Spisak poznatih Novosađana

Spisak poznatih stanovnika Novog Sada, koji žive ili su živeli u gradu, kao i onih koji su u njemu rođeni.

A

• Dimitrije Avramović (1815—1855), slikar. Stanovao je u Ulici Jovana Subotića (Rotkvarija).
• Aleksandar Adamović (1838—1906), veletrgovac i vinogradar. Stanovao je u Ulici kralja Aleksandra (Stari Grad).
• Aleksandar Adamović (1877—1938), vinogradar. Stanovao je u Ulici kralja Aleksandra (Stari Grad).
• Dr Stevan Adamović (1870—1945), advokat, gradonačelnik (1918—1920). Stanovao je na Pozorišnom trgu (Stari Grad).
• Božana Adamović Dubska Bižić (1897—1976), operska pevačica i muzički pedagog. Stanovala je u Futoškoj ulici (Sajmište).
• Albert Ajnštajn (1879—1955), teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Stanovao je u Kisačkoj ulici u novosadskom naselju Salajka 1905. i 1907. godine. Posećivao je kafanu „Eržebet kiraljne“.
• Nikola Aleksić (1811—1873), slikar. U Novom Sadu je učio u ateljeu Arse Teodorovića, a i kasnije je više puta kraće boravio u gradu. Kao učenik, stanovao je u Ulici Matice srpske (Podbara).
• Miroslav Antić (1932—1986), književnik i novinar Dnevnika. Stanovao je na više mesta u gradu, između ostalih na Bulevaru oslobođenja (Liman) i u Ulici Mihala Babinke (Avijatičarsko naselje).
• Vladan Arsenijević (1848—1900), prirodnjak i književnik.
• Borisav Atanasković (1931—1994), jugoslovenski i srpski književnik, scenarista, dramski pisac za decu i odrasle, glumac (Državnu pozorišnu školu u Novom Sadu diplomirao 1953. godine u klasi Jurija Rakitina), novinar, reditelj, dramaturg i urednik Govorno umetničkog programa za decu u Radio Novom Sadu1. Stanovao je u ulicama Dositejevoj (Salajka), Bele njive (Podbara), Vuka Karadžića (Sremska Kamenica) i Futoškom putu (Satelit).
• Bogoboj Atanacković (1824—1858), književnik iz Baje. U Novom Sadu je proveo godinu dana (1851—1852) kao sekretar bačkog vladike Platona Atanackovića.
• Jožef Ač (1914—1990), slikar. Stanovao je u Ulici Maksima Gorkog (Stari Grad).
• Karlo Ašenbrener (1877—1940), industrijalac. Stanovao je u Futoškoj ulici (Grbavica).

B

• Mihal Babinka (1927—1974), pesnik. Stanovao je na Bulevaru kralja Petra I (Sajmište).
• Isidor Bajić (1878—1915), kompozitor, učitelj, izdavač.
• Miloš Bajić (baron) (1822—1897), narodni dobrotvor, poslanik u ugarskom parlamentu.
• Gavrilo Bajčević (?—1849), okružni upravitelj srpskih škola u Bačkoj. Kuća mu se nalazila na Trgu Toze Markovića (Stari Grad).
• Jakim Jaša Bakov (1906—1974), profesor i atletičar. Stanovao je na Bulevaru oslobođenja (Liman).
• Aladar Bala (1867—?), veliki župan u Novom Sadu (1905—1909). Stanovao je u Almaškoj ili Temerinskoj ulici (Podbara).
• Janika Balaž (1925—1988), tamburaš. Stanovao je u Ulici Dostojevskog (Rotkvarija).
• Đorđe Balašević (1953—2021), muzičar, kantautor, pesnik, glumac. Stanovao na Salajci.
• Mira Banjac (rođena 1929), glumica.
• Gligorije Barusković (1841—1927), profesor. Stanovao je u Skerlićevoj ulici (Podbara).
• Mirko Begović (1921—1976), novinar. Stanovao je u Futoškoj ulici (Adamovićevo naselje).
• Nikolaj Belopoljski (1889—1958), kapetan, gardijski oficir. nosilac Ordena Svetog Đorđa. Stanovao je na Trgu galerija (Stari Grad).
• Gabrijel Belohorski (1837—1922), sveštenik, istoričar Novog Sada, dugogodišnji senior velikog Bačko-sremskog evangelističkog seniorata, jedan od najobrazovanijih Slovaka svoga vremena. Stanovao je u Ulici Jovana Subotića (Rotkvarija).
• Đorđe Beljanski (1905—1966), novinar. Stanovao je u Ulici Petra Drapšina (Stari Grad).
• Aleksandar Benjak (1932—1990), atletičar. Stanovao je u Ulici Sonje Marinković (Stari Grad).
• Jovan Beogradac (1812—1889), književnik i kraljevski kapetan.
• Franja Ferika Berger (1909—1989), stomatolog. Stanovao je u Ulici Dušana Vasiljeva (Podbara).
• Petar Biga (1811—1879), srpski general u buni 1848—1849, branilac Srbobrana. Stanovao je na Pozorišnom trgu (Stari Grad).
• Ozren Bingulac (1904—1984), učitelj, operski pevač. Stanovao je u Ulici braće Ribnikar (Grbavica).
• Prof. dr Branko Bjelić (rođen 1948), redovni profesor Ekonomskog fakulteta. Odrastao u Tolstojevoj ulici. Danas stanuje na Adamovićevom naselju.
• Konstantin Bogdanović (1811—1854), pisac, advokat. Stanovao je u Zmaj Jovinoj ulici (Stari Grad).
• Petar Bogdanović (1875—1927), profesor i sekretar kralja Nikole na Cetinju.
• Šandor Bogdanfi (1912—1987), književnik i novinar. Stanovao je u Ulici kralja Aleksandra (Stari Grad).
• Vladimir Božović (1906—1979), profesor francuskog jezika. Stanovao je u Ulici Žarka Zrenjanina (Stari Grad).
• Zora Bokšan Tanurdžić (*1930), srpski režiser, dramski pedagog i pisac.
• Branislav Borota (1888—1945), advokat, sudija, gradonačelnik i prvi predsednik Narodnog odbora Novog Sada. Stanovao je u Ulici Ognjena Price (Sajmište) i na Trifkovićevom trgu (Stari Grad).
• Anastas Bocarić (1864—1944), slikar. Stanovao je u Ulici Save Vukovića (Podbara).
• Vujadin Boškov (1931—2014), fudbaler i fudbalski trener.
• Jovan Bošković (1834—1892), profesor, filolog. Stanovao je u Ulici Mite Ružića (Stari Grad).
• Lukijan Branković (1860—1941), komediograf i novelista. Stanovao je u Ulici Ruđera Boškovića (Adamovićevo naselje).
• Blagoje Brančić (1860—1915), profesor, prevodilac. Stanovao je u Zmaj Jovinoj ulici (Stari Grad).
• Maksim Brežovski (1809—1890), učitelj i glumac.
• Rudolf Bruči (1917—2002), kompozitor i prvi dekan novosadske Akademije umetnosti, jedan od osnivača nove zgrade opere, filharmonije i srednje muzičke škole i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU).
• Branislav Bukurov (1909—1986), profesor univerziteta, akademik. Stanovao je u Ulici Stevana Branovačkog (Stari Grad).
• Dragutin Burić (1907—1984), operski pevač, tenor. Stanovao je u Ulici Maksima Gorkog (Stari Grad).
• Lazar Buta (1915—1984), dirigent. Stanovao je u Ulici Danijela Konstantina.

V

• Andrija Vajler (1932—1977), elektroinženjer. Stanovao je na Trgu neznanog junaka (Stari Grad).
• Petar Ivanovič Vandrovski (1897—1971), inženjer, ruski emigrant. Stanovao je u Ulici vojvode Putnika (Stari Grad).
• Raja Vasiljević (1922—1979), novinar i novinski urednik. Stanovao je u Ulici Miroslava Antića (Stari Grad).
• Ivanka Veselinov (1914—1990), profesor i bibliotekar. Stanovala je na Bulevaru oslobođenja (Liman).
• Todor Veselinović (1910—1991), numizmatičar, kolekcionar. Stanovao je u Ulici Đure Jakšića (Stari Grad).
• Aleksije Vezilić (1753—1792), učitelj, pisac.
• Milovan Vidaković (1780—1841), pisac.
• Dr Vilim Vilt (1875—1939), lekar, osnivač Jodne banje. Stanovao je u Ulici Miroslava Antića (Stari Grad).
• Angelo Vlatković (1925—1995), kompozitor, muzičar, urednik Radio Novog Sada.
• Jaroslav Vojtehovski (1902—1979), kompozitor, dirigent. Stanovao je u Ulici Alekse Šantića (Grbavica).
• Radivoj Vrhovac (1863—1946), profesor, filolog.
• Joakim Vujić (1772—1847), poznati pozorišni radnik, „otac srpskog pozorišta“.
• Nikola Vujić (1901—1962), lekar-radiolog. Stanovao je u Futoškoj ulici (Grbavica).
• Ivan Vuković (1915—1990), sudija. Stanovao je u Ulici Pavla Simića (Stari Grad).
• Lazar Vukotić (1882—1967), učitelj. Stanovao je u Sterijinoj ulici (Podbara).
• Miro Vuksanović (rođen 1944), pisac, dobitnik NIN-ove nagrade. Stanuje na Satelitu / Novom Naselju.
• Dr Nikola Vučković (1892—1964), stomatolog. Stanovao je u Ulici vojvođanskih brigada (Stari Grad).

G

• Laslo Gal (1902—1976), novinar, pesnik i humorista. Stanovao je u Ulici Miše Dimitrijevića (Grbavica).
• Dr Stevan Gouldman (1914—1988), lekar, akademik VANU. Stanovao je u Ulici Miroslava Antića (Stari Grad).
• Nikola Gošić (1885—1934), glumac.
• Dragoslava Gradinčević-Savić (*1957), potpredsednica ATICOM-a, nemačkog Saveza profesionalnih tumača i prevodilaca.
• Milka Grgurova (1840—1924), glumica.
• Milan Gurović (1975-), košarkaš.
• Janoš Grosinger (1864—1952), apotekar. Stanovao je u Njegoševoj i Ulici Ilije Ognjanovića (Stari Grad).
• Jovan Milenko Grčić (1846—1875), pesnik. U Novom Sadu je pohađao gimnaziju.
• Jovan Grunčić (1994), srpski reper. Odrastao je na Limanu, išao u Karlovačku gimnaziju.

D

• Đura Davidovac (1898—1968), inspicijent SNP-a. Stanovao je u Natoševićevoj ulici (Stari Grad).
• Sava Damjanov (1956), književnik i profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu. Stanuje u Ulici Dože Đerđa.
• Đura Daničić (1825–1982). Stanovao je u Ulici Zlatne grede br. 31.
• Adolf Dajč (1851—1932), inženjer, graditelj Sinagoge. Stanovao je u Ulici Jana Kolara (Rotkvarija).
• Milivoje Deanović (1883—1938), slikar. Stanovao je u Gundulićevoj ulici (Podbara) i Kisačkoj ulici (Rotkvarija).
• Draga Dejanović (1843—1871), glumica, spisateljica i borac za ženska prava.
• Vojislav Despotov (1950—2000), pisac. Stanovao je na Trgu neznanog junaka (Stari Grad).
• Miloš Mile Dimitrijević (1824—1896), pravnik, političar i predsednik Matice srpske.
• Miša Dimitrijević (1846—1889), novinar i političar.
• Trifun Dimić (rođen 1956), književnik, pokretač i rukovodilac kulturnih akcija Roma. Posvetio se kulturnoj afirmaciji i emancipaciji Roma u Vojvodini, pokrenuo je inicijativu za osnivanje pokrajinskog Društva za književnost i jezik Roma, a 1996. godine, uz njegovo angažovanje formirana je Matica romska, u kojoj mu je poverena dužnost predsednika. Sačinio je prvi prevod Svetog pisma (Novog zaveta) na romski jezik. Stanovao je na Klisi / Slanoj bari.
• Milan Dobrenov (1902—1972), profesor. Stanovao je u Daničićevoj ulici (Podbara).
• Jeca Dobrinović (1841—1898), glumica. Stanovala je u Ulici Hadžić Svetića (Podbara).
• Pera Dobrinović (1853—1923), glumac, reditelj, upravnik pozorišta. Stanovao je u Ulici Hadžić Svetića (Podbara).
• Nanka Dobrić (1829—1912), prva srpska diletantkinja u Novom Sadu. Stanovala je u Ulici Milovana Vidakovića (Podbara).
• Petar Dobrović (1890—1942), slikar.
• Luka Dotlić (1913—1984), teatrolog. Stanovao je u Ulici Maksima Gorkog (Stari Grad).
• Milorad Bagaž Dragojlov (1897—1978), profesor. Stanovao je u Stražilovskoj ulici (Stari Grad).
• Milivoj Dražetin (1952—1970), pesnik.
• Mladen Dražetin (1951—2015), doktor društvenih nauka, intelektualac, ekonomista, pozorišni stvaralac, pesnik, književnik i filozof. Rođen je i umro u Novom Sadu. Stanovao je na Satelitu / Novom Naselju.
• Dr Petar Drezgić (1914—1980), profesor univerziteta, akademik VANU. Stanovao je u Fruškogorskoj ulici (Liman).
• Jefta Dušanović (1861—1917), glumac SNP-a. Stanovao je u ulicama Grčkoškolskoj (Stari Grad), Jadranskoj (Podbara) i Marka Nešića (Podbara).
• Stanoje Dušanović (1906—1987), glumac SNP-a, reditelj i hroničar. Stanovao je u Dunavskoj ulici (Stari Grad).

Đ

• Dr Veselin Đisalović (1873—1945), profesor, filolog. Stanovao je na uglu ulica Đure Jakšića i Nikolajevske (Stari Grad) i u ulici Pap Pavla (Rotkvarija).
• Jovan Đorđević (1826—1900), pozorišni i javni radnik.
• Sima Đorđević (1813—1878), dobrotvor. Živeo je u Ulici Svetozara Miletića (Stari Grad).
• Branislav Đurđev (1908—1993), akademik, profesor. Stanovao je u Ulici Vase Stajića (Stari Grad) i na Bulevaru oslobođenja (Sajmište).
• Dr Slavko Đurišić (1911—1966), ginekolog. Stanovao je u Ulici Dušana Vasiljeva (Podbara).

E

• Katinka Evinger Kovačević (1904—1990), tekstilac-umetnik. Stanovala je u Ulici Dragiše Brašovana (Liman).
• Melhior Erdujhelji (1860—1912), istoričar Novog Sada.
• Josip Ernst (1861—1920), predsednik Jevrejske opštine. Stanovao je u Zmaj Jovinoj ulici (Stari Grad).
• Mikloš Estergomi (1839—1921), mađarski oficir i plemić. Stanovao je u Jevrejskoj ulici (Stari Grad).
• Vasa Eškićević (1867—1933), slikar. Imao je atelje u Zmaj Jovinoj ulici (Stari Grad).

Ž

• Dušan Životić (1892—1964), glumac, reditelj, upravnik SNP-a. Stanovao je u Njegoševoj ulici (Stari Grad).

Z

• Andrija Zador (1908—1967), sudija Vrhovnog suda Vojvodine i predsednik Jevrejske opštine. Stanovao je u Ulici Polita Desančića (Stari Grad).
• Dimitrije Zekavica (1928—1989), profesor srpskohrvatskog jezika. Stanovao je u Sremskoj ulici (Stari Grad).
• Lajoš Zilahi (1891—1974), književnik, urednik, filmski producent i režiser.
• Pero Zubac (rođen 1945), književnik. Stanuje na Limanu.

I

• Ivan Ivanić (?—1845), moler i zlatar iz Petrovaradina, radio uglavnom ikone.
• Đorđe Ivković (1856—1920), knjižar i štampar. Stanovao je u Dunavskoj ulici (Stari Grad).
• Aleksandra Ivošev (1974-), osvajačica zlatne olimpijske medalje.
• Jakov Jaša Ignjatović (1822—1889), književnik. Stanovao je u Ulici Alekse Šantića (Grbavica).
• Dr Branko Ilić (1889—1966), lekar-ginekolog i predsednik grada Novog Sada. Stanovao je u Železničkoj ulici (Stari Grad).
• Dr Radoslav Ilić (1894—1980), advokat, političar. Stanovao je u Radničkoj ulici (Stari Grad).
• Sava Ipić (1894—1958), slikar. Stanovao je u Ulici Filipa Višnjića (Podbara).

J

• Vasa Jagazović (1826—1890), trgovac, dobrotvor. Stanovao je u Ulici kralja Aleksandra (Stari Grad).
• Đura Jakšić (1831—1878), književnik i slikar. Stanovao je na Trgu Toze Markovića (Stari Grad).
• Mileta Jakšić (1869—1935), književnik. Stanovao je u Njegoševoj ulici (Stari Grad).
• Milutin Jakšić (1863—1937), istoričar, javni radnik, profesor gimnazije.
• Josip Jelačić (1801—1859), hrvatski ban. Rođen je u Petrovaradinu.
• Dr Zdravko Jelesić (1919—1964), radiolog. Stanovao je u Ulici vojvode Knićanina (Adamovićevo naselje).
• Dr Đura Jovanović (1892—1977), osnivač i prvi upravnik Dečje bolnice u Novom Sadu. Stanovao je u Ulici Ilije Ognjanovića (Stari Grad).
• Jovan Jovanović (1732—1805), episkop bački. Stanovao je u starom Vladičanskom dvoru.
• Jovan Jovanović Zmaj (1833—1904), pesnik, književnik, lekar, prevodilac.
• Milan Jovanović (1834—1896), pisac drama, putopisa, pozorišnih članaka i prikaza.
• Petar Jovanović (1800—1855), advokat i profesor.
• Slobodan Jovanović (1869—1958), pravnik, istoričar, književnik, političar.
• Stojan Jovanović (1900—1986), glumac i pevač, član Drame SNP-a. Stanovao je u Ulici Milete Jakšića (Stari Grad).
• Todor Toza Jovanović (1915—1964), gradonačelnik. Stanovao je u Ulici Vase Stajića (Stari Grad).
• Dr Mladen Jojkić (1839—1917), lekar, medicinski pisac, socijalni radnik. Stanovao je na Trifkovićevom trgu (Stari Grad).
• Kosta Jorgović (1883—1918), slikar.
• Sava Josić (1920—1979), osnivač Izdavačkog preduzeća Matice srpske. Stanovao je u Ulici Maksima Gorkog (Stari Grad).
• Dr Stevan Josifović (1906—1988), profesor, filolog, istoričar i istraživač. Stanovao je u ulicama Đorđa Rajkovića (Podbara) i Fruškogorskoj (Liman).

K

• Đorđe Kamber (1821—1891), gradski kapetan. Stanovao je u Ulici Jovana Subotića (Rotkvarija).
• Ilona Kovač (1914—), Novosađanka koja je trenutno najstarija živa osoba u Srbiji. ( živi u novosadskom naselju satelit)
• Jovan Kamber (1773—1848), gradonačelnik. Stanovao je u Ulici Jovana Subotića (Rotkvarija).
• Jovan Kapdemort (1817—? posle avgusta 1842), glumac.
• Dr Vladimir Kapor (1911—1983), akademik VANU, profesor. Stanovao je u Ulici Maksima Gorkog (Stari Grad).
• Dr Armin Kasovic (1864—1929), predsednik Jevrejske opštine, lekar. Stanovao je na Trgu mladenaca (Stari Grad).
• Danilo Kaćanski (1895—1963), građevinski inženjer. Stanovao je na Bulevaru Mihajla Pupina (Stari Grad).
• Slobodan Kačar (*1957), osvajač zlatne Olimpijske i bronzane svetske medalje, profi prvak sveta.
• Tadija Kačar (*1956), osvajač srebrnih medalja na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima.
• Dr Jovan Kašić (1933—1987), profesor. Stanovao je u Rumenačkoj ulici.
• Mihajlo Kelbli (1930-), renomirani klarinetista, redovni profesor na Akademiji umetnosti (u penziji) u Novom Sadu. Stanuje u Ulici Narodnog Fronta broj 20.
• Milan Kerac (1914—1980), slikar. Stanovao je u Ulici Teodora Pavlovića (Adamovićevo naselje).
• Jovan Kešanski (1879—1940), slikar.
• Dr Dimitrije Kirilović (1894—1956), direktor Arhiva, naučni saradnik Matice srpske, pedagog i istoričar književnosti. Stanovao je u Ulici Đure Jakšića (Stari Grad).
• Jovanka Kirković (1837—?), glumica.
• Danilo Kiš (1935—1989), književnik, romansijer, polemičar i prevodilac. Stanovao je u Ćirpanovoj ulici (Sajmište).
• Jovan Klajić (1815—1888), slikar.
• Janoš Klaćanji (?—1790), tumač za srpski jezik u Sremsko-slavonskoj generalnoj komandi u Petrovaradinu, poliglot, jozefinista, prijatelj Srba. Podnosio je Beču predloge za rešavanje srpskih pitanja i agitovao protiv Turaka. Zbog svoje delatnosti po kazni je premešten u Zagreb, a zatim otpušten iz državne službe.
• Dušan Kovačević (1883—1968), veleposednik. Stanovao je u Ulici Alekse Šantića (Grbavica).
• Vojislav Kolarov (1925—1982), novinar, direktor Sterijinog pozorja, potpredsednik grada Novog Sada. Stanovao je u Ulici Ilije Ognjanovića (Stari Grad).
• Ljubica Kolarović (1836—1890), glumica.
• Zoran Kolundžija (*1952), osnivač i urednik izdavačke kuće Prometej
• Đorđe Kondoroši (1821—1891), advokat, profesor, narodni poslanik. Stanovao je u Ulici Zlatne grede (Podbara).
• Đerđ Koper (1842—1904), sveštenik, dekan Teološkog fakulteta u Budimpešti. Stanovao je u Katoličkoj porti (Stari Grad).
• Mikola Kočiš (1928—1973), rusinski filolog i književnik. Tvorac je rusinskog pravopisa i bukvara. Stanovao je u Ulici braće Ribnikar (Grbavica).
• Dr Vojislav Krajovan (1903—1985), tehnolog, profesor i prvi dekan Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Stanovao je u Ulici Danijela Konstantina.
• Dr Miloš Krno (1869—1917), advokat, slovački lider u Vojvodini. Sarađivao je sa Srbima na kulturnom i političkom polju, održavao je veze sa Rusijom i opirao se mađarizaciji. Stanovao je u ulicama Vuka Karadžića i Šafarikovoj (Rotkvarija).
• Karolj Krombholc (1905—1991), kompozitor, pijanista, pedagog. Stanovao je u Sterijinoj ulici (Podbara).
• Kumela (1995), srpski solo muzičar, bivši član grupe „Klika”. Odrastao je na Limanu, završio Karlovačku gimnaziju.

L

• Dr Bene Lajtner (1869—1931), predsednik Jevrejske opštine.
• Ondrej Laco (1870—1906), učitelj i poznati javni radnik Slovaka u Vojvodini.
• Lazar Lazarević (1805—1906), profesor i dramski pisac.
• Arpad Lebl (1898—1983), književnik i istoričar.
• Karolj Levinger (1824—1886), predsednik „Hevra kadiše“.
• Vladimir Ležimirac (1898—1975), knjižar i štampar.
• Karl Lerer (1857—1900), građevinar.
• Krsta Lozić (1901—1988), vazduhoplovni oficir.

Lj

• Petar Ljubojev, filmski i TV reditelj i teoretičar, profesor univerziteta.

M

• Zoltan Mađar-Ungar (1894—1951), novinar, pisac i glumac.
• Jožef Majer (1877—1935), novinar i urednik časopisa "Újvideki Hirlap", "Újvideki Ujság" i "Újvideki sport". Pobornik srpsko-mađarskog zbliženja. Jedan je od lidera Nezavisne stranke kod Mađara.
• Mihalj Majtenji (1901—1974), književnik i urednik "Magyar Szo"-a i "Hid"-a.
• Aksentije Maksimović (1844—1873), kompozitor i kapelnik. Komponovao je pesmu „Gde je Srpska Vojvodina“.
• Rodoljub Malenčić (1903—1959), pravnik, policijski inspektor, autor je prvog amaterskog filma u Jugoslaviji i istaknuti sportista, fudbalski reprezentativac Jugoslavije.
• Dr Đorđe Maletić (1900—1976), lekar. Organizovao je smeštaj i zdravstvenu zaštitu kolonista u Vojvodini.
• Jovan Marić (1856—1898), učitelj, urednik časopisa „Vinograd“ i „Školski odjek“.
• Sreten Marić (1903—1992), književnik, akademik, prevodilac.
• Vuk Marinković (1807—1859), prirodnjak.
• Đorđe Marković Koder (1806–1891), pesnik i prevodilac.
• Joakim Marković (?-1757), slikar.
• Jovan Marković (1811—1879), novosadski paroh i slikar.
• Dr Lazar Marković (1876—1935), lekar i dramski pisac.
• Mihailo Marković (1860—1917), glumac.
• Paja Marković-Adamov (1855—1907), književnik i profesor u Karlovcima. U Novom Sadu je završio gimnaziju.
• Aksentije Marodić (1838—1909), slikar. Radio je ikonostas manastira Kovilj.
• Ivan Marušević (1921—1984), violinista.
• Andrija Matić (1851—1926), profesor.
• Danilo Medaković (1819—1881), istoričar i publicista.
• Dr Gabrijel Menevišean (1864—1936), jermenski sveštenik, poliglota, filolog.
• Jožef Menrat (1863—1933), fabrikant nameštaja, član Gradskog odbora.
• Vojin Mijatović (1907—1986), advokat, književnik.
• Đorđe Mijatović (1848—1878), lekar, prvi socijalista iz Novog Sada.
• Stevan Mijatović (1901—1929), vođa logoša (dezertera iz austrougarske vojske), taksista.
• Dr Imre Miler (1909—1973), lekar, upravnik Pokrajinske bolnice.
• Triva Militar (1889—1977), istoričar, pisac, novinar, urednik „Zastave“, hroničar Novog Sada, upravnik rukopisnog odeljenja Matice srpske.
• Veljko Milković, pronalazač.
• Dimitrije Milovanov (1912—1991), građevinski inženjer, jedan od organizatora izgradnje hidro-sistema Dunav—Tisa—Dunav.
• Dr Nikola Milutinović (1879—1970), istoričar, sekretar Matice srpske, glavni urednik „Letopisa“ i „Glasa Matice srpske“, autor više monografskih istorijskih studija.
• Branislav Mindić (1939—1987), arhitekta, gradonačelnik.
• Nikola Mirkov (1890—1957), hidrotehnički inženjer, idejni tvorac hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav.
• Kosta Mirosavljević (1869—1948), trgovac, predsednik grada Novog Sada, predsednik Trgovačko-industrijske komore u Novom Sadu, predsednik Crkvene opštine u Novom Sadu.
• Nenad Mitrov (1896—1941), pesnik.
• Đorđe Mihajlović (1865—1913), učitelj, prosvetni i književni radnik, pisac nekoliko popularnih knjiga u seriji Matičinih „Knjiga za narod“, urednik listova „Baštovan“ i „Školski glasnik“.
• Nikola Mihajlović (1885—1942), slikar.
• Đula Molnar (1823—1901), arhitekta, graditelj Gradske kuće i Katoličke crkve na Trgu slobode.
• Aleksandar Morfidis-Nisis (1803—1878), kompozitor, nastavnik muzike.
• Luka Mrkšić (1899—1976), predsednik Izvršnog veća i Narodne skupštine Vojvodine, prvoborac.
• Lukijan Mušicki (1777—1837), pesnik, šišatovački arhimandrit, u Novom Sadu je pohađao gimnaziju.
• Robert Miškić(rođen 1979) pisac. Detinjstvo proveo u Petrovaradinu.

N

• Franjo Nađ (1923—1986), predsednik Izvršnog veća Vojvodine, član Saveznog izvršnog veća i član Predsedništva Vojvodine.
• Jovan Nako (1814—1889), narodni dobrotvor.
• Mirjana Narandžić (1925—2008), slikarka i dobrotvorka. Živela u Balzakovoj ulici (Liman).
• Milutin Nedeljković (1894—1968), učesnik oba svetska rata.
• Ištvan Nemet (1922—1985), novinar, urednik "Magyar Szo"-a, upravnik Novosadskog pozorišta i direktor Sterijinog pozorja.
• Šandor Nemeš (1855—1905), advokat, mecena pozorišne umetnosti Mađara u Novom Sadu. Pokrenuo je i izdavao „Novosadski pozorišni list“, bio je vodeća ličnost mađarske Nezavisne levičarske stranke u Novom Sadu.
• Janoš Nemešanji (1832—1899), kraljevski savetnik i književnik, ugarski plemić.
• Dr Jovan Nenadović (1875—1966), lekar, upravnik Jodne banje u Novom Sadu.
• Vikentije Neckov (1909—1986), operski pevač, prvak opere SNP-a.
• Marko Nešić (1873—1938), muzičar i kompozitor, jedan od prvih esperantista u Vojvodini.
• Milivoj Nikolajević (1912—1988), slikar, akademik VANU, profesor Akademije umetnosti, predsednik Matice srpske i upravnik Galerije Matice srpske.
• Atanasije Nikolić (1803—1882), organizator prosvete i pozorišta u Srbiji. Živeo je nekoliko godina u Novom Sadu, gde je osnovao privatnu školu crtanja (1824). Od đaka osnovnih škola i gimnazije osnovao je 1826. diletantsku družinu. Napisao je i više dramskih dela.
• Rajko Nikolić (1911—1990), etnolog, jedan od osnivača i direktor Vojvođanskog muzeja, urednik Zbornika za društvene nauke Matice srpske.
• Ničke 3000 (1992), em-si i reper novog talasa, jedan od osnivača grupe „Klika”. Odrastao je na Limanu, završio Karlovačku gimnaziju.
• Boško Novaković (1905—1986), profesor književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i prvi prorektor Novosadskog univerziteta.
• Oliver Novaković (1927—1990), advokat, potpredsednik Narodne radikalne stranke.
• Joksim Nović (1807—1868), pesnik i pripovedač.

Nj

• Dr Drago Njegovan (rođen 1955. godine), politikolog, naučni savetnik, muzejski savetnik Muzeja Vojvodine, publicista. Rođen u Lukavicama kraj Sanskog Mosta, u Vojvodinu došao 1992. godine. Nosilac zlatne medalje Republike Srbije za postignute rezultate u očuvanju kulturnog nasleđa i u oblasti muzejske delatnosti.

O

• Slavko Obadov (*1948), džudista, osvajač prve Olimpijske medalje (pojedinačni sportovi) za novosadski sport.
• Dr Đorđe Ognjanović (1898—1957), lekar-internista.
• Dr Ilija Ognjanović (1845—1900), lekar i pisac.
• Dr Marija Ognjanović (1912—1990), lekar.
• Ilija Okruglić (1827—1897), pisac. Živeo je u Petrovaradinu.
• Zaharija Orfelin (1726—1785), pisac. Bio je učitelj u Novom Sadu. Promenio je mnogo zanimanja i mesta boravka, a umro je u Novom Sadu, na imanju novosadskog vladike. Poznat mu je spev „Plač Serbiji“, istorijsko delo „Život Petra Velikog I", a pokretač je i najstarijeg jugoslovenskog časopisa pod nazivom „Slaveno-serbski magazin“.
• Vasa Ostojić (-1791), slikar, plemić. Radio je ikonostas u Uspenskoj crkvi.
• Tihomir Ostojić (1865—1921), profesor i pisac. U Novom Sadu je učio gimnaziju i bio profesor, a zatim sekretar i urednik Matice srpske.
• Goran Obradović-Čele (1971), najtrofejniji atletski trener u istoriji Srbije.

P

• Milenko Paunović (1889—1925), kompozitor, U Novom Sadu je pohađao gimnaziju i bio jedno vreme kapelnik i horovođa.
• Jovan Pačić (1771—1849), oficir i pesnik iz Baje. U Novom Sadu je živeo od 1813. do 1838. godine.
• Dr Laza Paču (1855—1915), socijalista. Pokrenuo je prvi socijalistički časopis u Vojvodini pod nazivom „Straža“.
• Visarion Pavlović (1689—1756), episkop bački. U Novom Sadu je osnovao Latinsku školu, prvu novosadsku gimnaziju.
• Dr Milorad Pavlović (lekar) (1919—1972), lekar, pokrajinski sekretar za zdravlje, tvorac Dečjeg sela.
• Stevan Pavlović (1829—1908), publicista i političar. Izdavao je i uređivao list „Naše doba“, objavio je knjigu o saboru u Karlovcima od 1869. do 1870. godine i preveo istorijsko delo Pikoa pod nazivom „Srbi u Ugarskoj“.
• Arsa Pajević (1841—1905), štampar, knjižar, izdavač i dobrotvor. Bio je glavni izdavač Zmajevih dela.
• Feliks Parčetić (1839—1889), veliki župan, plemić. U njegovo vreme je urbanizovan Novi Sad, a radio je na polju saradnje Srba i Mađara, posebno na prosvetnom planu.
• Vasilij Aleksandrovič Pejhelj (1888—1964), profesor. Jedan je od kreatora reforme osnovnog obrazovanja u Kraljevini Jugoslaviji.
• Jasmina Perazić (1960-), košarkašica, član Ženske američke kuće slavnih.
• Jovan Pervaz Joca (1885—1947), građevinski preduzimač, predsednik SZPD Neven 1933/1934, izgradio Pervazovo naselje tako što je 1935. otkupio zemljište od grada i isparcelisao.
• Nikola Pervaz (1904—1977), doktor pravnih nauka, advokat.
• Sofija Perić-Nešić (1906—1987), pozorišna i filmska glumica, prvakinja drame SNP-a.
• Lazar Perišić, slikar, pesnik, lekar i inspektor. Stanuje na Rotkvariji.
• Boško Petrović (1922—1982), akademski slikar, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, osnivač prve jugoslovenske radionice za izradu tapiserija „Atelje 61" u Novom Sadu.
• Boško Petrović (1915—2001), književnik i književni prevodilac, počasni predsednik Matice srpske i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
• Gedeon Petrović (1785—1832), episkop bački zaslužan za osnivanje gimnazije.
• Đorđe Petrović - Karađorđe (1762—1817), vožd Prvog srpskog ustanka. Interniran je na Petrovaradinsku tvrđavu sa ograničenim kretanjem 1813. godine.
• Ivan Petrović (1894—1962), svetski poznati filmski glumac.
• Bogdanka Poznanović (1930—2013), Avangardna višemedijska umetnica i profesorka Akademije umetnosti u Novom Sadu.
• Gavril Polzović (1797—1865), gradonačelnik.
• Vasko Popa (1922—1991), književnik, akademik, prevodilac. Dobitnik je više književnih nagrada.
• Petar Popadić (1841—1917), trgovac i dobrotvor Matice srpske.
• Gavra Popov (1926—1991), građevinski inženjer, atletičar.
• Alimpije Popović (1888—1967), prota, prvi predsednik MNOO u Novom Sadu, pisac više radova iz istorije Novog Sada.
• David Popović (1886—1967), istoričar, pisac, političar.
• Đorđe Popović Daničar (1832–1914), urednik časopisa i prevodilac. Uređivao je listove „Sedmica”, „Danica” i „Srbski dnevnik”.
• Jovan Popović (1905—1952), književnik i revolucionar.
• Konstantin Popović (1795—1871), dramaturg.
• Laza Popović (1839—1892), glumac.
• mr Ljubica Popović Bjelica (1948—2018), jugoslovenska i srpska književnica, književna kritičarka, scenaristkinja i urednica. Živela i radila u Novom Sadu i Čereviću.
• Milorad Popović (1847—1895), književnik i pedagoški radnik.
• Miloš Popović (1820—1879), političar i novinar.
• Panta Popović (1843—1918), novinar u „Zastavi“ i urednik nedeljnog lista „Glas naroda“.
• Pavle Popović (1923—2002), književnik. Objavio je oko petnaest knjiga poezije i dobitnik je nekoliko značajnih nagrada i priznanja. Stanovao je u Balzakovoj ulici (Liman).
• Stevan Popović (1845—1917), političar rodom iz Bečeja, najveći deo života proveo je u Pešti kao upravnik Tekelijanuma. U Novom Sadu je živeo od 1872. do 1873. godine, uređujući kalendar „Orao“, „Srpske ilustrovane novine“ i dr. Kao političar pripadao je Miletićevom pokretu, a isticao se i kao kulturni i javni radnik.
• Dr Đorđe Poštić (1928—1980), oftalmolog, profesor univerziteta.
• Dr Svetozar Poštić (1896—1969), lekar, profesor oftalmologije, ekspert Ujedinjenih nacija za trahom.
• Angela Prokop Jezdić (1940—1971), književnica.
• Bela Profuma (1869—1932), gradonačelnik Novog Sada 1914-1918. godine.
• Mojsije Putnik (1728—1790), arhiepiskop i mitropolit.
• Vasa Pušibrk (1836—1917), profesor i direktor gimnazije. Napisao je „Istoriju Novosadske gimnazije“.
• Miloš Pušić (1980-), režiser.

R

• Dr Đorđe Radić (1840-1923), agronom i poljoprivredni pisac iz Novog Sada. 1862. je pokrenuo prvi poljoprivredni časopis kod nas - Seljak. Pisao naučno-popularne knjige iz oblasti poljoprivrede.
• Stefan Radičević (1800-1871), rodom iz Novog Sada. Zauzimao istaknute položaje u državnoj upravi u Kneževini Srbiji. Izradio Projekat ustava za Vojvodinu srbsku
• Pavle Radovanović (1923-1981), akademski vajar, autor mnogih spomenika u Novom Sadu.
• Đorđe Radojčić (1905-1970), akademik, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
• Stevan Radosavljević (1922-1984), kompozitor i dirigent.
• Radomir Radujkov (1913-1982), upravnik SNP-a, osnivač i potpredsednik Sterijinog pozorja, direktor Slobodne Vojvodine, gradonačelnik, predsednik Matice Srpske 1969. godine.
• Jovan Rajić (1726-1801), pisac i istoričar. U Novom Sadu je živeo oko devet godina, a tu je završio i svoju "Istoriju".
• Jovan Rajić (mlađi) (1805-1856), prvi prevodilac Geteovog Vertera kod nas. U Novom Sadu je pohađao gimnaziju i tu radio kao advokat.
• Đorđe Rajković (1824-1886), književnik. Rodio se u Novom Sadu. Pisao stihove i članke iz pedagogije i književnosti, uređivao i izdavao novinske listove, bavio se sakupljanjem narodnih pesama i pripovedaka, pisao članke iz nacionalne i kulturne istorije.
• Marija Rajković (1859-1887), glumica iz Zagreba. Od 1876. do 1884. nastupala u novosadskom pozorištu.
• Sava Rajković (1848-1880), glumac iz Beograda. Nastupao u Srpskom narodnom pozorištu.
• Simon Rajner (1859-1939), predsednik "Hevra kadiše".
• Jurije Rakitin Ljvovič (1881-1952), reditelj u SNP-u.
• Miloš Raletić (1883-1940), trgovac i dobrotvor.
• Draginja Ružić (1834—1905), prva profesionalna glumica u Srba, članica SNP-a od osnivanja
• Josif Runjanin (1821-1878), srpski kompozitor i oficir. Komponovao je hrvatsku himnu. Stanovao u današnjoj Ulici Josifa Runjanina.
• Đura Ruškuc (1908-1980), direktor Sterijinog pozorja.

S

• Relja Savić (1917-1985), profesor univerziteta, redovan član VANU.
• Žarko Savić (1861-1929), operski pevač i upravnik pozorišta.
• Dr Milan Sekulić (1884-1954), advokat i publicista.
• Nina Seničar (1985), srpska manekenka.
• Pavle Simić (1818-1876), slikar.
• Georgij Vasiljevič Skropadski (1873-1925), član ruske Državne dume i član izbegličkog Ruskog saveta. Stanovao je na današnjem Trgu mladenaca u Novom Sadu.
• Vasa Stajić (1878-1947), profesor i pisac rodom iz Mokrina. Bio je profesor u Novom Sadu. 1918-1919. učestvovao u radu Narodne uprave za Banat, Bačku i Baranju. Bio predsednik Matice srpske. Izdavao časopise i knjige.
• Dr Dimitrije Stanulović (1904-1987), lekar-internista, profesor Medicinskog fakulteta, upravnik Interne klinike u Novom Sadu.
• Dr Žarko Stefanović (1875-1952), gradonačelnik Novog Sada.
• Svetislav Stefanović (1874-1944), književnik, lekar u srpskim ratnim bolnicama.
• Milica Stojadinović - Srpkinja (1830—1878), pesnikinja, rodom iz Bukovca. Jedno vreme je provela u Petrovaradinu.
• Vladimir Stojanov (rođen 1952), glumac, pozorišni i TV reditelj, producent i novinar.
• Lazar Stojković (1904-1977), agronom, osnivač i prvi dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prvi rektor Novosadskog univerziteta. Tvorac je nekoliko sorti pšenice i kukuruza.
• Jovan Subotić (1817-1886), političar i književnik. Živeo u Novom Sadu od 1868. do 1873. Bio predsednik Matice srpske i urednik "Letopisa". Izdavao list "Narod", pisao pesme, pripovetke, istorijske rasprave, ostavio opširnu autobiografiju.
• Kamenko Subotić (1870-1932), pisac i novinar. Bio je bibliotekar Matice srpske.
• Ozren Subotić (1873-1941), u jednom periodu urednik "Zastave", pisac putopisa sa Istoka "Iz žutog carstva".
• Savka Subotić (1834-1918), javni radnik, pobornik ženskog pokreta kod Srba. Proučavala je srpski narodni vez i tkanine u Vojvodini.

T

• Đorđe Tabaković (1897-1971), arhitekta i slikar. Izradio je projekte za nekoliko velikih građevina u Novom Sadu. Ostavio niz slika starog Novog Sada.
• Jorgovanka Tabaković (rođena 1960), guvernerka NBS, rođena u Vučitrnu, živi u Novom Sadu.
• Nikola Tanurdžić (1887-1969), trgovac. Podigao Tanurdžićevu palatu u Novom Sadu.
• Sava Tekelija (1761-1842), političar, javni radnik i narodni dobrotvor, prvi Srbin sa pravnim doktoratom. Sakupio dragocenu biblioteku, koja se sada nalazi u Matici srpskoj.
• Arsenije Teodorović (1768-1826), slikar. Uradio oko 25 ikonostasa, a izrađivao je i portrete i kompozicije.
• Dr Nestor Teodorović (1895-1953), lekar hirurg. Bio je upravnik Glavne pokrajinske bolnice.
• Milenko Tepić (1987-), košarkaš.
• Aleksandar Tišma (1924-2003), književnik, književni prevodilac, stalni član-saradnik Matice srpske, član SANU, član Akademije umetnosti Berlin - Brandenburg. Pisao poeziju i prozu i prevodio sa mađarskog jezika. Dobitnik mnogih nagrada u zemlji i inostranstvu.
• Etelka Tobolka (1919-1989), tapiserista i primenjeni umetnik, rukovodilac radionice tapiserija na Petrovaradinskoj tvrđavi.
• Bora Tot (1907-1987), šahovski majstor, organizator šaha u Novom Sadu i Vojvodini. Bio šahovski istoričar i teoretičar.
• Kosta Trifković (1843-1875), književnik i dramski pisac. Pisao pesme, pripovetke i komedije.
• Dr Jovan Turoman (1840-1915), profesor, filolog. Napisao više udžbenika iz grčkog i latinskog jezika.

Ć

• Arsenije Ćirić (1826-1894), prvi predsednik Zadruge Srba zanatlija Novosađana.
• Irinej Ćirić (1884-1955), episkop bački.
• Živojin Ćulum (1911-1991), fizičar, profesor univerziteta, pionir istraživanja solarne energije kod nas.

F

• Osif Fa (1882-1971), učitelj, istaknuti rusinski prosvetitelj. Jedan je od osnivača Ruskog narodnog prosvetnog društva.
• Baltazar (Božidar) Fajt (1828-1901), vlasnik mlinarske industrije.
• Ferenc Fat (1874-1934), župnik, opat. Jedan od osnivača dnevnika na mađarskom jeziku "Del-Bačka". Pisao je crkvene knjige na mađarskom jeziku.
• Emerik Feješ (1904-1969), slikar-naivac.
• Peter Ferenci, trgovac i senator.
• Ferenc Feher (1928-1989), književnik i novinar.
• Dr Karlo Fišl (1907-1975), lekar, predsednik Jevrejske opštine.
• Dr Viktor Flat Alfeldi (1856-1920), veliki župan Novog Sada, vitez Gvozdene krune.
• Dr Aleksandar Forišković (1932-1990), istoričar, profesor univerziteta, pokretač Srpskog biografskog rečnika, urednik časopisa "Istraživanja".
• Julije Frankćula (1875-1947), predsednik Jevrejske opštine.
• Franc Fušhofer (1824-1890), vajar.

H

• Isidor Hadnađev (1909-1990), kompozitor, aranžer za tamburaški orkestar, soliste i hor. Jedan od osnivača i prvi direktor Muzičke škole u Bečeju, urednik Srpske narodne muzike u Radio Novom Sadu.
• Borivoje Hanauska (1915-1968), reditelj, nosilac Sterijine nagrade. Režirao veliki broj predstava.
• Nikola Handler (1890-1932), projektant mnogih javnih građevina.
• Dr Kosta Hadži (1868-1942), advokat i istaknuti političar. Bio je jedan od najistaknutijih fudbalskih funkcionera Jugoslavije.
• Mihajlo Hadžidinić (1861-1941), glumac, reditelj i upravnik SNP-a.
• Antonije Hadžić - Tona (1833—1916), pisac i urednik Letopisa Matice srpske, sekretar i predsednik Matice srpske, upravnik SNP-a. Pisao pripovetke i istorijske članke, kao i književne i pozorišne kritike.
• Dr Jovan Hadžić (Miloš Svetić) (1799-1869), jedan od osnivača Matice srpske i njen prvi predsednik, pesnik, pisac istorijskih i filozofskih rasprava, prevodilac, advokat. Radio je na izradi Ustava Srbije i vodio polemiku sa Vukom Karadžićem o jeziku.
• Lenka Hadžić (1860-1897), glumica.
• Dr Adolf Hempt (1874-1943), lekar, osnivač Pasterovog zavoda, radiolog poznat u svetu. Bio je upravnik Pasterovog zavoda u Novom Sadu.
• Kaspar Herman (1798-?), profesor gimnazije, učitelj glavne škole i veliki beležnik magistrata.
• Dušan Hinić (1897-1972), hemičar.
• Jovan Hranilović (1855-1924), grkokatolički sveštenik, pesnik i novinar. Bio je prvi predsednik Jugoslovenskog novinarskog udruženja, predsedavao Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 1918. godine na kojoj je doneta odluka o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji.
• Georgije Hranislav (1775-1843), sveštenik, profesor Karlovačke gimnazije, episkop bački. Izdao je prvi kuvar na srpskom jeziku i zbirku nadgrobnih govora.
• Sigismund Huber, advokat, veliki beležnik novosadskog magistrata.

C

• Dr Velimir Canić (1916-1987), profesor univerziteta. Jedan od prvih profesora Tehnološkog fakulteta, direktor Instituta za hemiju, saradnik Instituta za prehrambenu industriju.

Č

• Emil Čakra (1837-1884), publicista, pisac, urednik listova i almanaha.
• Dr Milan Čanak (1932-1980), profesor univerziteta, akademik VANU, gradonačelnik Novog Sada. Bio predsednik Društva ekologa Vojvodine.
• Diodor Nikolajevič Černojarov (1864-1929), predsednik Ruske kolonije u Novom Sadu, vaspitač princa Aleksandra Karađorđevića u Petrogradu.
• Pavle Čortanović (1830-1903), slikar. Radio ikonostase po Sremu i Slavoniji. Takođe je radio portrete i kompozicije, a bavio se i litografijom.
• Petar Čortanović (1800-1868), slikar. Radio ikonostase i portrete.

Š

• Dr Janko Šafarik (1812-1876), lekar, naučni radnik.
• Milan Šević (1856-1937), pedagog i pisac. Izdavao i uređivao "Pedagošku knjižnicu" i "Pedagoške klasike". Predavao na Beogradskom univerzitetu.
• Adalbert Šenborn (1904-1982), stručnjak za pšenicu, uveo je farinologiju kao nauku u Jugoslaviji. Bio profesor i dekan na Poljoprivrednom i Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.
• Martin Šindler (1871-1940), sveštenik, konsenior Bačkog evangelističkog seniorata.
• Ervin Šinko (1898-1967), pisac, revolucionar, osnivač Mađarske katedre na Novosadskom univerzitetu.
• Friđeš Šnajder (1853-1922), honvedski pukovnik.
• Dr Georg Šosberger (1837-1888), lekar, član Gradskog predstavništva.
• Šandor Šosberger (1873-1944), lekar, prvi upravnik nove bolnice i šef Akušerskog odeljenja.
• Andrija Šrek (1930-1970), arhitekta, projektovao je mnoge objekte u Novom Sadu, jedan od najplodonosnijih stvaralaca u graditeljskoj istoriji Novog Sada.
• Karlo Štolc Zapletal (1895-1964), hotelijer.
• Milenko Šuvaković (1923-1978), reditelj, dramaturg, direktor Drame SNP-a i pozorišni teoretičar.
• Jožef Šulhof (1905-1970), književnik i publicista, urednik Mađar So-a. Napisao više književnih radova i objavio knjigu o operi.
• Stanislav Šumarski (pre 1783-1845), oficir i pisac.

Literatura

• Milorad Grujić, Vodič kroz Novi Sad i okolinu, Novi Sad, 2004.
• Jovan Mirosavljević, Brevijar ulica Novog Sada 1745-2001, Novi Sad, 2002.
• Enciklopedija Novog Sada, knjige 1-30, Novi Sad, 1993-2009.