Sport u Kini

Sport u Kini je dugo povezan sa borilačkim veštinama. Danas se Kina (uključujući kontinentalnu Kinu, Hong Kong i Makao) sastoji od različitih takmičarskih sportova. Tradicionalna kineska kultura fizičku kondiciju smatra važnom karakteristikom. Kina ima vlastiti nacionalni četvorogodišnji multi-sportski događaj sličan Olimpijskim igrama pod nazivom Nacionalne igre.

Najveća publika za jedan sportski događaj unutar granica kopnene Kine bila je fudbalska utakmica na stadionu Tianhe u Guangdžouu. Fudbal je popularan sport. Prosečna posećenost kineskih igara Super lige u 2017. godini bila je 23 766 gledalaca. Badminton i stoni tenis su takođe popularni sportovi u Kini. Pre devedesetih, sport je u potpunosti finansirala vlada. Vrhunski sportisti su prestajali da se bave sportom u vrhuncu karijere zbog nesigurnosti u vezi sa životnim sredstvima posle odlaska u penziju ali ova se situacija počela menjati 1994. godine, kada je kineski fudbal bio profesionalizovan, zatim košarka, odbojka, stoni tenis i go. Profesionalizacija je dovela do komercijalizacije; to je značilo da sportska udruženja postaju profitni entiteti i da su formirani klupski sistem i profesionalne sportske lige. Operacije sportskih klubova sada pokrivaju prodaju ulaznica, oglašavanje, prenose klubova, komercijalne utakmice i televizijsko emitovanje. Kineski sportisti takođe su počeli da se pridružuju profesionalnim ligama u inostranstvu, kao što je ulazak košarke Jao Minga u NBA Sjedinjenih Država 2002. godine.

Kina je bila prva po broju zlatnih medalja (48) na Letnjim olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Događaj je bio zakazan za 8. do 24. avgusta 2008. jer je broj 8 u kineskoj kulturi sretan broj. Kina je bila domaćin letnjih olimpijskih igara mladih 2014. godine od 16. do 28. avgusta 2014. Peking je domaćin zimskih olimpijskih igara 2022. godine.

Istorija

Veslanje zmajskim čamcima datiraju pre otprilike 2000 godina i ostaju tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava oko Kine. Postoje dokazi da je Ts'u-chü, prototip fudbala, izumljen u Kini tokom 2. i 3. veka pre nove ere pre nego što se proširio po svetu kako bi formirao modernu igru. Od dinastije Song pa nadalje, Tajđićuen i slične aktivnosti borilačkih veština postale su popularne u Kini.

Moderni sportovi pojavili su se u Kini početkom 20. veka, velikim delom pod uticajem SAD i kineskih reformatora zainteresovanih za usvajanje i prilagođavanje modela fizičkog vaspitanja iz SAD, Evrope i Japana. Narodna Republika Kina (NRK) naglašava sport i državne fondove i obučava talentovane mlade u profesionalne igrače, posebno počev od sredine 20. veka. Stoni tenis je jedan od najvećih amaterskih rekreativnih sportova sa oko 200 miliona igrača. Badminton je takođe dobro uspostavljen i popularan.

Prema Sportskom kanalu, igra odbojke za žene sa zlatnim medaljama Letnjih olimpijskih igara 2004. godine privukla je gledaoce u 30% domaćinstava koja poseduju TV; cifra je bila 18% za utakmicu Kina protiv Brazila u svetskom kupu FIFA 2002. Fudbal i košarka su takođe prikazani na TV-u.

Popularni amaterski sportovi uključuju stoni tenis, badminton, borilačke veštine i razne oblike plivanja. Kineski profesionalni sport je u razvojnoj fazi.

Tipovi sportova

Fudbal

Preteča fudbala u Kini

Fudbal je najpopularniji sport i bio je jedan od najbolje podržanih sportova u Kini od kada je uveden u 1900-te. Postoje takođe pisani dokazi da je igra slična fudbalu, Ts'u-chü, prvi put igrana u Kini oko 50. godine pre nove ere. Sadašnji Kineski fudbalski savez (KFA) osnovan je u NRK nakon 1949. Sedište mu je u Pekingu, a trenutni predsedavajući je Caj Ženhua. Od 1994. do 2004. godine KFA je osnovala prvu profesionalnu fudbalsku ligu, koja je bila "Jia A". Kineska superliga (KSL) je vodeća fudbalska liga u Kini, koja je promenjena iz "Jia A" 2004. godine, kao vrh hijerarhije lige koja se proteže na četiri lige. Jia na kineskom takođe znači „Prvo“ ili „Najbolje“. Od svog osnivanja Superliga je bila relativno nestabilna i borila se da održi popularnost. U 2016. godini prosečna posećenost KSL-a bila je 24.159 što ga čini jednom od najposećenijih profesionalnih fudbalskih liga širom sveta.

Na međunarodnom nivou kineski fudbal je doživeo mali uspeh uprkos obimu podrške koju dobija od navijača. Iako se reprezentacija kvalifikovala za FIFA-in svetski kup 2002. godine, nisu uspeli da postignu nijedan gol i izgubili su tri utakmice u grupi. Suprotno tome, ženska reprezentacija je završila na drugom mestu i na Svetskim prvenstvima i na Olimpijskim igrama. Uprkos uspehu kineske ženske reprezentacije na međunarodnim takmičenjima, ženski fudbal u Kini ne poprima gotovo toliko pažnje kao njihovi kolege u Kanadi i Sjedinjenim Državama, pa bi se dobar trend Kine u ženskom fudbalu mogao sasvim okončati u bliskoj budućnosti. Kina je 1991. godine bila domaćin prvog nastupnog Svetskog kupa za žene u Gvangžuu; 2004. godine domaćin je Azijskog kupa AFK.

Fudbal je oduvek bio među sve popularnijim amaterskim timskim sportovima za rekreaciju u Kini. Srednje škole često imaju fudbalske objekte, od kojih neke vikendom iznajmljuju lokalnim amaterskim timovima da organizuju utakmice. To je ujedno i najpopularniji sport za gledanje na televiziji, sa velikim međunarodnim turnirima kao što su Svetski kup i Evropsko prvenstvo, kao i glavnim evropskim ligama koje dobijaju široku pokrivenost.

Badminton

Lin Dan, osvajač tri zlatne medalje na Svetskim prvenstvima u badmintonu

Badminton je popularan u Kini zahvaljujući svojoj relativnoj jednostavnosti u rekreativnoj upotrebi i jeftinoj opremi. Mnogi kineski igrači badmintona stekli su međunarodni uspeh i slavu, posebno mnogi zlatni medalje na Svetskom prvenstvu. To je popularan rekreativni i profesionalni sport, sa amaterskim ligama širom zemlje.

Bejzbol

Bejzbol je prvi put uveden 1864. godine osnivanjem šangajskog kluba od strane američkog medicinskog misionara Henrija Vilijam Bunea. Organizovane igre bejzbola uspostavljene su igrom između Univerziteta St. Džouns. Međutim, 1959. godine Mao Cedung je raspustio sve timove i zabranio bejzbol.

Nakon završetka kulturne revolucije, ove aktivnosti su se ponovo pokrenule, a kineska bejzbol asocijacija osnovana je 1974. godine. Godine 2002. formirana je Kineska bejzbol liga, a 2019. Kineska nacionalna bejzbol liga. Kina učestvuje u svetskom bejzbol klasiku. Porazi nacionalnog tima od Tajvana, Japana i Južne Koreje mogu pomoći u promeni trenda jer Kinezi postaju svesniji internacionalizacije igre.

Košarka

Kina je bila domaćin FIBA-inog svetskog prvenstva u košarci 2019. godine.

Jao Ming, najpopularniji kineski košarkaš

Igru su u Kinu uveli američki radnici YMCA 1896. godine, samo pet godina nakon što je Kanađanin-Amerikanac Džejms Nejsmit izumeo košarku 1891. godine radeći u školi za obuku u Springfildu, Masačusets.

Od dolaska Jao Ming-a 2002. godine u NBA, košarka je postala sve popularnija. Prema kineskom košarkaškom savezu, u Kini postoji rekordan broj od oko 300 miliona aktivnih košarkaša. Najveća publika za događaj izvan Kine privučena je na meču za Jao Ming i Ji Džianlian kada je 100–200 miliona Kineza gledalo uživo.

Kineski prvi profesionalni tim osnovan je u Šenjangu i pod pokroviteljstvom kompanije Anšan Stil. KBA je osnovana 1995. godine, a do 2008. godine se proširila na 18 timova.

Činjenica da Sjedinjene Države počinju da primećuju kineske igrače posle uspeha Jao Ming-a, dokaz su povećanju popularnosti košarke. Godine 2008. Sun Jue je postao poslednji Kinez koji se pridružio NBA-u tako što je sa Los Anđeles lejkersima potpisao dvogodišnji ugovor.

Šah

Kina je imala dobar rezultat na 37. šahovskoj olimpijadi u Torinu 2006. godine kada je muška ekipa zauzela drugo mesto iza Jermenije, a ženska treća po najboljem ukupnom rezultatu. Kineski napredak u šahu podstaknut je velikom podrškom vlade i testiranjem konkurencije u brojnim teškim događajima. U skladu sa svojim statusom, Kina trenutno ima sedam stotina igrača, drugi za Rusijom. Međutim, i danas zemlje poput Rusije i Izraela još uvek imaju prednost u iskustvu nad svojim kineskim kolegama.

Sjangći se takođe smatra sportom u Kini, sa milionima igrača širom zemlje. Postoji nacionalna kineska šahovska liga.

Kriket

Kriket je sport u usponu u Kini. Već je dobro uspostavljen sport u Hong Kongu, bivšoj britanskoj koloniji. Kineski tim za kriket je tim koji predstavlja zemlju Narodnu Republiku Kinu u međunarodnom kriketu. Kinesko udruženje za kriket postalo je pridruženi član Međunarodnog saveta za kriket 2004. godine. Specijalna administrativna oblast Hong Konga sama je članica IKK-a, koja je postala pridruženi član IKK-a 1969. godine. Dakle, igrači iz Hong Konga nemaju pravo na predstavljaju Kinu u međunarodnoj konkurenciji.

Pre uspostavljanja priznate nacionalne strane, Šangajski kriket klub, najveći klub u zemlji, igrao je utakmice protiv mnogih turnejskih strana, ali oni nisu dobili službeno priznanje od Kineskog udruženja za kriket.

Od septembra 2005. godine, Kinesko udruženje za kriket provelo je 8 kurseva obuke / obuke pod pokroviteljstvom Azijskog saveta za kriket (AKK). Promovisali su ih u 9 gradova u Kini, i to u Pekingu, Šangaju, Šenjangu, Dalijanu, Guangdžouu, Šenženu, Čongkingu, Tijandžinu i Jinanu. Bilo je uključeno više od 150 škola.

Tokom 2006. godine, Kinesko udruženje za kriket postavilo je ambiciozne ciljeve u narednih 14 godina.

Kerling

Iako je uglavnom nepopularan, kerling je sport koji je u usponu u Kini. Vlada je odabrala atletske pojedince da bi igrali kerling za Kinu. Kineski timovi, i muškarci i žene, su se poboljšali na međunarodnom nivou. Na Svetskom prvenstvu za žene 2008. godine, kineski tim za kerling u sastavu Žou Jan, Liu Jin, Vang Bingiu i Jue Kingšuang osvojile su srebrnu medalju. Na Svetskom prvenstvu za muške 2008., Kinezi nisu postigli toliko uspeha, ali su završili na 4. mestu. Vlada se takođe nada da će promovisati sport putem univerziteta i koledža. U martu 2009. godine Kina je postala prva azijska ekipa koja je osvojila svetsko prvenstvo pobedivši Švedsku u finalu. Na Zimskim olimpijskim igrama 2010. godine ženska ekipa osvojila je bronzanu medalju, pobedivši Švajcarsku u 10 kola.

Klizanje

Ksue i Hongbo 2010. godine

Od devedesetih godina 20. veka Kina je bila jedna od vodećih nacija u umetničkom klizanju. Šen Ksue i Žao Hongbo bili su vrlo poznati par u Kini koji su tokom karijere dobili široku medijsku pokrivenost; bili su trostruki svetski prvaci i osvojili zlatnu medalju na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru 2010. Uporedo, Kina je slaba u ostale tri discipline (muški singl, ženski singl i ples na ledu).

Golf

Golf turniri u Kini uključuju mnoge šampionate i takmičenja. Najuspešniji kineski golfista bio je Žang Lian-vej. Najuspešniji kineski golferka Feng Šanšan. Za golf teren u Šenženu veruje se da je najveće na svetu.

Na amaterskom nivou, golf se smatra vrhunskim rekreativnim sportom za poslovne ljude i zvaničnike. Zbog relativno visokog položaja u kineskom društvu, oni su obično jedini ljudi koji imaju pristup sportu golfa na kontinentalnoj Kini. Na Nacionalnom narodnom kongresu 2007., prihvatajući priznanje da izgradnja novih golf terena nije samo gubitak javnih sredstava, već ilegalna upotreba prostora, premijer Ven Jiabao je u svom izveštaju o radu Kongresa rekao da ugovori u izgradnji nova golf igrališta trebalo bi da budu obeshrabrena, a zvaničnicima Komunističke partije zabranjeno igranje.

Ragbi

Ragbi savez postaje sve popularniji sport u Kini nego što je to bio slučaj ranije. Međutim, on i dalje nije preterano popularan. Kina se pridružila Međunarodnom ragbi odboru 1997. godine i trenutno je 80. na svetu. Reprezentacija se do sada nije kvalifikovala za svetski kup. Jedan segment kineskog društva gde je ragbi posebno popularan je vojska. Ragbi je zvanični sport Narodnooslobodilačke vojske, a Sportski institut učestvuje u visoko konkurentnim hongkonškim ligama.

Poznati kineski ragbi igrači uključuju Žang Žikijanga, koji je posegnuo za slavnim klubom Lester Tajgers u Engleskoj, i obećavajućeg mladog Lija Janga, koji se može pohvaliti u vremenu od 10,6 sekundi u sprintu na 100 metara.

Snuker

Ding Đunhuej, prvi kineski snukerista

Iako je snuker ili, preciznije, bilijar, u Kini već odavno popularan sport za uličnu rekreaciju, popularnost povećana je u poslednjih nekoliko godina u Kini. Delimično se to može pripisati usponu Ding Đunhueju koji je bio profesionalni igrač na prvom mestu i plasirao se u finale Svetskog prvenstva 2016. godine. Sve više i više mladih kineskih igrača probija se u profesionalnom krugu kao što su Liang Venbo i Liu Čuang koji su se kvalifikovali za poslednja 32 takmičenja na Svetskom prvenstvu 2008. godine, a Liang je stigao do četvrtfinala, gde se suočio sa legendom snukera Runijem Salivanom. Snuker igra oko 50 miliona Kineza, a samo u Pekingu sada postoji preko 300 snuker klubova. Kina je domaćin nekoliko velikih profesionalnih turnira.

Stoni tenis

Stoni tenis (乒乓) u Kini nastavlja da proizvodi mnogo igrača svetske klase, a ova dubina veštine omogućava zemlji da nastavi da dominira nad nedavnim svetskim titulama i nakon kraće pauze tokom devedesetih. Ogromna dominacija Kine u sportu pokrenula je niz promena pravila u Međunarodnoj federaciji stonog tenisa i kao deo Olimpijskih igara. Ma Long je trenutno jedan od najviše rangiranih kineskih stolnotenisača i najplaćeniji igrač sveta. Deng Japing mnogi smatraju jednim od najvećih teniskih igrača svih vremena, zajedno sa Žang Jikeom, Liu Guoliangom i Kong Lingui.

Sport je imao važnu ulogu u međunarodnim odnosima Kine; aprila 1972., američki tim za stolni tenis pozvan je u posetu Kini, događaju koji se kasnije zvao "Ping-pong diplomatija". Stoni tenis je najveći amaterski rekreativni sport u Kini sa oko 300 miliona igrača.

Tenis

Li Na 2009. godine

Tenis je rastući rekreativni sport u Kini, iako pristup terenima može biti ograničen u gusto naseljenim urbanim područjima. Nedavno su kineske teniserke, posebno žene, postigle uspeh na međunarodnom nivou i na amaterskom i na profesionalnom planu. Međunarodni teniski turniri dobijaju široku pokrivenost na kineskim sportskim kanalima, treći je najpopularniji sport nakon fudbala i košarke.

Odbojka

Odbojka je stigla u Aziju 1908. godine, a u Kinu je zvanično predstavljena 1910. godine. Kineska odbojkaška asocijacija predstavlja Kinu u federaciji odbojke i Azijsku odbojkašku konfederaciju, kao i reprezentaciju odbojkaških sportova u azijskoj federaciji.

Kineska ženska odbojkaška reprezentacija jedan je od vodećih sastava u ženskoj međunarodnoj odbojci, dva puta je osvajala olimpijsku titulu (1984. i 2004). Kina je osvojila pet uzastopnih svetskih titula u 1980-im, FIVB odbojkaško svetsko prvenstvo za žene 1981. i 1985. i Svetsko prvenstvo u odbojci za žene FIVB 1982. i 1986. Iako je imala nestabilni razvoj u devedesetima, tim je osvojio FIVB svetsku Pri nagradu 2003. godine, osvojila je zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 2004. godine, kao i svetski kup 2015. na FIVB-u i završila na drugom mestu na Svetskoj velikoj nagradi FIVB 2013. i na FIVB svetskom prvenstvu 2014. godine.

Kineska muška odbojkaška reprezentacija predstavlja Kinu na međunarodnim odbojkaškim takmičenjima i prijateljskim utakmicama. Tim je dva puta učestvovao na Letnjim olimpijskim igrama, završivši na osmom mestu na Letnjim olimpijskim igrama 1984. godine u Los Anđelesu u Kaliforniji i 5. mestu na Letnjim olimpijskim igrama 2008. godine.

Od 1956. godine, muška reprezentacija učestvovala je na jedanaest svetskih prvenstava, a najbolji su rezultati bili u Italiji (1978) i Argentini (1982), gde je završila na sedmom mestu. Tim je takođe tri puta bio deveti, u Francuskoj (1956), Sovjetskom Savezu (1962), i Čehoslovačkoj (1966). Godine 2002. u Argentini, Kina bila je trinaesta. Kina je učestvovala u uvodnom izdanju svetske vrhunske odbojkaške lige 1990. godine i redovno učestvovala u periodu od 1992. do 1997. godine, završavajući na šestom mestu 1996. godine.

Rezultati u takmičenjima

Povratkom u martu 1959. godine, na 25. svetskom prvenstvu u stonom tenisu koji se održao u Nemačkoj, stolnoteniser Rong Guotuan osvojio je prvu svetsku titulu u istoriji sporta u Kini. Usledilo je sa mnogo više uspeha. Do kraja 2004. godine kineski sportisti ukupno su osvojili 1.800 svetskih prvenstava i oborili 1119 svetskih rekorda. Kineski sportisti su u 16 ​​godina od 1989. godine osvojili 1.446 svetskih prvenstava, što je činilo 80,3% ukupnog broja, i oborilo 737 svetskih rekorda, što čini 65,9% ukupnog broja. Bilo je to razdoblje kada se kineski takmičarski sport neprekidno i brzo razvijao. Na Olimpijskim igrama 2008. godine, Kina je napravila svoj najbolji olimpijski nastup ikada, sa ukupno 100 medalja, uključujući 51 zlata, 21 srebro i 28 bronza, koje su došle na prvo mesto na tabeli sa medaljama, ostvarivši veliki pomak u kineskoj istoriji sporta.

Rezultati u takmičarskim sportovima svodili su se na sistem treninga koji se neprestano usavršava. Zasnovan je na omladinskim sportskim školama i klubovima osnovnog nivoa, sa timovima koji predstavljaju lokalitet kao okosnicu, a reprezentacijom na najvišem nivou. Sistem treninga obezbeđuje da elitni timovi Kine održavaju celog leta od 20.000 sportista.

U julu 2001. godine, Peking je konačno uspeo da bude domaćin letnjih olimpijskih igara 2008. godine. Pekinški Organizacioni odbor za olimpijske igre (BOCOG), osnovan krajem 2001. godine, postavio je teme za Igre 2008. : „Zelene olimpijske igre“, „Haj tek Olimpiks“ i „Humanistička olimpijada“. Sedam mesta, uključujući Nacionalni stadion i Nacionalni centar za plivanje, pokrenulo je novi period savremene arhitekture za Peking. Središnji deo Igara 2008. bio je Nacionalni stadion „ptičjeg gnezda“. Sa kapacitetom od 91.000 gledalaca, stadion je bio domaćin ceremonija otvaranja i zatvaranja, kao i za trkačke terenske događaje.

Kina je od 1949. učestvovala na osam letnjih olimpijskih igara i devet zimskih olimpijskih igara, osvojivši 385 medalja na letnjim olimpijskim igrama i 44 medalje na zimskim olimpijskim igrama. Na Olimpijadi u Los Anđelesu, Barseloni i Atlanti Kina je osvojila četvrto mesto na tabeli sa zlatnim medaljama, drugo na Olimpijadi u Atini i Londonu i prvo na Olimpijadi u Pekingu.

Fitnes

"Zakon o fizičkom zdravlju Narodne Republike Kine" usvojen je 1995. godine. Iste godine, Državno veće je proglasilo "Nacrt nacionalnog programa fizičke kondicije", nakon čega je usledio niz pravila i propisa. Istraživanje koje je objavila Državna uprava za fizičku kulturu pokazuje da 33,9% populacije između 7 i 70 redovno vežba, a 60,7% gradskog stanovništva odlazi u sportske klubove da se bave fitnes aktivnostima. Očekivalo se da do kraja 2005. godine 37% ukupnog stanovništva Kine učestvovati u redovnim fizičkim vežbama i da će preko 95% učenika ispunjavati Nacionalni standard za fizičku vežbu. U cilju poboljšanja zdravlja i ukupnog fizičkog stanja opšte populacije, Nacionalni program fizičke kondicije, sa naglaskom na mlade ljude i decu, podstiče sve da se bave barem jednom sportskom aktivnošću svakog dana, nauče bar dva načina zadržavanja fit i imati zdravstveni pregled svake godine.

U ovom petnaestogodišnjem programu, vlada ima za cilj da izgradi sistem usluga za sport i izgradnju zdravlja za širu javnost. Postoji oko 620.000 teretana i stadiona širom Kine, otvorene i široko korišćene od strane javnosti. Otvoreni fitnes centri postavljeni su u gradskim zajednicama u javnim parkovima, trgovima, školskim dvorištima i na drugim pogodnim lokacijama. Sve zajednice i susedstva u Pekingu opremljeni su fitnes prostorijama koje zadovoljavaju nacionalni standard. Oslanjajući se na ono što je već imao, Tjencin je pokrenuo veliko proširenje svojih spoljnih i unutrašnjih fitnes objekata i stadiona. Godine 2004. završena je prva velika kineska fitnes dvorana sa površinom većom od 10 000 m².

Počev od 2001. godine, Državna uprava za fizičku kulturu izdvojila je sredstva od sportske lutrije kao pilot fondove, kako bi izgradila „Kinesku sportsku lutriju u celoj nacionalnoj centrima za fizičku kondiciju“ kao pilot projekte u 31 velikim i srednjim gradovima širom zemlje, uključujući Daljen, Peking i Čangčuen. Neki od ovih centara su već izgrađeni. U međuvremenu, oko 196 miliona juana od sportske lutrije iskorišćeno je za izgradnju javnih sportskih objekata u manje razvijenim kineskim zapadnim oblastima i u regionu Tri klisure reke Jangcekjang, podržavajući 101 okrug i grad.

Sa porastom fitnes aktivnosti širom zemlje, promenile su se i poglede ljudi na život. U mnogim velikim i srednjim gradovima trošenje novca u potrazi za dobrim zdravljem postalo je trend. Novi sportovi poput alpinizma, jahanja, bundži skakanja, kuglanja, skejtbordinga, boksa za žene, taksvondoa i golfa su posebno popularni među mladima. Krajem 2003. godine započeli su radovi na prvom kineskom golf terenu u planini A'er, Unutrašnja Mongolija. Ovaj projekat, koji predstavlja investiciju od oko milijardu juana, biće šesti golf teren na snegu na svetu.

Nacionalni program fizičke kondicije postavio je ciljeve da će do 2010. godine oko 40% kineske populacije učestvovati u redovnim fizičkim vežbanjima, doći će do jasnog poboljšanja u nacionalnoj fizičkoj formi i velikog povećanja broja mesta za fitnes kako bi se zadovoljile potrebe ljudi za održavanjem kondicije.

Između 1990. i 2002. godine, prosečni životni vek kineskog stanovništva porastao je za 3,25 godina, dosegnuvši 71,8 godina, približavajući se nivou umereno razvijenih zemalja. Poslednje istraživanje o nacionalnom zdravstvu, koje je završilo u oktobru 2001. godine, proširilo se na tri godine i 31 pokrajinu, autonomne regione i opštine direktno pod centralnom vladom, što ga čini Kinom najvećom ikad po obimu i broju stanovništva. Istraživanje je pokazalo porast rasta dece i tinejdžera u kineskim ruralnim oblastima, a svaki indeks pokazuje prosečnu stopu porasta koji prelazi rast dece iste starosne grupe u gradovima. Međutim, istraživanje je takođe otkrilo neke razloga za zabrinutost. Fizički fakulteti kineskog naroda naglo padaju nakon što su napunili 40 godina.

U gradovima gojaznost predstavlja veliku pretnju zdravlju dece, tinejdžera i odraslih. Zdravlje žena u ruralnim sredinama je daleko od zadovoljavajućeg. Na osnovu nalaza istraživanja relevantna vladina odeljenja kontinuirano proučavaju metode održavanja kondicije, postavljaju nove načine i standarde za različite starosne grupe i jačaju nastavu na nivou zajednice.

Mladi

U školama postoje profesionalni treneri za fizičku nastavu i vežbe, a učenicima koji ne dostignu tražene fizičke standarde nije dozvoljeno da idu u visoke škole. Prolećni i jesenji sportski susreti su godišnji događaji. Nacionalne igre srednjih škola i Nacionalne univerzitetske igre održavaju se svake četiri godine. Obećavajući tinejdžeri šalju se u amaterske sportske škole na specijalnu obuku.

Postoji i mnogo sportskih klubova za mlade. Poslednjih godina, koristeći sredstva sportske lutrije, Državna uprava za fizičku kulturu osnovala je oko 500 sportskih klubova za maloletnike godišnje. Do kraja 2005. bilo je oko 3.000 takvih klubova.

Budući da kineski sportisti uglavnom započinju sportsku karijeru u mladim godinama, neki dobijaju malo obrazovanja i često se bore da nađu posao nakon odlaska u penziju, dok je studija Državne opšte uprave za sport iz 2012. saznala da skoro polovina sportista nije uspela da nađe posao. Vladino telo je tada počelo organizovati kurseve za prekvalifikaciju kako bi im pomoglo da nauče nove veštine i dobiju posao.

Tradicionalni sportovi

Tradicionalni sportovi sa izrazitim kineskim karakteristikama takođe su veoma popularni, uključujući borilačke veštine, tajđićuen (boks u senci), či kung (vežbe dubokog disanja), kineski šah, go i Mahžong.

Tajđićuen je vrsta kineskog boksa koji kombinuje kontrolu daha, uma i tela. Naglašava kretanje tela prateći pokrete uma, zatamnjuju žilavost uz nežnost i graciozno kočenje.

Či kung je jedinstven kineski način održavanja kondicije. Cilj mu je poboljšanje zdravlja, produženje života, izlečenje bolesti i poboljšanje fizioloških funkcija koncentracijom uma i regulisanjem daha. Postoje razne zabavne i takmičarske sportske aktivnosti u oblastima u kojima žive manjine, na primer, rvanje i jahanje među Mongolima, Ujgurima i Kazaksima; Trke tibetanskih jakova; Korejski „skakanje po glavi“; streličanje streličama među Miaom i trka zmajevima među pripadnicima etničke manjine Dai.

Kineski šah i go bili su dva od pet sportova koji su predstavljeni na Svetskim sportskim igrama uma koje su održane u Pekingu 2008. godine.

Literatura

• Susan Brownell: Training the Body for China: Sports in the Moral Order of the People's Republic. . University of Chicago Press. 1995. ISBN 0-226-07647-4. 
• Dong Jinxia: Women, Sport and Society in Modern China: Holding Up More Than Half the Sky. . Routledge. 2002. ISBN 0-7146-8214-4. 
• Guoqi Xu: Olympic Dreams: China and Sports, 1895-2008. . Harvard University Press. 2008. ISBN 0-674-02840-6. 
• Hong Fan: Footbinding, Feminism and Freedom: The Liberation of Women's Bodies in Modern China (Cass Series—Sport in the Global Society), Paperback Edition, Routledge. 1997. ISBN 0-7146-4334-3.
• Andrew D. Morris: Marrow of the Nation: A History of Sport and Physical Culture in Republican China. . University of California Press. 2004. ISBN 0-520-24084-7. 
• James Riordan, Robin Jones (ed.): Sport and Physical Education in China. . Routledge. 1999. ISBN 0-419-22030-5. 

Spoljašnje veze

• Ministarstvo sporta
• Sportska federacija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. septembar 2017)
• Olimpijski komitet
• OI 2008.
• NBA u Kini Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. avgust 2021)
• NBA statistike
• USATODAY.com - Kina i košarka