Sport u Rusiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sport u Rusiji je široko rasprostranjen. Prema rezultatima pretraživanja Jandeksa među najpopularnijim sportovima su: fudbal koji je na prvom mestu po popularnosti,[1] zatim hokej na ledu, rukomet, košarka, futsal, boks, automobilizam, odbojka, atletika, tenis.[2] Ostali popularni sportovi uključuju bendi, biatlon, umetničko klizanje, dizanje tegova, gimnastiku, rvanje, borilačke veštine, ragbi junion i skijanje.[3]

Sovjetski Savez se prvi put takmičio na Olimpijskim igrama na Letnjim olimpijskim igrama 1952. Sovjetski i kasniji ruski sportisti nikada nisu osvojili ispod četvrtog mesta po broju zlatnih i ukupnih medalja prikupljenih na Letnjim olimpijskim igrama u kojima su se takmičili. U Rusiji je najviše oduzetih medalja zbog kršenja dopinga (51), više nego u bilo kojoj drugoj zemlji, četiri puta više nego što je drugoplasirano i skoro trećina ukupnog broja. Ruskoj reprezentaciji je delimično zabranjeno učešće na Letnjim olimpijskim igrama 2016. i Zimskim olimpijskim igrama 2018. zbog doping skandala koji finansira država.[4][5] Ruskim sportistima je bilo dozvoljeno da učestvuju na Olimpijskim igrama 2018. godine pod neutralnom zastavom sa nazivom „Olimpijski sportisti iz Rusije”.

Fudbal[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018.
Ruski ljubitelji fudbala sa transparentom sa ruskim medvedom na pozadini ruske zastave.

Fudbal je najpopularniji sport u zemlji.[6][7][8][9] Veliki deo muškaraca je do određene mere zainteresovan za njega, mnoga deca ga redovno igraju, a žene se takođe pridružuju muškarcima u reprezentaciji. Premijer liga ima prilično visok stepen konkurentnosti. Mnogi zapaženi talentovani strani igrači su igrali u Premijer ligi, kao i lokalni talentovani igrači koji su zastupljeni u početnih jedanaest najboljih klubova.[10][11][12]

Rusija je prvi put bila domaćin Svetskog prvenstva 2. decembra 2018. godine.[13][14] [15] Događaj je trajao od 14. juna do 15. jula 2018. godine, u kojem je reprezentacija imala najbolji učinak od Svetskog prvenstva 1966, stigavši do četvrtfinala prvi put od raspada Sovjetskog Saveza, gde je izgubio od reprezentacije Hrvatske.[16]

Fudbal na pesku je popularan sport u Rusiji od njenog međunarodnog rasta kasnih 1990-ih i sa osnivanjem Svetskog prvenstva od strane nacionalnih timova udruženja članica Fifa. Rusija je među najuspešnijim i najdominantnijim zemljama sporta, zajedno sa Brazilom, Španijom i Portugalijom.

Hokej na ledu[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Reprezentacija Rusije u hokeju na ledu
Predsednik Dmitrij Medvedev sastao se sa hokejaškom reprezentacijom 2008.
Ledena dvorana VTB tokom utakmice kontinentalne hokejaške lige, koja se smatra drugom najboljom na svetu.

Kontinentalnu hokejašku ligu uglavnom čine ruski timovi i smatra se drugom najboljom ligom na svetu, posle Nacionalne hokejaške lige. Ruske ekipe su osvajale svako prvenstvo Kontinentalne hokejaške lige.

Rusija je nekoliko puta pobedila na Svetskim prvenstvima:

Godine Lokacija Rezultat
1993. Dortmund / Minhen,

 Nemačka

Zlato
2008. Kvebek / Halifaks,

 Kanada

Zlato
2009. Bern / Kloten,

 Švajcarska

Zlato
2012. Helsinki,

 Finska

Stokholm,

 Švedska

Zlato
2014. Minsk,

 BLR

Zlato

Odbojka[uredi | uredi izvor]

Sergej Tetjuhin, najuspešniji je profesionalni veteran, još uvek član reprezentacije.
  • Zlatne medalje (2002, 2011, 2013), pet srebrnih medalja (1993, 1998, 2000, 2007, 2010), šest bronzanih medalja (1997, 1997, 2001, 2006, 2008, 2009)

Ženska reprezentacija zauzela je peto mesto na FIVB svetskoj rang listi.

Rekord za postignuća ženske reprezentacije:

  • Dve srebrne olimpijske medalje (2000. i 2004)
  • Dve zlatne medalje na Svetskom prvenstvu (2006. i 2010)
  • Jedna zlatna medalja Svetskog prvenstva (1997), jedna srebrna medalja (2001) i jedna bronzana medalja (1993)

Muška juniorska reprezentacija osvojila je prvo mesto na FIVB-u.

Bendi[uredi | uredi izvor]

Ruska reprezentacija na Svetskom prvenstvu 2012.

Jedan od tradicionalno popularnih sportova je bendi (neformalno nazvan „ruski hokej”). Smatra se nacionalnim sportom[17] i jedan je od najpraćenijih sportova gledaoca.[18] Prema jednom istraživanju, to je treći najpopularniji sport u Rusiji.[19] Većinu modernih pravila u Engleskoj je napisao Čarls Gudman Tebat, ali Rusi tvrde da su oni pronalazači sporta s obzirom da su se u Rusiji igrali sportovi slični bendiju pre nego što su moderna pravila standardizovana. Kada su Sovjetski Savez i tri nordijske zemlje 1955. osnovale međunarodnu bendi federaciju, dogovoren je zajednički set pravila. Uglavnom su prevladavali Englezi. Međutim, jedan važan izuzetak bile su table sovjetskih pravila.

Sovjetska reprezentacija je osvojila sva Svetska prvenstva od početka 1957. do 1979. godine. Rusija je gotovo uvek jedna od dve najbolje i nikada nije propustila medalju. Posećenost se smanjila u poslednjih nekoliko godina, iako je to i dalje jedan od najpraćenijih sportova gledalaca. Posle desetog kola 2011—2012. Super lige prosečna posećenost je bila 3887.[20] Klub sa najvećom javnom podrškom je Kuzbas iz Kemerova. Oko 26.000 gledalaca je pratilo uvodnu utakmicu protiv Dinama Moskva. Jenisej Krasnojarsk je 2015. prvak domaće lige.

Ženska reprezentacija je osvojila srebrnu medalju na šest prvih Svetskih prvenstava. Na Svetskom prvenstvu 2014, osvojili su prvu zlatnu medalju.

Bendi je jedini sport koji ima pokroviteljstvo Ruske pravoslavne crkve, jer su veoma zainteresovani za jačanje svojih nacionalnih tradicija.[21]

Bendi je timski zimski sport koji se igra na ledu, u kojem klizači palicama usmeravaju loptu u gol protivničke ekipe. Pravila igre imaju mnogo sličnosti sa fudbalskim pravilima. Svaka ekipa ima jedanaest igrača, od kojih je jedan golman. Standardni bendi meč sastoji se od dva poluvremena po 45 minuta. Pravilo ofsajda je takođe slično onom koje se primećuje u fudbalu.

Biatlon[uredi | uredi izvor]

Biatlon je najpopularniji zimski sport u Rusiji i zauzima prvo mesto u anketama i po broju TV gledaoca. Rusija je imala mnogo uspešnih biatlonaca i osvajala je olimpijske i svetske medalje. Među najuspešnijim biatloncima su Vladimir Melanin, Nikolaj Kruglov, Aleksandar Tihonov, Valerij Medvedcev, Venera Černišova, Elena Golovina i Svetlana Pečerskaja tokom sovjetske ere i Vladimir Dračev, Pavel Rostovcev, Maksim Čudov, Viktor Majgurov, Olga Zajceva i Anton Šipulin u postkomunističkom periodu.

Umetničko klizanje[uredi | uredi izvor]

Reprezentacija na Zimskim olimpijskim igrama 2014.

Umetničko klizanje je još jedan popularan sport; šezdesetih godina Sovjetski Savez je postao dominantna sila u umetničkom klizanju, posebno u klizanju u paru i plesu na ledu. Na svim Zimskim olimpijskim igrama od 1964. do 2006. godine sovjetski ili ruski par osvajao je zlato, često smatrano najdužim nizom pobeda u modernoj istoriji sporta. Niz je završen 2010. godine kada je kineski par osvojio zlato na Zimskim olimpijskim igrama 2010. i 2014. u Sočiju. Nakon pada Sovjetskog Saveza, Rusija još uvek osvaja višestruka olimpijska i svetska šampiona. Među najuspešnijim su Aleksej Urmanov, Ilja Kulik, Aleksej Jagudin, Jevgenij Pljuščenko, Marija Butirskaja, Irina Slucka, Adelina Sotnikova, Julija Lipnicka, Maja Usova, Aleksandar Žulin, Oksana Grišuk, Jevgenij Platov, Anjelika Krilova, Oleg Ovsjannikov, Tatjana Navka, Roman Kostomarov, Jekaterina Gordejeva, Sergej Grinkov, Natalija Miškutionok, Artur Dmitrijev, Tatjana Totmjanina, Maksim Marinjin, Jelena Berežna, Anton Siharulidze, Tatjana Volosožar, Maksim Trankov, Ksenija Stolbova, Fedor Klimov, Jelena Iljinih, Nikita Kacalapov, Elizaveta Tuktamiševa, Jevgenija Medvedeva, Elena Radionova i Alina Zagitova.

Rusko prvenstvo je državno prvenstvo u umetničkom klizanju koje se održava svake godine. Klizači se takmiče na seniorskom nivou u disciplinama muški pojedinačno, ženski pojedinačno, klizanje u paru i ples na ledu. Prvo rusko nacionalno takmičenje održano je 5. marta 1878. u Sankt Peterburgu, Rusko carstvo. Pobednik je bio V. I. Sreznevski. Od 1897. godine do danas održavalo se zvanično rusko državno prvenstvo u umetničkom klizanju. Prvi državni prvak Rusije bio je Aleksandar Panšin koji je pobedio ruske državljane od 1897. do 1900. godine.

Između 1924. i 1990. nisu održana ruska državna prvenstva u umetničkom klizanju. Za to vreme ruski klizači takmičili su se na sovjetskom prvenstvu.

Brzo klizanje[uredi | uredi izvor]

Brzo klizanje na duge staze[uredi | uredi izvor]

Pavel Kulizhnikov

Brzo klizanje ima dugu tradiciju još od Ruskog carstva, pri čemu je Nikolaj Strunikov bio jedan od pionira u brzom klizanju, zatim u Sovjetskom Savezu sa velikanima brzog klizanja Lidijom Skoblikovom, Marijom Isakovom, Valentinom Steninom, Pavlom Pegovom, Ljudmilom Titovom, Sergejem Hlebnikovom, Jurijom Mihajlovom, Natalijom Petrušovom, Olegom Gončarenkom, Ingom Artamonovom, Pavelom Pegovom, Tamarom Rilovom, Ninom Statkevičom, Nikolajem Guljajevom, Igorom Malkovom, Galinom Stepanskajom, Borisom Šilkovom, Tatjanom Averinom, Viktorom Kosičkinom, Klarom Gusevom, Valerijom Muratovom, Sergejom Marčukom, Marijom Isakovom, Olegom Boževom, Jevgenijom Grišinom i Jevgenijom Kulikovom. Čak i nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ruska Federacija zadržala je uspeh sa Svetlanom Bažanovom, Aleksandrom Golubjevim, Jevgenijem Lalenkovim, Svetlanom Žurovom, Dmitrijem Lobkovom, Dmitrijem Dorofejevim, Sergejem Klevčenjom, Olgom Fatkulinom, Ivanom Skobrevom, Olgom Grafom i Aleksejem Jesinom. Među novom generacijom ruskih talenata u brzom klizanju titulom svetskog šampionata i Svetskog kupa su Natalija Voronina, Denis Juskov, Pavel Kulizhnikov, Elizaveta Golubeva i Ruslan Murašov.

Brzo klizanje na kratkim stazama[uredi | uredi izvor]

Kratka staza nije toliko popularna kao duga u pogledu rezultata i istorije pobedničke tradicije u Rusiji. Veliki porast popularnosti zabeležen je nakon Zimskih olimpijskih igara 2014. sa Viktorom Anom rođenim u Koreji, koji se takmičio za Rusiju osvojivši tri zlatne medalje u Sočiju. Ostali uspešni sportisti na Olimpijskim igrama, koji su postigli značajne rezultate na Svetskim prvenstvima i takmičenjima Svetskog kupa, su Semjon Jelistratov, Vladimir Grigorev, Dmitrij Migunov, Sofija Prosvirnova, Tatjana Borodulina, Viktorija Trojcka i Ruslan Zaharov.

Ostali zimski sportovi[uredi | uredi izvor]

Ostali zimski sportovi u kojima su bili uspešni su bob, skeleton i sankanje.

Košarka[uredi | uredi izvor]

Košarka je popularan sport u Rusiji. Reprezentacija Rusije je nastala iz reprezentacije Sovjetskog Saveza i osvojila je nekoliko međunarodnih titula.

Među najuspešnijim igračima su Andrej Kirilenko i NBA šampiona 2016. Timofej Mozgov.

CSKA Moskva je drugi najuspešniji tim u istoriji evropskih klupskih takmičenja.

Ragbi junion[uredi | uredi izvor]

Ragbi junion je sve popularniji sport u Rusiji. Prema svetskoj ragbi federaciji, sa preko sto klubova i blizu 20.000 igrača na nacionalnom nivou,[22] reprezentacija zauzima 17. mesto u svetu.[23]

Domaći ragbi postao je profesionalan 2005. pokretanjem profesionalne lige. Posle postsovjetskog zatišja, ruski igrači ponovo potpisuju učešće sa velikim klubovima u Engleskoj i Francuskoj.

Krasnojarsk, veliki sibirski grad, tradicionalno je bio uporište ruske ragbi junije. Domaći mečevi su praćeni lokalnim medijima, a derbi meč između Krasnojarska i Enisei-STM privlači veliku pažnju.

Ragbi u Ruskoj imperiji prethodi ruskoj revoluciji nekoliko godina, ali igrao se samo sporadično. To je prvi (neautohtoni) fudbalski kodeks koji se igrao u Rusiji, otprilike deceniju pre uvođenja fudbala.[24] Prva fudbalska utakmica je bila 1892. Međutim, 1886. godine ruska policija je zaustavila ragbi jer ga je smatrala „brutalnim i podstaknutim na demonstracije i nerede”. Osuda carske policije verovatno je odvratila mnoge ljude od ovog sporta, a zapisi o ragbiju tokom sledećih trideset godine su retke.

Rusija se kvalifikovala i takmičila se na Svetskom prvenstvu 2011. na Novom Zelandu kao Evropa 2 nakon što je zauzela drugo mesto u ENC-u 2008—10. Druga je najniže rangirana ekipa na turniru, izgubili su od Italije (53:17), Irske (62:12) i Australije (68:22).

Ragbi liga[uredi | uredi izvor]

Ragbi liga je sve uspešniji sport u Rusiji. Međunarodna federacija sa više od 2000 učesnika širom zemlje, Rusiju je svrstala na šesnaesto mesto širom sveta.[25]

Ruska domaća ragbi liga igra se na omladinskom, studentskom i profesionalnom nivou.

Australijski fudbal[uredi | uredi izvor]

Prvi australijski fudbalski klubovi u Rusiji stvoreni su u maju 2011. godine, a grupe su počele da treniraju u Moskvi i Krasnojarsku u roku od nekoliko nedelja. Oba novonastala kluba pokrenuo je iseljenik iz Australije, ali sa ostatkom igračke grupe koju su činili lokalni Rusi.[26][27]

Rusija se takmičila na Evropskom kupu AFL 9s u Belfastu 2011. godine, završivši na desetom mestu (od osamnaest), pobedama nad Katalonijom i Danskom i porazima od Hrvatske i Velsa.

Godine 2013. postoji pet australijskih fudbalskih klubova koji igraju u moskovskom takmičenju, gotovo isključivo Rusi.

Godine 2015. ekipa St. Petersburg Cats prvo je učestvovala u Gagarinovom kupu, ANZAC kupu i kupu Concrete and Steel. U maju 2015. prvi put je organizovan ANZAC kup u Sankt Peterburgu na stadionu Kolomyagi. Gostujući tim koji je predstavljao Moskvu bio je Lazy Koalas. Rezultat je bio vrlo dvosmislen, ali činjenica da se formalna utakmica uopšte igrala izvan Australije za tako nepopularan sport smatrala se uspehom. Godine 2016. ruska reprezentacija je učestvovala na evropskom kupu AFL u Lisabonu.

Tenis[uredi | uredi izvor]

Marija Šarapova je najuspešnija ruska teniserka.

Od kraja sovjetske ere tenis je stekao popularnost, a Rusija je imala sve poznatije tenisere. Poslednjih godina broj najboljih ruskih teniserki je znatno porastao. Marija Šarapova i Dinara Safina dostigle su prvo mesto na VTA rang listi. Anastasija Miskina postala je prva Ruskinja koja je osvojila Grend slem kada je osvojila Otvoreno prvenstvo Francuske 2004. Marija Šarapova je ukupno osvojila pet Grend slema što je čini najuspešnijom ruskom teniserkom svih vremena. Među ostalim teniserkama koje su postigle međunarodni uspeh su Jelena Dementjeva, Jekaterina Makarova, Svetlana Kuznjecova, Nađa Petrova, Vera Zvonarjova, Jelena Vesnina, Ana Čakvetadze, Anastasija Pavljučenkova i Ana Kurnjikova. Ruska Federacija je Fed kup osvojila četiri puta: 2004, 2005, 2007. i 2008. godine.

Na Letnjim olimpijskim igrama 2008. Jelena Dementjeva osvojila je zlato, Dinara Safina i Vera Zvonarjova bronzu. Od 16. oktobra 2009. dve Ruskinje su rangirane u prvih 10 VTA i dve u Top 20.

Prvi igrač na ATP listi su Marat Safin i Jevgenij Kafeljnikov. Oboje su osvojili po dve Grend slem titule, a Kafeljnikov je 1996. osvojio Otvoreno prvenstvo Francuske i Australije 1999. Safin je osvojio Otvoreno prvenstvo SAD 2000. i Australije 2005. Takođe je osvojio zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 2000. Među ruske tenisere koji su ušli među 50 najboljih su Nikolaj Davidenko, Igor Andrejev, Igor Kunjicin i Mihail Južni, a Davidenko je dostigao treće mesto u svetu. Rusi su osvojili dve titule u Dejvis kupu (2002. i 2006) i jedan ATP kup (2021).

Danil Medvedev, Andrej Rubljov i Karen Hačanov su ušli u prvih deset svetskih tenisera. Od ovih igrača, Danil Medvedev je bio najuspešniji sa devet titula u karijeri i trenutnim plasmanom na četvrtom mestu na svetu (od 24. januara 2021). Njegov najbolji Grend slem rezultat je pobeda u finalu Otvorenog prvenstva 2019, ali je potom izgubio od Rafaela Nadala.

Gimnastika[uredi | uredi izvor]

Ritmička gimnastika[uredi | uredi izvor]

Jana Kudrjavceva

Ritmička gimnastika se smatra jednim od najpopularnijih sportova u Rusiji. Pored toga, uopšte se smatra da Rusija ima najbolje ritmičke gimnastičarke. Jevgenija Kanajeva, trostruka svetska šampionka i prva i jedina osvajačica zlatnih medalja na Olimpijskim igrama. Julija Barsukova, Irina Čačina, Galina Beloglazova, Irina Devina, Tatjana Druhinina, Jelena Karpuhina, Tatjana Kravčenko, Galima Šugurova, Okana Kostina, Alina Kabajeva, Natalija Lipkovskaja, Darja Dmitrijeva, Amina Zaripova, Darja Kondakova, Lajsan Utiaševa, Zarina Gizikova, Darja Škurihina, Vera Sesina, Margarita Mamun, Elena Posevina, Anastasija Maksimova, Olga Ilina, Ana Gavrilenko, Karolina Sevastjanova, Anastasija Bliznjuk, Alina Makarenko, Ksenia Dudkina, Anastasija Nazarenko, Ulijana Donskova, Margarita Alijčuk, Jana Batiršina, Tatjana Gorbunova, Marija Titova, Aleksandra Soldatova, Jana Kudrjavceva, Darija Svatkovskaja, Dina Averina, Arina Averina, Veronika Polakova, Julija Bravikova, Darija Dubova, Sofija Skomoroh i Dijana Borisova spadaju među uspešne i vrhunske ritmičke gimnastičarke. U Rusiji postoji mnogo klubova ritmičke gimnastike, a najpoznatija je škola Gazprom u kojoj Irina Viner-Usmanova predaje ritmičke gimnastike u Novogorsku u Moskvi, gde je takođe sedište ruske reprezentacije.

Umetnička gimnastika[uredi | uredi izvor]

Svetlana Horkina

Pre raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, sovjetske gimnastičarke dominirale su i u muškoj i u ženskoj gimnastici, počev od uvođenja celokupnog ženskog programa na Olimpijske igre i sveukupne povećane standardizacije formata olimpijske gimnastike koja se dogodila 1952. Od 1952. zaključno sa 1992, sovjetska ženska reprezentacija je osvojila gotovo sve pojedinačne titule na Svetskom prvenstvu i na Letnjim olimpijskim igrama: jedina četiri izuzetka bile su Letnje olimpijske igre 1984. kojima nisu prisustvovale i Svetska prvenstva 1966, 1979. i 1987. Neke od poznatih sovjetskih gimnastičarki bile su iz Ruske SFSR ili ruskog porekla rođene u bivšoj SSR.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, poslednji put su se zajedno takmičili kao jedna nacija na Letnjim olimpijskim igrama 1992. kao „Jedinstveni tim” koji je osvojio zlato. Nisu bili tako dominantni kao Sovjetski Savez, a sa pojavom novih zemalja koje se ističu u gimnastici i imaju specijaliste za gimnastičke sprave, Rusija je održala tradiciju gimnastičke izvrsnosti. Osvajali su medalje na svim Svetskim i Olimpijskim takmičenjima u disciplinama MAG i WAG, osim na Letnjim olimpijskim igrama 2008, gde ruski ženski tim nije osvojio nijednu medalju. Poznati ruski gimnastičara su: Svetlana Horkina, Aleksej Nemov, Nikolaj Andrijanov, Aleksandar Ditjatin, Larisa Latinjina, Jelena Šušunova, Jelena Zamolodčikova, Natalija Jurčenko, Jelena Muhina, Olga Mostepanova, Jurij Titov, Anton Golocuckov, Jekaterina Lobaznjuk, Jelena Produnova, Natalija Šapošnikova, Ljudmila Turiščeva, Anastasija Grišina, Aleksandar Balandin, Marija Paseka, Nikolaj Kuksenkov, Ksenija Afanasjeva, Alija Mustafina, Denis Abljazin, Emina Garibov, Viktorija Komova, Dejvid Beljavski, Nikita Nagornjij, Marija Harenkova, Nikita Ignatjev, Darija Spiridonova, Angelina Melnikova, Natalija Kapitonova, Andrej Makolov, Elena Eremina i Seda Tuthaljan.

Plivanje i ronjenje[uredi | uredi izvor]

Broj bazena u Rusiji, 1993—2013.
Aleksandar Popov

Plivanje je uglavnom elitni sport za većinu Rusa, međutim pre raspada Sovjetskog Saveza plivanje je bilo institucionalizovani i rekreativni sport i briljiralo je na Olimpijskim igrama takmičeći se protiv Istočne Nemačke po ukupnom broju medalja. Rusija nije postigla isti uspeh kao i Sovjetski Savez, ali ipak je bilo nekoliko ruskih plivača koji su se istakli među kojima je Aleksandar Popov, četvorostruki osvajač zlatne olimpijske medalje, smatra se jednim od najvećih sprinterskih plivača slobodnog stila svih vremena i jedini muški plivač u istoriji koji je osvojio četiri pojedinačne olimpijske zlatne medalje u disciplinama slobodnim stilom. Među značajnim ruskim plivačima tokom 1990-ih i početkom 2000-ih su: Denis Pankratov, Jevgenij Sadovij, Vladimir Pišnenko, Jurij Prilukov, Arkadij Vjatčanjin, Roman Sludnov i Andrej Grečin. Posle Letnjih olimpijskih igara 2012, novi ruski plivači postigli su bolje rezultate.

Ronjenje je takođe sport u Rusiji sa dugom sovjetskom tradicijom.

Rusija dominira sinhronizovanim plivanjem na Olimpijskim igrama i Svetskim prvenstvima od Letnjih olimpijskih igara 2000. Među značajnim olimpijskim šampionima i sinhronizovanim plivačima su: Anastasija Davidova, Anastasija Jermakova, Natalija Iščenko, Svetlana Romašina, Darina Valitova i Aleksandar Malcev.

Atletika[uredi | uredi izvor]

Jelena Isinbajeva

Rusija je postigla uspešne rezultate, posebno u skokovima uvis, skoku udalj, atletici, trci sa preponama, trčanju, skoku motkom, brzom hodanju, bacanju kladiva, troskoku, bacanju koplja i sedmoboju. Neki od poznatih ruskih sportista uključuju Jelenu Isinbajevu, Anu Čičerovu, Ivanu Uhovu, Tatjanu Lisenko, Juliju Zaripovu, Nataliju Antjuhu, Mihaila Rižova, Andreja Siljnova , Aleksandra Ivanova, Ekaterinu Konevu, Jelenu Slesarenku, Sergeja Šubenkova, Mariju Lasickeneu, Juriju Borzakovsku, Dariju Klišinu, Aleksandra Menjkova, Alekseja Fjodorova, Elenu Lašmanovu, Ljukmanu Adamsu, Danila Ciplakova i Ilju Škurenjevu.

Rusiji je zabranjeno učešće na Svetskim prvenstvima na otvorenom 2017. i 2019. zbog dopinga koji finansira država.

Orijentiring[uredi | uredi izvor]

Ruska orijentiring federacija je nacionalna organizacija orijentiringa. Punopravni je član Međunarodne orijentiring federacije.[28]

Boks[uredi | uredi izvor]

Aleksandar Povetkin

Rusija je bokserska država sa mnogim nosiocima svetskih titula, olimpijskim šampionima i legendama ovog sporta. Među uspešnim profesionalnim i amaterskim bokserima su: Aleksandar Povetkin, Nikolaj Valujev, Dmitrij Bivol, Eduard Trojanovski, Aleksej Tiščenko, Kostja Czju, Jevgenij Tiščenko, Sergej Kovalev, Albert Tumenov, Magomed Abdusalamov, Šamil Sabirov, Oleg Maskajev, Dmitrij Kudrjašov, Boris Kuznjecov, Aleksandar Lebzjak, Sofija Očigava, Oleg Saitov, Georgij Balakšin, Oleg Grigorijev, Vasilij Solomin, Nikolaj Korolev, Raimkul Malahbekov, Evgenij Makarenko, Aleksandar Maletin, Aleksej Lezin, Genadij Kovaljov, Sergej Kazakov, Met Korobov, Sultan Ibrahimov, Artur Beterbijev, Mihail Alojan, Denis Bojcov, Dmitrij Čudinov, Fjodor Čudinov, Genadij Šatkov, Grigorij Drozd, Jegor Mehoncev, Dejvid Ajrapetjan, Boris Lagutin, Denis Lebedev, Rašid Magomedov, Ruslan Provodnikov, Viktor Ribakov, Vladimir Safronov, Stanislav Stepaškin, Valerijan Sokolov, Vasilij Jegorov i Vitalij Dunajcev.

Džudo[uredi | uredi izvor]

Rusija je postala uspešna u džudu, čak i pod Sovjetskim Savezom, osvojila je više olimpijskih šampiona i medalja. Popularnost je povećao predsednik Vladimir Putin koji je promovisao taj sport, a Rusija je osvojila više olimpijskih i svetskih šampiona. Među zapaženim džudistima tokom decenija su: Vladimir Nevzorov, Kamal Han-Magomedov, Aleksandar Mihajlin, Oleg Stepanov, Anatolij Larjukov, Beslan Mudranov, Tamerlan Tmenov, Ivan Nifontov, Arsen Galstjan, Sergej Kosorotov, Mansur Isajev, Nikolaj Soloduhin, Elena Ivaščenko, Kiril Denisov, Ivanov Ivaščenko, Tagir Hajbulajev, Sergej Kosminin, Vitalij Kuznjecov, Natalija Kuziutina, Vitalij Makarov, Sergej Novikov, Mihail Puljajev, Dmitrij Sergejev i Jurij Stjopkin.

Borilačke veštine[uredi | uredi izvor]

Fjodor Jemeljanenko
Batu Kašikov

Mešovite borilačke veštine su još jedan popularan sport koji proizvodi mnoge svetske i međunarodne borce.

Među istaknutim sportistima su: Fjodor Jemeljanenko, Batu Kašikov, Oleg Taktarov, Vitalij Minakov, Rasul Mirzajev, Julija Berezikova, Andrej Koreškov, Vjačeslav Vasiljevski, Sergej Haritonov, Habib Nurmagomedov, Vladimir Minev, Muslim Salikhov, Murad Mačaev, Viktor Nemkov, Islam Makhačev, Ramazan Ramazanov, Zubaira Tuhugov, Volk Han, Omari Ahmedov, Sultan Alijev, Vener Galijev, Ali Bagautinov, Aleksandr Ustinov, Rustam Habilov, Aleksandar Sarnavskij, Ruslan Magomedov, Artem Levin, Aleksandr Volkov, Alberta Tumenov, Rašid Magomedov, Aleksandar Jemeljanenko, Bazigit Atajev, Magomedrasul Hasbulaev, Artem Vahitov, Magomed Magomedov, Mihail Iluhin, Šamil Zavurov, Bazigit Atajev, Deni Gračev, Ruslan Karaev, Milana Dudijeva, Sulejman Magomedov, Aleksej Papin, Aleksandr Pitčkunov, Oleksij Olejnik, Georgi Karahanjan, Andrej Semenov, Aleksandar Šlemenko, Akop Stepanjan, Amar Suloev, Aleksandar Jakovljev, Mihail Carev, Mihail Zajac i Roman Zencov.

Drugi popularni oblik borilačkih veština je sambo koji potiče iz Sovjetskog Saveza.

Dizanje tegova[uredi | uredi izvor]

Marijana Naumova, najmlađa svetska šampionka i višestruka rekorderka.

Dizanje tegova je još jedan uspešan sport u Rusiji, nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija zauzima 16. mesto na tabeli svih vremena. Među najpopularnijim dizačevima tegova je Vasilij Aleksejev, najuspešniji dizač tegova u Rusiji i Sovjetskom Savezu koji je postavio više svetskih rekorda u svojoj eri i bio dva puta olimpijski šampion.

Još jedno popularno takmičenje u Rusiji je pauerlifting, slično varijanti koja se razvija od dizanja tegova. Rusija je aktivna u internacionalnoj pauerlifting federaciji i jedna je od najuspešnijih zemalja zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, Poljskom, Norveškom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Tajvanom, Švedskom, Finskom, Japanom i Ukrajinom. Marijana Naumova je najmlađa svetska šampionka i višestruka rekorderka na profesionalnim turnirima u pauerliftingu i Svetskim prvenstvima.

Rvanje[uredi | uredi izvor]

Najuspešniji rvač svih vremena i najveći ruski rvač Aleksandar Kareljin.
Buvaisar Saitjev, drugi najodlikovaniji rvač svih vremena, posle Kareljina.

Sovjetski Savez je bio najuspešnija zemlja u istoriji rvanja, Rusija je nastavila tradiciju i iznedrila višestruke olimpijske i svetske šampione. Rvanje je najpristupačniji i igrani sport za muškarce i omladinu u Rusiji, posebno u republikama i regionima Kavkaza (Čečenija, Dagestan, Karačajevo-Čerkezija, Severna Osetija — Alanija, Kabardino-Balkarija, Ingušetija).

Mačevanje[uredi | uredi izvor]

Pozdnjakov na Svetskom prvenstvu 2013.

Rusija održava jaku tradiciju mačevanja još od Ruske Imperije, gde je bila popularan sport među ruskim elitama, prešla je u Sovjetski Savez kao sport za sovjetske ljubitelje mačevanja i postala vidljiv sport za sovjetske građane koji su svoj vrhunac dostigli 1980-ih u pogledu uspeha i popularnosti sporta u SSSR-u. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, kao i bivša Sovjetska Republika Ukrajina, Rusija je nastavila uspeh u mačevanju imajući višestruke svetske i evropske prvake. Među uspešnim Ruskim mačevaocima su: Viktor Sidjak, Galina Gorohova, Jana Zvereva, Sofija Velikaja, Aleksej Jakimenko, Stanislav Pozdnjakov, Valentina Rastvorova, Jekaterina Djačenko, Kamil Ibragimov, Pavel Kolobkov, Eduard Vinokurov, Karina Aznavurjan, Renal Ganejev, Vladimir Nazlimov, Artur Ahmathuzin, Nikolaj Kovalev, Ina Deriglazova, Tatjana Logunova, Dijana Jakovljeva, Umjar Mavlihanov, Jelena Belova, Venijamin Rešetnikov, Dina Galiakbarova, Timur Safin, Aida Šanajeva, Sergej Šarikov, Urij Sisikin, Julija Birjukova, Ana Egorian, Violeta Kolobova, Ljubov Šutova, Ana Sivkova, Mark Rakita, Aleksandra Zabelina i Aleksej Čeremisinov.

Šah[uredi | uredi izvor]

Šah je česta zabava i sport kojim su dominirali Rusi u posleratnoj (1945—) eri. Pobednik Svetskog prvenstva u šahu 1948. godine, Rus Mihail Botvinik, započeo je eru sovjetske dominacije u šahovskom svetu. Do kraja Sovjetskog Saveza bio je samo jedan nesovjetski prvak.

Devedesetih je dominirao Kasparov, koji je osvojio većinu turnira na kojima je učestvovao i dostigao tada rekordnu ocenu od 2851 na listi iz jula 1999. godine.[29]

Danas je 25 od 100 najboljih svetskih šahista Rusi.[30]

Moto-sport[uredi | uredi izvor]

Danil Kvjat

Vitalij Petrov postao je prvi ruski vozač Formule 1 2010. godine. Tri sezone vozio je u F1 sa timovima Renault i Katerham F1, a najbolji rezultat u karijeri postigao je kada je završio treći na Velikoj nagradi Australije 2011. Danil Kvjat je debitovao F1 2014. godine i zauzeo je prvo mesto na postolju sa drugim mestom na Velikoj nagradi Mađarske 2015.[31] Velika nagrada Rusije pridružila se kalendaru za sezonu Formule 1 2014. Sergej Sirotkin pridružio se Formuli 1 2018, ali nije nastavio nakon te sezone. Nikita Mazepin je postao četvrti ruski vozač koji se takmičio u Formuli 1 nakon što je najavljeno da će se takmičiti za Has F1. Treba da se takmiči na Svetskom prvenstvu Formule 1 2021, ali zbog tekućeg skandala u Rusiji u vezi sa dopingom takmičiće se kao neutralni takmičar.[32]

Velika nagrada Rusije 2014. u Sočiju.

Ruski proizvođač automobila Lada takmičio se na Svetskom prvenstvu u turističkim automobilima, debitujući 2008. godine kada je ruski Bears Motorsport ušao u Lada 110. Lada je pružila fabričku podršku 2009. godine, tim je vodio tri automobila i nadogradio se na Lada Priora tokom sezone. Najbolji nastupi bili su par osvojenih šestih mesta Džejmsa Tompsona na Trci za Italiju. Lada se nakon toga povukla sa šampionata, ali vratili su se 2012. godine, ušavši u Lada Granta WTCC koji je vozio Tompson na nekoliko trka. Nakon toga, objavili su planove za takmičenje u punoj sezoni 2013. godine. Tim je 2013. vozio dva automobila, sa najboljim rezultatom sa svojenim petim mestom za Tompson na trci za Rusiju, i proširio se na tim od tri automobila za 2014. godinu. Bivši svetski šampion u turističkim automobilima Robert Haf doneo je Ladi prvu WTCC pobedu u krugu Pekinga 2014. godine.[33]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Planet, Lonely; Richmond, Simon; Bennetts, Marc; Duca, Marc Di; Haywood, Anthony; Kaminski, Anna; Masters, Tom; Sheward, Tamara; Louis, Regis St (1. 2. 2015). Lonely Planet Russia. Lonely Planet. ISBN 9781743605011. Pristupljeno 16. 12. 2017 — preko Google Books. 
  2. ^ „Google Translate”. Translate.google.com. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  3. ^ „Google Translate”. Translate.google.com. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  4. ^ „With one year until 2018 Winter Games, Russia's status murky”. Espn.com. 9. 2. 2017. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  5. ^ „IOC suspends Russian NOC and creates a path for clean individual athletes to compete in PyeongChang 2018 under the Olympic Flag”. Olympic.org. 5. 12. 2017. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  6. ^ Suzanne J. Murdico (2005). Russia: A Primary Source Cultural Guide. The Rosen Publishing Group. str. 96—. ISBN 978-1-4042-2913-6. Pristupljeno 19. 11. 2013. 
  7. ^ Dzhusoity, Afsati; Kuznetsov, Petr (30. 8. 2013). „Russian soccer loses Abramovich's funding”. Russia Beyond the Headlines. Rossiyskaya Gazeta. Pristupljeno 19. 11. 2013. 
  8. ^ Brown, Des (15. 10. 2013). „Russia's Soccer Relationship With England”. The Moscow Times. Pristupljeno 19. 11. 2013. 
  9. ^ Smith, Chris. „Russia – A developing football nation”. Total Football Magazine. Total Football Magazine. Pristupljeno 19. 11. 2013. 
  10. ^ Nsehe, Mfonobong (12. 8. 2011), „Soccer Star Samuel Eto'o To Earn $25 Million With Russian Team”, Forbes, Forbes.com LLC, Pristupljeno 19. 11. 2013 
  11. ^ „Russia cracks down on hooligans”. Fox Sports. Fox Sports Australia Pty Limited. 22. 6. 2013. Pristupljeno 19. 11. 2013. 
  12. ^ Murphy, Chris (25. 10. 2013). „World Cup: Russian racism furore is the latest headache for FIFA”. CNN. Cable News Network. Pristupljeno 19. 11. 2013. 
  13. ^ „World Cup 2018 host Russia has a serious soccer hooligan problem”. news.com.au. News Limited. 31. 10. 2013. Arhivirano iz originala 14. 11. 2013. g. Pristupljeno 19. 11. 2013. 
  14. ^ Williams, Carol J. (14. 8. 2013). „Soccer World Cup 2018 host is asked to explain anti-gay law”. Los Angeles Times. Tribune Company. Pristupljeno 19. 11. 2013. 
  15. ^ Bird, Liviu (31. 10. 2013). „Russia's racism stems from lack of education but can be reversed, experts say”. NBC Sports: ProSoccerTalk. NBC Sports. Pristupljeno 19. 11. 2013. 
  16. ^ Roth, Andrew (2018-07-08). „Blood, sweat and beers: Russia down but proud after World Cup exit”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2019-02-19. 
  17. ^ „Russian bandy players blessed for victory at world championship in Kazan”. Tatar-Inform. 21. 1. 2011. Arhivirano iz originala 24. 4. 2012. g. Pristupljeno 31. 8. 2009. 
  18. ^ „Google Translate”. Translate.google.com. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  19. ^ „Google Translate”. Translate.google.co.uk. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  20. ^ „Google Translate”. Translate.google.com. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  21. ^ „Google Translate”. Translate.google.com. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  22. ^ „Official IRB Rankings”. Irb.com. Arhivirano iz originala 10. 8. 2011. g. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  23. ^ „Official Russia Playing Numbers”. Irb.com. Arhivirano iz originala 21. 10. 2007. g. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  24. ^ Riordan, James Sport in Soviet Society — development of sport and physical education in Russia and the USSR (Cambridge University Press, Cambridge, England, 1977) p22
  25. ^ „RLIF – Rugby League International Federation”. Rlif.com. Arhivirano iz originala 26. 12. 2019. g. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  26. ^ „Russia's 2nd footy club springs up in a month – World Footy News”. Worldfootynews.com. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  27. ^ „Plans in motion to create Russia's first footy club – World Footy News”. Worldfootynews.com. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  28. ^ „IOF Member Federations”. International Orienteering Federation. Arhivirano iz originala 18. 6. 2008. g. Pristupljeno 20. 6. 2008. 
  29. ^ „A History of Chess in Russia”. chess24.com. 24. 5. 2020. 
  30. ^ Administrator. „FIDE Online. FIDE Top players – Standard Top 100 Players December 2017”. Ratings.fide.com. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  31. ^ „Vettel beats Kvyat and Ricciardo in Hungarian thriller”. Formula1.com. 26. 7. 2015. Pristupljeno 26. 7. 2015. 
  32. ^ „"Mazepin set to race under neutral flag after CAS ruling extends to F1"”. motorsport.com. 5. 2. 2021. Pristupljeno 5. 2. 2021. 
  33. ^ Mills, Peter (5. 10. 2014). „Beijing Goldenport WTCC: Rob Huff gives Lada maiden WTCC win”. Autosport.com. Pristupljeno 16. 10. 2014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Andreff, Wladimir, Oleg Bril, and Sandrine Poupaux. "Sport in Russia." in Sports Governance in the World. A Socio-Historic Approach (2012): 195-218 online.
  • Arnold, Richard. "Sport and official nationalism in modern Russia." Problems of post-communism 65.2 2018): 129-141.
  • Harte, Tim. Faster, Higher, Stronger, Comrades! Sports, Art, and Ideology in Late Russian and Early Soviet Culture (U of Wisconsin Press, 2020) online review
  • Poupaux S. "Soviet and post-Soviet sport," in W. Andreff, S. Szymanski, eds., The Handbook on the Economics of Sport (Edward Elgar, (2006), pp. 316–324.
  • Riordan, James. Sport in Soviet society: development of sport and physical education in Russia and the USSR (1980).
  • Wagg, Stephen, and David L. Andrews, eds. East plays west: Sport and the Cold War (Routledge, 2007).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sport u Rusiji na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спорт_у_Русији&oldid=27824366”