Spavaća soba
Spavaća soba je prostorija u kući, stanu ili drugom obliku stanovanja gde ljudi spavaju. Spavaća soba je lični prostor, koji je apsolutno potreban svakoj osobi. U raznim kulturama postoje i različite namene spavaćih soba. Supružnici obično spavaju u zajedničkom (bračnom) krevetu, a ukoliko imaju malo dete, ono spava u krevecu u istoj spavaćoj sobi gde i oni. Kada dete odraste, dobija zasebnu spavaću sobu.
Pored kreveta, u spavaćoj sobi se može i naći noćni ormar koji sadrži fioke i na kome se obično nalazi stona lampa. Neretko ljudi u spavaću sobu postavljaju ormare u kojima odlažu odeću i druge lične stvari. Naravno to nije jedino što se može naći u spavaćim sobama, sve zavisi od korisnika i toga šta on želi da poseduje u sobi.
Istorija[uredi | uredi izvor]
U većim viktorijanskim kućama bilo je uobičajeno da se iz spavaće sobe može pristupiti budoaru[1][2][3] za damu i garderobi za gospodina.[4] U nekim kućama postoje spavaće sobe u potkrovlju;[5] pošto su od spoljašnjeg vazduha odvojeni samo krovom, zimi su obično hladne, a leti mogu biti prevruće.[6][7] Nagib rogova koji podržavaju kosi krov takođe ih čini nezgodnim. U kućama u kojima su živele sluge često su koristile spavaće sobe u potkrovlju.
U 14. veku niži sloj je spavao na dušecima koji su bili punjeni senom i slamkom od metle. Tokom 16. veka dušeci punjeni perjem počeli su da dobijaju popularnost kod onih koji su mogli da ih priušte. Običan čovek je dobro prošao ako je mogao da kupi dušek posle sedam godina braka.[8] U 18. veku pamuk i vuna su počeli da postaju sve češći. Prvi dušek sa spiralnom oprugom je izmišljen tek 1871. godine[8] Najčešći i najčešće kupljeni dušek je dušek sa unutrašnjim oprugama,[9] iako je dostupan širok izbor alternativnih materijala uključujući penu, lateks, vunu, pa čak i svilu. Raznolikost izbora čvrstoće varira od relativno mekog do prilično čvrstog dušeka. Spavaća soba može imati krevete na sprat ako dve ili više ljudi dele sobu. Nokšir koji se držao ispod kreveta ili u noćnom ormariću bio je uobičajen u periodu pre modernog kućnog vodovoda i kupatila u stanovima.
Nameštaj[uredi | uredi izvor]
Nameštaj i drugi predmeti u spavaćim sobama se veoma razlikuju, u zavisnosti od ukusa, lokalne tradicije i socioekonomskog statusa pojedinca. Na primer, primarna spavaća soba [10] (glavna spavaća soba) (koja se na Filipinima naziva i „glavna spavaća soba“ [11][12][13][14]) može da sadrži krevet određene veličine (dvostruki, veličine kralja ili kraljice); jedna ili više komoda (ili možda ormar ); noćni ormarić ; jedan ili više ormara ; i tepih. Ugradni plakari su manje uobičajeni u Evropi nego u Severnoj Americi; stoga postoji veća upotreba samostojećih ormara ili ormara u Evropi.
Spavaća soba pojedinca je odraz njegove ličnosti, kao i društvene klase i socioekonomskog statusa, i jedinstvena je za svaku osobu. Međutim, postoje određeni predmeti koji su uobičajeni u većini spavaćih soba. Dušeci obično imaju krevet koji podiže dušek od poda, a krevet često predstavlja neki ukras. Postoji mnogo različitih vrsta dušeka.
Popularni su i noćni štandovi. Koriste se za stavljanje raznih predmeta, kao što su budilnik ili mala lampa. U vremenima pre nego što su kupatila postojala u stanovima, spavaće sobe su često sadržale umivaonik za poslove lične higijene. Tokom 2010-ih, posedovanje televizora u spavaćoj sobi takođe je prilično uobičajeno. 43% američke dece uzrasta od 3 do 4 godine ima televizor u spavaćim sobama.[15] Pored televizora, mnoge spavaće sobe takođe imaju kompjutere, konzole za video igre i radni sto. Krajem 20. veka i početkom 21. veka spavaća soba je postala više društveno okruženje i ljudi počeli da provode mnogo više vremena u svojim spavaćim sobama nego u prošlosti.
Posteljina koja se koristi u severnoj Evropi (naročito u Skandinaviji ) značajno se razlikuje od one koja se koristi u Severnoj Americi i drugim delovima Evrope. U Japanu su futoni uobičajeni.
Pored kreveta (ili, ako ga dele dvoje ili više dece, kreveta na sprat), dečija spavaća soba može da sadrži mali orman ili komode, kutiju za igračke ili konzolu za kompjuterske igre, policu za knjige ili druge predmete.
Moderne spavaće sobe[uredi | uredi izvor]
Mnoge kuće u Severnoj Americi imaju najmanje dve spavaće sobe - obično primarnu spavaću sobu i jednu ili više spavaćih soba za decu ili goste.
U nekim jurisdikcijama postoje osnovne karakteristike (kao što su ormar i „izlaz“) koje soba mora imati da bi se pravno kvalifikovala kao spavaća soba. U mnogim državama, kao što je Aljaska, spavaće sobe ne moraju da imaju plakare i umesto toga moraju ispunjavati zahteve minimalne veličine.
Ormar po definiciji je mali prostor koji se koristi za skladištenje stvari. U spavaćoj sobi, ormar se najčešće koristi za odeću i druge male lične stvari koje neko može imati. Uhodni ormari su danas popularniji i razlikuju se po veličini. Međutim, u prošlosti su ormari bili najistaknutiji. Ormar je visok pravougaoni ormar u koji se odeća može čuvati ili okačiti. Odeća se takođe čuva u komodi. Obično se lepša odeća drži u ormanu jer se može okačiti dok se odeća za slobodno vreme i donji veš čuvaju u komodi.
U zgradama sa više samostalnih stambenih jedinica (npr. stanovi), broj spavaćih soba uveliko varira. Iako mnoge takve jedinice imaju najmanje jednu spavaću sobu - često ove jedinice imaju najmanje dve - neke od ovih jedinica možda nemaju posebnu prostoriju namenjenu za upotrebu kao spavaća soba. (Ove jedinice mogu biti poznate pod različitim imenima, uključujući studio, efikasnost, krevetić i druge.)
Ponekad je primarna spavaća soba povezana sa namenskim kupatilom, koje se često naziva kupatilom.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Boudoir - Collins English Dictionary”. Collins. Pristupljeno 2015-08-21.
- ^ „Definition of BOUDOIR”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-01.
- ^ „Definition of boudoir | Dictionary.com”. www.dictionary.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-01.
- ^ Yorke, Trevor (2005). The Victorian House Explained. Newbury: Countryside Books. str. 105. ISBN 9781846748233.
- ^ Kilborne, Sarah S. (2012). American Phoenix: The Remarkable Story of William Skinner, A Man Who Turned Disaster Into Destiny. New York: Simon and Schuster. str. 146. ISBN 978-1-4516-7179-7.
- ^ „BSD-102, Understanding Attic Ventilation”. Building Science Corporation. Pristupljeno 26. 12. 2018.
- ^ International Code Council (2015). 2015 International Building Code Illustrated Handbook. New York: McGraw-Hill Education. str. 506 (Section 1203.2). ISBN 978-1-259-58613-2.
- ^ a b „Beds in Late Medieval and Tudor Times”. Beds in Medieval and Tudor Times. Old and Interesting. Pristupljeno 10. 11. 2011.
- ^ Haex, Bart (2005). Back and Bed: Ergonomic Aspects of Sleeping
. CRC Press. str. 57. ISBN 978-0-415-33297-2.
- ^ Northrop, Claire (2020-07-20). „RESO Using "Primary" Instead of "Master" in Real Estate Display Names”. RESO - Real Estate Standards Organization (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 10. 2020. g. Pristupljeno 2021-06-15.
- ^ Lilles, Robert (1. 11. 2017). „Maximizing space”. Philippine Daily InquirerInquirer Business. INQUIRER.net. Pristupljeno 24. 4. 2021.
- ^ The Philippine Star (22. 11. 2017). „Solaire opens lavish Sky Tower”. Philstar.com. Manila, Philippines: Philstar Global Corp. Pristupljeno 24. 4. 2021.
- ^ „Condo designing made easy at St. Francis Shangri-La Place”. Philstar.com. Manila, Philippines: Philstar Global Corp. 31. 10. 2009. Pristupljeno 24. 4. 2021.
- ^ Manto, Mylen P. (9. 12. 2010). „Helper charged with qualified theft”. Philstar.com. Cebu, Philippines: Philstar Global Corp. Pristupljeno 24. 4. 2021.
- ^ Manier, Jeremy (7. 5. 2007). „Many Young Kids Have TV in Their Bedrooms”. Young Kids have TV's in Their Bedrooms. The Seattle Times. Arhivirano iz originala 1. 5. 2011. g. Pristupljeno 10. 11. 2011.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Rybczynski, Witold (1987). Home: A Short History of An Idea. London: Penguin. str. 56. ISBN 978-0-14-010231-4.
- B. N. Nestorović (1952). Stambene zgrade. Beograd.
- Iyyer, Chaitanya (2009). Land Management: Challenges and Strategies (First izd.). Global India Publications Pvt Ltd. ISBN 978-9380228488.
- Wellings, Fred (15. 4. 2008). British Housebuilders: History and Analysis. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-7165-6.
- Nguyen, Anh-Tuan; Reiter, Sigrid; Rigo, Philippe (1. 1. 2014). „A review on simulation-based optimization methods applied to building performance analysis”. Applied Energy. 113: 1043—1058. ISSN 0306-2619. doi:10.1016/j.apenergy.2013.08.061.
- Balaras, C.A.; Argiriou, A.A. (1. 2. 2002). „Infrared thermography for building diagnostics”. Energy and Buildings. 34 (2): 171—183. ISSN 0378-7788. doi:10.1016/s0378-7788(01)00105-0.
- Fisk, W. J.; Lei-Gomez, Q.; Mendell, M. J. (25. 7. 2007). „Meta-analyses of the associations of respiratory health effects with dampness and mold in homes”. Indoor Air (na jeziku: engleski). 17 (4): 284—296. ISSN 0905-6947. PMID 17661925. S2CID 21733433. doi:10.1111/j.1600-0668.2007.00475.x.
- Brager, Gail S.; de Dear, Richard J. (1. 2. 1998). „Thermal adaptation in the built environment: a literature review”. Energy and Buildings. 27 (1): 83—96. ISSN 0378-7788. S2CID 114893272. doi:10.1016/s0378-7788(97)00053-4.
- Leslie, R.P. (1. 2. 2003). „Capturing the daylight dividend in buildings: why and how?”. Building and Environment. 38 (2): 381—385. ISSN 0360-1323. doi:10.1016/s0360-1323(02)00118-x.
- "Mixed use development, practice and potential", Department for Communities and Local Government, UK Government
- Dovey, Kim; Pafka, Elek (2017). „What is functional mix? An assemblage approach”. Planning Theory & Practice. 18 (2): 249—267. S2CID 151325801. doi:10.1080/14649357.2017.1281996. hdl:11343/230637.
- Bhatta, Basudeb (15. 4. 2010). Analysis of Urban Growth and Sprawl from Remote Sensing Data. Advances in Geographic Information Science. Springer. ISBN 978-3-642-05298-9.
- „Affordable Housing: Issues, Principles and Policy Options.” (PDF). Canberra, Australia: Australian Council of Trade Unions. jul 2007. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 8. 12. 2011.
- Hulchanski, J. David (oktobar 1995). „The Concept of Housing Affordability: Six Contemporary Uses of the Expenditure to Income Ratio” (PDF). Housing Studies. 10 (4). doi:10.1080/02673039508720833. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 04. 2012. g. Pristupljeno 8. 12. 2011.
- Luffman, Jacqueline (2006). „Measuring housing affordability”. 7 (11). Statistics Canada.
- Boeing, G.; Waddell, P. (2016). „New Insights into Rental Housing Markets across the United States: Web Scraping and Analyzing Craigslist Rental Listings”. Journal of Planning Education and Research. 37 (739456X16664789): 457—476. S2CID 67804678. arXiv:1605.05397
. doi:10.1177/0739456X16664789. Pristupljeno 27. 8. 2017. - Tilly, Chris (2. 11. 2005). „10”. The Economic Environment of Housing: Income Inequality and Insecurity (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 7. 4. 2012. g. Pristupljeno 16. 12. 2011.
- „How to install a metal roof ridge cap”. American Building Components. Pristupljeno 26. 12. 2018.
- Plumridge, Jo (18. 1. 2022). „The best mattress toppers 2022: supreme sleep comfort is here”. TechRadar (na jeziku: engleski).
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Spavaća soba na Vikimedijinoj ostavi- Ullman, Michelle. „Add to the Comfort of Your Bed With the Right Kind of Mattress Topper”. The Spruce (na jeziku: engleski).
- Rabideau, Camryn. „After 2 Days of Testing, Here Are Our Favorite Mattress Toppers of 2022”. The Spruce (na jeziku: engleski).
