Спаваћа соба у Арлу

Spavaća soba u Arlu

Umetnik	Vinsent Van Gog
Godina	1888
Pravac	post-impresionizam
Tehnika	ulje na platnu
Dimenzije	72 cm x 90 cm
Mesto	Van Gogov muzej, Amsterdam

Spavaća soba u Arlu (fr. La Chambre à Arles; hol. Slaapkamer te Arles) je serija od tri slične slike holandskog postimpresionističkog slikara Vinsenta van Goga iz 19. veka.

Van Gogov sopstveni naslov za ovu kompoziciju bio je jednostavno Spavaća soba (fr. La Chambre à coucher). U njegovim pismima su opisane tri autentične verzije, koje se jedna od druge lako razlikuju po slikama na zidu sa desne strane. Slika prikazuje Van Gogovu spavaću sobu na adresi ul. Lamartin br. 2 u Arlu, Francuska, poznata kao Žuta kuća. Vrata na desnoj strani otvarala su se na gornji sprat i na stepenište; vrata sa leve strane bila su vrata gostinske sobe koju je držao pripremljenu za Gogena. Prozor na prednjem zidu je gledao na trg Lamartin i njegove javne bašte. Ova prostorija nije bila pravougaona već trapezasta sa tupim uglom u levom uglu prednjeg zida i oštrim uglom u desnom. 

Prva verzija

Skica iz pisma Gogenu

Skica iz pisma Teu

Van Gog je započeo prvu verziju sredinom oktobra 1888. dok je boravio u Arlu, i objasnio svoje ciljeve i sredstva svom bratu Teu:

„ Ovog puta jednostavno reprodukuje moju spavaću sobu; ali boja mora biti u izobilju u ovom delu, njeno pojednostavljenje dodaje čin granda stilu koji se primenjuje na objekte, sugeriše određeni odmor ili san. Pa, pomislio sam da gledajući kompozicije o kojoj prestajemo da razmišljamo i zamišljamo, zidove sam ofarbao bledoljubičastom, drveni krevet i stolice žute kao svež puter, čaršav i jastuci limun svetlo zelene.Prekrivač, grimizne boje. Prozor zelen. Umivaonik, narandžasta, bokal, plava. Vrata, lila. I to je sve. U ovoj prostoriji sa zatvorenim kapcima nema ničeg drugog. Kvadratni komadi nameštaja moraju da izražavaju nepokolebljiv odmor, takođe portreti na zidu, ogledalo, flaša i neki kostimi. Bela boja nije primenjena na sliku, pa će njen okvir biti beo, sa ciljem da se izjednačim sa obaveznim odmorom koji mi je preporučen. Vrsta nijanse ili senke; primenio sam samo jednostavne obične boje, poput onih u palačinkama. ” — {{{4}}}, Pismo Van Goga svom bratu Teu

Van Gog je uključio skice kompozicije u ovo pismo, kao i u pismo Gogenu, napisano nešto kasnije. U pismu je van Gog objasnio da je slika nastala zbog bolesti zbog koje je danima ostao prikovan za krevet. Ova verzija ima na zidu sa desne strane minijature Van Gogovih portreta njegovih prijatelja Ežena Boha i Pol-Ežen Milijeta . Portret Ežena Boha zove se Pesnik , a portret Pola Ežena Milijeta, Ljubavnik.

Druga verzija

Druga verzija, septembar 1889. ulje na platnu, 72 x 90 cm, Institut umetnosti u Čikagu

U aprilu 1889. Van Gog je poslao početnu verziju svom bratu sa žaljenjem što ju je oštetila poplava Rone dok je bio smešten u Staroj bolnici u Arlu . Teo je predložio da ga ponovo podloži( zamena oštećenog platna na slici) i pošalje mu nazad kako bi ga kopirao. Ovo „ponavljanje“ u originalnoj skali (Van Gogov termin je bio „ponavljanje“) izvedeno je u septembru 1889. Obe slike su potom vraćene Teu.

Treća verzija

Treća verzija, kraj septembra 1889. Ulje na platnu, 57.5 x 74 cm, Muzej Orse, Pariz

U leto 1889. Van Gog je odlučio da preradi neke od svojih „najboljih“ kompozicija u manjoj veličini (izraz koji je koristio je bio redukcije ) za svoju majku i svoju sestru Vil; Spavaća soba je bila među predmetima koje je odabrao. Ove redukcije, završene krajem septembra 1889, nisu tačne kopije. U spavaćoj sobi, minijaturni portret sa leve strane podseća na Van Gogov autoportret seljaka iz Zunderta . Ona desno ne može se ubedljivo povezati ni sa jednom postojećom Van Gogovom slikom.

Trenutne lokacije

• Prva verzija nikada nije napustila umetnikovo imanje. Od 1962. godine nalazi se u posedu Fondacije Vinsent van Gog, koju je osnovao Vinsent Viljem van Gog, umetnikov nećak, i na stalnu pozajmicu Van Gogovom muzeju u Amsterdamu.
• Druga verzija je od 1926. godine u posedu Umetničkog instituta u Čikagu kao deo Memorijalne kolekcije Helen Birč Bartlet .
• Treća verzija, koja je ranije bila u posedu Van Gogove sestre Vil i koju je kasnije nabavio princ Macukata , ušla je u francusku nacionalnu kolekciju 1959. godine, nakon francusko-japanskog mirovnog sporazuma, i stalno je izložena u muzeju Orse u Parizu.
• Sve tri verzije Spavaće sobe okupljene su na izložbi Van Gog- Spavaće sobe, na Umetničkom institutu u Čikagu 2016. Na izložbi su prikazani povezani radovi, kao i digitalna rekonstrukcija njegove spavaće sobe.