doi:10.1001/jama.270.18.2207. 
  18. ^ „Alcohol-Attributable Deaths and Years of Potential Life Lost — United States, 2001”. Centers for Disease Control and Prevention. 24. 9. 2004. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Gačić B. Alkoholizam, bolest pojedinca i društva. Beograd: Filip Višnjić; 1988.
  • Dimitrijević I. Alkoholizam mladih. Beograd: Nina press; 1992.
  • Hrvatski liječnički zbor; Hrvatsko društvo za alkoholizam i druge ovisnosti; Hrvatsko psihijatrijsko društvo: Dijagnostičke i terapijske smernice za liječenje alkoholom uzrokovanih poremećaja. Zagreb; 2007.



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Социјално-медицинске_одлике_алкохолизма&oldid=27441573”